Википедија

Paladije (Cezar)

Paladije (oko 415/425 – maj 455) je bio cezar Zapadnog rimskog carstva dva meseca 455. godine. Rođen je između 415. i 425. godine nove ere i možda je bio na položaju pretorijanskog prefekta tokom 450-ih godina. Nakon što je njegov otac, Petronije Maksim, ubio cara Valentinijana III i preuzeo vlast, Paladije je postao naslednik sa titulom cezara.Njegov brak sa Valentinijanovom ćerkom Eudokijom prekršio je već postojeći ugovor u kojem je Eudokija bila obećana kao žena Hunerika, sina vandalskog kralja Genserika. Vandali su napali i opljačkali Rim; dok su pokušavali da pobegnu iz grada, car Petronije Maksim i cezar Paladije su ubijeni od strane razjarenih Rimljana 31. maja 455. godine.

Paladije
Datum rođenja420
Datum smrti31. maj 455
Mesto smrtiRim
SupružnikEvdokija
RoditeljiPetronije Maksim

Istorija

uredi
 
Novčić sa likom cara Petronija Maksima, Paladijevog oca.

Paladije je rođen između 415. i 425. godine. Njegov otac je bio izuzetno bogat senator Petronije Maksim, koji je imao brojne javne funkcije pod carevima Honorijem i Valentinijanom III, uključujući dva mandata kao konzul.[1][2] Prema Momaertsu i Keliju, Paladijeva majka je bila Eparhija, Avitova sestra.[3] Paladije je možda bio pretorijanski prefekt u nekom trenutku tokom 450-ih.[4]

Maksim je postao zapadni rimski car 17. marta 455, nakon atentata na cara Valentinijana III. Paladije je uzdignut u rang cezara, i određen za naslednika,[5] i oženjen je Valentinijanovom ćerkom Evdokijom.[6][7]

Zajedno sa Maksimovim brakom sa caricom Licinijom Evdoksijom, bivšom Valentinijanovom suprugom, ovi akti su imali za cilj da povežu nove careve sa Teodosijevom dinastijom i stvore osećaj stabilnosti i kontinuiteta za režim koji je počeo u nasilju.

Dok je pregovarao o sporazumu sa Gejserihom, kraljem Vandala, car Valentinijan III je ponudio sličan politički brak između Eudokije i Hunerika, Gejserihovog sina. Proglasivši da je ugovor prekršen, kralj Gejserih je okupio flotu da predvodi ekspediciju u Rim. Maksimov neuspeh da izvrši bilo kakve pripreme naterao je plemiće da masovno beže iz grada Rima, ali stanovnicima niže klase nije bilo dozvoljeno da odu bez dozvole vlade.

Dok se vandalska flota približavala Rimu, Maksim je naredio da svako ko želi da ode to može učiniti. Maksim i Paladije su 31. maja pokušali da pobegnu iz Rima, ali ih je presrela gomila ljutih seljaka. Drevni izvori se slažu da su oba obojica ubijeni, ali se razlikuju po pojedinostima. Jedan izveštaj kaže da su cara Petronija Maksima i cezara Paladija ubili njihove sopstvene dvorske sluge, koje su verovatno pokušavale da pridobiju naklonost pobunjenih seljaka. Drugi izveštaj pripisuje njihovu smrt direktno rulji, koja je naterala careve da sjašu sa konja pljuskom kamenja, a zatim ih rastrgala.[8][9]

Vrlo malo je zabeleženo o zajedničkoj vladavini cara Petronija Maksima i cezara Paladija. Ferdinand Gregorovius kaže da su brakovi cara Petronija Maksima i cezara Paladija i uzdizanje Paladija u rang cezara bila jedina dva značajna događaja u njihovih 77 dana vladavine.[10] Nije kovan novčić sa Paladijevim portretom,[11] a među savremenim istoričarima ga pominje samo Hidacije.[12]

Reference

uredi

Citati

uredi
  1. ^ Oaks, Grierson & Mays 1992, str. 247.
  2. ^ Alfèody & Straub 1983, str. 128.
  3. ^ Mommaerts & Kelley 2002, str. 112,118.
  4. ^ Alfèody & Straub 1983, str. 129.
  5. ^ Drinkwater & Elton 2002, str. 116.
  6. ^ Drinkwater & Elton 2002, str. 119.
  7. ^ Heather 2010, str. 378.
  8. ^ Burns & Jensen 2014, str. 64.
  9. ^ Collins 2010, str. 88.
  10. ^ Hamilton 2010, str. 212.
  11. ^ Vagi 2000, str. 563.
  12. ^ Thompson 1982, str. 143.

Bibliografija

uredi
  • Alfèody, Gâeza; Straub, Johannes (1983). Bonner Historia-Augusta-Colloquium, 1979/1981. Bonn: Habelt. ISBN 9783774919174. 
  • Burns, J. Patout; Jensen, Robin M. (2014). Christianity in Roman Africa: The Development of Its Practices and Beliefs. Wm. B. Eerdmans Publishing. ISBN 9781467440370. 
  • Collins, Roger (2010). Early Medieval Europe, 300-1000. Palgrave Macmillan. ISBN 9781137014283. 
  • Drinkwater, John; Elton, Hugh (2002). Fifth-Century Gaul: A Crisis of Identity?. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521529334. 
  • Hamilton, Annie (2010). History of the City of Rome in the Middle Ages. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9781108015004. 
  • Heather, Peter (2010). The Fall of the Roman Empire: A New History. Pan Macmillan. ISBN 9780330529839. 
  • Oaks, Dumbarton; Grierson, Philip; Mays, Melinda (1992). Catalogue of Late Roman Coins in the Dumbarton Oaks Collection and in the Whittemore Collection: From Arcadius and Honorius to the Accession of Anastasius. Washington: Dumbarton Oaks Research Library and Collection. ISBN 9780884021933. 
  • Thompson, E.A. (1982). Romans and Barbarians: The Decline of the Western Empire . Madison: University of Wisconsin Press. ISBN 9780299087043. 
  • Vagi, David L. (2000). Coinage and History of the Roman Empire, c. 82 B.C.- A.D. 480. Chicago: Fitzroy Dearborn. ISBN 9781579583163. 
  • Mommaerts, T.S; Kelley, D.H (2002). „The Anicii of Gaul and Rome”. Ur.: Drinkwater, John; Elton, Hugh. Fifth-Century Gaul: A Crisis of Identity?. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521529334. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Паладије_(Цезар)&oldid=27684638”