Постање 1, 1
Постање 1, 1 је први стих прве главе Прве књиге Мојсијеве у Светоме писму и почетак приповести о стварању света.
| Постање 1:1 | |
|---|---|
1:2 → | |
 Прво поглавље Постања (B'reshit на Хебрејском) исписано на јајету, (збирка државног Музеја Израела) | |
| Књига | Постање |
| Назив Хебрејског оригинала | Тора |
| Део Хебрејског текста | 1 |
| Део Светог Писма | Стари Завет |
| Редослед у Библији | 1 |
Хебрејски текст уреди
У Масоретском тексту стих је гласи:
- Оригинално: בְּרֵאשִׁית בָּרָא אֱלֹהִים אֵת הַשָּׁמַיִם וְאֵת הָאָרֶץ
- Транскрибовано: Берешит бара Елохим ет хашамајим ве'ет ха'арец.
Састоји се од 7 речи:
- Берешит (בְּרֵאשִׁית): У почетку.[1]
- бара (ברא): створи. Реч је у облику једнине мушког рода, тако да се подразумева „он“; посебност овог глагола је у томе што се користио само за Бога.[2]
- Елохим (אלהים): назив за Бога, без обзира да ли Бога Израела или богова других народа; користи се у целој Првој књизи Мојсијевој, а супротно је фрази Јахве Елохим, „Бог Јахве“, уведеној у Првој Мојсијевој. Елохим је у хебрејском множина која се односи на три или више ствари (у том језику постоји једнина, множина за две ствари и множина када се говори за три или више). Дакле, дослован превод би био „У почетку створи Богови...” Ово се може тумачити да је Елохим синоним за Свето Тројство.
- ет (אֵת): реч која се користи испред директног објекта над којим се врши радња, у овом случају „небо и земљу”, што указује да је то оно што је (Бог) „створио”.
- Хашимајим ве'ет ха'арец (הַשָּׁמַיִם וְאֵת הָאָרֶץ): небо и земља. Ово је меризам, фигура говора која указује на то да те две ставке не представљају „небо“ и „земљу“ појединачно, већ „све“ (скупа), читав космос.[3]
- ха је одређени члан, еквивалентан речи (члану) „он“, „тај“.
- ве је везник, на српском „и”.
Превод уреди
Превод Ђура Даничића, који је и данас активан, гласи: У почетку створи Бог небо и земљу.
Постање 1, 1 може се разумети (и превести) на српски језик на најмање три начина:
- Као изјава да је космос имао апсолутни почетак (У почетку створи Бог небо и земљу.).
- Као изјава која описује стање света када је Бог почео да ствара (Када је у почетку створио Бог небо и земљу. А земља бјеше без обличја и пуста.)
- Узимајући све од Постања, укључујући други стих исте књиге као допунске информације (Када у почетку створи Бог небо и земљу, земља је била неукроћена и безоблична.)
- Узимајући цело биће из Постања 1, 2, 3 као позадинске информације (Када у почетку створи Бог небо и земљу. А земља бјеше без обличја и пуста... И рече Бог: нека буде свјетлост.).[4]
Критика уреди
Постање 1, 1 се широко узима као ауторитет за јудео-хришћанску доктрину стварања ни из чега (екс нихило стварање), али већина научника који проучавају Свето писмо је сагласно да је овај стих строго лингвистички, а да егзактни темељи ове тврдње нису приоритетна опција као и то да се она не може директно наћи у Постању нити у целом Танаху.[5] Свештеници који су о Постању писали између 500. и 400. године пре нове ере, нису се бавили пореклом материје (односно којим је материјалом Бог створио настањиви космос), већ утврђивањем судбина.[2] Иста ситуација је била и на почетку другога века нове ере, иако су ранохришћански научници и философи почињали да виде све већу напетост између идеје стварања света и свемоћи Бога, али почетком трећега века та напетост је решена, а формирање света је превазиђен концепт, а стварање екс нихило је постало основно почело хришћанске теологије.[6]
Референце уреди
- ^ Blenkinsopp 2011, стр. 30–31.
- ^ а б Walton 2006, стр. 183.
- ^ Waltke 2011, стр. 179.
- ^ Bandstra 1999, стр. 38–39.
- ^ Blenkinsopp 2011, стр. 30.
- ^ May 2004, стр. 179.