Piter Blau
Piter Majkl Blau (engl. Peter Michael Blau; Beč, 7. februar 1918 – 12. mart 2002) bio je američki sociolog i teoretičar. Rođen u Beču, Austrija, emigrirao je u Sjedinjene Američke Države 1939. Doktorirao je na Univerzitetu Kolumbija godine 1952. i bio je instruktor na Univerzitetu Vejn Stejt u Detroitu od 1949. do 1951. nakon čega je nastavio da predaje na Univerzitetu u Čikagu od 1953. do 1970. Iste godine se vraća na Univerzitet Kolumbija, gde nastavlja da predaje sve do 1988. nakon čega će do 2000. godine imati titulu profesora emeritusa na Univerzitetu Severne Karoline, na istom odseku kao njegova žena Džudit.
Piter Blau | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 7. februar 1918. |
| Mesto rođenja | Beč, Austrougarska |
| Datum smrti | 12. mart 2002. (84 god.) |
| Mesto smrti | Karboro, SAD |
Njegova specijalnost bile su društvene strukture kao i birokratija. Tvorac je teorija koje se vezuju za mnoge aspekte društvenih fenomena, uključujući socijalnu mobilnost. Takođe je tvorac teorije koja objašnjava kako populacione strukture utiču na ponašanje ljudi.
Godine 1974. Blau je postao predsednik Američkog sociološkog udruženja.
Rani period života uredi
Piter je rođen 1918. godine malo pre pada Austrougarske. Po veroispovesti je bio Jevrejin i rastao je u vreme kada je moć fašizma u Evropi sve više rasla i kada je uticaj Adolfa Hitlera na Austriju postajao sve evidentniji. Kada je Hitler došao U Austriju 1938. godine, Blau je pokušao da pobegne u tadašnju Čehoslovačku. Međutim, bio je uhvaćen od strane nacista. Nakon što je odslužio kaznu, uspeva da iz drugog pokušaja dođe do Praga. Njegova porodica odlučila je da ostane u Austriji. Uz pomoć jednog od njegovih profesora, dobija izbegličku stipendiju od Elmherst Koledža iz Čikaga. Putuje za Ameriku gde završava studije i diplomira 1942. i dobija američko državljanstvo 1943. godine. Blau se vraća u Evropu kao pripadnik Armije Sjedinjenih Američkih Država u ulozi prevodioca. Za svoje dužnosti biva nagrađen bronzanim ordenom, ali u to vreme takođe saznaje da mu je porodica ubijena u Aušvicu.
Teorija uredi
Po Blauu, sociološke teorije stvorene su logičkom dedukcijom. Njegova vera u logiku i deduktivni pristup sociološkoj teoriji tesno ga povezuju sa filozofijom pozitivizma i tradicionalnim francuskim sociolozima Ogistom Kontom i Emilom Dirkemom.[1]
Teorija razmene uredi
Jedna od Blauovih glavnih oblasti interesovanja u kompleksu društvenih struktura jeste socijalna interakcija. Svoje interesovanje je izrazio izjavom: "Glavna sociološka suština izučavanja procesa interakcije lice u lice jeste postavljanje temelja za razumevanje socijalnih struktura u razvoju ".[2] Blau je svoju pažnju usmerio ka procesu socijalne razmene, za koju je verovao da ima ogroman uticaj na ljudsko ponašanje i da je vodeći faktor u individualnim i grupnim odonosima.[3] On zapravo objašnjava da je socijalna privlačnost ono što vodi uspostavljanju sociajalnih odnosa. Proces razmene treba da bude jednak, iako se često događaju nejednakosti u razmenama što uglavnom dovodi do premoći jedne strane. Osoba od koje ostali zavise u procesu razmene ima moć nad njima. U takvim slučajevima, individua koja poseduje premoć nad ostalima treba da se pridržava normi i vrednosti društva, kao što su pravednost i reciprocitet, kako bi ostali koji od njega zavise mogli da opravdaju njegovu moć lojalnošću i usklađenošću. Tek tada, kako kaže Blau, organizacija postaje nezavisna od pojedinca i postaje deo socijalne strukture.
Populacione strukture uredi
Odnos populacione strukture i socijalne interakcije predstavljao je još jedan predmet Blauovog interesovanja. Blau je verovao da je populaciona struktura napravila smernice za specifična ljudska ponašanja, pogotovo u okviru grupe.[4] Blau je prepoznao socijalnu strukturu kao nešto stabilno, ali je identifikovao dva fenomena za koje je verovao da su doprineli promeni u strukturi jedne populacije. To su bili socijalna mobilnost i konflikt. Blau je mislio da je socijalna mobilnost, koju je opisao kao bilo koje kretanje pojedinca u nekoj populaciji, bila korisna za odnose u grupi u okviru jedne populacione strukture, i predvideo ishode koji su uključivali raznovrsne socijalne odnose i mobilnost.[4] Blau je takođe tražio objašnjenje za strukturne uzroke konflikta, uzimajući kao glavni uzrok distribuciju stanovništva, posmatran odvojeno od individualnih ili političkih pitanja.[5] Za Blaua, strukturni konflikt je povezan sa nejednakošću statusa, veličinom grupe, socijalnom mobilnošću unutar grupa i verovatnoćom njihovog socijalnog kontakta. Blau je utvrdio da prevencija konflikta može biti ostvarena kroz udruživanje više grupa i ukrštanje sa kompleksnijim društvima.
Reference uredi
- ^ Allan, Kenneth (2006). Contemporary Social and Sociological Theory: Visualizing Social Worlds. Thousand Oaks: Pine Forge Press. str. 127.
- ^ Ritzer 2008, str. 427.
- ^ Ritzer 2011, str. 426.
- ^ a b Allan, Kenneth (2006). Contemporary Social and Sociological Theory: Visualizing Social Worlds. Thousand Oaks: Pine Forge Press. str. 139.
- ^ Allan, Kenneth (2006). Contemporary Social and Sociological Theory: Visualizing Social Worlds. Thousand Oaks: Pine Forge Press. str. 141.
Literatura uredi
- Allan, Kenneth (2006). Contemporary Social and Sociological Theory: Visualizing Social Worlds. Thousand Oaks: Pine Forge Press. str. 139.
- Ritzer, George (2011). Sociological Theory. New York: McGraw Hill. str. 426.
- Ritzer, George (2008). Sociological Theory, Eighth Edition. New York: McGraw Hill. str. 427.
- Allan, Kenneth (2006). Contemporary Social and Sociological Theory: Visualizing Social Worlds. Thousand Oaks: Pine Forge Press. str. 127.
