Отворите главни мени

Аорист

прошло свршено време
Глаголски облици
Лични
Презент
Аорист
Перфекат
Имперфекат
Плусквамперфекат
Футур I
Футур II
Императив
Потенцијал
Нелични
Инфинитив
Радни глаголски придев
Трпни глаголски придев
Глаголски прилог садашњи
Глаголски прилог прошли

Аорист (грч. ἀόριστος, аористос = неодређен, неограничен) или прошло свршено време је глаголски облик који осликава радњу која се десила у прошлости, и то:

  1. радњу која се десила након неке друге радње у прошлости
  2. радњу која се десила „скоро“, тј. недуго пре тренутка говора.

До победе комунизма 1945. године, аорист је најчешће прошло глаголско време са свршеним глаголима међу широким народним масама у Србији јужно од Саве и Дунава, нарочито на селу, где живи велика већина становништва тадашње Србије. На надгробним споменицима сеоских гробаља из времена 1901—1945. учешће аориста редовно достиже до 80%, па и више.[1]

Аорист је могуће употребити само код свршених глагола. Примери:

  • урадих
  • сретох
  • падох

Код правилних глагола са инфинитивним наставком -ти, аорист се гради тако што се на инфинитивну основу додају наставци за облик и лица:

Лице Једнина Множина
1. -х (урадих) -смо (урадисмо)
2. -ø (уради) -сте (урадисте)
3. -ø (уради) -ше (урадише)

Код глагола са инфинитивним наставком -сти или -ћи, на инфинитивну-аористну основу додају се следећи наставци:

Лице Једнина Множина
1. -ох (падох, испекох) -осмо (падосмо, испекосмо)
2. -е (паде, испече) -осте (падосте, испекосте)
3. -е (паде, испече) -оше (падоше, испекоше)

У 2 и 3. лицу једнине долази до палатализације крајњег сугласника инфинитивне основе испред самогласника е (испеке > испече).

Види јошУреди

РеференцеУреди