Premorenost (bezbednost)

Premorenost je stanje organizma nastalo prikupljanjem (akumulacijom) zamora, kao rezultat nesklada između zamora i odmora. Često kada se govori o pojavi zamora, mešaju se pojmovi »zamor«, »premorenost« i »umor«. Ponekad se umorom zove laki oblik zamora. Ova zbrka u pojmovima prouzrokovana je verovatno strahom od primene reči »premorenost«.^[1]

Zamor — umor — premorenost (razlike)

Zamor je zakoniti proces privremenog snižavanja radne sposobnosti, koji nastaje kao rezultat aktivnosti ili posledica rada, bilo mentalnog bilo fizičko. Zamor je normalna i u optimalnoj meri korisna reakcija na ma koju aktivnost. Bez zamora u čoveku se ne razvija ni izdržljivost. Zamor počinje da igra negativnu ulogu ako je toliko izražen da se odražava na čovekovu radnu sposobnost ili je toliko porastao da postaje premorenost (kumulacija zamora)^[2].

Umor je psihička pojava doživljaja koji prouzrokuje zamor i često se meša sa zamorom. Umor je po svojoj prirodi blizak doživljaju bola, gladi i žeđi. Za razliku od fizičkog zamora koji se javlja po grupama aktivnih mišića, umor je mentalni zamor koji je vezan za centralni nervni i endokrini sistem a ispoljava se posle dugotrajnog intenzivnog angažovanja ovih sistema^[3].

Snaga volje, emocionalno uzbuđenje, interesi za rad, mogu da kompenziraju ali i da maskiraju zamor koji nastupa, što je potvrđeno brojnim fiziološkim i biološkim pokazateljima. Interes za rad i neke ljudske aktivnosti može izazvati ali i ne mora pojavu umora, jer se postojanje umora može nadoknaditi zamorom, kao stimulans za povećanje voljne pažnje i da doprinese preuređenju strukture radnih aktivnosti. Nasuprot tome nepostojanje interesovanja za rad, i loš emocionalni status doprinose pojavi znatno izraženog umora, smanjuju radnu sposobnost pre nego što nastanu fiziološke promene koje karakteriše zamor.

Teorije o premorenosti

Postoji veći broj teorija o uzrocima premora: teorija iscrpljivanja, teorija toksina, teorija aktivacije, itd ^[4]^[5].

Teorija iscrpljivanja

Ova teorija podrazumeva potrošnju energije potrebne za rad posle čega je organizmu potrebno određeno vreme da tu energiju nadoknadi i bude sposoban za rad. Zamor dolazi usled nedostatka šećera i kiseonika u mišićima koji su neophodni i pri mentalnim procesima.

Teorija toksina

Teorija toksina ili otrova podrazumeva da umor nastaje usled stvaranja otrovnih materija u organizmu, prvenstveno, mlečne kiseline koja utiče na rad mišića.

Teorija aktivacije

Ova teorija pretpostavlja da mentalni umor nastaje kao posledica preosetljivosti i mentalnih stresova i samim tim utiče i na smanjenu budnost.

Na osnovu ovih teorija zaključujemo da je premorenost kompleksna pojava i da se ona odnosi na smanjenje sposobnosti čitavog organizma.

Značaj

Premor je veliki bezbednosti problem u mnogim oblastima, ljudskih delatnosti a posebno u saobraćaju (drumskom, rečnom vazdušnom…), vojsci (u toku borbenih dejstava, u vazduhoplovstvu, …), u mnogobrojnim privrednim i drugim delatnostima (kod smenskih i drugih radnika), jer može dovesti do povreda, pogibije, oštećenja imovine i katastrofalnih nesreća.^[6]

Kao posledica premora stvara se preduslov za nesigurno i nebezbedno delovanje. što sa druge strane negativno utiče na unutrašnje psihičko i emocioalne stanje i nebezbedno reagovanje u određenim ljudskim aktivnostima. Negativan uticaj premora najviše dolazi do izražaja u kritičnim situacijama, kada čovek treba reagovati brzo, adekvatno i pravovremeno.

Vrste premora-zamora

U svakodnevnoj praksi psihologija razlikuje tri vrste premora-zamora koji su u tesnoj međusobnoj vezi;

Fizički, može izazvati dugotrajno sedenje u istom stavu, kao i izražena fizička aktivnost
Umni, nastaje u toku dugotrajnih aktivnosti i prati je pad pažnje, koncentracije, pamćenja..
Emocionalni, može izazvati jak strah u toku radnih aktivnosti (u toku letenja kod pilota i kosmonauta, ratne aktivnosti kod vojnika,) briga za status u službi kod radnika itd, što ima za posledicu jako psihološko umaranje. Emocionalne promena su jedan od najranijih simptoma premorenosti. Prilikom testiranja pilota u toku intenzivnih aktivnosti (letenja) emocionalne promene u početnoj fazi premorenosti javljaju se u 33% slučajeva, pri lakoj premorenosti u 52%, a pri jako izraženoj premorenosti u 100%.

Iscrpljenost je težak stepen premorenosti i pojedini autori je nazivaju iscrpljenost nervnog sistema ili neuroza iscrpljenosti.

Prema Armstrongu i Šnajderu (SAD) premorenost može biti;

Akutna, i ona je reverzibilna
Hronična, koja je najčešće ireverzibilna i najčešće nastaje kao posledica „zasićenosti“ određenim ljudskim aktivnostima.

Za određivanje akutne i hronične premorenosti koristi se Šnajderov test, bodovanja koji predstavlja čitav niz ispitivanja kardiovaskularnog sistema i jedan je od tipičnih primera testiranja u fiziologiji. Međutim ova testiranja su nepotpuna i često ne daju i realnu sliku premorenosti pa moraju biti dopunjena čitavom baterijom psiholoških i medicinskih metoda.

Uzroci

Prema brojnim istraživanjima sprovedenim u svetu došlo se do zaključka da su sledeća tri činioca od bitnog uticaja na pojavu premorenosti;

Cirkadijalna disritmija

Cirkadijalna disritmija, podrazumeva remećenje (desinhronizaciju) normalnog biološkog sata, cirkadijalnog ritma, spoljnim uzrocima (npr. ciklus dan—noć, svetlo—tama) i jedan je od bitnih činilaca pojave premorenosti u gotovo svim profesijama koje svoje aktivnosti obavljaju u smenama (vozači, piloti, lekari, vojnici, policajci itd), ili u toku rada prolaze kroz veći broj časovnih zona (piloti, astronauti, stjuardese itd). Cirkadijalni ritam ima periodičnost od 24 do 26 časova i karakterističan je za pravilno funkcionisanje velikikog broj organskih sistema, čija desinhronizacija najčešće prvo dovodi do pojave premora.^[7] [

Izvesna istraživanja fiziologa i psihologa potvrđuju značaj ritmičnog ponavljanja zbivanja u čoveku na njegovo ponašanje i posebno, na njegovu radnu aktivnost. Aktuelnost tih istraživanja je došla do izražaja sa širenjem smenskog rada koji u značajnoj meri narušava uobičajene ritmove koji se odvijaju u čoveku što ima za posledicu povećanje broja povreda na radu, mentalnih poteškoća i sl., pre svega zbog izražene pojave premorenosti.^[8]

Lišavanje sna

Lišavanje sna, dovodi do kumulacije zamora koja rezultuje pojavom premorenosti. Lišavanje sna (koji ima svoj adekvatan period trajanja) može biti izazvano;^[7]

kraćim trajanja spavanja, manje od 7-8 časova u 24 časa, što je uobičajeno trajanje sna za normalan i zdrav život,
dužim periodima budnosti, nego što je to uobičajeno, više od 16-17 časova u toku 24 časa.

Lišavanje sna dovodi do bržeg zamaranje i pojave premorenosti. Sa druge strane kumulativno dejstvo nespavanja uz izražen premor remeti normalane proces spavanja koji se manifestuju kao;

sanjivost,
nesanica,
površan san
otežano uspavljivanje,
otežano buđenje.

Zbog ovih poremećaja kvalitet sna koji je narušen, čestim buđenjem i skraćenim vremenom trajanja sna, nastaje „začarani krug“, koji posledično utiče na dalje produbljivanje premora zbog kumulativnog efekta lišavanja sna.^[7][

Proces rada

Vreme trajanja radnog procesa i dinamika aktivnosti i njen uticaj na premor ispoljava se na sledeći način;^[7][

Duže trajanje radnog procesa, veća od 7-8 časova. Promene u dnevnoj rutini mogu izazvati stresne poremećaje u funkcionisanju organizma, (koji prati i premorenost), zbog drugačijeg načina ishrane i poremećeng spavanja.
Neujednačen raspored aktivnosti koji počinje od lakih ka težim prema kraju rada, pojačava pojavu premora.
Odnos između dužina trajanja radnog procesa u dnevnom i noćnom delu dana.

Manifestacije

Premor se najčešće manifestuje izmenjljenim; senzornim i motorniim reakcijama, narušenim umnim delatnostima, i emocionalnim promenama;

Senzorne reakcije

Senzorne reakcije, prate sledeće promene osteljivosti raznih čula;

slabi noćni vid,
umanjenje elektroosetljivost (oka, sluha, mirisa, ukusa),
opadanje osetljivost mišića,
pogoršanje jasnog vida.

Motorne reakcije

Motorne reakcije, se manifestuju

smanjenjem snage mišića,
pogoršanjem koordinacije pokreta
pojava nekokrisnih pokreta,
promenama u i brzine reagovanja na proste i složene reakcije,
umanjenjenjem tačnosti u složenim reakcijama,

Umna delatnost

U umnoj sveri premor se manifestuje;

smanjenjem intenziteta pažnje,
teškoćama u pamćenju,
umanjenom sposobnšću premeštanja pažnje.

Emocionalne promene

Emocionalne manifestacije premora su;

mlitavost, u toku jutra,
poremećaj spavanja (premorena osoba teško zaspi i to je glavni znak emocionalnog premora),
teško buđenje iz sna,
opsednutost istim mislima, likovima i situacionim snovima, koja vodi u
razdražljivost.

Prevencija premorenosti

Pravovremeno otkrivanje premorenosti je od izuzetnog značaja kod određenih ljudskih aktivnosti jer može sprečiti brojne neželjene posledice (povrede, saobraćajne udese, katastrofe, smrt).
Pravilno doziranje radnih aktivnosti,
Selekcija ljudstva za određene radne aktivnosti,
Psihofizička trenaža i stručna edukacija za obavljanje određenih aktivnosti,
Pravovremeno otkrivanje i lečenje bolesti koje mogu biti od uticaja na premorenost
Psihološka, sociološka i ergonomaska prevencija

Izvori

^ Platonov I. Psihologija letenja, KRV i PVO, Zemun, 1964.
^ Stojiljković S., Psihijatrija sa medicinskom psihologijom, Medicinska knjiga, Beograd, Zagreb, 1981
^ Rot N., Opšta psihologija, Zavod za udžbenike i naučna sredstva, Beograd, 2004,
^ Prevencija saobraćajnih nezgoda na putevima, Zbornik radova, sa skupa, Institut za saobraćaj FTN – a, Novi sad, 2006.
^ Vukadinović Vukosava., Osnove saobraćajne psihologije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005,
^ Gandevia SC (1992). "Some central and peripheral factors affecting human motoneuronal output in neuromuscular fatigue". Sports medicine (Auckland, N.Z.) 13 (2): 93–8
^ ^a ^b ^v ^g Regulatory Impact and Small Business Analysis Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. januar 2008)Preuzeto:22.11.2009.(jezik: engleski)
^ „Hans P. A. Van Dongen, Shift Work and Inter-Individual Differences in Sleep and Sleepiness”. doi:10.1080/07420520601100971. Preuzeto:22.11.2009.(jezik: engleski)

Vidi još

[1] Platonov I. Psihologija letenja, KRV i PVO, Zemun, 1964.

[2] Stojiljković S., Psihijatrija sa medicinskom psihologijom, Medicinska knjiga, Beograd, Zagreb, 1981

[3] Rot N., Opšta psihologija, Zavod za udžbenike i naučna sredstva, Beograd, 2004,

[4] Prevencija saobraćajnih nezgoda na putevima, Zbornik radova, sa skupa, Institut za saobraćaj FTN – a, Novi sad, 2006.

[5] Vukadinović Vukosava., Osnove saobraćajne psihologije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005,

[6] Gandevia SC (1992). "Some central and peripheral factors affecting human motoneuronal output in neuromuscular fatigue". Sports medicine (Auckland, N.Z.) 13 (2): 93–8

[http-7] v ^g Regulatory Impact and Small Business Analysis Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. januar 2008)Preuzeto:22.11.2009.(jezik: engleski)

[8] „Hans P. A. Van Dongen, Shift Work and Inter-Individual Differences in Sleep and Sleepiness”. doi:10.1080/07420520601100971. Preuzeto:22.11.2009.(jezik: engleski)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]