Википедија

Pesma Evrovizije 1957.

2. по реду избор за Песму Евровизије

Pesma Evrovizije 1957. (engl. Eurovision Song Contest 1957; franc. Concours Eurovision de la chanson 1957) je bio drugi po redu izbor za Pesmu Evrovizije. U organizaciji Evropske radiodifuzne unije i domaćina Hessischer Rundfunk [en] (HR) u ime ARD-a, takmičenje, prvobitno nazvano Velika evropska nagrada takmičenja za pesmu Evrovizije 1957. (franc. Grand Prix Eurovision de la Chanson Européenne 1957; engl. Eurovision Grand Prize of European Song 1957[1]) održano je 3. marta 1957. u Großer Sendesaal des hessischen Rundfunks [en], u Frankfurtu, u Zapadnoj Nemačkoj, a voditeljka je bila nemačka glumica Anaid Iplicijan.

Pesma Evrovizije 1957.
Datumi
Finale3. mart 1957.
Domaćin
Mesto održavanjaNjemačka Großer Sendesaal des hessischen Rundfunks [en], Frankfurt, Zapadna Nemačka
VoditeljiAnaid Iplicijan
DirigentVili Berking
RežiserFranko Maraci
Izvršni supervizorRolf Liberman
Emiter ARD
Vebsajteurovision.tv/event/frankfurt-1957
Učesnici
Broj učesnika10
Zemlje debitanti Austrija
 Danska
 Ujedinjeno Kraljevstvo
  • A coloured map of the countries of EuropeBelgija na Pesmi EvrovizijeFrancuska na Pesmi EvrovizijeFrancuska na Pesmi EvrovizijeItalija na Pesmi EvrovizijeLuksemburg na Pesmi EvrovizijeHolandija na Pesmi EvrovizijeŠvajcarska na Pesmi EvrovizijeNemačka na Pesmi EvrovizijeDanska na Pesmi EvrovizijeDanska na Pesmi EvrovizijeAustrija na Pesmi EvrovizijeUjedinjeno Kraljevstvo na Pesmi Evrovizije
         Zemlje učesnice finala
Glasanje
Sistem glasanjaSvaka zemlja je imala žiri od deset članova, gde je svaki član glasao za po jednu pesmu.
Pobednička pesma Holandija — Net als toen
1956. ← Pesma Evrovizije  → 1958.

10 zemalja je učestvovalo na takmičenju. Austrija, Danska i Ujedinjeno Kraljevstvo su debitovali na takmičenju i pridružili se prvobitnih 7 učesnica iz 1956. Veći broj pravila je izmenjen u poređenju sa prethodnom godinom, te od ove godine svaku državu predstavlja samo jedna pesma, a dueti su dozvoljeni na sceni. Sistem glasanja je izmenjen, te je svaka država imala desetočlani žiri, gde je svaki član žirija dodelio po jedan poen svojoj omiljenoj pesmi. Glasanje je sprovedeno u javnosti, a uveden je i semafor, tako da su gledaoci prenosa i slušaoci preko radija mogli da prate glasanje. Žiri nije mogao da glasa za pesmu iz svoje države.

Pobedila je Holandija s pesmom Net als toen koju je pevala Kori Broken. Ovo je bio Brokenin drugi nastup na takmičenju, pošto je predstavljala Holandiju 1956.[2]

Lokacija uredi

 
Großer Sendesaal des hessischen Rundfunks [en] u Frankfurtu, gde je održano takmičenje 1957.

Takmičenje 1957. je održano u Frankfurtu, u Zapadnoj Nemačkoj. Hala u kojoj je takmičenje održano je bila Großer Sendesaal des hessischen Rundfunks [en], muzička hala i bivši studio u distriktu Dornbušč [en].[3][4] Takmičenje je održano pred publikom od oko 400 ljudi.[5][6]

Pred takmičenje je osmišljen novi plan za održavanje istog, te bi drugi emiter organizovao takmičenje svake godine, pošto je Švajcarski emiter SRG SSR koji je organizovao prethodno izdanje takmičenja 1956. i pobedio odbio da bude domaćin po drugi put.[6] Nemačka je izabrana za domaćina, pošto je Hans-Oto Gronefeld, direktor programa za Hessischer Rundfunk [en] (HR) ponudio da ga organizuje u ime ARD-a[3][7]

Zemlje učesnice uredi

Za više informacija pogledajte: Države na Pesmi Evrovizije

Deset država je učestvovalo na takmičenju 1957. i to 7 država koje su učestvovale na prvom takmičenju prethodne godine, kao i Austrija, Danska i Ujedinjeno Kraljevstvo koje su debitovale.[3] Austrija i Danska su planirale da se takmiče 1956, ali su propustile rok za prijave.[8][9]

Dva izvođača su se vratila na takmičenje, Lis Asija iz Švajcarske i Kori Broken iz Holandije, koje su se takmičile 1956. Broken je bila jedan od dva izvođača za Holandiju te godine, dok je Asija izvela obe Švajcarske pesme, od kojih je Refrain pobedila.[10]

Učesnici Pesme Evrovizije 1957.[11][12][13][14]
Država Emiter Izvođač(i) Pesma Jezik Autor(i) Dirigent
  Austrija ORF Bob Martin Wohin, kleines Pony? nemački
  • Kurt Svab
  • Hans Verner
 Karl de Kruf
  Belgija NIR Bobejan Šopen Straatdeuntje holandski
  • Erik Fransen
  • Hari Frekin
 Vili Berking
  Danska Statsradiofonien Birte Vilke i Gustav Vinkler Skibet skal sejle i nat danski
  • Erik Fijen
  • Pol Serensen
 Kaj Mortensen
  Italija RAI Nuncio Galo Corde della mia chitarra italijanski
  • Giuseppi Cavaliere
  • Mario Ruccione
 Armando Trovajoli
  Luksemburg CLT Danijel Dipre Amours mortes (tant de peine) francuski
  • Žan-Pjer Kemer
  • Žak Taber
 Vili Berking
  Nemačka HR[a] Margot Hilšer Telefon, Telefon nemački[b]
  • Fredrih Mejer
  • Ralf Marija Sigel
 Vili Berking
  Ujedinjeno Kraljevstvo BBC Patrisija Bredin All engleski
  • Alan Stranks
  • Rejner Vreford
 Erik Robinson
  Francuska RTF Paula Desjardins La belle amour francuski
  • Francis Karko
  • Gaj Lafarž
 Pol Durand
  Holandija NTS Kori Broken Net als toen holandski
  • Vili van Hemert
  • Gas Jansen
 Dolf van der Linden
   Švajcarska SRG SSR Lis Asija L'enfant que j'étais francuski
  • Emil Gardaz
  • Geo Vumar
 Vili Verking

Format uredi

Takmičenje je organizovao i prenosio HR u ime ARD-a. Mihael Kelman je bio režiser, dok je Vili Verking bio muzički direktor i predvodio orkestar Tanz- und Unterhaltungsorchester des Hessischen Rundfunks tokom takmičenja.[16][17][18] Svaka država je smela da nominuje svog muzičkog direktora da predvodi orkestar tokom njihovog nastupa, dok je muzički direktor zemlje domaćina dirigovao orkestrom za države koje to nisu učinile.[12][14]

Scena izgrađena u Großer Sendesaal-u je imala stepenice kojima su svaki izvođač i dirigent stupili na scenu, kao i pozadinu u obliku harfe. Sredina pozadine scene je imala deo koji može da se ukloni, te je svaka država smela da ima drugačiju grafiku za nastup.[6][19] Celo takmičenje, uključujući nastupe i glasanje, je trajalo oko sat vremena.[5][20] Održana samo 9 meseci posle prvog takmičenja, datum ovog takmičenja (3. mart) je još uvek najraniji datum u godini tokom kog je takmičenje održano.[6]

Više pravila je izmenjeno za takmičenje 1957. Svaka država je smela da pošalje samo jednu pesmu, za razliku od maksimuma od dve pesme 1956.[19] Do dve osobe su bile dozvoljene na sceni (prethodne godine, dozvoljena je bila samo jedna), ali nije bilo dozvoljeno korišćenje pratećih vokala.[3][6][19]

Uveden je novi sistem glasanja, gde je deset članova žirija u svakoj državi dalo jedan glas svojoj omiljenoj pesmi, a apstencije nisu bile dozvoljene.[6] Još jedna promena je bila da članovi žirija nisu smeli da glasaju za pesmu svoje države.[6][16] Uveden je semafor, a proces glasanja je sad bio deo prenosa, za razliku od tajnog glasanja 1956. Ova promena je bila inspirisana britanskim takmičenjem „Festival of British Popular Songs”, koji je imao glasanje regionalnih žirija, a dobijeni poeni su prikazivani na semaforu. Organizatori su videli kineskopski snimak.[5][6] Svaki žiri se sastavljao u svojim zemljama i pratili takmičenje na televiziji, a kontaktirani su telefonom kako bi dodelili svoje glasove, promena u odnosu na 1956. kada su svi članovi bili u hali gde je takmičenje održano.[6][19]

Kao i 1956, svaka pesma je smela da traje do 3 minuta i 30 sekundi, ali par pesama je prešlo ovaj limit. Italijanska pesma je trajala 5 minuta i 9 sekundi i i dalje je najduža pesma u istoriji takmičenja. Uprkos žalbama, pesma nije diskvalifikovana. Suprotno, britanska pesma je trajala 1 minut i 53 sekunde, što je bila najkraća pesma u istoriji takmičenja do 2015.[6] Restrikcija na dužinu trajanja pesme je strožije primenjivana od 1958.[6][19]

Pregled takmičenja uredi

 
Kori Broken (na slici 1958) je prethodno predstavljala Holandiju 1956. pre nego što se vratila na takmičenje 1957. i pobedila

Takmičenje je održano 3. marta 1957, sa početkom u 21:00 CET i trajalo je sat vremena.[12][21] Prezenterka takmičenja je bila nemačka glumica Anaid Iplicijan.[3][6]

Pobedila je Holandija sa pesmom Net als toen, koju je komponovao Gus Jansen, napisao Vili van Hemert, a izvela Kori Broken.[22] Među drugim takmičarima su se našli Birte Vilke i Gustav Vinkler, prvi duet na Pesmi Evrovizije, koji su ostavili snažan utisak posle dugog poljupca pred kamerama na kraju svog nastupa, kao i Margot Hilšer, koja je prva učesnica da koristi neki rekvizit na sceni, u njenom slučaju telefon.[3][6]

Po prvi put, pobednički izvođač i autori pesme su dobili nagrade u vidu medaljona u koje je urezan logo Evrovizije, koje im je dodelio direktor HR-a Eberhard Bekman [de] na kraju prenosa.[16][23]

  Pobednik
Rezultati Pesme Evrovizije 1957.[12][24][25]
#‍ Država‍ Izvođač(i)‍ Pesma‍ Plasman Poeni
01   Belgija Bobejan Šopen Straatdeuntje 8. 5
02   Luksemburg Danijel Dipre Amours mortes (tant de peine) 4. 8
03   Ujedinjeno Kraljevstvo Patrisija Bredin All 7. 6
04   Italija Nuncio Galo Corde della mia chitarra 6. 7
05   Austrija Bob Martin Wohin, kleines Pony? 10. 3
06   Holandija Kori Broken Net als toen 1. 31
07   Nemačka Margot Hilšer Telefon, Telefon 4. 8
08   Francuska Paula Desjardins La belle amour 2. 17
09   Danska Birte Vilke i Gustav Vinkler Skibet skal sejle i nat 3. 10
10    Švajcarska Lis Asija L'enfant que j'étais 8. 5

Rezultati uredi

Red kojim su države objavljivale svoje rezultate je bio obrnuti redosled od redosleda nastupa.[16]

Detaljni rezultati glasanja žirija na Pesmi Evrovizije 1957.[16][26][27]
Način glasanja:
  Žiri
 		Zbiran
broj poena 		Države koje glasaju
Belgija
Luksemburg
UK
Italija
Austrija
Holandija
Nemačka
Francuska
Danska
Švajcarska
Takmičari Belgija 5 2 2 1
Luksemburg 8 1 4 3
Ujedinjeno Kraljevstvo 6 1 1 1 1 2
Italija 7 1 1 2 2 1
Austrija 3 2 1
Holandija 31 5 3 1 1 6 1 4 3 7
Nemačka 8 1 1 6
Francuska 17 2 4 2 1 6 2
Danska 10 2 3 5
Švajcarska 5 1 1 1 2

Međunarodni prenosi uredi

Svaki emiter učesnik je morao da prenosi takmičenje. Emiteri članovi ERU koji nisu učestovali su mogli da prenose takmičenje i budu „pasivni učesnici”. Emiteri su smeli da pošalju komentatore koji su izveštavali sa takmičenja na svojim maternjim jezicima, kako bi prenosili informacije o izvođačima i pesmama svojim gledaocima i slušaocima.[28]

Takmičenje 1957. je najstarije takmičenje koje je u svojoj celosti sačuvano u arhivi ERU-a, pošto je takmičenje 1956. preživelo samo kroz audio snimke, sa nekim nedostajućim segmentima, kao i ograničenim snimkom pobedničke reprize u formatu filmskih novosti i drugih snimaka.[6][20][29] Iako je broj domaćinstava u Evropi koji su imali televizor rastao, ovo izdanje, kao i prethodno, je uglavnom praćeno preko radija.[3]

Prenosi i komentatori u zemljama učesnicama
Država Emiter Prenos Komentatori Ref.
  Austrija ORF ORF Ne zna se [30]
  Belgija NIR NIR Ne zna se [31]
INR INR Ne zna se [31]
  Danska Statsradiofonien Statsradiofonien TV, Program 2 Svend Pedersen [32]
  Nemačka ARD Deutsches Fernsehen Ne zna se [21][31]
  Italija RAI Programma Nazionale, Secondo Programma Bjanka Marija Pićinino [en] [33][34][35]
  Luksemburg CLT Télé-Luxembourg Ne zna se [36]
  Ujedinjeno Kraljevstvo BBC BBC Television Service Berkli Smit [en] [1][12]
  Francuska RTF RTF Robert Bovis [en] [21]
Paris-Inter Ne zna se [33]
  Holandija NTS NTS Pjet te Njul mlađi [31][37]
  Švajcarska SRG SSR SRG Ne zna se [21][33]
TSR Robert Bovis
DRS 1 Ne zna se
RSR 1 Ne zna se
RSI Ne zna se
Prenosi i komentatori u zemljama koje ne učestvuju
Država Emiter Prenos Komentatori Ref.
  Monako Radio Monte-Carlo Ne zna se [33][38]
  Švedska SR Sveriges TV Nils Linman [sv] [38]

Napomene uredi

  1. ^ U ime nemačkog konzorcijuma javnih emitera ARD-a[15]
  2. ^ Sadrži reči na italijanskom, engleskom, francuskom i španskom

Reference uredi

  1. ^ a b „Television Programmes – 3 March”. Radio Times. 3. 3. 1957. str. 13. Arhivirano iz originala 2. 6. 2022. g. Pristupljeno 2. 6. 2022. 
  2. ^ „Netherlands – Country Profile”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala 17. 5. 2022. g. Pristupljeno 10. 6. 2022. 
  3. ^ a b v g d đ e „Frankfurt 1957 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala 26. 5. 2022. g. Pristupljeno 3. 6. 2022. 
  4. ^ „Grundsteinlegung des hr-Sendesaals” (na jeziku: nemački). hr-Sinfonieorchester. 11. 3. 2018. Arhivirano iz originala 5. 6. 2021. g. Pristupljeno 3. 6. 2022. 
  5. ^ a b v Roxburgh, Gordon (2012). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. One: The 1950s and 1960s. Prestatyn, United Kingdom: Telos Publishing. str. 152. ISBN 978-1-84583-065-6. 
  6. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj Escudero, Victor M. (26. 10. 2017). „#ThrowbackThursday to 60 years ago: Eurovision 1957”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala 2. 1. 2018. g. Pristupljeno 3. 6. 2022. 
  7. ^ Rolfs, Pia (3. 3. 2017). „Grand Prix Eurovision vor 60 Jahren: Am Main siegte ein "Meisje"”. Frankfurter Neue Presse (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 5. 6. 2021. g. Pristupljeno 3. 6. 2022. 
  8. ^ „Lugano 1956 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala 23. 5. 2022. g. Pristupljeno 29. 5. 2022. 
  9. ^ Jordan, Paul; Roxburgh, Gordon (11. 1. 2017). „Shining a light on the United Kingdom: 60 Years at Eurovision”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala 24. 4. 2017. g. Pristupljeno 31. 5. 2022. 
  10. ^ „Participants of Lugano 1956 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala 26. 10. 2021. g. Pristupljeno 3. 6. 2022. 
  11. ^ „Participants of Frankfurt 1957”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala 5. 2. 2023. g. Pristupljeno 9. 6. 2023. 
  12. ^ a b v g d Roxburgh, Gordon (2012). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. One: The 1950s and 1960s. Prestatyn, United Kingdom: Telos Publishing. str. 152—156. ISBN 978-1-84583-065-6. 
  13. ^ „1957 – 2nd edition”. diggiloo.net. Arhivirano iz originala 17. 5. 2022. g. Pristupljeno 3. 6. 2022. 
  14. ^ a b „Detailed overview: conductors in 1957”. And the conductor is... Arhivirano iz originala 1. 7. 2022. g. Pristupljeno 1. 7. 2022. 
  15. ^ „Alle deutschen ESC-Acts und ihre Titel”. www.eurovision.de (na jeziku: nemački). ARD. Arhivirano iz originala 12. 6. 2023. g. Pristupljeno 12. 6. 2023. 
  16. ^ a b v g d Roxburgh, Gordon (2012). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. One: The 1950s and 1960s. Prestatyn, United Kingdom: Telos Publishing. str. 156—158. ISBN 978-1-84583-065-6. 
  17. ^ O'Connor, John Kennedy (2010). The Eurovision Song Contest: The Official History (2nd izd.). London, United Kingdom: Carlton Books. str. 217. ISBN 978-1-84732-521-1. 
  18. ^ „Radio und Fernsehen”. Der Bund (na jeziku: nemački). Bern, Switzerland. 3. 3. 1957. str. 21. Arhivirano iz originala 6. 10. 2022. g. Pristupljeno 12. 6. 2022. 
  19. ^ a b v g d O'Connor, John Kennedy (2010). The Eurovision Song Contest: The Official History (2nd izd.). London, United Kingdom: Carlton Books. str. 10—11. ISBN 978-1-84732-521-1. 
  20. ^ a b „Looking back to just like it was in 1957”. European Broadcasting Union. 3. 3. 2014. Arhivirano iz originala 13. 5. 2018. g. Pristupljeno 3. 6. 2022. 
  21. ^ a b v g „Le Journal de la Télévision”. Radio – Je vois tout (na jeziku: francuski). Lausanne, Switzerland: Héliographia SA. 28. 2. 1957. str. 18. Arhivirano iz originala 2. 6. 2022. g. Pristupljeno 2. 6. 2022 — preko Scriptorium Digital Library. 
  22. ^ „Corry Brokken – Netherlands – Frankfurt 1997”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala 22. 4. 2022. g. Pristupljeno 18. 7. 2022. 
  23. ^ O'Connor, John Kennedy (2010). The Eurovision Song Contest: The Official History (2nd izd.). London, United Kingdom: Carlton Books. str. 216. ISBN 978-1-84732-521-1. 
  24. ^ „Final of Frankfurt 1957 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala 17. 5. 2022. g. Pristupljeno 3. 6. 2022. 
  25. ^ „1957 – 2nd edition”. diggiloo.net. Arhivirano iz originala 17. 5. 2022. g. Pristupljeno 3. 6. 2022. 
  26. ^ „Results of the Final of Frankfurt 1957 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala 27. 3. 2021. g. Pristupljeno 27. 3. 2021. 
  27. ^ „Eurovision Song Contest 1957 – Scoreboard”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala 30. 6. 2015. g. Pristupljeno 14. 6. 2021. 
  28. ^ „The Rules of the Contest | Eurovision Song Contest” (na jeziku: engleski). European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala 14. 4. 2017. g. Pristupljeno 13. 9. 2022. 
  29. ^ Roxburgh, Gordon (19. 10. 2015). „A diamond day for the Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala 30. 7. 2017. g. Pristupljeno 24. 2. 2021. 
  30. ^ „Austria – Frankfurt 1957”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala 13. 5. 2018. g. Pristupljeno 5. 6. 2022. 
  31. ^ a b v g „Programma's Binnen- en Buitenlandse Zenders”. De Telegraaf (na jeziku: holandski). 2. 3. 1957. str. 13. Arhivirano iz originala 2. 6. 2022. g. Pristupljeno 2. 6. 2022. 
  32. ^ „Programoversigt – 03-03-1957” (na jeziku: danski). Dansk Kulturarv. 3. 3. 1957. Arhivirano (PDF) iz originala 5. 6. 2022. g. Pristupljeno 5. 6. 2022. 
  33. ^ a b v g „Programmes des Émissions Suisses et Étrangères”. Radio – Je vois tout (na jeziku: francuski). Lausanne, Switzerland: Héliographia SA. 28. 2. 1957. str. 20—22. Arhivirano iz originala 2. 6. 2022. g. Pristupljeno 2. 6. 2022 — preko Scriptorium Digital Library. 
  34. ^ „Radio e televisione”. La Stampa (na jeziku: italijanski). 3. 3. 1957. str. 4. Pristupljeno 2. 6. 2022. 
  35. ^ „Eurovision Song Contest 1957” (na jeziku: italijanski). Eurofestival News. 11. 9. 2016. Arhivirano iz originala 11. 4. 2022. g. Pristupljeno 19. 12. 2022. 
  36. ^ „Télé-Luxembourg”. Luxemburger Wort (na jeziku: nemački i francuski). 2. 3. 1957. str. 6. Pristupljeno 6. 11. 2022. 
  37. ^ „Vertrokken naar song-festival”. De Telegraaf (na jeziku: holandski). 1. 3. 1957. str. 7. Arhivirano iz originala 6. 10. 2022. g. Pristupljeno 2. 6. 2022. 
  38. ^ a b Thorsson, Leif; Verhage, Martin (2006). Melodifestivalen genom tiderna : de svenska uttagningarna och internationella finalerna (na jeziku: švedski). Stockholm: Premium Publishing. str. 10—11. ISBN 91-89136-29-2. 

Spoljašnje veze uredi

 
Pesma Evrovizije 1957. na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Песма_Евровизије_1957.&oldid=27388649”