Отац на службеном путу

југословенски филм из 1985. године у режији Емира Кустурице

Otac na službenom putu je jugoslovenski dramski film iz 1985. godine režisera Emira Kusturice. Glavne uloge tumače dečak Moreno de Bartoli, Miki Manojlović, Mirjana Karanović, Mustafa Nadarević i Mira Furlan.[1] Scenario za film je napisao Abdulah Sidran.[2]

Otac na službenom putu
Filmski poster
Žanrdrama
RežijaEmir Kusturica
ScenarioAbdulah Sidran
ProducentMirza Pašić
Glavne ulogeMoreno de Bartoli
Miki Manojlović
Mirjana Karanović
Mustafa Nadarević
Mira Furlan
Pavle Vuisić
Eva Ras
MuzikaZoran Simjanović
ScenografPredrag Lukovac
SnimateljVilko Filač
MontažaAndrija Zafranović
Producentska
kuća
OUR Sarajevo film
Sutjeska film
Forum Sarajevo
Godina1985.
Trajanje129 minuta
Zemlja SFR Jugoslavija
Jeziksrpskohrvatski
Veb-sajtwww.films-sans-frontieres.fr/papa/
IMDb veza

Film je bio nominovan za Oskara.[2]

Radnja

uredi
 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

U filmu se opisuje Titov razlaz sa Staljinom 1948. godine, kao i početak ne samo lomova, već i veoma teških godina za mnoge jugoslovenske komuniste.

Neoprezan komentar o novinarskoj karikaturi je dovoljan da glavni junak doživi mnoge zatvorske nesreće. Sada je njegova porodica prisiljena da se bori i čeka njegov izlazak iz zatvora. Film prati priča iz perspektive Malika, njegovog mlađeg sina, koji veruje u priču svoje majke o tatinom odlasku na službeni put.[1]

Radnja filma se dešava u Sarajevu, juna 1950, vreme pritiska SSSR-a i zemalja Informbiroa na socijalističku Jugoslaviju. Trgovački putnik i komunist Meša veliki je ženskar, usprkos tome što ima privlačnu ženu i dvoje dece koja ga vole. Ljubavnici Ankici dugo je lagao kako će se razvesti, no kad ona napokon shvati da to nikad neće učiniti, prijavi usputnu Mešinu primedbu o preterivanju u antistaljinističkoj propagandi oznaškom čelniku Ziji, rođenom bratu Mešine žene Sene. Zijo, kojem Ankica postane priležnica, smesta pošalje Mešu u zatvor, pri čemu deci kažu da je tata otišao na službeni put. Od tada mlađi Mešin i Senin sin, šestogodišnji Malik, mesečari.[2][3]

Uloge

uredi
Glumac Uloga
Moreno de Bartoli Malik[4]
Miki Manojlović Mehmed Meša
Mirjana Karanović Senija
Mustafa Nadarević Zijah
Mira Furlan Ankica Vidmar – „prva žena pilot na Balkanu”
Predrag Laković Franjo
Pavle Vuisić Muzafer
Slobodan Aligrudić Ostoja Cekić
Eva Ras Ilonka Petrović
Emir Hadžihafizbegović ujak
Zoran Radmilović Pilot
Davor Dujmović Mirza (stariji Malikov brat)[5]
Aco Đorčev dr Ljahov[6] (kao Aleksandar Dorčev)

Nagrade

uredi

Zlatna palma na filmskom festivalu u Kanu 1985.[7] Velika zlatna arena, Zlatna arena za režiju, Zlatna arena za scenario na Pulskom filmskom festivalu 1985.[8]

Film je 1985. godine dobio nagradu za najbolji scenario na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji.[9]

Kulturno dobro

uredi

Jugoslovenska kinoteka je, u skladu sa svojim ovlašćenjima na osnovu Zakona o kulturnim dobrima, 28. decembra 2016. godine proglasila sto srpskih igranih filmova (1911−1999) za kulturno dobro od velikog značaja. Na toj listi se nalazi i film Otac na službenom putu.[10]

Reference

uredi
  1. ^ a b „Otac na službenom putu”. Rts. Pristupljeno 21. 1. 2021. 
  2. ^ a b v „Otac na službenom putu”. Moj Tv. Pristupljeno 21. 1. 2021. 
  3. ^ „Otac na službenom putu”. BH Film. Arhivirano iz originala 03. 02. 2021. g. Pristupljeno 29. 1. 2021. 
  4. ^ http://www.pozitivno.ba/gdje-je-danas-moreno-debartoli-djecija-zvijezda-filma-otac-na-sluzbenom-putu/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  5. ^ http://davordujmovic.ba/biografija/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  6. ^ https://www.blic.rs/kultura/vesti/sidran-i-zorana-55-godina-posle/2nerqxj.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  7. ^ http://www.cannes-fest.com/1985.htm.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  8. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 19. 12. 2017. g. Pristupljeno 02. 02. 2019. 
  9. ^ „9. Festival filmskog scenarija - Nagrade i priznanja”. Screenfest. Pristupljeno 21. 1. 2021. 
  10. ^ „Sto srpskih igranih filmova (1911-1999) proglašenih za kulturno dobro od velikog značaja”. Jugoslovenska Kinoteka. Pristupljeno 5. 2. 2021. 

Spoljašnje veze

uredi