Портал:Španija/Biografija maj
Đaume I od Aragona (kat. Jaume d'Aragó; šp. Jaime I de Aragón) poznat još i kao Đaume Osvajač (kat. Jaume el Conqueridor; šp. Jaime el Conquistador), rođen je u Monpeljeu, 2. februara 1208. godine, a umro je u Valensiji 27. jula 1276. godine. Bio je kralj Aragona i Valensije (1239-1276) i Majorke (1229-1276), kao i grof od Barselone i katalonski princ (1213-1276) i gospodar Monpeljea (1219-1276) i drugih feuda u Oksitaniji. Bio je sin Perea Katoličkog i Marije od Monpeljea.
Prema legendi, Đaume je bio začet na veoma neobičan način. Pošto su se njegovi roditelji veoma loše slagali, postojao je strah da će presto ostati bez naslednika, te su se aragonski plemići dosetili i skovali plan kako da na prevaru dođu do naslednika. Rekoše kralju Pereu da će mu dovesti novu ljubavnicu, koja je u stvari bila njegova sopstvena žena Marija. Jedne noći su Mariju odveli u Pereove odaje pod okriljem mraka, te tako oni provedoše celu noć zajedno i začeše Đaumea. Kada se rodio, kraljica je naredila da se zapali 12 sveća, po jedna za svakog apostola, odredivši da će dati ime sinu po onom apostolu čija sveća se poslednja ugasi, što se desilo sa svećom svetog apostola Jakova (na katalonskom, Đaume), te mladi princ tako dobi ime.