Pelopida
Pelopida (starogrčki: Πελοπιδας, Pelopidas; 410 g. pre n. e - 364 g. pre n. e) je bio znameniti tebanski državnik i general. Uz Epaminondu, bio je jedna od tvoraca kratkotrajne tebanske hegemonije. Nepromišljen i brzoplet, Pelopida je predstavljao potpunu suprotnost u odnosu na trezvenog i uzdržanog Epaminodne, ali obojica su bili podjednako iskreni i dosledni u svojim patriotskim težnjama. Teba im je ostala dužna za svoj kratkotrajni uspon i hegemoniju u Grčkoj.
| Pelopida | |
|---|---|
 »Pelopidina smrt«, rad Andreja Ivanova, 1805-1806. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 410. p. n. e. |
| Mesto rođenja | Teba |
| Datum smrti | 364. p. n. e. |
| Mesto smrti | Kinoskefala |
| Vojna karijera | |
| Služba | Teba |
| Učešće u ratovima | Bitka kod Mantineje, Bitka kod Tegire, Bitka kod Leuktre, Bitka kod Kinoskefale (364. p. n. e.)Spartansko-halkidički rat, Beotijski rat, Tebansko-tesalski rat |
Detinjstvo i mladost uredi
Pelopida je poreklom iz bogate i ugledne aristokratske porodice. Dobio je solidno obrazovanje, još u ranoj mladosti bivao izlagan svakojakim teškoćama, vaspitan da bude izdržljiv i da vodi jednostavan stil života, kao i da gaji prezir prema bogatstvu. Sprijateljio se sa Epaminondom uoči bitke kod Mantineje (385. godine pre n. e), u kojoj mu je ovaj spasao život. Halkidički savez je 382. godine p. n. e. otpočeo sa pregovorima sa Atinom i Tebom protiv Peloponeskog saveza. Spartanci objaviše rat Halkidikiju. Za borbu su formirali armiju od 10.000 ljudi. Na putu za Halkidiki, spartanski vojskovođa Febid upao je sa vojskom u Tebu i zauzeo Kadmeju (tebanski akropolj). Intervenisao je u borbi demokrata i oligarha stajući na stranu Leontijada, predstavnika oligarha. Potom je pohapsio sve predstavnike demokratije i pobio ih. Stradao je i Ismenija, a Androkle i Pelopida pobegli su u Atinu. Na pritužbe Tebe, Spartanci su formalno osudili Febidu i odredili mu ogromnu novčanu kaznu koja verovatno nije isplaćena.
Učešće u Beotijskom ratu uredi
Oslobođenje Tebe uredi
Dok je glavnina sparanske vojske boravila na Halkidikiju, Tebanci su pripremali ustanak. On je planuo krajem 379. godine p. n. e. Organizovali su ga izgnanici-demokrati koji su e do tada nalazili u Atini. Navodno je samo sedam ljudi tajno ušlo u Tebu i tokom noći pobilo vođe oligarhije u gradu. Potom su oslobodili zatvorenike, pristalice demokratije i pozvali narod na ustanak. Napali su akropolj Kadmeju u kome se nalazio spartanski garnizon. On je ubrzo prinuđen na predaju. Predvodnici ustanka bili su Pelopida i Epaminonda. Na narodnoj skupštini je odlučeno da se obnovi demokratsko uređenje i Beotijski savez. Spartanska vojska pod vođstvom kralja Kleombrota uputila se u Tebu da uguši ustanak. Međutim, na putu im se isprečila atinska vojska pa su morali da odustanu od glavnog puta koji vodi za Spartu i da se upute preko planina. Lišen veze sa Peloponezom, Kleombrot je odustao od napada na Tebu i vratio se na Peloponez. Po povratku je jedan od njegovih vojskovođa, Sfordija, izvršio bezuspešan napad na atinski Pirej. Svi atinski građani su ustali da brane svoj grad, pa je Sfordija morao da odustane. Rezultat ovog neuspešnog pohoda jeste objava rata Atine Sparti i formiranje Drugog atinskog pomorskog saveza. Saveznici nisu uspeli da spreče Spartance da prođu Korintsku prevlaku. Bitke su se vodile na teritoriji Beotije gde su Teba i Atina udruženim snagama podigle pravu mrežu utvrđenja. Stoga Spartanci nisu uspeli da im nanesu osetniji poraz. Pelopida je učestvovao u bici kod Tegire 375. godine p. n. e.
Bitka kod Leuktre uredi
U leto 371. godine p. n. e. održan je novi mirovni kongres na kome je zaključen mir između Sparte i Atine. Međutim, mir nije obuhvatao dve jake države – Tesaliju i Beotiju. Spartanski kralj Kleombrot nije bio pristalica nastavka rata. Međutim, baš je on odabran da pokrene novi pohod na Beotiju. Tebanci pod Epaminondom sačekali su ga kod Leuktre. Tebanska vojska bila je brojčano slabija (7000 prema 10.000). Međutim, nova Epaminondina taktika kosog stroja donela je Beotiji veliku pobedu. Velika pobeda Tebe označila je kraj spartanske hegemonije. Spartanci se povlače na Peloponez. Fokida, Lokrida, Etolija, Akarnanija i Eubeja ulaze u Beotijski savez. Akarnanija i Eubeja su zbog toga istupile iz Atinskog saveza. Na Peloponezu je nastao haos. Mnogi gradovi pokušali su da se oslobode spartanske vlasti. U Argosu je pobijeno 1200 oligarha od strane naroda naoružanog batinama. Bio je to početak Tebanske hegemonije.
Pelopidini pohodi na Tesaliju uredi
Prvi napad na Tesaliju pokrenuo je 369. godine p. n. e. Pelopida na poziv Tesalaca protiv makedonskog kralja Aleksandra koji se umešao u unutrašnju politiku Tesalije (nakon smrti Jasona iz Fere). Aleksandar je ubijen u sukobu sa pretendentom Ptolemejem. Sukob je rešen uz posredovanje Atine. Zbog toga Pelopida 368. godine p. n. e. pokreće drugi pohod na sever (kako bi suzbio atinski uticaj u Makedoniji). Perdikin regent Ptolemej prinuđen je na savez sa Tebom. Po povratku je Pelopida zarobljen od strane Aleksandra, tiranina Fere. Epaminonda se zbog toga povlači sa Peloponeza (Drugi pohod na Peloponez) i napada Tesaliju. Pelopida je oslobođen. Treći napad na Tesaliju Pelopida je pokrenuo zbog toga što je 364. godine p. n. e. Aleksandar od Fere stao na stranu Atinjana. Odlučujuća bitka vođena je kod Kinoskefale. Bitka je bila slična bici kod Kunakse (pohod Deset hiljada 401. p. n. e). Pelopida je bio na pragu pobede kada je napravio grešku i napao samog Aleksandra povučen mržnjom što ga je ovaj godinu dana držao u zarobljeništvu. U bici je poginuo. Pelopidina pogibija nije imala uticaja na ishod bitke. Tesalci su poraženi. Sledeće godine je Fera prisiljena na savez sa Tebom.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- V. V. Struv, D. P. Kalistov, Stara Grčka, Book Marso, Beograd (2000)
- M. N. Đurić, Istorija starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog, u odabranim izvorima, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd (1992)
- Dž. B. Bjuri, R. Migs, Istorija grčke do smrti Aleksandra Makedonskog 2, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd (2008)
