Википедија

Prave ptice pevačice

подред птица

Prave ptice pevačice (lat. Passeri) su podred ptica u okviru reda ptica pevačica (Passeriformes). Prave ptice pevačice (Passeri) su podred reda ptica pevačica sa najvećim brojem vrsta i jedan od dva veća podreda ovog reda,[1] pored podreda kreštalice (Tyranni) koji pretežno naseljava Južnu Ameriku. Pored ova dva postoji i treći veoma mali podred novozelandski carići (Acanthisitti) sa Novog Zelanda koji sadrži samo dve živuće vrste.[2] Drugo ime koje se ponekad smatra naučnim ili narodnim imenom je Oscines, od latinskog oscen, „ptica pevačica”. Passeriformes sadrži oko 5.000 vrsta koje se nalaze širom sveta, kod kojih je vokalni organ obično razvijen na takav način da proizvodi raznoliku i razrađenu pesmu ptica.[3][1]

Prave ptice pevačice
Vremenski raspon: rani eocen - današnjost
Slavuj
(Luscinia megarhynchos)
Pesma (Spizella passerina)
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Passeriformes
Podred: Passeri
Porodice

Vidi odeljak Porodice

Postoji i treća loza ovih ptica, Acanthisitti sa Novog Zelanda, od kojih su danas žive samo dve vrste.[4] Neki dokazi sugerišu da su ptice pevačice evoluirale pre 50 miliona godina u delu Gondvane koji je kasnije postao Indija, Šri Lanka, Australija, Novi Zeland, Nova Gvineja i Antarktik, pre nego što su se proširile širom sveta.[5][6]

Pevanje uredi

Složene pesme su specifičnost pravih ptica pevačica i po njima se razlikuju od drugih ptica, iako sve ptice imaju neki oblik oglašavanja. Pevanjem prave ptice pevačice obaveštavaju druge ptice o svojoj lokaciji, identitetu i seksualnim namerama. Seksualna selekcija je zasnovana na širini repertoara mužjaka, što je veći mužjakov repertoar to više ženki privlači.[7]

Druge ptice se nekad oglašavaju kada traže partnera ili kada štite teritoriju, ali su to obično jednostavni i repetitivni zvuci. Pesme pravih ptica pevačica su uglavnom ljudima prijatne, ali neke porodice kao na primer vrane (Corvidae) imaju neprijatan kreštav zvuk.

Poreklo uredi

Veruje se da su prave ptice pevačice (Passeri) evoluirale pre oko 50 miliona godina na delu superkontinenta Gondvana, koji se kasnije odvojio i podelio na kontinente Australija i Antarktik i ostrva Novi Zeland i Nova Gvineja. Odatle su se kasnije proširile po celom svetu.[5]

Porodice uredi

Sibli i Alkvist su podelili ptice pevačice u dva „parvordera“, Corvida i Passerida (standardna taksonomska praksa bi ih rangirala kao infraredove), rasprostranjene u Australo-Papui i Evroaziji.[8] Međutim, kasnije molekularne studije su pokazale da je ovaj tretman donekle pogrešan. Passerida je veoma raznolika loza, koja objedinjuje preko jedne trećine svih vrsta ptica i uključuje (2015.) 3.885 vrsta[3]). One su podeljene u tri velike superfamilije (iako ne odgovaraju baš Sibli-Alkvistovom aranžmanu), pored nekih manjih loza.

Nasuprot tome, SSibli-Alkvistova „Corvida” je filogenetski razred i artefakt fenetičke metodologije. Najveći deo „Corvida“ čini velika klada Corvides (812 vrsta od 2015. godine[3]), koja je sestrinska grupa Passerida. Preostalih 15 porodica oscina (343 vrste u 2015. godini[3]) formiraju seriju sestrinskih grupa koje se u osnovi granaju u kladu Corvoid - Passerid.[9] Sve ove grupe, koje formiraju najmanje šest uzastopno granajućih bazalnih klada, nalaze se isključivo ili pretežno u Australaziji. Australijski endemi su takođe istaknuti među bazalnim linijama u Corvoids i Passerids, što sugeriše da ptice pevačice potiču i razišle su se u Australiji.[5]

Ribarice i ptice lire, od kojih postoji samo dve vrste, predstavljaju najstariju lozu ptica pevačica na Zemlji. Rufonosna šikarica, Atrichornis rufescens, u suštini je ograničena na područje svetske baštine u prašumama Gondvane u Australiji, koje se javljaju u delovima Kvinslenda i Novog Južnog Velsa. Sada se nalazi samo na nadmorskim visinama iznad 600 m (2.000 ft).[10]

Porodice koje pripadaju podredu prave ptice pevačice (Passeri):

Reference uredi

  1. ^ a b Edwards, Scott V. and John Harshman. 2013. Passeriformes. Perching Birds, Passerine Birds. Version 06 February 2013 (under construction). http://tolweb.org/Passeriformes/15868/2013.02.06 Arhivirano 2022-10-31 na sajtu Wayback Machine in The Tree of Life Web Project.
  2. ^ Barker, F. K.; Cibois, A.; Schikler, P. A.; Feinstein, J.; Cracraft, J. (2004).
  3. ^ a b v g IOC World Bird List 5.1. doi:10.14344/IOC.ML.5.1. 
  4. ^ Barker, F. K; Cibois, A; Schikler, P; Feinstein, J; Cracraft, J (2004). „Phylogeny and diversification of the largest avian radiation”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 101 (30): 11040—5. Bibcode:2004PNAS..10111040B. JSTOR 3372849. PMC 503738  . PMID 15263073. doi:10.1073/pnas.0401892101  . 
  5. ^ a b v Low, T. (2014), Where Song Began: Australia's Birds and How They Changed the World, Tyre: Penguin Australia 
  6. ^ Reilly, John (2018). The Ascent of Birds. Pelagic Publishing. str. 182. ISBN 978-1-78427-203-6. 
  7. ^ Byers, B.E.; D.E. Kroodsma (2008).
  8. ^ Selvatti, A.P. et al. (2015) A Paleogene origin for crown passerines and the diversification of the Oscines in the New World. Molecular Phylogenetics and Evolution, 88:1-15.
  9. ^ Harshman, John. (2006). Oscines. Songbirds. Version 31 July 2006 (under construction). http://tolweb.org/Oscines/29222/2006.07.31 Arhivirano 2020-09-19 na sajtu Wayback Machine in The Tree of Life Web Project, http://tolweb.org/
  10. ^ Chris Cooney, "How songbirds island-hopped their way from Australia to colonise the world", The Conversation, August 31, 2016.
  11. ^ Lill, Alan (2004), „Family Menuridae (Lyrebirds)”, Ur.: del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew; Christie, David, Handbook of the Birds of the World. Volume 9, Cotingas to Pipits and Wagtails, Barcelona: Lynx Edicions, str. 484–495, ISBN 84-87334-69-5 
  12. ^ Christidis, L.; Norman, J.A. (1996). „Molecular Perspectives on the Phylogenetic Affinities of Lyrebirds (Menuridae) and Treecreepers (Climacteridae)”. Australian Journal of Zoology. CSIRO Publishing. 44 (3): 215—222. doi:10.1071/zo9960215. 
  13. ^ Smith. G.T. (1991). Forshaw, Joseph, ur. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. str. 170. ISBN 1-85391-186-0. 
  14. ^ Noske, R. & Bonan, A. (2017). Australasian Treecreepers (Climacteridae). In: del Hoyo, J., Elliott, A., Sargatal, J., Christie, D.A. & de Juana, E. (eds.). Handbook of the Birds of the World Alive. Lynx Edicions, Barcelona. (retrieved from http://www.hbw.com/node/52339 on 4 April 2017).
  15. ^ Borgia, Gerald (jun 1986). „Sexual Selection in Bowerbirds”. Scientific American. 254 (6): 92—101. JSTOR 24975977. doi:10.1038/scientificamerican0686-92. 
  16. ^ „Problem Wildlife”. Dse.vic.gov.au. 2013-02-27. Arhivirano iz originala 2013-04-28. g. Pristupljeno 2013-03-27. 
  17. ^ „Spotted Bowerbird” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2014-02-17. g. Pristupljeno 2013-03-27. 

Literatura uredi

  • Barker, F. K. Cibois, A. Schikler, P. A. Feinstein, J. & Cracraft, J. (2004). Phylogeny and diversification of the largest avian radiation. PNAS 101(30): 11040-11045.
  • Byers, B.E.; D.E. Kroodsma (2008). Female mate choice and songbird song repertoires. The Association for the Study of Animal Behavior 77: 13-22.
  • Low, T. (2014), "Where Song Began: Australia's Birds and How They Changed the World", Tyre: Penguin Australia.
  • Del Hoyo, J.; Elliot, A. & Christie D. (editors). (2007). Handbook of the Birds of the World. Volume 12: Picathartes to Tits and Chickadees. Lynx Edicions. ISBN 978-84-96553-42-2
  • Noske, N.A. (1991). "A Demographic Comparison of Cooperatively Breeding and Noncooperative Treecreepers (Climacteridae)". Emu 91 (2) 73 - 86
  • Sibley, C.G.; Schodde, R. & J.E. Ahlquist (1984) "The relationship of the Australo-Papuan Treecreepers Climacteridae as indicated by DNA-DNA hybridization". Emu 84 (4): 236 - 241
  • Christidis, L.; Norman, J.; Scott, I. & M Westerman (1996) "Molecular Perspectives on the Phylogenetic Affinities of Lyrebirds (Menuridae) and Treecreepers (Climacteridae)". Australian Journal of Zoology 44 (3) 215 - 222
  • Sam, Katerina; Koane, Bonny (2013). „New avian records along the elevational gradient of Mt. Wilhelm, Papua New Guinea”. Bulletin of the British Ornithologists' Club (na jeziku: engleski). 134 (2): 116—133. 
  • Walters, Jeffrey R; Ford, Hugh A; Cooper, Caren B (avgust 1999). „The ecological basis of sensitivity of brown treecreepers to habitat fragmentation: a preliminary assessment”. Biological Conservation. 90 (1): 13—20. doi:10.1016/S0006-3207(99)00016-6. 

Spoljašnje veze uredi

 
Prave ptice pevačice na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Prave ptice pevačice.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Праве_птице_певачице&oldid=27542973”