Pokret 26. jul
Pokret 26. jul (šp. Movimento 26 de Julio) bila je revolucionarna organizacija koju je osnovao i vodio revolucionar Fidel Kastro u borbi za rušenje diktatorske vlade Fulgensija Batiste. Pripadnici Pokreta borili su se protiv Batiste u ruralnim i urbanim predelima Kube.
| Pokret 26. jul | |
|---|---|
| Movimento 26 de Julio | |
 Zastava Pokreta 26. jul | |
| Vođe | |
| Vreme delovanja | 1955–1962 |
| Motivi | Zbacivanje režima Fulgensija Batiste |
| Delokrug |  Kuba |
| Ideologija | |
| Protivnici | Režim Fulgensija Batiste |
| Bitke i ratovi | Kubanska revolucija |
Poreklo imena uredi
Organizacija vuče korene iz 1952—1953. godine, čije su jezgro činili učenici na Univerzitetu u Havani. U početku se zvala „Omladinski pokret veka“ (pošto je 1953. navršeno 100 godina od rođenja Hosea Martija).[1] Naziv Pokreta dolazi od neuspelog napada na kasarne Monkada, vojne kasarne u Santijago de Kuba, koji je izvršen 26. jula 1953. godine. Pokret je nakon toga reorganizovan u Meksiku 1955. godine, od strane 82 prognanih revolucionara, uključujući Fidela, njegovog brata Raula, Kamila Sjenfuegosa i argentinskog revolucionara Če Gevare. Njihov zadatak bio je da se formira organizovana gerilska sila koja bi zbacila s vlasti Batistin režim.
Kubanska revolucija uredi
Dana 2. decembra 1956. godine, 82 prognanih revolucionara iskrcalo se na Kubu sa jahte Granma, prethodno isplovivši iz Tuspana kod Verakruza. Od samog početka, dolazak je bio neuspešan. Kada je jahta Granma ušla u teritorijalne vode Kube u rejonu Oriente, ljudi na njoj još nisu znali da su vladine snage ugušile pobunu, koju su podigli njihovi drugovi na ostrvu, te da su ih na obali već čekali Batistini vojnici. Ovi događaji prisilili su revolucionare da se iskrcaju na nepoznatoj oblasti u blizini ušća reke Belik.
Nakon iskrcavanja, puštena je kubanska himna, a zatim je Fidel Kastro održao kratak govor. Onda su se podelili u nekoliko manjih grupa, koje je prvo trebalo da pređu kroz 2 kilometra mangrove močvare. Na nekim mestima ljudi su se utopili u blatu. Kubanski avioni su ubrzo preleteli mesto iskrcavanja revolucionara, ali ih nisu zapazili jer su se zamaskirali u močvari.
Do skloništa u planinama Sijera Maestra bilo je još više od 40 kilometara, a Batista je odaslao više od hiljadu vojnika da unište pobunjenike. Svi putevi bili su blokirani, a region teško granatiran od aviona.
Revolucionari su bili podeljeni u grupe od 2 do 3 čoveka sletanja, bili su gladni i u polusvesnom stanju i borili se na putu ka planinama, kako je pisao kasnije Če Gevara. Na putu je poginuo 21 čovek, a mnogi su bili zarobljeni i izvedeni pred sud.
Krajem decembra, do mesta sastanka revolucionara, napuštene vile u planinama Kresensio Pereza, dospelo je samo njih 22, koji su imali samo dve puške. Među njima su bili Fidel Kastro, Raul Kastro, Ernesto Če Gevara, Kamilo Sjenfuegos, Ramiro Valdez i Huan Almeida Boske.
Borba protiv pobunjenika postepeno je prerasla u borbu narodnih masa protiv vojno-policijskog režima. “Pokret 26. jul” postao je nacionalna patriotska organizacija. 62 grupe pokreta delovale su u inostranstvu, uglavnom u SAD-u, Centralnoj Americi i na Karibima. Oni su skupljali sredstva, nabavljali oružje i tumačili ljudima ciljeve revolucije.
Borba je završila u januaru 1959, a 1. januara pobunjeničke snage ušle su u Santijago. U isto vreme na zapadu ostrva grupa pobunjenika na čelu sa Če Gevarom osvojili su grad Santa Klara. U noći 1. januara, Batista je pobegao u Dominikansku Republiku. Dana 2. januara, pobunjeničke trupe ušle su u Havanu, a 6. januara u glavni grad je stigao Fidel Kastro.
Nakon 1959. uredi
Nakon što je Fidel Kastro preuzeo vlast na Kubi, Pokret 26. jul ujedinjen je sa Narodnom socijalističkom partijom Kube i Revolucionarnim direktorijem „13. mart“. Tim ujedinjenjem formirana je Ujedinjena partija socijalističke revolucije Kube, koja je 1962—1963. prerasla u Jedinstvenu partiju socijalističke revolucije Kube. Oktobra 1965, konačno je dobila ime Komunistička partija Kube (šp. Partido Comunista de Cuba).
Zastava Pokreta 26. jula i dalje je simbol Kubanske revolucije. Zakrpe sa prikazom ove zastave nose se na ramenu kubanske vojne uniforme.
Izvori uredi
- ^ S. A. Gonionskiй. Očerki noveйšeй istorii stran Latinskoй Ameriki. M., „Prosveщenie“, 1964. str.218
