Plač Jeremijin

Knjiga Plač Jeremijin je 6. knjiga Svetog pisma Starog zaveta i 32. knjiga Tanaha.

Sadržaj knjige predstavlja naricanje, koje izražava žaljenje zbog nesreće koja je zadesila narod Izrailja 586. p. n. e., kada je vavilonski kralj Navuhodonosor uništio Jerusalim.

Tradicionalno se smatra da je autor prorok Jeremija (prva knjiga je pod tim naslovom u Septuaginti), što, međutim, nije dokazano ^[1]^[2].

Plač Jeremijin sadrži pet pesama. Prva, druga i četvrta pesma imaju 22 stiha - broj slova hebrejskog pisma. Svaki stih je "pod brojem" i odgovarajući stih počinje sa istim slovima. Peta pesma je takođe sastavljen od 22 stiha, ali ne sadrži azbučnu numeraciju i stoga ne sadrži akrostih.

Akrostih jevrejske Bibliji se ne može održati u prevodima na druge jezike. Imena pisama formalno su predstavljena u Vulgati u nekim izdanjima Septuaginte i Bibliji na crkvenoslovenskom jeziku.

Sličan strukturni i poetski princip se vidi u Psalmu 118, a u jednostavnijem obliku u velikom broju psalama, na primer, 9-10.

Sažetak uredi

Knjiga Plač Jeremijin je podeljena na pet poglavlja. Svako poglavlje predstavlja zasebnu pesmu. Na izvornom jevrejskom jeziku, stihovi su u akrostihu, a svaki stih počinje sa narednim slovom jevrejskog alfabeta. U knjizi prorok Jeremija razume da su Vavilonci bili samo Božije oruđe za osudu Jerusalima (Plač Jeremijin 1:12-15; 2:1-8; 4:11). Knjiga jasno govori da su uzroci izlivanja Božijeg gneva bili greh i pobuna (1:8-9; 4:13; 5:16). Prikladno je jadikovati u vreme nesreće, ali bi ubrzo trebalo da nastupi skrušenost i pokajanje (Plač Jeremijin 3:40-42; 5:21-22). ^[3]

Predskazanja uredi

Jeremija je bio poznat kao “prorok koji plače” zbog duboke i neprestane patnje za njegovim narodom i gradom (Plač Jeremijin 3:48-49). Ta ista tuga zbog greha naroda i njihovog odbacivanja Boga je bila izražena kada je Isus prišao Jerusalimu unapred videvši kako će ga Rimljani razoriti (Luka 19:41-44). Bog je upotrebio Rimsku opsadu da kazni Svoj narod zbog odbacivanja Spasitelja. Ipak, Bog se ne raduje kažnjavanju Svoje dece, a veliku samilost nad Svojim narodom pokazuje darom Isusa Hrista koji nas spašava od greha. Jednog dana će Bog, zbog Hrista, svaku suzu otrti (Otkrivenje 7:17). ^[3]

Praktična primena uredi

Bog je Bog nade čak i u strašnom sudu (Plač Jeremijin 3:24-25). Bez obzira na to koliko smo daleko otišli od Njega, imamo nadu da Mu se možemo vratiti i pronaći Njegovu samilost i praštanje (1. Jovanova 1:9). Naš Bog je Bog ljubavi (Plač Jeremijin 3:22), i zbog Svoje snažne ljubavi i milosrđa je dao Svog Sina, tako da oni koji veruju u Njega ne propadnu već da večno žive sa Njim (Jovan 3:16). Božija vernost (Plač Jeremijin 3:23) i spasenje (Plač Jeremijin 3:26) su karakteristike koje nam daju veliku nadu i utehu. On nije ravnodušan, nepouzdan bog, već je Bog koji će primiti sve one koji mu se vrate, koji priznaju da ne mogu ništa da učine da zasluže Njegovu milost, i prizovu Božiju milost tako da ne bi izginuli (Plač Jeremijin 3:22). ^[3]

Ključni stihovi uredi

Plač Jeremijin 2:17: “Učini Gospod šta naumi, ispuni reč svoju, koju kaza odavna; razori nemilice i razveseli tobom neprijatelja, podiže rog protivnicima tvojim.”

Plač Jeremijin 3:22-23: “Milost je Gospodnja što ne izgibosmo sasvim, jer milosrđa Njegovog nije nestalo. Ponavlja se svako jutro; velika je vera tvoja.”

Plač Jeremijin 5:19-22: “Ti, Gospode, ostaješ doveka, presto Tvoj od kolena do kolena. Zašto hoćeš da nas zaboraviš doveka, da nas ostaviš zadugo? Obrati nas, Gospode, k sebi, i obratićemo se; ponovi dane naše kako behu pre. Jer eda li ćeš nas sasvim odbaciti i gneviti se na nas veoma?”