Priče o životinjama

Priče o životinjama su kratke priče u kojima glavne uloge imaju životinje. Spadaju u najstarije narativne usmene vrste.

Lisica, Dmitrevski, gravura u drvetu, 1937

Karakteristike

Ove priče potiču iz vremena magijskog pogleda na svet, iz vremena kada su ljudi svoje osobine pripisivali i živoj i neživoj prirodi. U pričama se opisju doživljaji i avanture životinja, koje se ponašaju kao ljudi i ispoljavaju svoje karakteristične osobine. Danas se retko pričaju i retko čuju, u svom izvornom obliku, ali su na njima koncipirani mnogi crtani filmovi za decu, kao noviji vid prezentovanja. Univerzalnost priča o životinjama omogućava da se u novom ambijentu odvijaju događaji zasnovani na poznatim osobinama životinjama, njihovi porazi i pobede, njihovo nadigravanje. Davno prepoznate osobine životinja ostaju nezamenljiva zabava. Ove priče su poprimile i model bajke, gde su sve povrede bezbolne i prolazne, a smrt uvek privremena.

Priče o životinjama se razlikuju od basni, gde su glavni likovi takođe životinje, po tome što se pripovedaju radi zabave. U basnama, postoji obavezno pouka, utkana u basnu, ili na kraju, kao posebno saopštenje.

Jedna od karakteristika ovih priča je ponavljanje radnje, kao u priči "Lisica se osvetila vuku", kada lisica pokušavajući da dođe do hrane, uzalud nudi svoje kolače u razmenu za ćure, pa za prase, pa za tele, pa za ždrebe, čime se prikazuje lisičja upornost i lukavost.

Glavni junaci

Najčešći glavni junaci priča su lisica i vuk, sa svojim protivničkim odnosima i osobinama, lukavost i proždrljivost. Pored njih, tu su i medved, svinja, mačka, magarac, i dr.

Vjenceslav Holar, medved i med

Priče o životinjama

Lisica se osvetila vuku

Gladna lisica je zamesila kolače od blata i namazala medom, pa ih nudi u zamenu za hranu. Posle više pokušaja dobila je ždrebe i zatvorila u košaru, gde ga hrani. Imitirajući njen glas, kojim prevari ždrebe da mu otvori vrata košare, vuk uspeva da se dočepa ždrebeta. Kasnijim lukavstvom, glumeći mrtvu životinju na putu, lisica ukrade sir sa kola seljaka. Kada je vuk sretne sa sirom i zapita odakle joj, ona mu odgovara da je sir izlokala iz vode i pokaže mu odraz meseca u vodi. Vuk je pokušavao da izloče sir, ali samo se nagutao vode i još morao da je nosi jer se ona pretvarala bolesna i još pevala "Bolan zdravu nosi, bolan zdravu nosi!" Kad naiđu na svatove, lisica pobegne a voda koja se izlije iz vuka poprska svatove, te ga isprebijaju. Na kraju vuk strada preskačući stog sena.

Pas i krmak

Zavideo pas krmku na punom koritu hrane: "Blago tebi, imaš puno hrane, a ništa ne radiš, ni korist, ni štetu, a ja čuvam i kuću, i imanje i gazdu, po kiši i snegu, celu noć, uz poneku oglodanu kost". Uzdahne krmak, pa mu odgovori: "Ne zavidi mi, jer ne znaš zašto me ovako paze, a znaćeš kada se i ti budeš ugostio".

Hajduci

Priča govori o pevcu koji je odlučio da pobegne u hajduke kad je čuo da nameravaju da ga zakolju, i kome se pridružuju, jedna po jedna, i kokoška, zec, ovan, vo, lisica, vuk, i mečka, svi u strahu od seljaka. Kad svi zaglave u jaruzi, petao i kokoška izlete i pobegnu, a ostali pojedu jednu po jednu životinju, od najslabije do najjače, mečke, koja uspe da se spase i izađe iz jaruge.

Vidi još

• Basne
• Srpska narodna književnost

Literatura

• Od kako se zemlja ohladila - prozni oblici srpske narodne književnosti i male folklorne forme, Izbor i propratni tekstovi Nada Milošević-Đorđević, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997, ISBN 86-17-05074-8