Аорист
Аорист (грч. ἀόριστος, аористос = неодређен, неограничен) или прошло свршено време је глаголски облик који осликава радњу која се десила у прошлости, и то:
- радњу која се десила након неке друге радње у прошлости
- радњу која се десила „скоро“, тј. недуго пре тренутка говора.[1]
До победе комунизма 1945. године, аорист је најчешће прошло глаголско време са свршеним глаголима међу широким народним масама у Србији јужно од Саве и Дунава, нарочито на селу, где живи велика већина становништва тадашње Србије. На надгробним споменицима сеоских гробаља из времена 1901—1945. учешће аориста редовно достиже до 80%, па и више.[2]
Аорист је могуће употребити само код свршених глагола. Примери:
- урадих
- сретох
- падох
Код правилних глагола са инфинитивним наставком -ти, аорист се гради тако што се на инфинитивну основу додају наставци за облик и лица:
| Лице | Једнина | Множина |
|---|---|---|
| 1. | -х (урадих) | -смо (урадисмо) |
| 2. | -ø (уради) | -сте (урадисте) |
| 3. | -ø (уради) | -ше (урадише) |
Код глагола са инфинитивним наставком -сти или -ћи, на инфинитивну-аористну основу додају се следећи наставци:
| Лице | Једнина | Множина |
|---|---|---|
| 1. | -ох (падох, испекох) | -осмо (падосмо, испекосмо) |
| 2. | -е (паде, испече) | -осте (падосте, испекосте) |
| 3. | -е (паде, испече) | -оше (падоше, испекоше) |
У 2 и 3. лицу једнине долази до палатализације крајњег сугласника инфинитивне основе испред самогласника е (испеке > испече).
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Aorist”. www.boske.rs. Приступљено 2020-01-08.
- ^ Aco Nevski, 'Past Tenses in Serbian language and modern trends of their use'