Pero Popović
Pero Popović (Prijedor, 18. avgust 1881 — Sarajevo, 1. februar 1941) bio je slikar i učitelj crtanja.
Pero Popović | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 18. avgust 1881. |
Mesto rođenja | Prijedor, Austrougarska |
Datum smrti | 1. februar 1941.59 god.) ( |
Mesto smrti | Sarajevo, Kraljevina Jugoslavija |
Biografija
urediPosle završene gimnazije u Sarajevu odlazi u Beč i završava tri semestra filozofije, a potom se upućuje u Prag i uči slikarstvo kod Vlaha Bukovca i Čeha Františeka Ženjišeka. U Sarajevu 1907. godine sa Todorom Švrakićem i Brankom Radulovićem, organizuje prvu izložbu domaćih slikara u Bosni i Hercegovini.
Zapošljava se na Velikoj realci u Banjaluci 1908. godine. Učenici su mu bili Milivoje Uzelac, Vilko Gecan i Božidar Nikolić[1]. Iz Banjaluke prelazi u Sarajevo 1930. godine i tu ostaje do smrti — 1. februara 1941. godine.
Opus
urediSlikao je portrete, pejzaže, mrtve prirode, kompozicije sa scenama iz svakodnevnog života. Radio je i jedan ikonostas za crkvu u Prijedoru i mozaike za crkvu u Banjaluci.
Njegov stvaralački potencijal bio je izrazit. Brzo se oslobodio Bukovčeve palete sa poentilističkom osnovom i okrenuo se snažnom i kontrastnom kolorističkom izražavanju, koje se približavalo sezanističkoj poetici i Gogenu i na njihovo slikarstvo je upućivao i svoje učenike. O njegovom slikarstvu je vredan esej napisala istoričarka umetnosti Vera Jablan:
„ | Studije aktova i portreta, skice sa ulica i ponekad nedovršene kompozicije pokazuju s koliko je ozbiljnosti ovaj slikar prilazio radu. Kako je velike zahteve imao pred sobom, pred svojom savešću umetnika. Koliko mukotrpnosti i studiozne istrajnosti govori s tih platana o umetniku koji sam, nezavisan od želje i ukusa publike, nezainteresovan za prodaju svojih radova, neprekidno stvara.
Jedan od najboljih Bukovčevih đaka, po završenom školovanju, nije se zadovoljio znanjem stečenim na Akademiji. To se vidi iz toga što je Popović ubrzo napustio poentilizam i prvo lazurno, a zatim sve slobodnije do pastuoznog, tražio svoj vlastiti izraz. Njegovi radovi su ozbiljne studije, kolorističkih i tonskih odnosa. Bogata skala snažnih tonova, smelih kontrasta boja i osvetljenja, izraziti crtež i čvrsta kompozicija, karakterišu njegovo stvaralaštvo u kome se uz izvanredno snažno zahvatanje celine, oseća i virtuozna, gotovo orijentalna finoća detalja. |
” |
Galerija
uredi-
Portret dečaka, 1908.
-
Portret mladog čoveka, 1930-te
Reference
uredi- ^ „ZNAMENITE LIČNOSTI BANJALUKE Božidar Nikolić, ratnik sa kistom”. Srpskainfo (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-04-11.
Literatura
uredi- Basler, Đuro (December 1, 1987). "The Art treasures of Bosnia and Herzegovina". Svjetlost.
- ordinaire, Conseil de l'Europe Assemblée parlementaire Session (January 1, 1997). Documents de séance. Council of Europe. ISBN 9789287132390.
- Šindić, Miljko (January 28, 1970). "Banjaluka". Glas.