Пирати са Кариба: Тајна шкриње

Pirati sa Kariba: Tajna škrinje
Pirati sa Kariba: Tajna škrinje
	Filmski poster
Izvorni naslov	Pirates of the Caribbean: Dead Man's Chest
Žanr	avanturistički
Režija	Gor Verbinski
Scenario	Ted Eliot; Teri Rosio
Producent	Džeri Brukhajmer
Glavne uloge	Džoni Dep; Orlando Blum; Kira Najtli; Bil Naj; Stelan Skarsgord; Džek Davenport; Džonatan Prajs; Tom Holander
Muzika	Hans Cimer
Direktor; fotografije	Darijuš Volski
Montaža	Krejg Vud; Stiven Rivkin
Producentska; kuća	Walt Disney Pictures; Jerry Bruckheimer Films
Distributer	Buena Vista Pictures Distribution
Godina	2006.
Trajanje	150 minuta
Zemlja	SAD
Jezik	engleski
Budžet	225 miliona $
Zarada	1,066 milijardi $
Prethodni	Pirati sa Kariba: Prokletstvo Crnog bisera
Sledeći	Pirati sa Kariba: Na kraju sveta
Veb-sajt	pirates.disney.com/pirates-of-the-caribbean-dead-mans-chest
	IMDb veza

Pirati sa Kariba: Tajna škrinje (engl. Pirates of the Caribbean: Dead Man's Chest) je američki fantastično-avanturistički film iz 2006. godine, režisera Gora Verbinskog, prema scenariju koji su napisali Ted Eliot i Teri Rosio, dok je producent filma bio Džeri Brukhajmer. Nastavak je filma Pirati sa Kariba: Prokletstvo Crnog bisera (2003) i drugo je ostvarenje u istoimenom serijalu. Smešten godinu dana nakon događaja iz Prokletstva Crnog bisera, film otkriva da kapetan Džek Sparou (Džoni Dep) ima dug prema Dejviju Džounsu (Bil Naj), užasnom kapetanu Letećeg Holanđanina, i da je označen za smrt i progonjen od strane krakena. U međuvremenu, venčanje Vila Tarnera (Orlando Blum) i Elizabet Svon (Kira Najtli) prekida lord Katler Beket (Tom Holander), koji želi da mu Tarner donese Džekov magični kompas u pokušaju da pronađe Mrtvačevu škrinju.

Dva nastavka Prokletstva Crnog bisera su osmišljena 2004, kada su Eliot i Rosio razvili jedinstvenu priču koja bi se protezala kroz oba filma. Film je sniman od februara do septembra 2005. na Sent Vinsentu i Grenadinima, Dominiki, Bahamima, kao i u Los Anđelesu. Sniman je istovremeno sa trećim filmom u serijalu, Pirati sa Kariba: Na kraju sveta (2007).

Film je izašao u američkim bioskopima 7. jula 2006. godine i naišao je na pomešane reakcije kritičara, koji su pohvalili specijalne efekte, akcione scene, muziku Hansa Cimera, humor i glumu, posebno Depovu i Najovu, ali su kritikovali komplikovanu radnju i vreme trajanja. Film je u vreme izlaska oborio nekoliko rekorda, uključujući onaj za najuspešniji premijerni vikend u Sjedinjenim Državama sa 136 miliona dolara, najbrži film koji je zaradio preko milijardu dolara (63 dana), najuspešniji prvi nastavak; postao je film sa najvećom zaradom iz 2006. godine i treći najuspešniji film ikada (iza filmova Titanik i Gospodar prstenova: Povratak kralja). Bio je i najuspešniji Diznijev film, dok ga 2010. godine nije prestigao film Priča o igračkama 3. Osvojio je nagradu Oskar za najbolje vizuelne efekte, a bio je nominovan i za najbolju scenografiju, najbolju montažu zvuka i najbolji miks zvuka. Nastavak, Pirati sa Kariba: Na kraju sveta, izašao je naredne godine.

Radnja

Venčanje Vil Tarnera i Elizabet Svon prekida lord Katler Beket iz Britanske istočnoindijske kompanije, koji stiže u Port Rojal sa njihovim nalozima za hapšenje, optužujući ih da su pomogli u bekstvu kapetana Džeka Sparoua. Uprkos tome što je takođe imao nalog, komodor Džejms Norington je podneo ostavku u Kraljevskoj mornarici i nestao nakon što je izgubio svoj brod, Neustrašivog, u uraganu dok je tražio Džeka.

U međuvremenu, na brodu Crni biser, Džeka posećuje Vilov otac, Butstrap Bil Tarner, koji je sada član posade Letećeg Holanđanina, čiji je kapetan Dejvi Džouns. On obeležava Džeka crnom tačkom i podseća ga da je imao dogovor sa Džounsom da podigne Crni biser iz dubina u zamenu za njegovu slobodu, dug koji Džek nije mogao da otplati, i sada mora da služi Holanđaninu ili će ga kraken odvući u Ormarić Dejvija Džounsa. U međuvremenu, otkrivajući ovlašćenja za odmazdu namenjena Džeku koja je potpisao kralj Džordž, Beket nudi da oslobodi Vilu i Elizabet u zamenu za to da mu Vil donese Džekov kompas.

Vil pronalazi Džeka i njegovu posadu na jednom ostrvu i pomaže im da pobegnu od kanibala. Nakon toga, Džek posećuje vudu sveštenicu Tiju Dalmu, koja pomaže u pronalaženju Mrtvačeve škrinje, u kojoj se nalazi srce Dejvija Džounsa koje još uvek kuca. Džek namerava da ga pronađe i oslobodi se duga Džounsu. Vil sklapa dogovor sa Džekom da pronađe ključ od škrinje u zamenu za Džekov kompas, ali je na prevaru dospeo u ropstvo sa Džounsovom posadom na Holanđaninu umesto Džeka. Džouns pristaje da oslobodi Džeka ropstva ako uspe da mu obezbedi još 99 duša. Vil se udružuje sa svojim ocem, Butstrap Bilom, na Holanđaninu i putem igre sa kockicama saznaje da se kod Džounsa nalazi ključ škrinje. Vil beži sa ključem i ukrcava se na brod Edinburg Trejder. Džouns priziva krakena i potapa brod, ali Vil uspeva da pobegne.

U međuvremenu, Elizabetin otac, guverner Svon, izvlači je iz zatvora, ali je i sam zarobljen. Elizabet krade od Beketa ovlašćenja za odmazdu i kreće u Tortugu, gde pronalazi i Džeka i pijanog Noringtona. Džek prevari Elizabet da upotrebi svoj kompas da pronađe Džounsovu škrinju. Sve stranke stižu na ostrvo Krusis, gde je škrinja zakopana. Tamo izbija borba mačevima između Džeka, Vila i Noringtona, od kojih svaki želi Džounsovo srce za sopstvene ciljeve: Džek želi da zaustavi krakena i otplati svoj dug Džounsu; Vil želi da oslobodi svog oca od Holanđanina; a Norington želi da povrati svoj život mornaričkog oficira. U nastalom haosu, Norington potajno krade srce i ovlašćenja za odmazdu pre nego što pobegne. Džouns i kraken napadaju Crni biser, ubijajući većinu posade i uništavajući sve čamce za spasavanje broda osim jednog. Džek koristi čamac da nakratko pobegne od bitke, ali se vraća da rani krakena mrežom punom baruta i ruma.

Džek naređuje preživelima da napuste brod, ali Elizabet shvata da kraken želi samo Džeka. Elizabet prevari Džeka tako što ga veže za jarbol kako bi posada mogla da pobegne dok kraken povlači Džeka i Crni biser u dubinu. Dejvi Džouns, naizgled zadovoljan što je Džekov dug izmiren, otvara škrinju i otkriva da je srce ukradeno. Norington donosi Beketu ovlašćenja i Džounsovo srce, čime osigurava da će biti vraćen u mornaricu, istovremeno dajući Istočnoindijskoj kompaniji kontrolu nad Dejvijem Džounsom, Letećim Holanđaninom i krakenom. Džekova posada se vraća kod Tije Dalme, gde se svi slažu da bi zbog Džeka otputovali na kraj sveta. Tija Dalma ih upoznaje sa kapetanom koji bi mogao da ih tamo odvede: vaskrslim Hektorom Barbosom.

Scena posle odjavne špice pokazuje da su ranije prikazani kanibali izabrali psa za svog novog poglavicu.

Uloge

Glumac	Uloga
Džoni Dep	kapetan Džek Sparou
Orlando Blum	Vilijam „Vil” Tarner
Kira Najtli	Elizabet Svon
Bil Naj	Dejvi Džouns
Džek Davenport	Džejms Norington
Tom Holander	lord Katler Beket
Stelan Skarsgord	„Butstrap Bil” Tarner
Kevin Maknali	Džošami Gibs
Džonatan Prajs	guverner Vederbi Svon
Naomi Haris	Tija Dalma
Li Arenberg	Pintel
Makenzi Kuk	Ragati
Dejvid Bejli	Koton
Džefri Raš	kapetan Hektor Barbosa

Produkcija

Snimanje je počelo 28. februara 2005, a snimano je ponovo u Kosta Alegreu, u Halisko (Meksiko) i Barouliju (Sv. Vinsent). Nastavak takođe sadrži scene koje su snimane na Dominiki i na Bahamima. Nastavci su snimani jedan za drugim, kao kod trilogije Gospodar prstenova, mada je 2005. godine pažnja bila usmerena na Tajnu škrinje sa nekoliko scena iz trećeg dela koje su snimljene. Zbog ovog načina snimanja, snimanje Tajne škrinje je završeno 7. februara 2006. godine. Iako su snimani jedan za drugim, u bioskopima su prikazivani sa godinom razmaka. Snimanje trećeg dela je započeto 2006. godine.

Premijera Tajne škrinje je bila u Diznilendu, u Anahajmu, Kalifornija, 24. juna 2006, dva dana ranije od obnavljanja atrakcije Pirata sa Kariba, na kome je serija filmova zasnovana. Obnovljena atrakcija uključuje podešenu priču i audio-animatroniku zasnovanu na filmovima i otvorena je 26. juna 2006. godine. Ista atrakcija u Walt Disney World-u na Floridi je takođe obnovljena 7. jula 2006. uporedo sa izlaskom filma.

Reakcije

Film Pirati sa Kariba: Tajna škrinje je zaradio 55,8 miliona dolara prvog dana prikazivanja, samim tim je postavio rekord za najveću zaradu dana kada je izašao, najveću zaradu u jednom danu i najveću zaradu petkom svih vremena. Prethodni rekord je držao film Ratovi zvezda: Epizoda III — Osveta sita sa 50.013.859 dolara.

Film je oborio rekord i za zaradu tokom prvog vikenda prikazivanja sa 135.634.554 dolara, a prethodni rekord je držao Spajdermen 2 sa 114.844.116 dolara. Prodato je 200.000 karata više nego za Spajdermena. Do 21. avgusta 2006. godine, ovaj film je zaradio 401 milion dolara u SAD, dok je širom sveta zaradio oko 864 miliona dolara i nalazio se na 11 mestu filmova sa najvećom zaradom širom sveta, a na 7. mestu sa zaradom u zemlji u kojoj je proizveden.

Reference

^ „Pirates of the Caribbean - Dead Man's Chest”. British Board of Film Classification. 23. 6. 2006. Arhivirano iz originala 6. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 2. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ ^a ^b „Pirates of the Caribbean: Dead Man's Chest (2006)”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 24. 4. 2013. g. Pristupljeno 3. 2. 2009. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

Pirati sa Kariba: Tajna škrinje na veb-sajtu IMDb (jezik: engleski)

[1] „Pirates of the Caribbean - Dead Man's Chest”. British Board of Film Classification. 23. 6. 2006. Arhivirano iz originala 6. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 2. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[mojo-2] „Pirates of the Caribbean: Dead Man's Chest (2006)”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 24. 4. 2013. g. Pristupljeno 3. 2. 2009. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]

[2]