Psihopatologija emocija

Psihopatologija emocija se odnosi na konstitucionalno uslovljene poremećaje emocija i emocije kao dela kliničke slike mentalnih poremećaja. Psipopatološki emocionalni sikaz takođe možemo podeliti i na kvalitativne i kvantitativne poremećaje emocija.

Noradrenalin aktivira organizam u stanje „beži“ ili „bori se“.

Emocije možemo predstaviti kao subjektivni doživljaj konkretnih sadržaja iz spoljašnje sredine, kao i doživljaja nas samih, odnosno subjektivno preživljavanje metabiličkih zbivanja i naših potreba. Emocijama osoba može iskazati: Radost, žalost, očajanje, ravnodušnost, strah, bes, srdžbu, gnev, strepnju, zavist, mržnju, zlobu, ljubav, zadovoljstvo, ljubomoru, stid, saosećanje, zabrinutost, razdražljivost, paniku itd.

Afekat i raspoloženje

Pojmovno treba razlikovati raspoloženje od afekta. Dok pod afektom podrazumeva emocionalni doživljaj koji se naglo javlja, kratko traje, jekog je intenziteta, ima buran tok, sužava svest, remeti logično razmišljanje i prate ga vegetativne promene. U normalnim okolnostima afekat bledi i postepeno nestaje, ali to nemora uvek biti slučaj. On može podleći intelektualnoj obradi (promišljanju, obuzdavanju putem razuma, logičnog mišljenja), potiskivanju u nesvesni deo psihe (što može usrokovati nastanak neuroza), abregovanju, odnosno pražnjenju, kada se afekat završi plakanjem, smejanjem, besom i sl., može se odložiti (zadrška), reagovanje karakteristično za mentalno zrelu osobu. Afekat se može dalje kumulacirati, odnosno narasti do gornjih granica tolerancije, posle čega najčešće sledi abreagovanje i na kraju se afekat može i projektovati, odnosno prepisati svoj afekat drugim liicima. S druge strane za reaspoloženje možemo reći da predstavljaju dugotrajna, stabilna emocionalna stanja, slabijeg intenziteta, koja su nastala kao rezultat međudejstva fiziološki uslovljenog emocionalnog stanja i emocionalnih odgovora u vezi sa aktuelnim informacijama iz okruženja.

Povezanost emoocija sa drugum psihičkim funkcijama

Psihički život čoveka kao i njegovi činioci, predstavljaju jednu nedeljivu celinu. Međutim, kako bi se tako složena struktura lakše shvatila i bolje razumela, otuda dolazi i potreba za razdvajanjem i individualnim posmatranjem njenih komponenata. Isplepetenost psihičkih funkcija se najbolje može videti na primeru povezanosti emocija sa ostalim funkcijama. Tako poremećaji ostalih psihičkih funkcija svesti, mišljenja, opažanja, nagona, pamćenja i ostale sve imaju svoj uticaj na emocije, koje se spajaju sa celovitom slikom mentalnog sadržaja. Isto je i sa duševnim oboljenjima (shizofrenija, manija, paranoja, sumračna stanja i sl.) koje u stvari predstavljaju pogođenost pojedinih psihičkih funkcija, a emocionalno stanje osobe, ponovo samo prati celokupno stanje ličnosti. Treba spomenuti i razna organska oboljenja i poremećaje funkcionisanja pojedinih organa, koji takođe nezaobilaze emocije.

Mentalna higijena emocija

Svakodnevni život sa sobom nosi pun spektar emocija. U naporima ka redukciji onih negativno obojenih i njihovom sprečavanju prelaska u zastojni oblik, valja preduzeti sledeće korake. Bavljenje sportom ili putem intezivne mišićne aktivnosti, kao i vežbama relaksacije (taj či, joga i sl.) dolazi do otpuštanja serotonina u mozak, pa otuda i redukcije negativnih emocija i doživljaja opuštenosti. Takođe rad doprinosu sublimaciji negativnih osećanja, zatim bilo koj hibi prati osećaj užitka i otklanjanja prolongiranih negativnih emocionalnih doživljavanja. Vaspitanje emocija je naručito važno u dečjem uzrastu. Cilj je da se u različitim socijalnim situacijama stvori veština preko koje će se jačim društvenim angažovanjem prevazilaziti nagativna emocionalna iskustva i doživljaji. Besmisleno bi bilo težiti ka potpunoj eliminaciji negativnih osećanja. Jer negativne emocije doprinose umerenoj aktivnosti ličnosti, pa su zbog toga oni i neophodne za normalan razvoj i život. To je naravno tako u slučaju sa epizodičnim negativnim emocionalnim preživljavanjima, koje ne smeju biti dugotrajna. Kada je tako, onda posle prekida emocionalnog opterećenja, mehanizmi samoregulacije uspešno uspostavljaju normalnu životnu aktivnost. U protivnom negativne emocije mogu pronaći svoj put do psihosomatskih oboljenja.

Psihopatologija emocija

Konstitucionalno uslovljeni poremećaji emocija

Konstitucionalno uslovljena abnormalna emocionalna stanja

Apatija

Apatija se vezije za shizofreniju (posebno u sklopu autohormičkih formi oboljenja) i kod organskih oštećenja mozga (naručito frontalnog režnja) i perioda rekonvalescencije. Apatija se karakteriše kao odsutsvo normalnog afektivnog reagovanja. Takva osoba deluje prazno i nevoljno, kod nje ne uočavamo za depresiju karakteristično tužno raspoloženje.

Emocionalna labilnost

Emocionalna labilnost predstavlja kolebanje afektivnog stanja bez spoljašnjeg uzroka. U svom ekstremnom stepenu, ovo stanje se naziva emmocionalna inkontinencija (konstitucionalna prenaglašenost afektivnog iskaza), ili afektivna inhibicija (kvantitet afektivnoj iskaza je konstitucionalno oskudan). Mogu se videti kod teških organskih lezija CNS-a (kod arterioskleroze u poodmakloj fazi, kod infektivnih i drugih bolesti mozga).

Hipomanija

Hipomanija predstavlja slabije izraženu kliničku sliku manije i kraćeg je trajanja

hipomanijom se takođe može podrazumevati i fiksirani optimizam tokom života.

Distimija

Umerena hipertimija koja se tokom života iskazuje kao fiksirani pesimizam. Sadrži ublažene simptome depresije.

Ciklomanija

Podrazumeve smenjivanje stanja distimije i hipomanije.

Sugestibilnost emocionalnog života

Sugestibilnost emocionalnog života karakteriše preosetljive osobe, preterano osećajne osobe, plašljive, razdražljive i osobe sa ograničenom kontrolom emocionalnog reagovanja.

Konstitucionlani defekt emocionalnog potencijala

Ovakvo stanja prate ravnodušnost, apatija, opšteljudska neosetljivost u etičkom, esteckom i opšte socijalnom smislu za tuđu tugu, rados, kajanje i sl.

Emocionalni infantilizam

Emocionalni, psihički infantilizam predstavlja stanje gde se nerazvijenost nagonskog i emocionalnog života, produžava do puberteta ili čak zrelog doba. Ovo stanje prate neuravnoteženost i nedoslednost emocionalnih reakcija i odgovora.

Konstitucionalno uslovljene abnormalne afektivne reakcije

Konstitucionalno uslovljene abnormalne afektivne reakcije se viđaju u okviru depresivnih, anksioznih ili hipohondrijskih stanja, karakteriše ih učestala i prenaglašena emocionalna reagovanja u vidu besa, straha, panike, grčevitog plakanja, razjarenosti, neutešnog očajanja i sl.

Patološki afekat

Emocionalni naboj

Patološki afekat prestavlja snažnu emociju, koja je u stanju da izazove suženje svesti (kvalitativni poremećaj svesti). Patološki afekat možemo definisati kao privremeni duševni poremećaj sa značajnom globalnom izmenom mentalnog funkcionisanja. Ovakvo stanje je izuzetno značajno za forenzičku psihijatriju. U širem smislu patološki afekat možemo opisati kao: stanje sa visokim rizikom konfortacije sa spoljašnjim okruženjem, usled značajnog izmenjenja stanja svesti i prateće dezorijentacije. Sumračna stanja mogu biti izvor heteroagresivnih ili autoagresivnih radnji; postoji vidna nesrazmera između povoda i preterano jake emocionalne reakcije; prisutna je sumanutost misaonig sadržaja; prati ga znatno izražena psihomotorna aktivnost; umanjen stepen voljne kontrole, pa otuda postoji dodatni rizik od agresivnog ponašanja; kritični period je praćen delimičnom ili potpunom amnezijom.

Poremećaj emocija kao dela kliničke slike mentalnih pporemećaja

Anksioznost

Generalizovana Anksioznost zapravo predstavlja nerealni strah (slobodnolebdeći strah), koji nastaje kao rezultat neke davno zaboravljene situacije (realne ini usled fantazama) i prateće emocije, koja se tako jednom potisnuta sada vraća u svest, ali ovog puta osobođena od sadržaja, u okviru kojog je i prvobitno nastala. Ukoliko se tako potisnuta emocija sada veže za neki drugi, neutralni sadržaj, razvija se fobični poremećaj. Nekada se njen prodor u svest kontroliše ponavljanjem bezsmislenih misli (osesije) ili ritualnih aktivnosti (kompulsije), čime se manifestuje opsesino-kompulsivni poremećaj.

Anksioznost je prolongirano i veoma neprijatno stanje, bez oslonca u realitetu. Pratilac anksioznosti je i ubrzan rad srca, bol i stezanje u grusima, utisak manjka kiseonika, otežanost disanja, malaksalost, proširenje očnih kapaka i zenica, nepetost, besciljno kretanje, čupanje kose, grickanje noktiju i sl. Za razliku od anksioznosti, običan, realni strah karakteriše konkretnost izvora pretnje, i dužina trajanja koja se upravo vezuje za samu pretnju (po otklanjanju pretnje i strah nestaje). Kod anksiozosti strah, za koji sam subjekt nema objašnjenja, od osećaja ugroženosti može prerasti u depresiju, kao sekundarno oboljenje, koji proilazi od emocionalnog odgovora na strepnju. Anksioznost još može biti pratilac neurotskih (generalizovana anksioznost, opsesivno kompulzivni poremećaj, fobije i sl.), sa stresom povezanih somatofornih poremećaja, a takođe i pratilac psihoza (akutna shizofrenija, posebno paranoidna, usled delirijuma i strašnih halucinacija koje ga prate, sumanutih ideja i sl.), usled telesnih oboljenja (angina pektoris i hipertireoidizam), usled endogenih i egzogenih intoksikacija, ogranskih oštećenja mozga (epilepsije, zapaljenjskih procesa). Neobjašnjivi strah se može javiti i kod normalnih ljudi, u blažem obliku.

Depresija

Depresija predstavlja snažan emotivni naboj, gde objektivni povod ne postoji, ili je dosta slabiji od same reakcije bolesnika. Depresivna osoba pored neosnovane tuge, nije u stanju da sama sagleda moguća rešenja za svoje stanje. Negativnog emocionalni ton (bezvoljnost, tuga, očajanje, opšti gubitak interesovanja i sl.) uz prateću mimika lica, se prenosi i na sve ostale bolesnikove aktivnosti. Tako oboleli bolesnik koji je emocionalno preokupiran svojim mentalnim stanjem, se ne može usredsrediti na zbivanja u svom okruženju (usled poremećaja pažnje u vidu hipertenaciteta i kvantitativnih i kvalitativnih poremećaja mišljenja u vidu usporenog misaonog sadržaja i depresivnih sumanutih ideja), on zanemaruje svoje lične, roditeljske, bračne i socijalne obaveze (poremećaji nagona i volje). Treba razlikovati depresiju od normalne tuge. Naime, pod uticajem tragičnog događaja i normani ljudi podležu tuzi, postaju očajni i pate, ali za to imaju i odgovarajući uzrok. Čak i ako se za njih može reći da su depresivni, to je normalna depresija, normalna tuga. Kod normalno depresivnih svet je taj koji je crn i bezvredan, a kod patološko depresivnih bolesnka, bezvrednim i crnim se doživljava sama ličnost. Depresija normalnih postepeno slabi i prolazi, kao što i svaka inajintezivnija emocija vremenom gubi na svom intenzitetu.

Patološka depresija je tipična odlika poremećaja raspoloženja, i kao takva se često može videti u kombinaciji sa anksioznom poremećajima, kod shizoafektivne psihoze, može biti i postshizofrenog karaktera, kao i u sklopu reakcija na telesna oboljenja i invaliditet.

Manija

Manija, euforuja ili egzaltiranost su sve sinonimi za hipertimiju polarizovanu u smislu veselog raspoloženja, bez bilo kakvog oslonca u spoljašnjoj sredini. To je patološko snažan emocionalan naboj sreće, dobrog raspoloženja, optimizma, zadovoljstva, bez potkrepljenja, kojeg prate i odgovarajuća mimika, gestikulacija i odevanje, odnosno sve aktivnosti bolesnika su podređene njegovom emocionalnom stanju. Ponekad se za manično stanje kaže da je suprotno od depresije, zapravo pod tim se misli da kao i u depresiji, tako i manično stanje karakteriše usled emocionalnog naboja pogođenost psihičkih funkcija pažnje, mišljenja, volje i nagona, s razlikom što kvalitet ovih funkcija sada zauzima suprotan ekstrem. Ako kod depresivnog bolesnika imao usporeni, ovde sadaa imamo ubrzani misaoni tok (kvantitativni poremećaj mišljenja). Takođe, kliničku euforiju prati hipervigilnost, (poremećaj pažnje), obilje ekspazivnih sumanutih ideja, precenjenih ideja, ili ideja veličine (kvalitativni poremećaj mišljenja), prenaglašenost, uglavnom nesvrsishodnih aktivnosti (poremećaj volje), kao i pojačanje seksualnosti i nagonskog života.

Manija se može sresti u sklopu bipolarnog poremećaja raspoloženja, kao manična faza, dalje u sklopu shizoafektivnih psihoza, organskih lezija mozga i kod egzogenih intoksikacija.

Patološka razdražljivost

Patološka razdražljivost se manifestuje kao nesklad između intenziteta i povoda afektivnog reagovanja. Zapaža se burno emocionalno reagovanje, koje može dovesti do privremenog suženja svesti, koje prati delimična ili potpuna amnezija. Vreme latence između provokacije i reakcije je značajno manje nego kod normalnih ljudi, a postoji i opasnost po okolinu, usld prisilnih radnji. Patološka razdražljivost se može zapaziti kod obolelih od epilepsije, paranoidne shizofrenije, usled maničnog sindroma, u vezi sa povredadama mozga i lezija frontalnog korteksa, alkoholizmom, poremećaja ličnosti kod psihopata, histeričnih bolesnika. Patološkim afektom se naziva ekstreman slučaj patološke razdražljivosti u psihijatriji.

Hipotimija

Hipotimija u kome pacijent nije u stanju da zauzme adekvatan emocionalan stav u odnosu na opaženi sadržaj iz okruženja. Ovakvo gašenje emocionalnog odgovora, za koje je sinonim apatija, zapaža se kod shizofrenih bolesnika.

Afektivna krutost

Podrazumeva ograničenu sposobnost osobe obolele od shizofrenije da aktuelni afekat, prilagodi novonastalim okolnostima u okruženju. Bolesnik veoma teško prilagođava svoj emocionalani doživljaj, svoje reakcije i ponašanje situacijama iz spoljašnje sredine. Osoba ima problem i muči se da svoja osećanja prenese okolini, a i sama osoba se neinteresuje mnogo za osećanja drugih ljusi. Ovakvo stanje se javlja u sklopu shizofrenije.

Paratimija

Paratimija ili ideografska disocijacija predstavlja neadekvatnost emocionalnog reagovanja u odnosu na opaženi sadržaj. Zapaža se neusklađenost iskazane emocije sa sadržajem opažanjnja, npr. osoba se na sahrani smeje i veseli. Ovakvo paradoksalno reagovanje je karakteristično za shizofreniju.

Paramimija

Paramimiju karakteriše neadekvatnost mimičkog izraza lica sa emocionalnim stanjem osobe i sadržajem i okruženju. Npr. Ovakva osoba je tužna na sahrani, ali je na njenom licu osmeh. Paramimija se javlja kod obolelih od shizofrenije.

U kliničkoj psihijatriji poremećaji emocija se razvrstavaju na:

Kvalitativni poremećaji emocija

Gde spadaju ranije navedeni hipertimija, hipomanija, atimija, emocionalna labilnost, patološka razdražljivost, emocionalna inkontinencija, patološki afekt...

Kvantitativni poremećaji emocija

U koje svrstavamo: paratimiju, paramimiju, defekt afektnog odnosa...

Psihopatologija emocija i krivično pravo

U veštačenju krivičnih dela, najčešće je akcenat na analiza afekta i uticaj afekta na način izvršenja krivičnog dela (nesvrsishodno lomljenje predmeta, ipucavanje celog sanžera u žrtvu, besomučno i dugotrajno udaranje i sl.). Moguće je uspostaviti vezu između afektivnog stanja i shvatanja značaja počinjenog dela i kontrole svojih postupaka. Stoga, ukoliko je emocionalno stanje počinioca u vreme izvršenja krivičnog dela označena kao stanje patološkog afekta, onda se njegova sposobnost shvatanja značaja učinjenog dela, kao i mogučnost upravljanja svojim postupcima, smatra bitno smanjenom, ili se karakteriše kao potpuna neuračunljivost. Procena posebnog fiziološkog afektivnog stanjau ključnom periodu, zavisno od specifičnosti strukture ličnost, vrste (najčešće se pojavljuju trah ili gnev), jačine iskazanog afekta i njegovog uticaja na druge mentalne funkcije (pre svega na funkciju svesti, kada je moguće razmišljati o stanju potpune neuračunljivosti). Takoše se i prethodni emocionalni odnos sa žrtvom analizira i uzima u obzir prilikom forenzičko psihijatriske procene.

Psihopatologija emocija i građansko pravo

U okviru psihopatologije emocija i građanskog prava reč je o veštačenju poslovne sposobnosti, na koju uticaj mogu da imaju kvantitativne varijacijea poremećaja emocija, depresija ili manija. Rezultat ovakvih veštačenja mogu biti ograničenje poslovne sposobnosti ili njeno ukidanje, što zavisi od intenziteta poremećaja.

Vidi još

• emocije
• Afekt
• Psihopatologija svesti
• Psihopatologija mišljenja
• Psihopatologija opažanja
• Psihopatologija pamćenja
• Psihopatologija inteligencije
• Psihopatologija nagona
• Psihopatologija volje
• Psihopatologija pažnje

Literatura

• Rot N. Opšta psihologija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd. 2004.
• Golubović G. Z., Lakić A., Ilić B. osnovi forenzičke psihologije i psihopatologije, Zdravstveni centar, Bor, 2002
• Dimić-Protić J., Vranješ D. Neuropsihijatriski praktikum. Medicinska knjiga, Beograd, 1993.
• Desimirović V. Medicinska psihologija sa osnovama psihopatologije. Nauka, Beograd, 1997
• Golubovič G. Z. Psihopatologija - opšti deo. Zdravstveni centar, Bor, 2004
• Sudakov K. V. Emocije. U: Fižiologija: osnovni i funkcionalni sistemi. Sudakov K. V. Ed. 776-791. Stylos, Novi Sad, 2002.
• Nikola R., Slavoljub R. Psihologija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2000.
• Goran Z. Golubović. Osnovi opšte psihopatologije. Unigraf Niš, 2008
• Miomir Lj. Leštarević, Forenzička psihopatologija, Beograd 2005;
• Kreč D., Krečfild R. Elementi psihologije. Naučna knjiga, Beogred, 1980.
• Brajša P., Ozimec S. Medicinska psihologija i mentalna higijena. Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb, 1990.
• Golubović G. Z. Bihevioralno-kognitivni pristup socijalnim strahovima. Magistarski rad. Medicinski fakultet, Beograd, 1994.
• Blažević D., Cividini-Stranić E., Beck-Dvoržak M. Medicinska psihologija. Jugoslovenska medicinska naklada, Zagreb, 1989.
• Stojiljković S. Psihijatrija sa medicinskom psihologijom. Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb, 1984