Pripovetka o Petru i Fevroniji
Pripovetka o Petru i Fevroniji (pun izvorni naziv: Kazivanje o životu svetih novih čudotvoraca muromskih, blagovernog i prepodobnog i mnogohvalnog kneza Petra, nazvanog u monaškom činu Davida, i supruge njegove, blagoverne i prepodobne i mnogohvalne kneginje Fevronije, nazvane u monaškom činu Efrosinije) spomenik je staroruske agiografske literature iz sredine 16. veka. Načinio ga je pisac i prepisivač Jermolaj-Erazmo na osnovu muromskih usmenih predanja.[1]
Nastanak pripovetke uredi
Prema mišljenju istraživača, u pripoveci su objedinjena dva narodno-poetska speva: priča o ognjenom zmaju i priča o mudroj djevi. Za usmeno-poetsku tradiciju vezan je i lik centralne heroine – Fevronije. Žanr "Pripovetke o Petru i Fevroniji" ne može se u potpunosti svrstati ni u istorijske proze, ni u agiografije.[1]
Autor pripovetke je Jermolaj-Erazmo, savremenik Ivana Groznog. Da napiše delo o Petru i Fevroniji, koji su – kako se pretpostavlja – upravljali Muromom i umrli 1228. godine, od Ermolaja je naručio mitropolit Makarije. Delo je bilo napisano posle kanonizacije Petra i Fevronije na moskovskom crkvenom saboru 1547. godine.
Priča o Petru i Fevroniji bila je vrlo popularna u Rusiji i dobila je dalji razvitak, kako u literaturi, tako i u ikonopisu.[2]
Priča o Petru i Fevroniji jedno je od remek-dela drevne ruske narativne književnosti. Priča je objavljivana više puta, a naučnu publikaciju spomenika izvršila je R. P. Dmitrijeva.
Rezime uredi
U gradu Muromu vladao je knez Pavle. Kada njega nije bivalo kod kuće, njegovoj ženi je doletao ognjeni zmaj i sablažnjavao je na blud. Drugim ljudima se priviđalo da je to knez Pavle. Kneginja se o svemu tome poveravala svom mužu. On je savetovao ženi da upita zmaja odakle mu može doći smrt. Zmaj je ispričao kneginji da će smrt njegova biti "od Petrovih pleća i Agrikova mača".
Knez je imao brata po imenu Petar. On je rešio da ubije zmaja, ali nije znao gde uzeti Agrikov mač. Jednom prilikom, u crkvi ženskog Vozdviženjskog manastira, sveštenik mu je pokazao Agrikov mač, koji je ležao u procepu između kamenja oltarskog zida. Knez je uzeo mač.
Jednom je Petar došao svom bratu, koji je tog trenutka bio kod kuće. Potom Petar pođe svojoj snaji i uvide da brat već sedi kod nje. Pavle mu je objasnio da zmaj ume da uzima njegov oblik. Tada Petar reče bratu da ne ide nigde, uze Agrikov mač, dođe snaji i ubi zmaja. Zmaj dobi svoj oblik i, umirući, isprska Petra krvlju, zbog koje ovaj oboleva od gube. Od te bolesti ga niko nije mogao izlečiti. Knezu u snu biva otkriveno da ga može isceliti samo kćer pčelara koji skuplja divlji med – Fevronija, mlada žiteljka sela Laskovo u Rjazanjskoj zemlji.
U jednoj od seljačkih kuća u selu Laskovo blizu Rjazanja, glasnik koji je poslat da traži knezu leka uvide čudan prizor: za razbojem je sedela devojka i tkala platno, a pred njom je poskakivao zec. Govoreći u zagonetkama, Fevronija je proveravala gosta koliko poznaje "jezik mudrosti". Prva zagonetka Fevronije "loše je kada je dom bez ušiju, a gornja soba bez očiju" sadržala je poruku da je Fevronija – neudata devojka koja nema dete. Fevronija je, kao platu za lečenje, od kneza tražila da je uzme za ženu, što joj on i obećava. Fevronija je iscelila kneza, ali on nije održao svoju reč, jer je ona bila rodom od prostih ljudi. No, ona se pokazala mudrom, i namerno u procesu lečenja nije izlečila jednu ranu na kneževom telu. Zbog toga se bolest obnovila, Fevronija je opet izlečila Petra, i on se njom oženio.
Kada je Petar nasledio kneževstvo posle brata, boljari koji nisu hteli da imaju za kneginju prostu ženu, rekli su mu: "Ili otpusti ženu koja svojim poreklom vređa plemenite žene, ili napusti Murom". Knez uze Fevroniju, i na dva čamca otploviše niz reku Oku.
U Muromu je nastala velika smutnja, mnogi su krenuli da osvajaju upražnjeni presto, počela su ubistva. Tada boljari zamoliše kneza i njegovu ženu da se vrate. Knez i kneginja su se vratili, i Fevronija je kasnije uspela da stekne ljubav svojih građana.
U poznim godinama, primivši monaški postrig u različitim manastirima sa imenima David i Efrosinija, molili su Boga da umru u isti dan. Zaveštali su ljudima da njihova tela budu položena u jednu grobnicu, koju su ranije pripremili od kamena sa tankom pregradom. Umrli su u istom danu. Smatrajući da je pogrebenje u jedan grob nespojivo sa monaškim pozivom, njihova tela su sahranili u različitim manastirima, no sledećeg dana ona su se okazala jedno pored drugog. Njih su ponovo položili u različite grobove, no sledećeg jutra njihova tela su ponovo pronađena u istoj grobnici. Posle toga su ih opevali i sahranili u jednom grobu.
Reference uredi
sestrinskim projektima:
- ^ a b Kuskov, V. V. (2003). Istorija staroruske literature (na jeziku: ruski) (7. izd.). Moskva. str. 336. Arhivirano iz originala 18. 06. 2010. g. Pristupljeno 16. 5. 2022.
- ^ Butromeeva, V. P. (2001). Istoriя Rosii, 9-17 v. (na jeziku: ruski). Moskva: Olma-Press. str. 503. ISBN 5-224-00625-2. Pristupljeno 16. 5. 2022.
Literatura uredi
- Jermolaj-Erazmo. Pripovetka o Petru i Fevroniji Muromskim. Prevod: Užankov, Aleksandar Nikolajevič. Moskva: Sholija; 2009.
- Hudošin, Aleksandar. Sveti Petar i Fevronija – Ljubav i radost. Prevod: Biljana Marić. Zemun: Riznica; 2019.