Википедија

Predmenstrualni sindrom

Predmenstrualni sindrom (PMS) koji se često naziva i promena raspoloženja kod žena pre menstruacije, je grupa simptoma i znakova koji se periodičnno javljaju u vidu glavobolje, nesanice, depresije, neprijatnih senzacija u srcu, gubitka daha, povišena telesne temperature neposredno pre menstruacije sa njenim početkom, od opadanja, do potpunog povlačenja.[1][2] Prema tome PMS predstavlja složen skup atributa koji se mogu javiti u većine žena na kraju menstrualnog ciklusa (znači nekoliko dana pre menstruacije).[3] Na osnovu statističkih podataka, od njega pati 50—80% žena, uglavnom u reproduktivnom dobu (od 20 do 40 godina starosti). Mnogo manje je izražen kod devojčica u vreme prve menstruacije, a ređe se javlja kod žena u premenopauzi.[4]

Predmenstrualni sindrom
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostGinekologija
Patient UK[https://patient.info/doctor/The-Premenstrual-Syndrome The-Premenstrual-Syndrome Predmenstrualni sindrom]

Epidemiologija uredi

Učestalost predmenstrualnog sindroma u potpunosti zavisi od starosti žene i kreće se, na globalnom nivou, od 25% do 90%. Mada su opisani i slučajevi kada je premenstrualni sindrom primećen kod djevojčica odmah nakon prve mesnstruacije.[5]

Starosna distribucija PMS
  • U dobi od 19 do 29 godina, PMS se javlja kod 20% žena,
  • U dobi od 30 do 39 godina sindrom se javlja kod svake druge žene. 
  • Nakon 40 godina starosti PMS dostiže učestalost od 55%.
 
Kliničke forme PMS u različitim starosnim periodima žena

Faktori rizika uredi

Uloga u ispoljavanju simptoma mogu da potenciraju sledeći faktori rizika:

  • Ciklični pokretači, poput porođaja i abortusa, nervni i stresogeni poremećaji, i infektivne bolesti. 
  • Emocionalna labilnost i/ili intelektualno naprezanje
  • Povšena telesna masa
  • Traumatski stresni događaj
  • Hronične bolesti — koje kod žena sa oštećenim kardiovaskularnim i/ili centralnim nervnim sistemom , gastrointestinalnim trakomt, što se može se posmatrati kroz narušen ciklus ovulacije koji je karakterističan za kretanje jajne ćelija od jajnika do telesne šupljine, ili anovulacioni ciklus u kome nema stvaranja jajne ćelije.[6][7][8][9]

Etiopatogeneza uredi

Iako je etiologija i dalje neizvesna, ona se vrti oko mesečnog ciklusa koji se odigrava u jajnicima (ovarijalni ciklus) na šta upućuje odsustvom PMS pre puberteta, tokom trudnoće i nakon menopauze.

Brojne studije, do danas, koje su pokušale da identifikuju tačne uzroke predmenstrualnog sindroma, u tome nisu uspele i rezultovale su brojnim teorijama o poreklu PMS, među kojima su najznačajnije:[10]

Teorija „trovanje vodom”

Po ovoj teoriji PMS nastaje kao reakcija na narušen metabolizmom vode i soli, što ima za polsedicu zadržavanje tečnosti u telu žene. Gomilanje tečnosti uzrokovano je neuroendokrinim poremećajima, na primer, promenom u „renin—angiotenzin—aldosteron sistemu”. Naime povećano lučenje adrenokortikotropog hormona u hipofizi je pod uticajem stresa, a visoki nivo hormona serotonina i angiotenzin II utiče na povećano stvaranje aldosterona. Angiotenzinogen, se zauzvrat, luči u jetri pod uticajem estrogena, dok je renin enzim koji konvertuje angiotenzinogen u angiotenzin.[10]

Teorija alergijske reakcija

Za koju se smatra da je izazvana pojačanom osetljivošću na endogeni progesteron. To je moguće dokazati uz pomoć pozitivnog intradermalnog testa sa seksualnim steroidnim hormonima u lutealnoj fazi menstrualnog ciklusa.[11]

Teorija psihosomatskog poremećaja
Hormonalna teorija.

Do sada je ova teorija prihvaćena kao najkompletnije tumačenje, prema kome se smatra da su simptome PMS izazvani fluktuacijom nivoa seksualnih hormona u drugoj fazi menstrualnog ciklusa. Ova teorija proizašla je iz činjenice da je za normalno i skladno funkcionisanje ženskog tela, neophodna ravnoteža seksualnih hormona jer:

  • Estrogeni — regulišu fizičko i mentalno zdravlje, poboljšavaju pažnju, kreativnost, brzinu asimilacije informacija, sposobnost učenja.
  • Progesteron — koji u višku ima sedativni efekat, i može dovesti do pojave depresivnih simptoma u drugoj fazi menstrualnog ciklusa.
  • Androgen — koji utiče na libido, povećava energiju i radni kapacitet.

Tokom druge faze menstrualnog ciklusa, hormonski status žene se menja, i zato prema ovoj teoriji nastaje PMS zbog „neadekvatnog" odgovora organizma, i dela mozga (odgovoranog za emocije i ponašanje) na ciklične hormonske promene koje su često nasledne.

 
Mogući putevi metabolizma progesterona u centralnom nervnom sistemu

Trenutno su dve teorije dominantne i izgledaju međusobno povezane.

  • Prva teorija sugeriše da su neke žene osetljivije na progesteron i progestogen, budući da su serumske koncentracije estrogenog i progesterona iste kod onih sa PMS-om, ili bez njega.
  • Druga teorija implicira neurotransmitere, serotonin i c-aminobuternu kiselinu (GABA), kao glavne mehanizme. Na to ukazuje činjenica da se serotoninski receptori odazivaju na dejstvo estrogen i progesteron, a selektivno reaguju na serotonin što dokazuje smanjenjenje simptome PMS-a. GABA nivoi se modulišu putem metabolita progesterona, aloprognanolona, što kod kod žena sa PMS smanjuje nivo alopregnalona.

Klinička slika uredi

Prema kliničkim rezultatima dobijenim na osnovu istraživačkih studije, među kojima je i ona publikovanim u Britanskom medicinskom žurnalu, 95% žena ima poneki simptom, a 5% njih pati od više simptoma. Većina žena žali se na ove simptome:

  • Osećanje beznadežnosti, krivice, besa, anksioznosti,
  • neobjašnjivi plač,
  • privremena nedruštvenost, izbegavanje poznanstva i odbijanje poziva,
  • otežana koncentracija,
  • osećaj zamora,
  • napad gladi,
  • glavobolja,
  • nadimanje i poremećaj stoloce,
  • napetost i/ili bol u dojkama.
  • bol u mišićima i bolovi u zglobovima,
  • povećan broj mokrenja,
  • palpitacije, poremećaj srčanog ritma i/ili krvnog pritiska,
  • promene seksualnog ponašanja, gubitak želje i nedostatak interesa za seks.

Neke pacijentkinje se žale i na probleme sa ravnotežom i depresivne su, ali samo nedelju dana mesečno, posle ovulacije.

Dijagnoza uredi

Ne postoji poseban test koji određuje predmenstrualni sindrom, pa se zato u dijagnostici koriste sledeće metode:[12]

  • Detaljna anameneza i istorija bolesti
  • Sveukupni fizikalni pregled
  • Fizički testovi
  • Psihijatrijska procena (u nekim slučajevima)
  • Prisustvo uvećane vrednosti li i deficit minerala
  • Test krvi (radi eliminacije drugih bolesti).

Terapija uredi

Glavni cilj lečenja predmenstrualnog sindroma je normalizacija funkcija jednog od moždanih regiona - hipotalamusa, kao i eliminacija pratećih ženskih bolesti, infekcija i toksikoze.[13]

Budući da uzroci bolesti nisu u potpunosti shvaćeni, lečenje PMS zasniva se na ublažavanju simptoma: farmakoterapija i higijensko-dijetetski način života.[14]

Medikamentna terapija
 
Umesto antidepresivima savetuje se hormonalna terapija kontraceptivima
 
Umesto antidepresivima savetuje se terapija razgovorom, biofidbek terapija.

Od medikamenata uz anksioznost, nesanicu i druge psihološke simptome, lekar može da prepisuje antidepresive, a za pojavu otoka ili drugih znakova zadržavanja tečnosti i diuretike, koje treba početi uzimati 5-7 dana pre početka menstruacije.

Najveći broj žena za ublažavanje PMS koristi andepresive. Međutim terapija antidepresivima često ima i neželjena dejstva i rizična je tako da bi je trebalo pažljivo primenjivati samo u težim slučajevima. Niske doze antidepresiva koje se uzimaju samo u tim danima, kada žena može ispoljiti agresivnost, ne mogu da izazovu zavisnost, a mogu da otklone neželjene simptome.

U nekim slučajevima, ginekolog može propisati progesteron i druge hormone, na primer kontraceptivna sredstva.[15]

Higijesnko-dijetetski režim života

U smernicama se preporučuje da lekari prvo daju savete pacijentkinjama da se bave rekreacijom i da drže dijetu – piju napitke bez kofeina, jedu hranu bogatu ugljenim hidratima i unose u organizam što manje šećera. Na taj način će smanjiti stres pre propisivanja antidepresivaa.

Pojedini lekari takođe tvrde da vitamin Be 6 (u dnevnoj dozi od 50 do 100 miligrama) dobro deluje protiv simptoma depresije u PMS.

Umesto antidepresivima takođe se savetuje i terapija razgovorom, biofidbek terapija.

Mnoge žene kažu da su im pomogle akupunktura i refleksologija i da, uprkos tome što su naučni dokazi slabi, one više ne pate od PMS.

Posledice uredi

PMS može da „uništi” život, i „urniše” ženi karijeru jer tokom ovih dana ona nije u stanju da se koncentriše na poslu, a može i da dovede do razlaza u vezi sa drugim osobama. Ima i slučajeva u kojima je PMS uzročnik nasilja ili neprilagođenog ponašanja, pa su mnoge žene pronašle način kako da sebi, ali i okolini olakšaju život tokom tih dana. Evo primera Laure Bins iz Engleske koja tri dana mesečno ne odlazi u kancelariju, već posao obavlja kod kuće:

U tim danima sam u stanju da ubijem nekog. Imam 42 godine i sama sam, jer su moji PMS simptomi uticali na moje prethodne veze. Vređam, nasilna sam prema ljudima, trudim se da ih ponizim. Ništa ne dovodi do toga, prosto se probudim u takvom raspoloženju, a smirim se kad mi počne period. Sve dok nisam počela da čitam o PMS-u, mislila sam da sam destruktivna osoba – rekla je ona i zaključila...potrebno je da se o tome govori da bi one žene koje pate od ovih simptoma shvatile da to nije njihova krivica.[16]

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ „Management of Monochorionic Twin Pregnancy”. BJOG: An International Journal of Obstetrics & Gynaecology. 124 (1): e1—e45. 2017. PMID 27862859. S2CID 20679335. doi:10.1111/1471-0528.14188. 
  2. ^ Management of premenstrual syndrome; Royal College of Obstetricians and Gynaecologists (December 2007)
  3. ^ Tatarčuk T. F., Solьskiй Я. P. Эndokrinnaя ginekologiя. — Kiev: Zapovgg, 2003. — S. 111—146. — 300 s. — ISBN 978-966-7272-48-7.
  4. ^ Rodin M (1992). „The social construction of premenstrual syndrome”. Soc Sci Med. 35 (1): 49—56. PMID 1496412. doi:10.1016/0277-9536(92)90118-A. .
  5. ^ Kulakov V. I. Kliničeskie rekomendacii. Akušerstvo i ginekologiя. Vыpusk 2. — Moskva: GЭOTAR-Media, 2008. — S. 368—377. — 543 s. — 3000 эkz.
  6. ^ Ed. prof. Prilepskoi VN Policlinic ginecologi. - Moskva: MEDpress -inform, 2005. - P. 302-325—640 sek. -. ISBN 978-5-98322-104-8 .
  7. ^ Serov VN, Prilepskaa VN, Ovsannikova TV Ginekološka endokrinologia. - Moskva: MEDpress-Inform, 2004. - P. 209-235—528 sek.
  8. ^ Savelьeva G. M., Breusenko V. G. Ginekologia. - Moskva: GEOTAR-Media, 2004. - P. 83-87—480 sek. - 10 000 primeraka. -. ISBN 978-5-9231-0330-4 .
  9. ^ Ed. Kulakov VI, Savelieva G. M., Manukhina IB Ginekologija. Nacionalno rukovodstvo. - Moskva: GEOTAR-Media, 2009. - P. 326-328—1088 s. -. ISBN 978-5-9704-1046-2 .
  10. ^ a b Radzinskiй V. E. Rukovodstvo k praktičeskim zanяtiяm po ginekologii. — Moskva: Medicinskoe informacionnoe agentstvo, — S. 142—149. — 520 s. — 3500 эkz. 2005. ISBN 978-5-89481-304-2.
  11. ^ Tatarčuk T. F., Solьskiй Я. P. Эndokrinnaя ginekologiя. — Kiev: Zapovgg, — S. 111—146. — 300 s. 2003. ISBN 978-966-7272-48-7.
  12. ^ O’Brien, Patrick Michael Shaughn; Bäckström, Torbjorn; Brown, Candace; Dennerstein, Lorraine; Endicott, Jean; Epperson, C. Neill; Eriksson, Elias; Freeman, Ellen; Halbreich, Uriel (2011-01-12). „Towards a consensus on diagnostic criteria, measurement and trial design of the premenstrual disorders: the ISPMD Montreal consensus”. Archives of Women's Mental Health. 14 (1): 13—21. ISSN 1434-1816. doi:10.1007/s00737-010-0201-3. 
  13. ^ Nevatte, Tracy; o'Brien, Patrick Michael Shaughn; Bäckström, Torbjorn; Brown, Candace; Dennerstein, Lorraine; Endicott, Jean; Epperson, C. Neill; Eriksson, Elias; Freeman, Ellen W.; Halbreich, Uriel; Ismail, Khalid; Panay, Nicholas; Pearlstein, Teri; Rapkin, Andrea; Reid, Robert; Rubinow, David; Schmidt, Peter; Steiner, Meir; Studd, John; Sundström-Poromaa, Inger; Yonkers, Kimberly; Consensus Group of the International Society for Premenstrual Disorders (avgust 2013). „ISPMD consensus on the management of premenstrual disorders”. Archives of Women's Mental Health. 16 (4): 279—91. PMC 3955202  . PMID 23624686. doi:10.1007/s00737-013-0346-y. 
  14. ^ Malevich KI, Rusakevich PS Lečenje i rehabilitacija sa ginekološkim oboljenjima. - Minsk: Visšaa škola, 1994—368 s. - P. 74-77—100 000 primeraka. -. ISBN 978-5-339-01027-2 .
  15. ^ Yonkers, Kimberly Ann; O'Brien, PM Shaughn; Eriksson, Elias (2008). „Premenstrual syndrome”. The Lancet. 371 (9619): 1200—1210. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/s0140-6736(08)60527-9. 
  16. ^ „Lečenje predmenstrualnih simptoma”. Politika on lajn, Prevela i priredila Dušica Stojanović-Čvorić, 4. avgust 2012. Pristupljeno 16. 3. 2018. 

Literatura uredi

  • Gillings, Michael R. (septembar 2014). „Were there evolutionary advantages to premenstrual syndrome?”. Evolutionary Applications. 7 (8): 897—904. PMC 4211719  . PMID 25469168. S2CID 18800775. doi:10.1111/eva.12190. 
  • Marjoribanks, Jane; Brown, Julie; O'Brien, Patrick Michael Shaughn; Wyatt, Katrina (2013). „Selective serotonin reuptake inhibitors for premenstrual syndrome”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2013 (6): CD001396. PMID 23744611. doi:10.1002/14651858.CD001396.pub3. .
  • Lopez, Laureen M.; Kaptein, Adrian A.; Helmerhorst, Frans M. (2012). „Oral contraceptives containing drospirenone for premenstrual syndrome”. Cochrane Database of Systematic Reviews (2): CD006586. PMID 22336820. doi:10.1002/14651858.CD006586.pub4. .
  • Freeman, Ellen W.; Halbreich, Uriel; Grubb, Gary S.; Rapkin, Andrea J.; Skouby, Sven O.; Smith, Lynne; Mirkin, Sebastian; Constantine, Ginger D. (maj 2012). „An overview of four studies of a continuous oral contraceptive (Levonorgestrel 90 MCG/Ethinyl estradiol 20 MCG) on premenstrual dysphoric disorder and premenstrual syndrome”. Contraception. 85 (5): 437—45. PMID 22152588. doi:10.1016/j.contraception.2011.09.010. . Epub 2011 Dec 5.
  • Ford, Olive; Lethaby, Anne; Roberts, Helen; Mol, Ben Willem J. (2012). „Progesterone for premenstrual syndrome”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2012 (3): CD003415. PMID 22419287. doi:10.1002/14651858.CD003415.pub4. .
  • Leminen, Henri; Heliövaara-Peippo, Satu; Halmesmäki, Karoliina; Teperi, Juha; Grenman, Seija; Kivelä, Aarre; Tuppurainen, Marjo; Paavonen, Jorma; Hurskainen, Ritva (mart 2012). „The effect of hysterectomy or levonorgestrel-releasing intrauterine system on premenstrual symptoms in women treated for menorrhagia: Secondary analysis of a randomized controlled trial”. Acta Obstetricia et Gynecologica Scandinavica. 91 (3): 318—25. PMID 22168810. S2CID 1542805. doi:10.1111/j.1600-0412.2011.01340.x. . Epub 2012 Jan 26.
  • Riley TL; Riley, Thomas L. (1986). „Premenstrual Syndrome as a Legal Defense”. Hamline Law Review. 9: 193. Premenstrual syndrome as a legal defense], 9 Hamline Law Review, 193 (1986)

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija
Spoljašnji resursi



 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Предменструални_синдром&oldid=27441835”