Википедија

Pergament

Pergament je jedan od najstarijih materijala za pisanje koji se koristi i danas.

Miroslavljevo jevanđelje na pergamentu- (12. vek)
Izrada pergamenta oko 1568. godine

Istorija pergamenta uredi

Oko 200. godine p. n. e. jedan od faraona iz dinastije Ptolemeja zabranio je izvoz papirusa iz Egipta, kako bi sprečio razvoj "biblioteka" u drugim zemljama.

Ovakva situacija primorala je korisnike papirusa da nađu alternativni materijal pogodan za pisanje odnosno prenošenje poruka i pohranjivanje znanja. U gradu Pergamu, (u današnjoj Turskoj), proizveden je materijal pogodan za pisanje i dobio je naziv pergament. Bio je trajniji i postojaniji na vlagu od papirusa. Sve do danas, smatra se jednim od najboljih materijala za pisanje perom i tintom.[1] [2]

Izrada uredi

Pergament se izrađivao preradom tankih koža najčešće mladih životinja: koza, ovaca, teladi, magaraca pa i zmija. Proces izrade bio je vrlo jednostavan. S oguljenih životinjskih koža odstranila se dlaka, zatim se koža tretirala sa vapnom. Depilirana koža napinjala se na drvene okvire i postepeno se sušila. Sledeća faza bilo je brušenje pomoću vulkanskog peska i glačanje uz pomoć kosti ili glatkim kamenom. Što je pergament bio tanji to je bio cenjeniji. Poslednja faza bila je natapanje ispeglane kože u ulju, i sušenje ulja sa ciljem da se postigne odgovarajuća elastičnost. [3] [4] Pergament se mogao i obojiti o čemu govori i jedan recept o spremanju pergamenta iz VIII/IX veka. Za bojenje pergamenta se najčešće koristio purpur, dok su crna i šafranova boja ređe korišćene. Rukopisi purpurne boje su smatrani najlepšim i do njih su mogli doći samo najbogatiji. Purpurno obojen rukopis bi se redovno ispisivao zlatnom i srebrnom bojom, a jedan od takvih rukopisa je i Codex Aureus. Pod pritiskom crkve u IX veku prestaje bojenje rukopisa purpurnom, zlatnom i srebrnom bojom. [5] [1]

Kodeks uredi

U VI veku se papirusov svitak sve više zamenjuje sa pergamentnim kodeksom, koji je mogao da primi više teksta od papirusovog svitka. Pergament je bio bolji i trajniji materijal za pisanje od papirusa, praktičniji za rukovanje i slaganje u sveščice - tetrade. Na pergamentu se lako pisalo na obe strane. Tekst se na pergamentu pisao preko čitave stranice, s tim što je ostavljan određeni prostor na rubovima za beleške na marginama. Da bi se ravnomerno pisalo, izvlačene su linije šestarom ili šilom. Još jedan instrument pomoću kog su mogle lepo da se izvuku linije je bilo i ravnalo (ligniculus) koje je moglo biti od drveta ili od gvožđa. U srpskim spomenicima se taj instrument naziva haraksalo od grčke reči harasso, što znači grepsti tj. pisati. [5] [1]

Povez pergamenta - kodeksa uredi

Povezom pergamenta - kodeksa bavili su se majstori. Umetnost poveza knjiga bila je naročito na ceni na Istoku. U vizantijskom carstvu su se koristili od metala, slonove kosti i skupocenih tkanina. Ovakav način poveza su vremenom prihvatili i monasi - kaluđeri u manastirima i samostanima. Sami su sebe odredili za bavljenje ovim umetničkim zanatom, zbog čega se u francuskom knjigoveštvu upotrebljavao stručni naziv „fers monastiques” (manastirsko gvožđe), pod kojim se podrazumeva način okivanja poveza metalnim ukrasima. Sa pojavom univerziteta, procvetao je i zanat povezivanja knjiga. Kao materijal za povezivanje i koričenje najčešće su služile drvene daščice koje su mogle da budu presvučene kožom, slonovom kosti, metalom, raznim tkaninama, svilom i drugim materijalima. Srednjovekovni ljubitelji knjiga koji nisu bili zadovoljni samo takvim koricama, često su u korice umetali dragocene metale i ukrase od slonove kosti, rubine, bisere i sl. Da bi takve korice zaštitili i sačuvali, monasi su takve knjige u vreće od tkanina ili kože, a bilo je i knjiga sa kožnim omotačem. Ovakvih skupocenih kodeksa sa dragocenim koricama bilo je i u Srbiji, u crkvama i bibliotekama vladara i vlastele. [1]

Sredstva za pisanje uredi

Na pergamentu se pisalo trskom, perom ptice (calamus, kalamos). Za rezanje trske koristio se mali nož koji se na grčkom glyfanon zvao a na latinskom scalprum. Metalna pera su počela da se upotrebljavaju u novom veku, dok su pera od bronze pronađena još u starom Rimu i Pompeji. Mala kičica (pennicillus) kod rukopisa koji su ukrašavani pozlaćenim, obojenim inicijalima. [6]

Pergament danas uredi

Pergament je i danas u upotrebi za različite svečane prilike, kad je potrebno izraditi povelje, priznanja i slično.

Galerija uredi

  •  
    Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevića
  •  
    Miroslavljevo jevanđelje, 1. i 2. strana
  •  
    Nikoljsko jevanđelje
  •  
    Ostromirovo jevanđelje
  •  
    Karejski tipik
  •  
    Kopitarevo četvorojevanđelje, 14. vek

Reference uredi

  1. ^ a b v g „The History and Technology of Parchment Making”. Lochac College of Scribes. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  2. ^ „Parchment”. The Online Encyclopedia. Arhivirano iz originala 24. 12. 2009. g. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  3. ^ „Materials and Techniques of Manuscript Production”. Central European University. Arhivirano iz originala 01. 12. 2005. g. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  4. ^ „Leaves of Gold”. Internet Archive. Arhivirano iz originala 10. 05. 2010. g. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  5. ^ a b Furunović, Dragutin (1999). Istorija i estetika knjige. Novi Beograd: Draslar partner. str. 98—109. 
  6. ^ „Parchment”. Internet Archive. Arhivirano iz originala 22. 04. 2005. g. Pristupljeno 31. 3. 2020. 

Literatura uredi

Furunović, Dragutin (1999). Istorija i estetika knjige. Novi Beograd: Draslar partner: „Slobodan Jović”. COBISS.SR 78286348

Spoljašnje veze uredi

 
Pergament na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пергамент&oldid=26972389”