Прва књига Мојсијева 1, 2 (скраћено: 1 Мој 1, 2) или Постање 1, 2 је други стих приповести о стварању света која се налази у Староме завјету Светога писма (за хришћане) или у Тори Танаха (за Јевреје).

Постање 1, 2
← 1, 1
1, 3 →
Опис Постања аутора Венцесалуса Холара
КњигаПрва књига Мојсијева
Назив Хебрејског оригиналаТора
Део Хебрејског текста1
Део Светог ПисмаСтари завјет
Редослед у Библији1

Хебрејски уреди

Масоретски текст:[1]

וְהָאָרֶץ הָיְתָה תֹהוּ וָבֹהוּ וְחֹשֶׁךְ עַל פְּנֵי תְהוֹם וְרוּחַ אֱלֹהִים מְרַחֶפֶת עַל פְּנֵי הַמָּיִם

Транслитерација:

Веха'арес хајетах тоху вабоху вехошек 'ал-пене техом веруах 'елохим мерахепет 'ал-пене хамајим.[1]

или

Wəhā’āreṣ hāyəṯāh ṯōhû wāḇōhû wəḥōšeḵ ‘al-pənê ṯəhôm wərûaḥ ’ĕlōhîm məraḥep̱eṯ ‘al-pənê hammāyim.[1]

  1. Wəhā’āreṣ: „а земља”
  2. hāyəṯāh: „беше“
  3. tohu wabohu: тешко за превод, али Даничић је превео као „без обличја и пуст”
  4. вәхошек : „тама”
  5. 'ал-пәне : „над“
  6. ṯəhôm: митолошки или космолошки концепт којег је Даничић превео као „бездан”
  7. wərûaḥ: тежак израз преведен којег Даничић преводи као „дух”
  8. ĕlōhîm: генерички хебрејски израз за Бога или богове (божанства), различит од Јахвеа, имена израелског бога; Даничић преводи ово као „(дух) Божји”
  9. məraḥep̱eṯ: „дизаше“
  10. '‘al-pənê hammāyim: „над водом“

Превод уреди

Tohu wabohu је Даничић превео као „без обличја и пуст” (може и „празан”). То означава одсуство апстрактних квалитета попут сврхе или вредности неког концепта.[2] Tohu сам по себи означава пустињу или нешто налик пустињи, пустари, празноме, ненасељивом, тако да ова синтагма означава да је земља била лишена и празна јер није било живота. Ни биљака, ни животиња, ни људи.[3]

Təhôm може да представља космички океан који може бити и изнад и испод земље. Даничић ово преводи као „бездан”.[4]

(Wə)rûaḥ означава ветар у хебрејском. Међутим, Даничић је нашао еквивалент ветру у српском изразу „дух” који је сличан ветру (не може се никако измерити) само има људске карактеристике.

Анализа уреди

Постање 1, 2 представља почетни услов стварања. Наиме, потребно је да је земља тоху вабоху (хебр. תֹהוּ וָבֹהוּ; без обличја и пуста). Ово служи за увод у остатак поглавља који описује процес обликовања и пуњења земље.[5] Другим речима, у прва три дана се формирају небеса, небо и земља, а у наредна четири до шест дана их испуњавају светиљке, птице, рибе и, на крају, животиње и човек.

Пре него што је Бог почео да ствара, свет је био „без обличја и пуст” као пустиња. Боху (Даничић га преводи као: пуст) нема познато значење те се сматра да је то додато да би се римовало са тоху (без обличја).[6] Ова синтагма се поновно појављује у Књизи пророка Јеремије 4, 23 у ком Јеремија упозорава народ Израел да ће побуна против Бога довести до повратка таме и хаоса. „Погледах на земљу, а гле без обличја је и пуста (тоху вабоху); и на небо, а свјетлости његове нема” (Јер 4, 23).[7]

Техом (хебр. תְהוֹם; бездан) су два од три елемента хаоса представљена, трећа је земља без обличја. У миту о Енума Елишу, бездан је представљен као богиња Тијамат, неријатељ Мардука;[7] овде та земља без обличја окружује вода и представља настањиви свет, а касније ће бити оваплоћено кроз Потоп.[8] Вилијам Дамбрел је записао да упућивање на „бездан” у овом стиху „алудира на детаље древних блискоисточних космологија” у којима „општа претња поретку долази из разузданога и хаотичнога мора које је коначно укротио бог-ратник.” Дамбрел даље сугерише да Постање 1, 2 „одражава нешто од хаоса / борбе за поредак карактеристичног за древне космологије”.[9][10]

„Дух Божји дизаше се над водом” у неким преводима овога стиха потиче од фразе руах елохим, која се тумачила као „велики ветар”.[11][12] Виктор П. Хамилтон се донекле одлучује — као и Даничић — за „дух Божји”, али примећује да се то не односи нужно на „Свети Дух” хришћанске теологије.[12]

Руак (хебр. רוּחַ) има значења „бетар, дух, дах”, а елохим може значити „Свевишњи” као и „Бог”. Руак елохим који се креће преко бездана може значити и „ветар / дах Божји” или „дух Божји”, концепт који је у Танаху донекле нејасан, али понекад може значити велики олујни ветар.[13]

Види још уреди

Извори уреди

Цитати уреди

  1. ^ а б в Hebrew text analysis: Genesis 1:2. Biblehub.com
  2. ^ Walton 2015, стр. 28.
  3. ^ Tsumura 1989, стр. 156.
  4. ^ Walton 2017, стр. 158–159.
  5. ^ Carlson & Longman 2010, стр. 109.
  6. ^ Alter 2004, стр. 17.
  7. ^ а б Walton 2017, стр. 158.
  8. ^ Wenham 2003, стр. 29.
  9. ^ Dumbrell 2002, стр. 14.
  10. ^ Dumbrell, William J. (2002). The Faith of Israel: A Theological Survey of the Old Testament. Baker Academic. стр. 14. 
  11. ^ See: Darshan, Guy, “Ruaḥ ’Elohim in Genesis 1:2 in Light of Phoenician Cosmogonies: A Tradition’s History,” Journal of Northwest Semitic Languages 45,2 (2019), 51–78.
  12. ^ а б Blenkinsopp, Joseph (2011). Creation, Un-Creation, Re-Creation: A Discursive Commentary on Genesis 1-11. T&T Clarke International. стр. 33—34. 
  13. ^ Blenkinsopp 2011, стр. 33–34.

Додатна литература уреди

Спољашње везе уреди

Прва књига Мојсијева