Pavle Julinac
Pavle Julinac (Segedin, 1730, 1731 ili 1732 — Beč 25. februar 1785) bio je srpski pisac i prevodilac. Julinac je pisac prve objavljene istorije Srba na srpskom jeziku.[1]
| Pavle Julinac | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1730. |
| Mesto rođenja | Segedin, Habzburška monarhija |
| Datum smrti | 25. februar 1785. (54/55 god.) |
| Mesto smrti | Beč, Habzburška monarhija |
Biografija
urediNe zna se gde je rođen (verovatno u Segedinu, ali može biti i Čurugu). Poreklom je iz plemićke graničarske porodice, sin oficira Arsenija Julinca a unuk majora Vasilija iz Segedina. Završio je licej u Požunu[1]. 1753. ga je u Rusiju poveo potpukovnik Jovan Šević, jedan od predvodnika srpske seobe u Novu Serbiju, gde je započeo karijeru vojnika.
"Краткоје в'веденије в историју происхожденија славено-сербскаго народа" izdato je u Veneciji 1765. i oslanja se na delo slovačkog istoriografa i njegovog požunskog profesora Jana Tomke-Saskog[1].
U skladu sa tradicijama požunskog liceja gde je za Julinčevog školovanja uveden izuzetno popularni francuski jezik, ogledao se i u prevođenju sa francuskog. Preveo je Rolena i Marmontelovog „Velizara“ (Beč, 1776)[1] u trenutku kada je ovaj roman doživljavao svoju slavu širom Evrope.
