Постање 1, 1
Postanje 1, 1 je prvi stih prve glave Prve knjige Mojsijeve u Svetome pismu i početak pripovesti o stvaranju sveta.
| Postanje 1:1 | |
|---|---|
1:2 → | |
 Prvo poglavlje Postanja (B'reshit na Hebrejskom) ispisano na jajetu, (zbirka državnog Muzeja Izraela) | |
| Knjiga | Postanje |
| Naziv Hebrejskog originala | Tora |
| Deo Hebrejskog teksta | 1 |
| Deo Svetog Pisma | Stari Zavet |
| Redosled u Bibliji | 1 |
Hebrejski tekst uredi
U Masoretskom tekstu stih je glasi:
- Originalno: בְּרֵאשִׁית בָּרָא אֱלֹהִים אֵת הַשָּׁמַיִם וְאֵת הָאָרֶץ
- Transkribovano: Berešit bara Elohim et hašamajim ve'et ha'arec.
Sastoji se od 7 reči:
- Berešit (בְּרֵאשִׁית): U početku.[1]
- bara (ברא): stvori. Reč je u obliku jednine muškog roda, tako da se podrazumeva „on“; posebnost ovog glagola je u tome što se koristio samo za Boga.[2]
- Elohim (אלהים): naziv za Boga, bez obzira da li Boga Izraela ili bogova drugih naroda; koristi se u celoj Prvoj knjizi Mojsijevoj, a suprotno je frazi Jahve Elohim, „Bog Jahve“, uvedenoj u Prvoj Mojsijevoj. Elohim je u hebrejskom množina koja se odnosi na tri ili više stvari (u tom jeziku postoji jednina, množina za dve stvari i množina kada se govori za tri ili više). Dakle, doslovan prevod bi bio „U početku stvori Bogovi...” Ovo se može tumačiti da je Elohim sinonim za Sveto Trojstvo.
- et (אֵת): reč koja se koristi ispred direktnog objekta nad kojim se vrši radnja, u ovom slučaju „nebo i zemlju”, što ukazuje da je to ono što je (Bog) „stvorio”.
- Hašimajim ve'et ha'arec (הַשָּׁמַיִם וְאֵת הָאָרֶץ): nebo i zemlja. Ovo je merizam, figura govora koja ukazuje na to da te dve stavke ne predstavljaju „nebo“ i „zemlju“ pojedinačno, već „sve“ (skupa), čitav kosmos.[3]
- ha je određeni član, ekvivalentan reči (članu) „on“, „taj“.
- ve je veznik, na srpskom „i”.
Prevod uredi
Prevod Đura Daničića, koji je i danas aktivan, glasi: U početku stvori Bog nebo i zemlju.
Postanje 1, 1 može se razumeti (i prevesti) na srpski jezik na najmanje tri načina:
- Kao izjava da je kosmos imao apsolutni početak (U početku stvori Bog nebo i zemlju.).
- Kao izjava koja opisuje stanje sveta kada je Bog počeo da stvara (Kada je u početku stvorio Bog nebo i zemlju. A zemlja bješe bez obličja i pusta.)
- Uzimajući sve od Postanja, uključujući drugi stih iste knjige kao dopunske informacije (Kada u početku stvori Bog nebo i zemlju, zemlja je bila neukroćena i bezoblična.)
- Uzimajući celo biće iz Postanja 1, 2, 3 kao pozadinske informacije (Kada u početku stvori Bog nebo i zemlju. A zemlja bješe bez obličja i pusta... I reče Bog: neka bude svjetlost.).[4]
Kritika uredi
Postanje 1, 1 se široko uzima kao autoritet za judeo-hrišćansku doktrinu stvaranja ni iz čega (eks nihilo stvaranje), ali većina naučnika koji proučavaju Sveto pismo je saglasno da je ovaj stih strogo lingvistički, a da egzaktni temelji ove tvrdnje nisu prioritetna opcija kao i to da se ona ne može direktno naći u Postanju niti u celom Tanahu.[5] Sveštenici koji su o Postanju pisali između 500. i 400. godine pre nove ere, nisu se bavili poreklom materije (odnosno kojim je materijalom Bog stvorio nastanjivi kosmos), već utvrđivanjem sudbina.[2] Ista situacija je bila i na početku drugoga veka nove ere, iako su ranohrišćanski naučnici i filosofi počinjali da vide sve veću napetost između ideje stvaranja sveta i svemoći Boga, ali početkom trećega veka ta napetost je rešena, a formiranje sveta je prevaziđen koncept, a stvaranje eks nihilo je postalo osnovno počelo hrišćanske teologije.[6]
Reference uredi
- ^ Blenkinsopp 2011, str. 30–31.
- ^ a b Walton 2006, str. 183.
- ^ Waltke 2011, str. 179.
- ^ Bandstra 1999, str. 38–39.
- ^ Blenkinsopp 2011, str. 30.
- ^ May 2004, str. 179.