Постање 1, 2
Prva knjiga Mojsijeva 1, 2 (skraćeno: 1 Moj 1, 2) ili Postanje 1, 2 je drugi stih pripovesti o stvaranju sveta koja se nalazi u Starome zavjetu Svetoga pisma (za hrišćane) ili u Tori Tanaha (za Jevreje).
| Postanje 1, 2 | |
|---|---|
← 1, 1 1, 3 → | |
.jpg) Opis Postanja autora Vencesalusa Holara | |
| Knjiga | Prva knjiga Mojsijeva |
| Naziv Hebrejskog originala | Tora |
| Deo Hebrejskog teksta | 1 |
| Deo Svetog Pisma | Stari zavjet |
| Redosled u Bibliji | 1 |
Hebrejski uredi
Masoretski tekst:[1]
- וְהָאָרֶץ הָיְתָה תֹהוּ וָבֹהוּ וְחֹשֶׁךְ עַל פְּנֵי תְהוֹם וְרוּחַ אֱלֹהִים מְרַחֶפֶת עַל פְּנֵי הַמָּיִם
Transliteracija:
Veha'ares hajetah tohu vabohu vehošek 'al-pene tehom veruah 'elohim merahepet 'al-pene hamajim.[1]
ili
Wəhā’āreṣ hāyəṯāh ṯōhû wāḇōhû wəḥōšeḵ ‘al-pənê ṯəhôm wərûaḥ ’ĕlōhîm məraḥep̱eṯ ‘al-pənê hammāyim.[1]
- Wəhā’āreṣ: „a zemlja”
- hāyəṯāh: „beše“
- tohu wabohu: teško za prevod, ali Daničić je preveo kao „bez obličja i pust”
- vәhošek : „tama”
- 'al-pәne : „nad“
- ṯəhôm: mitološki ili kosmološki koncept kojeg je Daničić preveo kao „bezdan”
- wərûaḥ: težak izraz preveden kojeg Daničić prevodi kao „duh”
- ĕlōhîm: generički hebrejski izraz za Boga ili bogove (božanstva), različit od Jahvea, imena izraelskog boga; Daničić prevodi ovo kao „(duh) Božji”
- məraḥep̱eṯ: „dizaše“
- '‘al-pənê hammāyim: „nad vodom“
Prevod uredi
Tohu wabohu je Daničić preveo kao „bez obličja i pust” (može i „prazan”). To označava odsustvo apstraktnih kvaliteta poput svrhe ili vrednosti nekog koncepta.[2] Tohu sam po sebi označava pustinju ili nešto nalik pustinji, pustari, praznome, nenaseljivom, tako da ova sintagma označava da je zemlja bila lišena i prazna jer nije bilo života. Ni biljaka, ni životinja, ni ljudi.[3]
Təhôm može da predstavlja kosmički okean koji može biti i iznad i ispod zemlje. Daničić ovo prevodi kao „bezdan”.[4]
(Wə)rûaḥ označava vetar u hebrejskom. Međutim, Daničić je našao ekvivalent vetru u srpskom izrazu „duh” koji je sličan vetru (ne može se nikako izmeriti) samo ima ljudske karakteristike.
Analiza uredi
Postanje 1, 2 predstavlja početni uslov stvaranja. Naime, potrebno je da je zemlja tohu vabohu (hebr. תֹהוּ וָבֹהוּ; bez obličja i pusta). Ovo služi za uvod u ostatak poglavlja koji opisuje proces oblikovanja i punjenja zemlje.[5] Drugim rečima, u prva tri dana se formiraju nebesa, nebo i zemlja, a u naredna četiri do šest dana ih ispunjavaju svetiljke, ptice, ribe i, na kraju, životinje i čovek.
Pre nego što je Bog počeo da stvara, svet je bio „bez obličja i pust” kao pustinja. Bohu (Daničić ga prevodi kao: pust) nema poznato značenje te se smatra da je to dodato da bi se rimovalo sa tohu (bez obličja).[6] Ova sintagma se ponovno pojavljuje u Knjizi proroka Jeremije 4, 23 u kom Jeremija upozorava narod Izrael da će pobuna protiv Boga dovesti do povratka tame i haosa. „Pogledah na zemlju, a gle bez obličja je i pusta (tohu vabohu); i na nebo, a svjetlosti njegove nema” (Jer 4, 23).[7]
Tehom (hebr. תְהוֹם; bezdan) su dva od tri elementa haosa predstavljena, treća je zemlja bez obličja. U mitu o Enuma Elišu, bezdan je predstavljen kao boginja Tijamat, nerijatelj Marduka;[7] ovde ta zemlja bez obličja okružuje voda i predstavlja nastanjivi svet, a kasnije će biti ovaploćeno kroz Potop.[8] Vilijam Dambrel je zapisao da upućivanje na „bezdan” u ovom stihu „aludira na detalje drevnih bliskoistočnih kosmologija” u kojima „opšta pretnja poretku dolazi iz razuzdanoga i haotičnoga mora koje je konačno ukrotio bog-ratnik.” Dambrel dalje sugeriše da Postanje 1, 2 „odražava nešto od haosa / borbe za poredak karakterističnog za drevne kosmologije”.[9][10]
„Duh Božji dizaše se nad vodom” u nekim prevodima ovoga stiha potiče od fraze ruah elohim, koja se tumačila kao „veliki vetar”.[11][12] Viktor P. Hamilton se donekle odlučuje — kao i Daničić — za „duh Božji”, ali primećuje da se to ne odnosi nužno na „Sveti Duh” hrišćanske teologije.[12]
Ruak (hebr. רוּחַ) ima značenja „betar, duh, dah”, a elohim može značiti „Svevišnji” kao i „Bog”. Ruak elohim koji se kreće preko bezdana može značiti i „vetar / dah Božji” ili „duh Božji”, koncept koji je u Tanahu donekle nejasan, ali ponekad može značiti veliki olujni vetar.[13]
Vidi još uredi
Izvori uredi
Citati uredi
- ^ a b v Hebrew text analysis: Genesis 1:2. Biblehub.com
- ^ Walton 2015, str. 28.
- ^ Tsumura 1989, str. 156.
- ^ Walton 2017, str. 158–159.
- ^ Carlson & Longman 2010, str. 109.
- ^ Alter 2004, str. 17.
- ^ a b Walton 2017, str. 158.
- ^ Wenham 2003, str. 29.
- ^ Dumbrell 2002, str. 14.
- ^ Dumbrell, William J. (2002). The Faith of Israel: A Theological Survey of the Old Testament. Baker Academic. str. 14.
- ^ See: Darshan, Guy, “Ruaḥ ’Elohim in Genesis 1:2 in Light of Phoenician Cosmogonies: A Tradition’s History,” Journal of Northwest Semitic Languages 45,2 (2019), 51–78.
- ^ a b Blenkinsopp, Joseph (2011). Creation, Un-Creation, Re-Creation: A Discursive Commentary on Genesis 1-11. T&T Clarke International. str. 33—34.
- ^ Blenkinsopp 2011, str. 33–34.
Dodatna literatura uredi
- Jevrejsko izdavačko društvo. Tora: Pet Mojsijevih knjiga (3. izdanje). Filadelfija: 1999.
- Darshan, Gui, „Ruah 'Elohim u 1. Mojsijevoj 1: 2 u svetlu feničke kosmogonije: istorija tradicije,„ Časopis za severozapadne semitske jezike 45,2 (2019), 51–78.
Spoljašnje veze uredi
- „Postanje 1: 2“. Internet paralelna Biblija.
- Komentari Biblije, prvi dio (Miroljub Petrović, 28. novembar 2020)