Paleocen

Paleocen je najstarija epoha paleogena i nalazi se na prelazu između mezozoika i kenozoika. Trajao je oko 10 miliona godina. Paleocenska flora ima mnogo obeležja krede gde su česti predstavnici mediteranske žbunaste i zeljaste biljne vrste. Posebno se izdvajaju rodovi Quercus i Acer. Fauna se odlikije pojavom prvih viših sisara, dok od nižih iz mezozoika prelazi samo jedan rod. Kod viših sisara javljaju se skoro svi rodovi, među kojima se ističe najsatariji kopitar, preteča današnjeg konja, koji je bio veličine lisice i na nogama je imao pet prstiju. Numuliti započinju svoj razvoj, koji će biti maksimalan u sledećoj epohi (eocenu).

Paleocen je bio podeljen na tri kata: gornji-sparanski, srednji-tanetski i donji-monski. Paleocenski elementi taloženi su u dva basena: u oblasti Mediteranske geosinklinale i Severnoevropskom moru. Za vreme monskog kata nataloženi su krečnjaci preko kojih leže laporovito-glinovite tvorevine. Za vreme tanetskog kata, posle povlačenja mora talože se konglomerati i peskovi sa sisarskom faunom, dok je sparanski kat predstavljen lagunskim sedimentima.

Alpska orogeneza se u paleocenu nastavlja Laramiskom fazom. Orogeni pokreti zahvatili su geosinklinalu Tetis iznad koje se izdižu složeni planinski venci Alpsko-himalajskih planina. Epirogeni pokreti u paleocenu prouzrokovali su iščezavanje epikontinentalnih mora; Srednjoevropsko more se povlači. Raspored kopna i mora - u paleocenu se nastavlja komadanje Gondvane i udaljavanje pojedinih kontinenata. Indijski okean dobija svoj oblik, Antarktida je odvojena od glavnog jezgra, tj, od Afrike i Brazilskog kopna. Dimenzije Tetisa svedene su na basen Jadranskog mora i Provansalski basen. Severno more pruža se od Engleske do Urala i dalje preko Sibirske platforme. Reljef Evroazije i obe Amerike je prilično izmenjen. Laramijskom fazom Alpske orogeneze rastu Sredozemna i Pacifička zona mlađih nabranih planina. Erozija i denudacija su pojačane, a izdizanjem ovih zona reke su bile usmerene prema Borealnom moru i Atlantskom okeanu.

Klima je bila topla i vlažna što potvrđuju naslage uglja. U nekim delovima Azije i Severne Amerike klima je bila suva. Ugalj se javlja kao najznačajnija sirovina, a javljaju se i fosfati.

Podela

Paleocen je epoha paleogena i prema ICS deli se na tri veka: tanetij, selandij i danij.

Paleogen

Perioda	Epoha	Vek	Početak (Ma)	Kraj (Ma)
Paleogen
	Oligocen	Hatij	27,82	23,03
		Rupelij	33,9	27,82
	Eocen	Priabonij	37,71	33,9
		Bartonij	41,2	37,71
		Lutetij	47,8	41,2
		Ipresij	56,0	47,8
	Paleocen	Tanetij	59,2	56
		Selandij	61,6	59,2
		Danij	66,0	61,6

Spoljašnje veze

• Paleocene Mammals
• BBC Changing Worlds: Paleocene
• Maryland Paleocene Fossils