Портал:Medicina/Izabrani članak februar 2012.
Aspirin ili acetilsalicilna kiselina (Acidum acetylsalicylicum) je lek iz porodice salicilata, koji se često koristi protiv blažih bolova, kao antipiretik (protiv groznice), i protiv zapaljenja. U malim dozama deluje kao antikoagulans (sprečava zgrušavanje krvi), pa se koristi u sekundarnoj prevenciji infarkta miokarda. Aspirin je jedan od najsvestranijih lekova u medicini, i jedan od najstarijih (prva upotreba lekova sličnih aspirinu zabeležena je u Antičkoj Grčkoj). Početni materijal potreban za sintezu aspirina, salicilna kiselina, je relativno jeftin, jer se može dobiti procesom karboksilacije fenola sa ugljen dioksidom. U industrijskoj proizvodnji aspirina najčešće se koristi proces esterifikacije.
Ime Aspirin je skovala nemačka kompanija Bajer. U nekim zemljama se ovo ime koristi kao ime za lek, a ne kao zaštićeno ime. U zemljama u kojima je Aspirin i dalje zaštićeno ime, koristi se skraćenica ASA (engl. acetylsalicylic acid), ASS (nem. Acetylsalicylsäure) ili AAS (šp. ácido acetilsalicílico). U zemljama bivše Jugoslavije lek je poznat i kao Andol. Aspirin se može naći u više od 100 komercijalnih lekova širom sveta (Anacin, Ekscedrin, Koricidin, Midol itd.). Iako je ranije aspirin činio više od 90% celokupnog tržišta komercijalnih analgetika, danas se pored njega sve više mogu naći lekovi na bazi acetaminofena (40%), ibuprofena (26%) i naproksena (6%).
Aspirin je jedan od prvih lekova iz grupe nesteroidnih antiupalnih lekova. Salicilati sačinjavaju manji deo te grupe. Mogi od njih imaju slične efekte i inhibiraju sintezu ciklooksigenaze kao svoj osnovni mehanizam delovanja. Danas je aspirin još uvek jedan od najrasprostranjenijih lekova u svetu, sa otprilike 40.000 tona potrošnje svake godine. Zbog povezanosti aspirina i Rejevog sindroma, aspirin se više ne koristi za kontrolisanje simptoma nalik gripu kod dece do 12 godina.
Dugotrajna upotreba aspirina u malim dozama nepovratno blokira stvaranje tromboksana A2 u trombocitima, što proizvodi inhibitorni efekat na agregaciju trombocita, što se koristi u sekundarnoj prevenciji infarkta miokarda, moždanog udara ili stvaranja krvnih ugušaka kod osoba koje su izložene tom riziku. U Srbiji su u tu svrhu registrovani lekovi koji sadrže 100 mg acetilsalicilne kiseline. Visoke doze aspirina se takođe daju odmah nakon akutnog srčanog udara.
Nekoliko stotina fatalnih slučajeva od predoziranja aspirinom se događaju godišnje (letalna doza iznosi 0,2-0,5 grama po kilogramu telesne mase), ali je njegova upotreba u okviru terapeutskih doza opravdana. Primarni neželjeni efekti, posebno u većim dozama, su gastrointestinalni bolovi (uključujući čir i krvarenje u stomaku) i tinitus. Još jedan sporedni efekat, usred antikoagulantskih svojstava aspirina, je produženo protrombinsko vreme, pa je kontraindikovan za ublažavanje menstrualnih bolova kod žena. Po američkim standardima (FDA), svi lekovi koji sadrže više od 0,325 g aspirina moraju biti pomešani sa povezujućom supstancom. Takva procedura je neophodna zbog negativnog uticaja aspirina na sluzokožu organa u probavnom sistemu.