Понцирус
Poncirus, trolisna pomorandža ili trolisni/sibirski limun (Poncirus trifoliata), pripada monotipskom rodu (rod sadrži samo jednu vrstu), srodan je sa rodom Citrus. Potiče iz centralne Kine i Koreje, dok se u Japanu vekovima kultiviše. Poznat je i kao japanska/kineska gorka pomorandža.
| Poncirus | |
|---|---|
| |
| Poncirus u Botaničkoj bašti u Bratislavi. | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Potpleme: | |
| Rod: | |
| Binomno ime | |
Poncirus trifoliata | |
| Sinonimi | |
_-_DSC03273.JPG)
Opis vrste uredi
Poncirus trifoliata je listopadni žbun ili malo drvo, dostiže visinu od 3 do 6 m. Vrsta je spororastuća, sa zelenim gusto isprepletanim granama i pravim, čvrstim, 3-5 cm dugim, zelenim trnovima, tako da kada listovi opadnu, biljka ostaje zelena.
Listovi su naizmenični, trodelni. Liske su jajaste ili eliptične, kožaste, u jesen žute ili narandžaste. Vršna liska duga 3-5 cm, a bočne 2-3 cm.
Cveta u proleće, pre listanja. Cvetovi su bele boje sa roze prašnicima, mirisni. Miris je manje izražen nego kod citrusa. Veličina cveta zavisi od sorte, a kreće od 3-5 cm.
Plod je vrsta bobice hesperidijum (segmentirana bobica). Ovaj tip ploda je karakterističan za subtribus Citrinae. Plod je loptast, žut sa sivkastim somotastim dlačicama; prečnik ploda je do 5 cm. Unutrašnjost bobice je sa 6-8 pregrada i 1-6 semena u jednoj komori; veći deo ploda zauzima seme. Seme belo sa pergamentastom semenjačom eksalbuminsko.[1]
Nucelarni embrioni i poliembrionija uredi
Kod semena je česta poliembrionija, u jednom semenu razvija se više od jednog embriona. Specijalizovane ćelije nucelusa ili (ponekad) integumenta imaju embriogenetski potencijal i prolaze kroz embriogenezu, stvarajući nucelarne ili adventivne embrione koji imaju istu genetsku strukturu kao matična biljka.[2] Oko 60% semena je poliebriono i sadrži pored zigotnog i nucelarne embrione. Pri klijanju su obično superiorniji nucelarni embrioni, a embrion nastao iz zigota je manji. Ovo pruža mogućnost kloniranja individua željenih osobina.[1]
Sorte uredi
Postoji nekoliko sorti poncirusa kao što su: Frost, Kryder, Rich, English Large, a najčešća je Rubidoux. Kriterijum za izdvajanje sorti je uglavnom veličina cveta. Pored ovih postoji i patuljasta sorta sa uvijenim granama i krivim trnovima po kojima je i dobila ime Flying Dragon. Ovaj varijetet raste do visine od 2,5 m, a može da se gaji i kao bonsai. Najotporniji je na niske temperature.[3]
Odnos prema ekološkim faktorima uredi
Poncirus za dobar razvoj zahteva zaklonjenu poziciju, slabo kisela i dobro drenirana zemljišta i svetla i osunčana do polusenovita mesta. Veoma je otporan na niske temperature, pa podnosi čak i do -25 °C.
Primena uredi
Zbog otpornosti na niske temperature i dobre kompatibilnosti koristi se kao podloga za kalemljenje agruma, a obezbeđuje sortama agruma i otpornost na Citrus Tristeza Virus (CTV) i formiranje kvalitetnijih plodova. Međutim, postoje i neki nedostaci poncirusa kao podloge, a to su neotpornost na Citrus Exocortis Virus (CEV), zatim netolerantnost na alkalna zemljišta i inkompatibilnost sa nekim vrstama.[3]
Plod je gorak ili veoma kiseo i u sirovom stanju nije jestiv, ali se od njega može praviti marmelada. Posle sušenja i pretvaranja u prah može se koristiti i kao začin.
Reference uredi
- ^ a b Grbić, M., Skočajić, D., Đukić, M., & Đunisijević-Bojović, D. (2007): Utvrđivanje oblika dormantnosti semena Poncirus trifoliata (L.) Raf. XVII simpozijum Društva za fiziologiju biljaka SCG. Program i izvodi saopštenja, Banja Junaković: 91
- ^ Hartmann, H. T., Kester, D. E., & Davies, F. T. (1990): Plant Propagation -Principles and Practices. Fifth Edition. Prentice-Hall International, Inc.
- ^ a b „New Page 1[[Kategorija:Botovski naslovi]] Podloge za citruse”. Arhivirano iz originala 20. 12. 2012. g. Pristupljeno 24. 03. 2012. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
