Prenos Časne rize Gospoda Isusa Hrista

Časna riza Gospodnja je odeća u kojoj je stradao Isus Hristos.

Za vreme stradanja Gospoda Isusa Hrista, u odredu rimske vojske u Jerusalimu, nalazio se i jedan Gruzin, Elioz iz grada Mcheta.

Majka njegova verova u Hrista, i savetova mu na ispraćaju u Palestinu da ne radi ništa p. n. e.. Čudom Božijim osetila je stradanja Hristova na krstu i istog trenutka umrla.

Istorijat

Elioz se sa ostalim vojnicima nalazio ispod krsta i bacao kocku za Rizu Hristovu.

Riza pripade njemu, on je donese u Mchet i pokloni svojoj sestri Sidoniji. Čuvši da joj je brat učestvovao u raspeću Hristovom, istog trenutka padne mrtva, držeći čvrsto hiton Hristov i bi sahranjena s njim.

Kasnije, iz njenog groba nikne kedar točeći celebno miro. Vremenom kedar padne i mesto se zaboravi, a Sv. Nina (prosvetiteljka Gruzije) uz pomoć čuda, ognjenog stuba, pronađe to mesto.

Car Mirijan podigne na tom mestu Crkvu posvećenu Sv. Apostolima, a car Abbas (1619-1633) uzme tu rizu 1625. god i pošalje u Moskvu knezu Mihailu Feodoroviču (1613-1645) i patrijarhu Filaretu (1619-1633) Knez Mihailo naredi da se ta riza, u Krstopoklonu nedelju, posle odsluženog svenoćnog bdenja, položi na bolesnike, kao što je u starini blagočestiva carica Jelena položila na mrtvaca krst Hristov koji ga vaskrse, radi svedočenja o istinitosti njegovoj.

Tako se i sada svi uveriše u istinitost Rize Gospodnje, jer svi bolesnici koji su bili položeni na nju, u isti mah dobiše ozdravljenje.

Potom se Riza Gospodnja svečano postavi u velikoj sabornoj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Moskvi, na zapadnoj strani u desnom uglu, gde je postavljeno i naročito ukrašeno mesto izobraženja živopisnog groba Hristovog.

Praznovanje

Ona se i danas tamo nalazi i daruje isceljenje svakome ko joj sa verom pristupa.

Praznovanje polaganja Časne Rize Gospodnje je 10.jula po julijanskom i 23.jula po gregorijanskom kalendaru.

Literatura

• Vladika Nikolaj „Ohridski prolog“ – Glas Crkve, Valjevo, 2001.
• Arhimandrit dr Justin Popović, „Žitija svetih za juli“, Beograd, ’75.