Поаро истражује

Poaro istražuje je zbirka kratkih kriminalističkih priča Agate Kristi koji je izdalo društvo The Bodley Head u Britaniji marta 1924. godine. U jedanaest priča, slavni ekscentrični detektiv Herkul Poaro rešava razne zagonetke među kojima su i pohlepa, ljubomora i osveta. Američka varijanta ove knjige, koju je izdalo društvo "Dod, Mid i društvo", sadrži i tri priče iz zbirke Poaroovi rani slučajevi. Prvo izdanje je imalo ilustrovanog Poaroa čiju ilustraciju je uradio V. Smitson Brodhed, a štampano je od 21. marta 1923. godine.

Poaro istražuje
Orig. naslov	Poirot Investigates
Autor	Agata Kristi
Zemlja	Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik	engleski
Sadržaj
Žanr / vrsta dela	kriminalistički
Lokalizacija	UK
Izdavanje
Datum	mart 1924.
Klasifikacija
ISBN ?	0-425-17472-7
Hronologija
Prethodnik	Ubistvo na terenu za golf
Naslednik	Čovek u smeđem odelu

Britansko izdanje dostiglo je cenu od 7 šilinga i 6 penija, a američko je 1925. godine 2 dolara.

Radnja

Pustolovina Zapadne zvezde

Poaroa je posetila Mari Marvel, slavna američka filmska zvezda koja je došla u London. Ona je primila tri pisma koje joj je dao neki Kinez u kojima se upozorava da vrati dragulj iz svoje veličanstvene ogrlice tamo gde mu je mesto − u levo oko jednog idola − pre sledećeg punog meseca. Njoj je suprug Gregori Rolf koji je kupio dragulj od nekog Kineza u San Francisku poklonio dragulj natprošle godine. Njih dvoje treba da idu u dvorac Jardlijevih, dom lorda i ledi Jardli baš kad treba da bude sledeći pun mesec kako bi razgovarali o snimanju filma tamo, a Mari je odlučila da ide sa draguljem. I Poaro i Hejstings su se setili trača natprošle godine koji se vrteo oko Rolfa i ledi Jardli. Jardlijevi imaju isti dragulj koji je potekao iz desnog oka idola − Istočnu zvezdu. Kada je Mari otišla, Poaro je izašao, a Hejstings je primio ledi Jardli koju je posavetovala da ode kod Poaroa drugarica Meri Kevendiš. Hejstings je zaključio da je i ona primala preteća pisma. Njen suprug namerava da proda dragulj jer je u dugovima. Kad je Poaro to saznao, on je uredio da poseti dvorac Jardlijevih i bio je tamo kad je nestalo svetlo, a ledi Jardli napao Kinez i ukrao joj dragulj. Sutradan je i Mari ukraden dragulj iz hotelskog trezora. Poaro je istražio i vratio Jardlijevima dragulj.

Poaro je rekao Hejstingsu da uopšte nije bilo dva dragulja niti bilo kakvog Kineza − sve je to izmislio Rolf. Natprošle godine je u Sjedinjenim državama bio u vezi sa ledi Jardli i ucenio je da mu da dragulj koji je onda dao supruzi kao svadbeni poklon. Dragulj ledi Jardli bio je čista imitacija što bi bilo otkriveno kad bi ga suprug dao na prodaju. Ona je počela da se bori protiv ucenjivača pa je Rolf usppeo da obmane svoju suprugu koju je ledi Jardli iskopirala kada joj je Hejstings rekao za pretnje. Poaro je uspeo da natera Rolfa da da vrati dragulj i ostavi Jardlijeve na miru.

Tragedija na dvorcu "Marsdon"

Poaroa je zamolio jedan prijatelj, koji je direktor Osiguravajućeg društva "Severna zajednica", da istraži slučaj sredovečnog čoveka koji je umro zbog unutrašnjeg krvarenja nekoliko nedelja pošto je osigurao svoj život na pedeset hiljada funti. Kružile su glasine da je gospodin Maltravers bio u teškom novčanom stanju i da je uradio osiguranje pa se ubio kako bi se njegova lepa mlada supruga okoristila. Poaro i Hejstings su otputovali u dvorac "Marsdon" u Eseks na čijem je imanju mrtvac pronađen sa malom lovačkom puškom kraj sebe. Razgovarali su sa mladom ženom i nisu otkrili ništa loše. Dok su odlazili, stigao je mladi kapetan Blek. Vrtlar je rekao Poarou da je on bio u kući dan pre smrti. Poaro je razgovarao sa Blekom pominjući svetske događaje i saznao da on poznaje neku osobu koja se ubila lovačkom puškom u Istočnoj Africi gde je bio.

Poaro je shvatio da je ova priča ispričana na večeri dan pre tragedije dala gospođi Maltravers zamisao kako da ubije supruga moleći ga da joj pokaže kako afrički paori stavljaju pušku u usta i onda je povukla oroz. Gospodina Maltraversa je videla služavka u vrtu i mislila je da je to neka greška, ali se onda čudna stvar desila u dnevnoj sobi. Svetlo je odjednom nestalo, a gospođa Maltravers je uhvatila Poaroa za ruku. On je pokazao kažiprstom na njenu ruku koja je bila prekrivena krvlju. Ona je preplašena priznala. Poaro je objasnio da je to bio čovek kome je plaćeno da sa fosforom na prstima glumi gospodina Maltrversa i isključi svetlo. Kada je gospođa Maltravers uhvatila Poaroa za ruku, on joj je stavio lažnu krv.

Pustolovina jeftinog stana

Hejstings je bio kod jednog prijatelja kući sa još nekoliko ljudi kada sa razgovor poveo o stanovima i kućama. Gospođa Robinson je ispričala ljudima kako su ona i suprug uspeli da dođu do stana na Noćnom mostu za vrlo pristupačnu cenu. Poaroa je to zanimalo pa je odlučio da istraži. Nastojnik zgrade je rekao Poaro da su Robinsonovi tamo šest meseci iako je gospođa Robinson rekla Hejstingsu da su tek iznajmili stan. Poaro je iznajmio jedan san u toj zgradi i uz pomoć lifta za ugalj uspeo da uđe u stan Robinsonovih i namestio bravu da može da uđe kad god hoće. Džap je rekao da je neke važne američke mornaričke planove ukrao iz te zemlje Italijan Luiđi Valdarno koji je uspeo da ih doturi osumnjičenoj japanskoj špijunki Elzi Hart pre nego što je ubijen u Njujorku. Hartova je pobegla iz Sjedinjenih država koristeći prezime Robinson.

Te noći kada je stan Robinsonovih bio prazan, Poaro i Hejstings su čekali i uhvatili jednog italijanskog plaćenika koji je došao da ubije Elzu Hart i njenog saučesnika kako bi se osvetio za Valdarnovu smrt. Oni su razoružali čoveka i odveli ga u jednu kuću u Londonu. Poaro je tu otkrio dvoje špijuna koji su ranije živeli na Noćnom mostu predstavljajući se kao bračni par Robinson. Plašeći se za svoj život, par je iznajmio stan jeftino pravom paru sa istim prezimenom u nadi da će nevini ljudi biti pobijeni mesto njih. Oni su prevarili Hartovu da im otkrije gde su skriveni planovi pre nego što je Italijan pobegao, a Džap je pohapsio dvoje špijuna.

Zagonetka u lovačkom konaku

Poaroa i Hejstingsa posetio je Rodžer Hejvering, srednji sin grofa oženjenom glumicom. Gospodin Hejvering odseo je u svom klubu u Londonu prethodno veče, a sutradan ujutru primio je brzojav od svoje supruge u kom piše da mu je ujak Harington Pejs ubijen prethodno veče i da odmah dođe sa nekim detektivom. Kako je Poaro bio neraspoložen, Hejstings je otišao sa Hejveringom na mesto zločina. Gospodin Pejs, brat Hejveringove majke, je vlasnik lovačkog konaka na Derbišajerskim privezištima. Kad su Hejstings i Hejvering stigli tamo, videli su da je inspektor Džap iz Skotland jarda pozvan. Pošto se Hejvering pridružio Džapu, Hejstings je razgovarao sa kućnom pomoćnicom gospođom Midlton koja mu je rekla da je uvela čoveka sa crnom bradom u kuću prethodne večeri jer je hteo da vidi gospodina Pejsa. Ona i Zoi Hejvering bile su van sobe dok su dvojica muškaraca pričali i čule su pucanj. Vrata sobe bila su zaključana, ali su pronašle otvoren prozor i kad su ušle pronašle su gospodina Pejsa ubijenog jednim od svoja dva pištolja iz vitrine. I pištolj i čovek su nestali. Gospođa Midlton je poslala Zoi Hejvering kod Hejstingsa i ona je potvrdila priču kućne pomoćnice. Džap je potvrdio Hejveringovo pokriće jer je putovao vozom u London i prisustvom u klubu, ali je ubrzo nestali pištolj pronađen bačen u Ilingu. Hejstings je obavestio Poaroa o otkriću, ali su njega zanimali samo odeća koju je nosio i opisi gospođa Midlton i Hejvering. Poaro je dojavio da se uhapsi gospođa Midlton, ali je ona nestala pre nego što su stigli da je uhapse. U toku istrage nije otkriven nijedan trag o njenom postojanju, ni preko agencije koja ju je poslala ni kako je stigla u Derbišajer.

Kad se Hejstings vratio u London, Poaro mu je izneo svoje objašnjenje − Gospođa Midlton nikad nije ni postojala jer je to bila prerušena Zoi Hejvering. Samo je gospodin Hejvering tvrdio da je video te dve žene zajedno. Hejvering jeste išao u London sa jednim pištoljem koji je bacio, a gospođa Hejvering je ubila njegovog ujaka drugim. Džapu je ubedljivo objašnjenje, ali nema dovoljno dokaza za hapšenje. Hejveringovi su nasledili ujakovo bogatstvo, ali nisu dugo uživali u njemu. Ubrzo su izginuli u vezduhoplovnoj nesreći.

Krađa obveznica od milion dolara

Verenica Filipa Ridžveja je zamolila Poaroa da dokaže njegovu nevinost. Ridžvej je sestrić gospodina Vavasora, jednog od generalnih direktora "Londonske i Škotske štedionice" iz koje je nestalo milion dolara u obveznicama dok ih je on čuvao. Poaroa se sastao sa Ridžvejem u kafani "Češajrski sir" kako bi čuo činjenice o slučaju. Ridžveju su ujak i drugi generalni direktor štedionice gospodin Šo poverili milion dolara u obveznicama da ih prebaci u Njujork kako bi proširili poslovanje štedionice tamo. Obveznice su pakovane pred Ridžvejem u Lonodnu, stavljene u pošiljku i zaključane u kofer sa posebnom bravom. Pošiljka je nestala nekoliko sati pre nego što je brod Olimpija kojim je Ridžvej putovao pristao u Njujork. Neko je pokušao da obije kofer, ali je posle brava obijena. Luka je obaveštena pa je brod za pečaćen i započeta potraga, ali bez uspeha. Lopov je toliko brzo prodavao obveznice u Njujorku da se jedan prodavac kleo da je kupio neke obveznice pre nego što je brod doplovio. Poaro je onda razgovarao sa dvojicom generalnih direktora koji su potvrdili priču. Zatim je otputovao u Liverpul gde je Olimpija doplovila posle još jednog putovanja, a poslužitelji su potvrdili prisustvo jednog starijeg čoveka sa naočarama koji je bio u kabini do Rivejeve, a nije izašao.

Poaro se posle ponovo našao sa Ridžvejem i njegovom verenicom i objasnio im slučaj. Prave obveznice nisu uopšte bile u koferu nego su poslate za Njujork bržim brodom Gigantikom koji je stigao pre Olimpije. Čovek tamo je imao uputstva da počne da prodaje obveznice tek kad brod doplovi, ali uputstva nije izvršio kako treba pa je jednu prodaju obavio pola sata pre doplovljavanja. U koferu su bile lažne obveznice koje je pravi zločinac stavio uz pomoć ključa dvojnika pa bacio u more − to je bio gospodin Šo koji je tvrdio da je bio na bolovanju dve nedelje zbog bronhitisa dok su se ti događaji dešavali. Poaro ga je uhvatio kada ga je pitao da li puši što bi zbog bronhitisa Šo trebalo odmah da ostavi. Međutim, on je rekao da puši što je potvrdilo Poarou da je kriv.

Zagonetka Egipatske grobnice

Ledi Vilard se posavetovala sa Poaroom. Ona je udovica poznatog egiptologa, ser Džona Vilarda, koji je bio arheolog na otvaranju grobnice faraona Men-her-raa zajedno sa finansijerom iz AMerika, gospodinom Blajbnerom. Obojica su pomrli u razmaku od jedne noći, ser Džon od srčanog udara, a gospodin Blejbner od trovanja krvi. Nekoliko dana kasnije, sinovac gospodina Blajbnera Rupert se ubio, a novine su počele da pišu o egipatskom prokletstvu. Sin ledi Vilard Gaj je otišao u Egipat da nastavi očev rad, a ona se boji da će on umreti sledeći. Na Hejstingsovo iznenađenje, Poaro je rekao da veruje u natprirodne sile i pristao je da istraži. Poaro je otišao u Njujork kako bi prikupio pojedinosti o Rupertu Blajbneru. Mladić je putovao Južnim morem i pozajmio dovoljno novca da ode u Egipat. Stric je odbio da mu da novac pa se on vratio u Njujork gde je tonuo sve dublje i dublje i na kraju se ubio i ostavio oproštajnu poruku u kojoj govori da je gubavac i izgnanik.

Poaro i Hejstings su otputovali u Egipat i pridružili se ekspediciji i saznali su da se dogodila smrt još jednog člana iz Amerike zbog tetanusa. Dok je Poaro istraživao iskopinu, osetio je prisustvo zlih sila. Jedne noći je jedan arapski poslužitelj doneo Poaro čaj od kamilice. Hejstings je čuo Poaroa kako krklja pošto je popio čaj pa je odjurio do ekspedicionog hirurga dr. Ejmsa. To je bila varka kako bi lekar došao u Poaroov šator gde je Poaro naredio Hejstingsu da ga obezbedi. Lekar je, međutim, brzo popio smrtonosnu kapsulu cijanida. Poaro je objasnio da je Rupert bio Blajbnerom naslednik, a lekar tajno Rupertov. Ser Džon je umro prirodnom smrću i njegova smrt je pokrenula nagađanja o natprirodnom. Svi su mislili da je Rupertov prijatelj u šatoru bio njegov stric, ali to nije bilo moguće jer su se njih dvojica često svađali. Iako nije imao novca, Rupert se vratio u Njujork što je značilo da je ipak imao prijatelja u ekspediciji. Taj lažni prijatelj − lekar − rekao je Rupertu da se zarazio gubom na Južnom moru i da je to sigurno deo prokletstva. (Rupert je imao samo običan osip). Kad mu je dr. Ejms ubio strica, Rupert je verovao da je proklet pa se ubio. U poruci je govorio o gubi za šta su svi mislili da je samo metafora, a ne prava bolest.

Krađa nakita u hotelu "Veliki grad"

Poaro i Hejstings su odseli u hotelu "Veliki grad" u Brajtonu gde su upoznali bračni par Opalsen. On je bogati deoničar koji je stekao bogatstvo u naftnoj industriji, a njegova supruga sakuplja nakit koristeći prilive. Ona je ponudila da pokaže Poarou svoje bisere pa je otišla u sobu da ih uzme, ali su oni ukradeni. Poaro je zamoljen da pomogne. Samo dvoje ljudi je bilo u sobi kad su pokradeni − služavka gospođe Opalsen Selestin i hotelska sobarica. Selestin je imala naredbu da bude u sobi sve dok je sobarica tu. Obe devojke su ispitane i svaka je krivila ovu drugu.Hotelska soba ima posebni odeljak u kom Selestin spava i zaključana vrata koja vode u susednu sobu. Dve služavke su bile zajedno sve vreme sem u dva navrata od po dvanaest i petnaest sekundi tokom kojih je Selestin išla u svoju sobu − što nije dovoljno da se izvadi kutija iz fioke, otvori, nakit uzme i kutija vrati. Obe su pretresene, ali ništa nije pronađeno. Obe sobe su pretresene, a nestali biseri pronađeni su pod Selestininim dušekom. Slučaj se naizgled završio, ali je Poaro rekao da je novopronađena ogrlica lažna. On je ispitao sobaricu i batlera koji radi za gospodina Opalsena i pitao ih da li su ikad videli malu belu karticu koju je pronašao. Nije niko.

Poaro je odjurio u London i sutradan preneo vesti Hejstingsu i prezadovoljnim Opalsenovima da je slučaj rešen, a pravi biseri pronađeni. Sobarica i batler su bili par međunarodnih kradljivaca nakita − na kartici koju im je dao bili su njihovi otistci prstiju koje je dao Džapu da ispita. Batler je bio sa druge strane zaključanih vrata, a sobarica mu je dala kutiju tokom prvog Selestininog odlaska iz sobe. Kad je ona drugi put izašla iz sobe, Selestin je vratila praznu kutiju u fioku čiji su klizači bili podmazani francuskim uljem, a tragove toga je Poaro pronašao u susednoj sobi. Biseri su pronađeni u batlerovoj sobi i vraćeni zahvalnim vlasnicima.

Oteti premijer

Krajem Prvog svetskog rata, Hejstings je pozvao Poaroa u svoju sobu kako bi porazgovarali o jednoj senzacionalnoj vesti tog dana − pokušaju ubistva predsednika vlade Dejvida Mekadama. Prekinula su ih dva posetioca, lord Eser, predsednik skupštine i Bernard Dodž, član ratnog kabineta. Oni su zamolili Poaroa da im pomogne u narodnoj krizi − predsednik vlade je otet. Bio je na putu na tajno mesto gde treba da se održi mirovni skup u Versaju, stigao je u Bulonj na moru gde su ga sačekala kola za koja se mislilo da su zvanično poslata, ali su bila lažna, a prava kola su pronađena na sporednom putu, a vozač vezan. Dok su oni iznosili Poarou pojedinosti, stigao je glasnik koji ih je obavestio da su lažna kola pronađena napuštena i da je u njima bio kapetan Danijels, tajnik predsednika vlade, drogiran hloroformom i vezan. Njegov poslodavac je i dalje nestao. Poaro je hteo da zna sve u tančine o pucnjavi koja se desila ranije. Ona se desila na putu iz zamka Vindzor kada su u pratnji Danijelsa i vozača Marfija kola opkolili maskirani ljudi. Marfi je stao, a jedan od ljudi je pucao na predsednika vlade, ali mu je samo okrznuo obraz. Marfi je dao gas i pobegao ubicama u pokušaju. Predsednik vlade je svratio u poljsku bolnicu da mu previju ranu pa je produžio na železničku ispostavu Čerinški trg kako bi otišao vozom u Dover. Marfi je takođe nestao, kola predsednika vlade su pronađena kod jedne gostionice u Sohu gde se često okupljaju nemački agenti. Dok se spremao da ode za Francusku, Poaro je izrazio sumnju prema Danijelsu i Marfiju i zapitao se zašto su maskirani ljudi pucali pre otmice. Poaro je otišao na Kanal sa raznim detektivima koji rade na slučaju, a među kojima je bio i Džap. Kad su stigli u Bulonj, on je odbio da se priključi potrazi nego je ostao u svojoj hotelskoj sobi i razmišljao nekoliko sati.

Naglo se vratio u London i počeo da obilazi bolnice po zapadnom delu Londona zvaničnim kolima. Zatim su upali u jednu kuću u Hampstedu gde je policija pronašla i Marfija i predsednika vlade. Zločinac je bio Danijels koji je oteo obojicu tokom pucnjave, a u London odveo dvojnika predsednika vlade sa zavojem preko lica zbog pucnjave koja se nije ni desila. Poaroove posete bolnicama dokazale su da niko tog dana nije primljen na previjanje. Istraga je usmerena na lažni trag u Francuskoj, a pravi predsednik vlade nije u stvari ni napustio zemlju. Za Danijelsa se znalo da ima sestru u Hampstedu, gospođu Bertu Ebental, nemačku špijunku koju je Poaro tražio već neko vreme. Pravi predsednik vlade je otišao u Versaj na mirovni skup.

Nestanak gospodina Davenhajma

Poaro i Hejstings su razgovarali sa Džapom tokom čega se razgovor prebacio na nedavni nestanak bankara gospodina Davenhajma iz njegove velike kuće "Borovi". Kako mu je bilo zanimljivo, Poaro se okpladio sa Džapom u pet funti da može da reši slučaj za nedelju dana, a da ne mrda iz stana. Činjenice slučaja su te da je Davenhajm stigao kući iz grada u subotu popodne i izgledao kao i obično pa je otišao da pošalje neka pisma kasnije popodne i rekao je da očekuje poslovnog posetioca gospodine Louena koga treba uvesti u njegovu radnu sobu da sačeka ako u međuvremenu dođe. Gospodin Davenhajme se nije vratio i od njega nije bilo ni traga ni glasa. Policija je pozvana u nedelju ujutru, a u ponedeljak je otkriveno da je skriveni trezor u Davenhajmovoj radnoj sobi obijen, a sadržaj − novac, velike količine obveznica i nakit − pokraden. Louen nije uhapšen, ali je bio pod istragom. On je došao da porazgovara o nekom poslu u Južnoj Africi sa gospodinom Davenhajmom koji je bio u Johanezburgu prethodnu jesen. Poaroa je zanimalo to što kuća ima pristanište za čamac za šta je Džap rekao da će sutra biti pregledano i da gospodin Davenhajm ima dugu kosu, brkove i gustu bradu. Sutradan se Džap vratio sa vestima da je Davenhajmova odeća pronađena u jezeru i da su uhapsili Louena. Sitni lopov Bili Kelit koga policija zna zbog džeparenja je video Louena kako je bacio Davenhajmov prsten pored puta u subotu pa ga je uzeo i poneo u zalagaonicu u London, napio se usput, bio uhapšen i završio u zatvoru.

Poaro je imao jedno pitanje za Džapa: Da li su gospodin i gospođa Davenhajm imali bračnu sobu. Kada je čuo odričan odgovor, Poaro je došao do rešenja i rekao Hejstingsu i Džapu da podignu sva sredstva koja imaju u Davenhajmovoj štedionici dok nije došlo do stečaja. Ti događaji su se dogodili sutradan, a Poaro je otkrio istinu. Davenhajm je znao za finansijske teškoće svoje štedionice i počeo je da sprema sebi novi život. Jesenas nije bio u Johanezburgu nego je napravio lik Bilija Kelita i tada odrobijao tri meseca tokom kojih je trebalo da bude u Johanezburgu, a onda je, kako bi smestio Louenu, u subotu popodne obio svoj trezor pre nego što je Louen stigao u njegovu kuću. Kada je Dvenhajm "nestao", on je već bio u pritvoru kao Bili Kelit, a niko nije tražio nestalog čoveka u zatvoru. gospođa Davenhajm je prepoznala supruga, a Džap je dao pet funti Poarou.

Pustolovina italijanskog plemića

Poaro i Hejstings su bili u stanu sa svojim susedom dr. Hokerom kada je njegova kućna pomoćnica došla sa porukom da je njegov bolesnik grof Foskantini izvao i vapio za pomoć od lekara. Poaro, Hejstings i Hoker su odjurili u Foskantinijev stan na Regentovom trgu. Tamošnji liftboj koji nije znao ni zašta im je rekao da je grofov sluga Grejvs otišao pre pola sata bez bilo kakvih naznaka da nešto nije u redu. Stan je bio zaključan, ali im je nastojnik otključao. Unutra su pronašli sto spremljen za troje i završena jela. Grof je bio sam i mrtav − glava mu je bila smrskana malim mermernim kipom. Poaroa su zanimali ostaci jela pa je ispitao zaposlene u kuhinji na vrhu zgrade, a oni su rekli da su jelo koje su spremili i prljavi sudovi vraćeni službenim liftom. Poaroa je izgleda posebno zanimala činjenica da je malo dodataka pojedeno, a poslestica ne dok je glavno jelo celo pojedeno. Takođe je istakao da je mrtvac pošto je vapio za pomoć preko telefona posle spustio slušalicu.

Policija je stigla u stan kad se Grejvs vratio i on im je rekao da su dva gosta na večeri prvo posetili Foskantinija dan ranije. Jedan, grof Askanio, imao je oko četrdesetak godina, a drugi je bio mlađi. Grejvs je rekao da je čuo njihov prvi razgovor i da je bilo pretnji, a onda je grof pozvao tu dvojicu na večeru sutradan. Grejvs je rekao da ga je sledeće večeri Foskantini pustio posle večere kada je porto poslužen. Askanio je brzo uhapšen, ali je Poaro ukazao na tri zanimljive tačke: kafa je bila baš tamna, a dodaci i desert su bili takoreći nenačeti, a zavese su bile otvorene. Italijanski poslanik dao je pokriće Askaniju što je ukazalo na sumnjivo diplomatsko zataškavanje, a Askanio je poricao da poznaje Foskantinija. Poaro je pozvao Askanija na razgovor i naterao ga da prizna da je Foskantini bio ucenjivač. Askanio je ujutru bio došao kako bi mu dao novac koji je tražio od jedne osobe u Italiji, a plaćanje je bilo sređeno preko poslanstva u kom je Askanio radio.

Pošto je Askanio otišao, Poaro je rekao Hejstingsu da je Grejvs ubica i objasnio mu svoje razloge. Grejvs je načuo razgovor o plaćanju i shvatio da Askanio ne sme da prizna vezu sa Foskantinijem. Grejvs je ubio Foskantinija kad je bio sam − nije uopšte bilo gostiju na večeri − zatim je naručio večeru za troje i pojeo hrane koliko je mogao, ali kada je pojeo tri glavna jela, mogao je da pojede samo malo dodataka, a poslasticu ne. Kafa je poslužena verovatno za troje i ispijena, ali Foskantinijevi sjajni beli zubi pokazali su da on nije pio tako tamni napitak. Na kraju, otvorene zavese ukazale su da je Grejvs otišao iz stanapre večeri, a ne posle što ne bi bilo tako da su uputstva koje je Grejvs dobio bila istinita. To objašnjenje prosleđeno je Džapu što je posle njegove istrage pokazalo da je Poaro bio u pravu.

Slučaj nestale oporuke

Poaro je primio neobičnu posetu gospođice Vajolet Marš. Ona je ostala siroče sa četrnaest godina pa je otišla da živi kod svog strica Endrua u Devonu. On se nedavno vratio iz Australije gde se obogatio i protivio se obrazovanju svoje bratanice. Vajolet mu se usprotivila i otišla je na fakultet "Girton" nekih devet godina pre nego što je upoznala Poaroa. Iako pomalo zategnut, njen odnos sa Endruom je ostao srdačan. On je umro mesec dana pre nego što se ona upoznala sa Poaroom i ostavio je oporuku sa čudnom klauzulom. Oporuka je sastavljena 25. marta u 23 časa. Marš je dao uputstva da njegova "pametna" ćerka može da živi u kući godinu dana za koje vreće treba da dokaže svoju "pamet". Ako po isteku roka ne uradi tako, so njegovo bogatstvo otići će dobrotvornim ustanovama i ona će ostati bez ičega.

Poaro i gospođica Marš su ubeđeni da postoji ili druga oporuka ili neka svota novca skrivena u kući pa je on pristao da istraži. On i Hejstings su otputovali u Devon gde ih je dočekao bračni par Bejker, kućepazitelji Maršovih. Oni su rekli Poarou da su potpisali i bili svedoci dvema oporukama jer je Marš rekao da je pogrešio kod prve iako oni nisu videli sadržinu. Odmah posle toga, Marš je otišao od kuće da završi neke naloge za prodaju.

Dok je razgledao po kući, Poaro je bio zadovoljan mrtvačevim redom i metodom sem jedne stvari: ključ najviše fioke bio je izmenjen. Nije bio jasno obeleže nego je stajao u prljavoj koverti. Posle duge potrage, Poaro je priznao da je pobeđen i krenuo je da se sprema nazad za London, a onda se setio posete prodavaca pa se brzo vratio u kuću i postavio otvorenu kovertu iznad vatre posle čega se pojavio tekst napisan nevidljivim mastilom koji je predstavljao oporuku noviju od one koju Vajolet ima kojom ostavlja sve njoj. Dve oporuke koje su Bejkerovi potpisali bile su varka. Prodavac koji je bio u gradu je sigurno potpisao novu oporuku koju je Marš napravio u kovertu u koju je stavio ključ. To je bio namerni trag. Po Poaroovim rečima, gospođica Marš dokazala je svoju umnu nadmoć zapošljavajući ga da reši slučaj.

Američko izdanje knjige

Američko izdanje knjige objavljeno godinu dana kasnije sadrži još tri priče koje se nisu pojavile u Britaniji u knjizi sve do 1974. godine u zbirci Poaroovi rani slučajevi.

• Bombonjera.
• Dama pod velom.
• Izgubljeni rudnik.

Književni značaj i prijem

Pregled u časopisu Književno vreme 3. aprila 1924. godine počeo je upozorenjem, ali je onda postao pozitivan:

"U prvoj pustolovini gospodina Poaroa, čitaoci otkrivaju da je famozni dragulj oko boga i šifrovanu poruku vlasnika da će ga uzeti 'kad bude bio pun mesec', čitaoci su skloni rastu ogorčenja prema svom dragom prijatelju 'Mesečevom kamenu'. Samo što za to nemaju pravo jer je priča poprilično izvorna".

Daljim pregledom, Poaro je opisan kao "jako zadovoljna i zabavna osoba".

Časopis Njujork tajms za pregled knjige odabrao je da razmotri britansko izdanje knjige 1924. godine od 20. aprila iste godine, a ne da čeka izdanje Doda i Mida iz 1925. godine. Nepotpisanom kritičaru se svidela knjiga, ali su mu se izgleda priče činile nekako otrcane i ne potpuno izvorne i nekoliko puta ih je poredio sa Šerlokom Holmsom. Tekst je započeo ovako: "Junak Agate Kristi... je toliko običajan da bi mogao da bude iskarikaturisan, ali njegove pustolovine su zabavne, a stvari koje rešava pametno zapetljane unapred". Priznao je: "plaši vas kako bi neki od dokaza koje [Poaro] sakuplja dobro naškodili zločincima na sudu", ali je završio tekstom: "Nova knjiga gospođice Kristi je, recimo, najlakša za čitanje, ali joj je izgled razoružavajuće skromen i zadovoljava ogromnu publiku koja shvata priče o zločinu, ali voli zločin poslužen i ukrašen".

Posmatrač, 30. mart 1924:

"Kratka priča je stroži ispit za pisca 'detektiva' nego ceo roman. U malom prostoru skoro svaki pisac može napraviti složenost za složenošću kao što svaki čovek može da napravi lavirint sa maloj površini. Ali staviti zagonetku, iznenađenje i rešenje u tri-četiri hiljade reči je pravi podvig. Nema sumnje da je gospođica Kristi imala uspeha u jedanaest priča (što ne i sa dvanaest?) koje su izdate u ovoj zbirci. Sve imaju svrhu i genijalnost, a ako je gospodin Poaro nepogrešiv i potpuno sveznajuć, pa, to je funkcija detektiva iz knjige".

Za razliku od Njujork tajmsa, čitalac više voli da poredi neke od ovih priča sa pričama Šerloka Holmsa, a zaključak je bio:

"Nadamo će da ortakluk [Poaroa, Hejstingsa i Džapa] dugo trajati i izroditi još mnogo ovakvih uzbudljivih pripovedanja. Kako joj se moraju odati zasluge za Zagonetni događaj na Stajlsu i ovu zbirku (da ne pominjemo druge), gospođica Kristi mora biti stavljena na prvo mesto među piscima detektivskih priča".

Časopis The Scotsman 19. aprila 1924:

"Postalo je jasno da je možda mogućnost super-detektiva, u svrhu književnosti, bila takoreći iscrpljena. Gospođica Agata Kristi je, međutim, uložila vrstu nove životnosti u Herkula Poaroa, a u zbirci Poaro istražuje podseća se još nekih njegovih pustolovina. Poaro je više toga što konvencionalni detektiv nije. On je uglađen, providno tašt, a snalažljivost kojom rešava zagonetku ima više osobina opscenarstva nego hladnokrvni i bezobzirni detektiv većine krimi priča. On ima galski osećaj za dramu, a u priči Tragedija na dvorcu Marsdon možda je nije prikladno obuzdao, ali uglavnom za svih jedanaest priča iz zbirke može se slobodno složiti da su elaboratni izum koji je obično kvar u takvim pričama. Poaro je suočen sa teškoćom, a gospođica Kristi je uvek ubedljiva u načinu na koji pokazuje sa kakvom lakoćom on pronalazi trag i prati ga".

Robert Barnard je rekao da je ovo jedna od njenih "Ranih priča pisanih u senci samih Holmsa i Votsona". Njegova kritika bila je: "Fazoni se dosta ponavljaju, a problemu treba raznolikost".

Veze sa drugim delima

Predsednik vlade koji se pojavljuje u priči Oteti premijer je pomenut 1923. godine u priči Nacrti za podmornicu koja je izdata 1974. u okviru zbirke Poaroovi rani slučajevi. Moguće je da je njegovo ime "Dejvid Mekadam" keltska varijanta imena pravog predsednika vlade tokom poznih dana Prvog svetskog rata Dejvida Lojda Džordža.

U priči Pustolovina Zapadne zvezde, ledi Jardli je savetovala da poseti Poaroa njena drugarica Meri Kevendiš, dugogodišnja Hejstingsova prijateljica. Kevendiška se pojavljuje u knjizi Zagonetni događaj na Stajlsu, prvom romanu Kristijeve i onom koji je uveo Herkula Poaroa u književni svet.

Ekranizacije

Američka

Priča Nestanak gospodina Davenhajma je prikazana na televiziji kao polusatna epizoda na CBS-u u okvirju serije Generalno električno pozorište 1. aprila 1962. godine pod nazivom Herkul Poaro. Predstavio ju je Ronald Regan, režirao Džon Bram, a Poaroa je tumačio Martin Gebel. Epizoda je napravljena kao probna epizoda za seriju koja nije snimljena nego je umesto toga to bilo prvo pojavljivanje lika na televizijama engleskog govornog područja. Ranije je ekranizaciju iste priče sa Hozeom Fererom u ulozi Herkula Poaroa snimio MGM 1961. godine, ali nikada nije prikazana.

Britanska

Sve priče iz zbirke Poaro istražuje ekranizovane su kao epizode ITV-ove serije Poaro sa Dejvidom Sačetom u naslovnoj ulozi. Hju Frejzer je igrao Hejstingsa, Filip Džekson Džapa, a Paulin Moran gospođicu Lemon. Kao i obično kod ovih ekranizacije, one se pomalo razlikuju od izvornih priča.

• Priča Nestanak gospodina Davenhajma ekranizovana je kao 6. epizoda 2. sezone. Hejstings u njoj ima mnogo veću ulogu nego u izvornoj priči, a Poaro je dobio papagaja (što je dovelo do poznatog skeča − Dostavljač: "Doneo sam papagaja za gospodina Poirota" Poaro: "Kaže se Poaro". Dostavljač: "Ja se izvinjavam, doneo sam poaroa za gospodina Poirota".)
• Priča Pustolovina jeftinog stana ekranizovana je kao 10. epizoda 2. sezone i napravljeno je nekoliko izmena.
  • Gospođica Lemon je ubačena u ekranizaciju.
  • Elzi Hart je ime promenjeno u Karla Romero.
  • Poaro je postavio klopku italijanskom plaćeniku, a kasnije ga prevario davši mu prazan pištolj koji je plaćenik koristio u pretnji, ne znajući da je prazan.
  • I italijanskog plaćenika je Džap uhapsio.
• Priča Oteti premijer ekranizovana je kao 9. epizoda 2. sezone. Ekranizacije je verna izvornoj priči, ali postoji nekoliko izmena.
  • Inspektor Barns je izbačen u ekranizaciji.
  • Gospođica Lemon je dodata.
  • Vreme radnje pomereno je sa kraja Prvog svetskog rata u '30-te.
  • Ime Danijelsove sestre Berte Ebental promenjeno je u Imodžen Danijels i ona nije nemačka špijunka nego borac za nezavisnost Irske.
• Priča Pustolovina Zapadne zvezde ekranizovana je kao 10. epizoda 2. sezone. Ekranizacija je verna izvornoj priči, mada ima neke sitne izmene.
  • Glavni inspektor Džap i gospođica Lemon dodati su u ekranizaciji.
  • U ekranizaciji je Rolfa Džap uhapsio zajedno sa Henrikom van Breksom (lik koji ne postoji u priči) dok je pokušavao da proda dragulj, za razliku od priče gde ga je Poaro oterao.
• Priča Krađa obveznica od milion dolara ekranizovana je kao 3. epizoda 3. sezone. Ekranizacija je blago izmenjena u odnosu na izvornu priču.
  • Gospođica Lemon je dodata u ekranizaciji.
  • Gospodin Vavasor (koji je samo pomenut u priči) pojavljuje se u ekranizaciji i ima važnu ulogu.
  • Gospodin Šo u ekranizaciji ima saučesnicu (koja mu je supruga) koja mu je pomogla da lažira pokušaj trovanja kako bi ostao na bolovanju, a ona je mesto njega otišla na brod prerušena i bacila lažne obveznice. U priči je na brod išao on prerušen u starca.
• Priča Tragedija na dvorcu "Masrdon" ekranizovana je kao 6. epizoda 3. sezone. Ekranizacija je verna izvornoj priči, ali ima nekoliko izmena.
  • Glavni inspektor Džap je dodat u ekranizaciji.
  • Poaroa je pozvao pisac početnik u pomoć oko radnje njegove nove knjige pa je Poaro od njega čuo za Maltraversovu smrt.
  • Na kraju epizode, Poaro, Hejstings i Džap su otišli u muzej voštanih firuga u kom je bila i Poaroova figura.
• Zagonetka u lovačkom konaku ekranizovana je kao 11. epizoda 3. sezone. Ekranizacija je blago izmenjena u odnosu na izvornu priču.
  • Poaro i Hejstings su išli u lov sa Rodžerom Hejveringom i njegovim ujakom Haringtonom Pejsom.
  • Poaro nije mogao da učestvuje u istrazi na terenu jer se razboleo pa ga je Hejstings menjao.
  • Pištolj nije pronađen.
  • Rodžer Hejvering je odbio da da pokriće jer nije hteo da njegova supruga zna gde je bio.
  • Džap i Hejstings su hteli da traže gospođu Midlton, ali im je Poaro objasnio da ona ne postoji.
  • Rodžer i Zoi Hejvering su na kraju uhapšeni i nisu uspeli da pobegnu i dožive tragičnu sudbinu sa kraja izvorne priče.
• Priča Pustolovina egipatske grobnice ekranizovana je kao 1. epizoda 5. sezone. Ekranizacija je verna izvornoj priči, a jedine razlike su to što je gospođica Lemon dodata i što se dr. Ejms nije ubio cijanidom nego je uhapšen u pokušaju bekstva.
• Priča Slučaj nestale oporuke ekranizovana je kao 4. epizoda 5. sezone. Ekranizacija je jako izmenjena.
  • Smrt Endrua Marša je promenjena u ubistvo.
  • "Nestala oporuka" iz naslova je takođe promenjena tako da nije skrivena oporuka nego stari spis ukraden iz Maršovih hartija nakon što je bilo jasno da će Marš napraviti novu oporuku kojom će sve ostaviti Vajolet Vilson (kojoj je prezime promenjeno u ekranizaciji).
  • Endru Marš je stari Poaroov prijatelj, a Poaro je već bio u njegovoj kući kad je umro.
  • Glavni inspektor Džap i gospođica Lemon su dodati u ekranizaciji.
• Priča Pustolovina italijanskog plemića je ekranizovana kao 5. epizoda 5. sezone. Ekranizacija je verna izvornoj priči, ali ima izvesnih izmena.
  • Gospođica Lemon je ubačena u ekranizaciji i poslužila je kao predmet zavođenja Foskantinijevom slugi Grejvsu koji je tražio pomoć od Poaroa.
  • Neimenovanog inspektora iz priče zamenio je glavni inspektor Džap u ekranizaciji.
  • Askanio nije hapšen, a ime mu je promenjeno iz "Paolo" u "Mario".
  • Stvoren je novi lik gospodin Vicini kod koga je Hejstings išao da kupi kola i koji je takođe bio umešan u slučaj.
  • Sluga Grejvs dobio je ime "Edvin" i pokušao je da pobegne posle objašnjenja.
• Priča Krađa nakita u hotelu "Veliki grad" ekranizovana je kao 8. epizoda 5. sezone. Ekranizacija je verna izvornoj priči, ali ima nekoliko izmena.
  • Gospođica Lemon je dodata u ekranizaciji.
  • Glavni inspektor Džap se pojavljuje dok je u priči samo pomenut.
  • Saučesnik Grejs Vilson nije bio sluga nego novi lik Sonders, vozač Opalsenovih.
  • Biseri su pronađeni skriveni u vezi rekvizitu u pozorištu.

Japanska

Pet priča ekranizovano je u okrivu crtane serije jedne japanske televizije pod nazivom Agata Kristi: Veliki detektivi Poaro i Marpl. Sledeće priče su ekranizovane:

• Krađa nakita u hotelu "Veliki grad" - 4. jul 2004. godine.
• Pustolovina jeftinog stana - 18. jul 2004. godine.
• Oteti premijer - 5. i 12. septembar 2004. godine.
• Pustolovine egipatske grobnice - 19. i 26. septembar 2004. godine.
• Nestanak gospodina Davenhajma - 17. aprila 2005. godine.