Портал:Istorija/Biografija 49 2013

Fransisko Franko (šp. Generalissimo Francisco Franco; puno ime: Francisco Paulino Hermenegildo Teódulo Franco y Bahamonde; Ferol, 4. decembar 1892 — Madrid, 20. novembar 1975) je bio diktator i šef španske države (u nekim delovima Španije od 1936, a na celoj teritoriji od 1939) sve do smrti 1975. godine. Poznat pod nadimkom „Vođa Španije“ (šp. Caudillo de España), službeno: „Vođa Španije po milosti Božijoj” (šp. Caudillo de España por la gracia de Dios), predsedavao je autoritarnom vladom Španije posle Španskog građanskog rata.

Rođen je u gradiću Ferol, u mornaričkoj porodici i sam je želeo da stupi u mornaricu ali se ipak uključio u pešadiju. U vojsci je brzo napredovao i sa 32 godine postao je najmlađi general u Evropi. Postao je direktor Vojne akademije u Saragosi, nakon čijeg zatvaranja je došao u sukob sa republikanskim vlastima. Istakao se gušenjem levičarskih ustanaka u Španiji 1934.

Nakon što je 1936. vladu formirao levičarski Narodni front, došlo je do nemira širom zemlje. Franko se pridružio grupi oficira koji su se spremali da izvrše vojni puč i preuzmu vlast. Puč koji je trebao biti izvršen 18. jula nije uspeo i prerastao je u Španski građanski rat. Franko je uspeo da se nametne kao vođa pobunjenika i da dobije pomoć Trećeg Rajha i Italije. Posle tri godine Frankovi nacionalisti su dobili rat. Franko je zaveo diktaturu, proglasio monarhiju a sebe imenovao za regenta.

Tokom Drugog svetskog rata Španija je ostala neutralna, iako je slala dobrovoljačke odrede na istočni front. Posle poraza sila Osovine u Drugom svetskom ratu Franko se okrenuo Americi, sa kojom je uspostavio vojni i trgovinski savez.

Franko je uspeo da zadrži vlast sprovođenjem strogih mera: suzbijao je političke protivnike uvođenjem cenzure, zatvorske kazne sa prinudnim radom, zatvaranjem u koncentracione logore, smrtnom kaznom. Bila je zabranjena upotreba manjinskih jezika i običaja, a Katolička crkva je dobila status državne religije.

...dalje...