Oftalmični živac

Oftalmični živac (lat. nervus ophthalmicus) je jedna od tri završne grane trigeminalnog nerva. On učestvuje u inervaciji kože čela i gornjeg očnog kapka, sluzokože prednjeg i gornjeg dela nosne duplje, vežnjače, fibroznog i sudovnog omotača oka i delova tvrde moždane opne. Osim ovih senzitivnih vlakana, na putu ka cilijarnom ganglionu u njegov sastav ulaze i simpatička nervna vlakna.^[1]^[2]

Živac polazi od prednje-donje ivice trigeminalnog gangliona i prostire se unapred i naviše kroz spoljašnji zid kavernoznog sinusa. U njegovoj neposrednoj blizini u tom trenutku se nalaze trohlearni i gornjovilični nerv i unutrašnja karotidna arterija. Nakon izlaska iz ovog sinusa, oftalmični živac prolazi kroz gornju orbitalnu pukotinu i ulazi u očnu duplju gde daje svoje završne grane: suzni, čeoni i nazocilijarni živac.^[3]

Suzni živac

Suzni živac (lat. nervus lacrimalis) je najtanja završna grana oftalmikusa. Od gornje orbitalne pukotine, on se pruža upolje i unapred ispod krova očne duplje i odlazi do suzne žlezde. Na tom putu živac se deli, a njegove završne grančice se završavaju u žlezdi i gornjem očnom kapku. Osim toga, iza žlezde suzni živac daje tzv. spojničnu granu sa jabučnim živcem, preko koje u žlezdu dolaze parasimpatička nerva vlakna iz facijalnog nerva.

Čeoni živac

Čeoni živac je najveća po kalibru završna grana oftalmičnog nerva. On se pruža pravo unapred, ispod krova očne duplje i iznad mišića podizača gornjeg očnog kapka. Oko 4-5 mm iza gornje ivice očne duplje, živac se deli na supraorbitalni i supratrohlearni živac.

Nazocilijarni živac

Nazocilijarni živac se pruža od gornje orbitalne pukotine koso unutra i unapred, dajući pri tome svoje bočne grane (spojničnu granu sa cilijarnim ganglionom, duge cilijarne živce i zadnji etmoidni živac), i dospeva do prednjeg etmoidnog otvora gde se deli u dve završne grane (prednji etmoidni i infratrohlearni živac).

Izvori

^ Slavoljub V. Jovanović, Nadežda A. Jeličić (2000). Anatomija čoveka – glava i vrat. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0604-4.
^ Slavoljub V. Jovanović, Neva L. Lotrić (1987). Deskriptivna i topografska anatomija čoveka. Beograd, Zagreb: Naučna knjiga.
^ Susan Standring, ur. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 izd.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.

Literatura

Slavoljub V. Jovanović, Neva L. Lotrić (1987). Deskriptivna i topografska anatomija čoveka. Beograd, Zagreb: Naučna knjiga.
Slavoljub V. Jovanović, Nadežda A. Jeličić (2000). Anatomija čoveka – glava i vrat. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0604-4.

Moždani živci
0 krajnji živac \| I mirisni živci \| II vidni živac \| III živac pokretač oka \| IV trohlearni živac \| V trograni živac (oftalmični, gornjovilični, donjovilični živac) \| VI živac odvodilac \| VII živac lica \| VIII tremno-pužni živac \| IX jezično-ždrelni živac \| X živac lutalac \| XI pomoćni živac \| XII podjezični živac

[1] Slavoljub V. Jovanović, Nadežda A. Jeličić (2000). Anatomija čoveka – glava i vrat. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0604-4.

[2] Slavoljub V. Jovanović, Neva L. Lotrić (1987). Deskriptivna i topografska anatomija čoveka. Beograd, Zagreb: Naučna knjiga.

[Gray's_Anatomy40th-3] Susan Standring, ur. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 izd.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.

[1]

[2]

[3]