Palatalizacija u novoštokavskim dijalektima
Palatalizacija (lat. palatum, nepce) je jezička pojava u srpskom jeziku gde se zadnjonepčani suglasnici K, G i H menjaju u prednjonepčane suglasnike Č, Ž i Š, kada se nađu ispred mekih samoglasnika E i I i nepostojano A. Ranije se u srpskoj filologiji ova pojava nazivala prva palatalizacija.
Situacije koje ilustruju palatalizaciju su:
- ispred e u vokativu jednine muškog roda:
- k > č – radnik > radniče!
- g > ž – vrag > vraže!
- h > š – duh > duše!
- ispred e u prezentu glagola čija se osnova završava na K, G ili H:
- k > č – reke teku > reka teče
- g > ž – ja mogu > ti možeš
- u oblicima množine imenica oko i uho:
- k > č – oko > oči
- h > š – uho > uši
- treće lice množine prezenta i glagolski prilog sadašnji:
- k > č – gukati > guču, gučući
- g > ž – strugati > stružu, stružući
- h > š – mahati > mašu, mašući
- u aoristu nekih glagola:
- k > č – rekoh > reče
- g > ž – digoh > diže
- h > š – kazah > kazaše
- pri gradnji deminutiva:
- k > č – momak > momčić
- g > ž – krug > kružić
- h > š – dah > dašak
- u tvorbama reči:
- k > č – mrak > mračan
- g > ž – dug > dužina
- h > š – strah > strašljiv
- kod trpnih glagolskih prideva:
- k > č – vuk-en > vučen
- g > ž – trag-en > tražen
- u nekim slučajevima kod imenica koje se završavaju na Z ili C, gde Z prelazi u Ž i C prelazi u Č: knez > kneže, vitez > viteže, lovac - lovče - lovčev, ptica - ptičica - ptičurina, ulica > uličica
Izuzeci uredi
- kod prideva i zamenica: dug, dugi, dugim, dugih, dugima, jak, jaki, jakim, jakih, jakima
- u oblicima imenica ispred nastavka -e: vojnike, sluge
- u tvorbi prideva sa nastavkom -in: bakin (od baka), snahin (od snaha)
- ispred nastavka -ica: kocka-kockica, tačka-tačkica
