Osteofiti
Osteofiti, koštane izrasline, „papagajski kljunovi“ (od grč. ὀστέον — kost, i grč. φυτόν — izdanci) su koštano hrskavični izraštaji (izdanci),[1] koji nastaju na krajevima degenerativno promenjene zglobne hrskavice kod osteoartroze, fizičkih trauma i poremećaja metabolizma kalcijuma u organizmu čoveka ili životinja, kao reparativni odgovor preostale hrskavice. Retko ili gotovo nikada se ne javljaju kod reumatoidnog artritisa.[2]
| Osteofiti | |
|---|---|
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | reumatologija |
| MKB-10 | M25.7, M77.9 |
| MKB-9-CM | 726.91 |
| DiseasesDB | 18621 |
| MeSH | D054850 |
Lokalizacija uredi
Osteofiti se mogu razviti u zglobnoj hrskavici ili u marginalnoj zoni zgloba, na granici prelaska hrskavičavog u koštano tkivo, kao zajednička tvorevina i mogu se pojaviti u bilo kom broju i na bilo kojoj lokaciji, kao; [3]
Patofiziologija uredi
Osteofiti nastaju kao posledica promena na kostima usled starenja, degeneracije, mehaničkih oštećenja i bolesti. Česta je i pojava osteofita u osteoartičnim promenama zbog bolešću izazvanih zapaljenjskih procesa koji izazvanju oštećenja i habanje zglobnokoštanih struktura. Kalcifikacije i novi koštani izraštaji se takođe javljaju i kao odgovor na mehanička oštećenja (kod mikro i makro trauma u sportu, na radu itd) u zglobovima, ili u tačkama pripoja ligamenata i tetiva.
Formiranje osteofita povezuje se sa pokušajem regeneracije oštećene zglobne hrskavice na šta ukazuje ekspresija anaboličkih faktora rasta kao što su preobražavajući faktori rasta tipa beta (TGF beta), insulinu - sličan faktora rasta (IGF) i koštani morfogenetski proteini (BMP), međutim njihov stvarni funkcionalni značaj nije potpuno izučen.
Neka od istraživanja pokazala su da iz grupe (BMP) anaboličkih faktora, faktori (BMP -2, -4 i -7) imaju dominantnu ulogu u rastu i razvoju osteofita u osteoartritisu kod čoveka. U zadnje vreme sve se više govori o važnosti sinovijalne membrane u održavanju homeostaze i procesima regeneracije u zglobovima. Postoje određeni dokazi koji ukazuju na njenu važnost u nastanku i rastu osteofita, međutim ekspresija (BMP) faktora, njihovog signalnog puta kao i vanćelijskih inhibitora u sinovijalnoj membrani kod osteoartritisa i reumatoidnog artritisa još nije dovoljno istražena.
Osnovne promene kod degenerativnih bolesti zgloba dešavaju se u matriksu zglobne hrskavice, gde dolazi do poremećaja vezivanja vode od strane hrskavice, kompromitovanja ishrane hondrocita, što dovodi do oštećenja hrskavice u vidu defekata koji se vremenom povećavaju. Smanjena ishrana i pritisak na hondrocite dovodi do njihove nekroze. Zbog oštećenja zglobne hrskavice u kosti ispod hrskavice dolazi do reparacije odnosno proliferiše granulaciono tkivo koje ispunjava pukotine u hrskavici i na njenoj površini. Vremenom ovo tkivo prelazi u zrelo vezivno tkivo i dovodi do deformiteta zgloba i smanjenja njegove pokretiljivosti. Fragmenti hrskavičavog matriksa ponašaju se kao strano telo dovodeći do smanjenja pokreta zgloba. Javljaju se i promene u kosti ispod zgloba, gde dolazi i do stvaranja novog koštanog tkiva u vidu osteofita koji smanjuju pokret zgloba i čine ga bolnim. Delovi osteofita se mogu otkinuti i kao slobodno telo naći u zglobnim prostoru, kada se nazivaju zglobni miševi i remete normalno kretanje zgloba. Posle oštećenja zglobne hrskavice dolazi i do oštećenja kosti, njene hipertrofije i formiranja cista i na kraju zglob je deformisan. [4]
Klinička slika uredi
Legenda:
Većina osteofita ne izazva nikakve znake ili simptome bolesti. Često bolesnici ne znaju za ove promene sve dok one ne budu slučajno otkriveni na randgenografskom snimanju. Međutim kod nekih bolesnika osteofiti mogu da izazovu i tegobe:
Bol u zglobovima
Gubitak pokreta u zglobovima
Ostale tegobe, koje zavise od lokacija osteofita u organizmu;
- u kolenom zglobu, osteofiti mogu ograničiti pokrte, koleno je bolno natečeno a pokreti savijanja ograničeni.
- na kostima kičme, osteofiti mogu vršiti pritisak na korene živaca, ili čak i kičmenu moždinu, uzrokujući bol i ukočenost.
- veći osteofiti na vratu, ponekad mogu da otežaju gutanje ili disanje, koje je praćeno bolovima i često zahteva hirurško lečenje. Takođe u postoperativnom periodu, u toku više od 10 godina potrebno je nastaviti praćene bolesnika nakon hirurškog uklanjanja osteofita zbog mogućih recidiva i ponavljanja simptoma.[5]
- osteofiti na vratu mogu vršiti pritisak na vratne vene i ograničiti protok krvi u mozak.
- u ramenom predelu, osteofiti ograničavaju obim kretanja ruku i mogu da dovedu do pojave otoka na tetivama(tendinitis).
- na kostima šake, osteofiti deformišu prste u vidu manjih izraštaja koji prominiraju iznad površine kože. Pri pokretima prstiju osteofiti mogu da izazovu povremene bolove i ograniču pokretljivost zglobova šake.
Komplikacije uredi
- Osteofiti lokalizovani sa prednje strane vratnog dela kičme mogu progredirati prema ždrelu i jednjaku, što može izazvati simptome disfagije koja može biti praćena otežanom pasažom hrane kroz jednjak, poremećajem u radu ili paralizi epiglotisa, i apnejom za vreme spavanja.
- Osteofiti lokalizovani na zadnjoj strani vratnog dela kičme mogu da vrše pritisak na kičmenu moždinu i vratne arterije što može izazivati poremećaj cirkulacije krvi u vratu i glavi, koje često prati vrtoglavica i kraći gubitak svesti pri naglom pokretu vrata.
- Osteofiti u grudnom delu kičme, mogu vršiti pritisak na jednjak što može izazvati otežano gutanje, disfagiju.
- Traumatsko oštećenje aorte sa pojavom (pseudoaneurizme) može nastati kao direktna komplikacija mehaničkog pritiska, na zadnji zid aorte, oštrih krajeva osteofita lokalizovanih na prednjoj strani kičmenog stuba.
- U lumbalnom (slabinskom) delu kičmenog stuba, dve velike strukture u neposrednoj blizini kičme su donja šuplja vena i trbušna aorta, čija funkcija može biti narušena pritiskom osteofita na njihove zidove.[6]
Reference uredi
- ^ Osteophyte (Dorland's Medical Dictionary) [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. jun 2009), Pristupljeno 14. avgust 2010.
- ^ Bone spurs MayoClinic.com Pristupljeno 14. avgust 2010.
- ^ Van Osch, G. J. V. M.; Van Der Kraan, P. M.; Van Valburg, A. A.; Van Den Berg, W. B. (1996). „The relation between cartilage damage and osteophyte size in a murine model for osteoarthritis in the knee”. Rheumatology International. 16 (3): 115—119. PMID 8893376. S2CID 38514154. doi:10.1007/BF01409983.
- ^ Milosavljević I. Patologija koštano-zglobnog sistema [2] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. oktobar 2010), Pristupljeno 14. avgust 2010.
- ^ Miyamoto, K.; Sugiyama, S.; Hosoe, H.; Iinuma, N.; Suzuki, Y.; Shimizu, K. (2009). „Postsurgical recurrence of osteophytes causing dysphagia in patients with diffuse idiopathic skeletal hyperostosis”. European Spine Journal : Official Publication of the European Spine Society, the European Spinal Deformity Society, and the European Section of the Cervical Spine Research Society. 18 (11): 1652—1658. PMC 2899398
. PMID 19714374. doi:10.1007/s00586-009-1133-3.
- ^ Klaassen, Zachary; Tubbs, R. Shane; Apaydin, Nihal; Hage, Robert; Jordan, Robert; Loukas, Marios (2011). „Vertebral spinal osteophytes”. Anatomical Science International. 86 (1): 1—9. PMID 20383671. S2CID 42275815. doi:10.1007/s12565-010-0080-8.
Literatura uredi
- Rotator cuff tears and treatment options. American Academy of Orthopaedic Surgeons. [3], Pristupljeno 14. avgust 2010..
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
