Prašina

Prašina je uopšten naziv za sićušne postojane komadiće proizvoljne materije prečnika manjeg od 500 mikrona ili, ako se posmatra još šire, za svaku fino izdeljenu materiju. Na Zemlji prašina u atmosferi ima razne izvore: zemna prašina nošena vetrom, vulkanske erupcije i vazdušno zagađenje su neki od primera. Prašina u vazduhu predstavlja aerosol i ima snažno, lokalno radioaktivno dejstvo na atmosferu i značajno utiče na klimu. Ako se u njenom sastavu nalazi i neka zapaljiva supstanca (npr. fluor), prašina može izazvati eksploziju. Prašina je odgovorna za plućnu bolest poznatu pod nazivom Pneumoconiosis, kao i za crnu plućnu bolest od koje najčešće oboljevaju rudari. Da bi se umanjilo štetno dejstvo, donete su brojne zakonske odredbe kojima se propisuju standardi koji moraju biti ispunjeni u radnoj sredini.

Opšte osobine uredi

Fizičke osobine prašine pokoravaju se prirodnim zakonima koji nisu identični onima koji važe za čvrsta i tečna tela. Tako, na primer, pritisak na zidove kutije pune prašinom ne mora biti jednak u svim tačkama. Prašina je štetna iz više razloga, jer može da izazove zdravstvene probleme ne samo kod radnika koji imaju svakodnevni kontakt sa njom već i kod stanovništa u široj okolini. Erozije koje se događaju na deponijama i to pod uticajem vetra su jedni od glavnih izvora prašine. Sam rad na deponijama takođe dovodi do emisije prašine. Upravljanje deponijama je složen proces i često zahteva konstantan saobraćaj na i oko deponije gde se takođe javlja emisija prašine.

Faktori koji utiču na emisiju prašine uredi

Jačina, odnosno intenѕitet, izdvajanja prašine zavisi od nekoliko faktora:

karakteristike uglja, sadržaja vlage, oblika čestica
geomterije deponije, položaja i načina formiranja
klimatskih uslova

Određivanje stvorene prašine zavisi od jednog ključnog faktor a to je količina vlage. Vlaga koja se nalazi u deponijama jeste posledica padavina, procesa pranja uglja itd.

Klimatske prilike utiču na to kolika je veličina emisije prašine.

Prevencija emisije prašine uredi

Redovna kontrola emisije prašine na deponijama je važna zbog:

zaštite žiotne sredine
ekonomije

Najpovoljniji momenat za iѕbor sistema koji služe ѕa zaštitu od prašine jeste u fazi planiranja deponije. Na kraju se ispostavi da je ovo mnogo isplativiji način nego naknadno preduzimanje mera. Osnovne metode suzbijanja prašine su:

kontrola vetra
sredstva za prekrivanje deponija
sistemi za sprečavanje emisije prašine kvašenjem
ograđivanjem deponije

Sredstva za suzbijanje prašine uredi

Trenutno postoji mnogo sredstava koji su dostupni za kontrolu i suzbijanje prašine na deponijama. Postoje ona koja uključuju vodu, sredstva za vlaženje, pene kao i hemikalije za prekrivanje deponija. Hemijska sredstva imaju dvostruku namenu, smanjuju emisiju prašine ali dovode do sprečavanja oksidacije uglja. Ova sredstva naravno imaju određena ograničenja a to su:

cena
ograničenja zaštite životne sredine

Monitoring i metode ispitivanja uredi

Nivo zaprašenosti na deponijama može dovesti do zona ugroženosti prašinom. "Monitoring" nivoa zaprašenosti može indetifikovati zone ugrožene prašinom. Svakako uspešan monitoring zaprašenosti vazduha zahteva dobar izbor menih mesta.

Kućna prašina uredi

Prašina koja se skuplja u kući je kombinacija atmosferske prašine i prašine ljudskog porekla, koju čine uglavnom izumrle ćelije kože i vlakna sa odeće i pokrivača. Može se ukloniti metlom, krpom ili usisivačem.

Grinje, organizmi koji se često sreću u vlaknima tepiha i na dušeku, koriste organske komponente kućne prašine za svoju ishranu. Njihov izmet, zauzvrat, postaje deo kućne prašine i može izazvati alergijske reakcije kod ljudi.

Literatura uredi

Upravljanje kvalitetom uglja (Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2007) D. Ignjatović, D. Knežević, B. Kolonja, N. Ilić, R. Stanokvić

Spoljašnje veze uredi

Mikroskopski prikaz prašine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. oktobar 2008) (jezik: italijanski)