Pun oklop
Pun oklop je oklop koji je napravljen od velikih punih metalnih ploča. Prekriva grudi a ponekad i čitavo telo. Pun oklop štiti grudi i udove. Koristili su ga drevni Grci kao i Rimljani i posle pada rimskog carstva izlazi iz upotrebe. Oklopi od punih metalnih ploča vraćaju se u upotrebu tek krajem 13. veka i to kao potpuni oklop koji je štitio sve zglobove. Krajem 14. veka pojavili su se još veći i savršeniji puni oklopi za celo telo. Početkom 16. veka napravljen je šlem i štitnik za vrat. Najbolji puni oklopi pravili su se u severnoj Italiji i južnoj Nemačkoj, tako da su nastala dva stila proizvodnje takozvani milanski koji se pravio u Milanu i gotički koji se pravio u Svetom rimskom carstvu. I Englezi su kasnije napravili svoj model koji je bio jednak italijanskim i nemačkim oklopima, stvrorivši još jedan stil - maksimilijanski.
.jpg)
Pun oklop je bio skup za proizvodnju te je bio privilegija bogatijeg sloja društva. Pun oklop je dugo posle izbacivanja iz vojne upotrebe pojavom baruta, postao znak bogatstva koji su i dalje nosili plemići i generali. Takođe postao je popularan i među trgovcima u 16. veku. U 15. veku je takođe postao popularan pun oklop koji je bio dizajniran posebno za viteške borbe (bio je tanji od onog namenjenog pravim bitkama). Kasniji oklopi su bili ukrašeni biblijskim i mitološkim motivima.
Evolucija punog oklopa je direktno uticala i na razvoj oružja. Dok su ovi oklopi bili otporni na sečenje i udarce, lako su probijani strelama ispaljenim iz moćnih samostrela i engleskih dugih lukova, i njihove slabe tačke lako su pronalazili zaoštreni dugi mačevi koji su bili dizajnirani posebno za ovu svrhu. Međutim većina samostrela nije mogla da probije oklop deblji od 2 mm. Takođe su korišćeni i buzdovani koji nisu probijali oklop, već su zadavali veoma snažne tupe udarce preko samog oklopa. Još jedna od slabih tačaka oklopa su bile spojnice gde su noževi i mačevi lako mogli da prođu. Zbog ovih slabosti mnogi vitezovi su ispod punog oklopa nosili i verižnjaču.
Pun oklop se sastojao od šlema, ogrlice, naramenica, štitnika za kolena, štitnika za laktove, rukavica, oklopa (štitnik za grudi prednji i zadnji ) i štitnika za kukove. Iako izgleda veoma težak, neki puni oklopi su težili samo 20 kg. Ovo teži manje nego oprema današnjeg pešadinca. Težina je bila odlično raspoređena tako da je vojnik mogao da trči, čak i da skače u njemu, a današnja istraživanja su pokazala da se može čak u njima i plivati.
Puna odela gotskog pločastog oklopa su se nosila na ratištima Burgundskih i Italijanskih ratova. Najteže oklopne trupe tog perioda bile su teška konjica, kao što su žandarmi i rani kirasiri, ali su pešadijske trupe švajcarskih plaćenika i Landsknehta takođe počele da nose lakša odela sa municijskim oklopom od „tri četvrtine“, ostavljajući potkoljenice nezaštićenim.[1]
Japan uredi
U japanskom periodu Kofun, tokom 4. i 5. veka, napravljene su kirase od gvozdenih ploča zvane tanko i šlemovi.[2] Pločasti oklop je korišćen u Japanu tokom nara perioda (646-793); pločasti i lamelarni oklopi pronađeni su u grobnim humkama, a pronađene su i hanive (drevne glinene figure) koje prikazuju ratnike u punom oklopu.[2]
U Japanu, ratovanje u sengoškom periodu (15. i 16. vek) zahtevalo je proizvodnju velikih količina oklopa za sve veće pešadijske armije pešaka (ašigaru). Jednostavni grudni oklopi (do) i šlemovi (kabuto) kvaliteta municije[3] su se masovno proizvodili.
Godine 1543, Portugalci su doneli vatreno oružje (tanegašima) u Japan.[4] Kako su japanski kovači mačeva počeli masovno da proizvode vatreno oružje sa šibicom i ono je počelo da se koristi u ratu, upotreba lamelarnog oklopa (o-joroi i do-maru), koji se ranije koristio kao samurajski oklop, postepeno se smanjivala. Japanski proizvođači oklopa počeli su da prave nove tipove oklopa od veće gvozdene ploče i pločaste kože.[5] Ovo novo oklopno odelo se zove tosei gusoku (gusoku), što znači moderni oklop.[6][7][8][9] Tip gusokua, koji je pokrivao prednji i zadnji deo tela jednom gvozdenom pločom sa podignutim središtem i oklopom u obliku slova „V”, posebno se zvao nanban dou gusoku („gusoku u zapadnom stilu”) i koristili su ga neki samuraji.[5] Japanski proizvođači oklopa dizajnirali su neprobojni pločasti oklop pod nazivom tameši gusoku („testiran mecima“), koji je omogućio vojnicima da nastave da nose oklop uprkos intenzivnoj upotrebi vatrenog oružja u kasnim 1500-im.[10][11]
Tokom 1600-ih, rat u Japanu je došao do kraja, ali samuraji su nastavili da koriste pločaste oklope sve do kraja ere samuraja 1860-ih, a poznata poslednja upotreba samurajskog oklopa dogodila se 1877. tokom Sacuma pobune.[12]
Kasni srednji vek uredi
Oko 1420. godine u Evropi su razvijena kompletna odela pločastog oklopa. Kompletno odelo pločastog oklopa sastojalo bi se od šlema,[13] gorgeta.[14][15] (ili bevora),[16][17] naramenica, narukvica sa naramenicama za pokrivanje pazuha, kao što je prisutno u francuskim oklopima,[18][19] ili besagju (takođe poznati kao rondeli) koji su se najviše koristili u gotskim oklopima, rebracesima. Najpotpuniji kompleti, poznati kao garniture, koji su češće pravljeni za nadmetanje nego za rat, uključivali su komade razmene, alternativne komade za različite namene, tako da se odelo može konfigurisati za niz različitih upotreba, na primer za pešadijsku borbu ili na konju. Do kasnog srednjeg veka čak je i pešadija mogla sebi da priušti da nosi nekoliko komada pločastih oklopa. Proizvodnja oklopa je bila profitabilna i sveprisutna industrija tokom srednjeg veka i renesanse.[20]
Kompletno odelo pločastog oklopa napravljenog od dobro kaljenog čelika težilo bi oko 15 – 25 kg.[21] Nosilac je ostao veoma okretan i mogao je da skače, trči i da se na drugi način slobodno kreće jer je težina oklopa bila ravnomerno raspoređena po celom telu. Oklop je bio zgloban i pokrivao je celo telo čoveka od vrata do pete. U 15. i 16. veku, vojnici sa pločastim oklopima bili su jezgro svake vojske.
Renesansa uredi
Nemački takozvani maksimilijanski oklop iz ranog 16. veka je stil koji koristi teške kanelure i nešto ukrasnog bakropisa, za razliku od jednostavnije završne obrade na belim oklopima iz 15. veka. Oblici uključuju uticaj italijanskih stilova. Ovo doba je takođe videlo upotrebu zatvorenih šlemova, za razliku od saleta i barbuta u stilu 15. veka. Tokom ranog 16. veka, dizajn kacige i štitnika za vrat je reformisan kako bi se proizveli takozvani nirnberški oklopi, od kojih su mnogi remek dela izrade i dizajna.[22]
Kako je vatreno oružje postajalo sve bolje i češće na bojnom polju, korisnost punog oklopa je postepeno opadala, a puna odela su postala ograničena na ona napravljena za nadmetanje koja su se nastavila razvijati. Dekoracija finog oklopa se značajno povećala u tom periodu, koristeći niz tehnika, i dodatno značajno povećala cenu. Proizvodili su se detaljno ukrašeni pločasti oklopi za kraljevske porodice i veoma bogate. Visoko ukrašeni oklop se često naziva paradnim oklopom, što je pomalo pogrešan izraz jer bi se takav oklop mogao nositi tokom aktivne vojne službe. Oklop od čeličnih ploča za Anrija II od Francuske, napravljen 1555. godine, prekriven je pedantnim utisnutim obrascima, koji su podvrgnuti plavljenju, posrebrenju i pozlati.[23]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Example of an armour worn by pikemen Germany circa 1600, on view at Lennart Viebahn Arms & Armour
- ^ a b Oriental Armour, H. Russell Robinson, Courier Dover Publications, 2002, page 167.
- ^ The Watanabe Art Museum Samurai Armour Collection, Volume I, Kabuto & Mengu, Trevor Absolon, page 130.
- ^ Tanegashima: the arrival of Europe in Japan, Olof G. Lidin, Nordic Institute of Asian Studies, NIAS Press, 2002.
- ^ a b 日本の甲冑 Costume Museum
- ^ Samurai: The Weapons and Spirit of the Japanese Warrior, Clive Sinclaire, Globe Pequot, 2004, page 32.
- ^ The Grove encyclopedia of decorative arts, Volume 1, Gordon Campbell, Oxford University Press US, 2006, page 36.
- ^ The Hutchinson dictionary of ancient & medieval warfare, Matthew Bennett, Taylor & Francis, 1998, page 145.
- ^ Samurai: The Weapons and Spirit of the Japanese Warrior, Clive Sinclaire, Globe Pequot, 2004, page 49[mrtva veza].
- ^ Absolon, Trevor (28. 2. 2018). The Watanabe Art Museum Samurai Armour Collection Volume I ~ Kabuto & Mengu. Trevor Absolon. ISBN 9780986761508 — preko Google Books.
- ^ The Watanabe Art Museum Samurai Armour Collection, Volume I, Kabuto & Mengu, Trevor Absolon, page 78.
- ^ Samurai: The Weapons and Spirit of the Japanese Warrior, Clive Sinclaire, Globe Pequot, 2004, page 58[mrtva veza].
- ^ „The Pith Helmet | Perspectives on History | AHA”. Historians.org.
- ^ Norris, Herbert (1999). Medieval costume and fashion
. Mineola, N.Y.: Dover Publications. str. 181. ISBN 9780486404868.
- ^ Lewandowski, Elizabeth J. (24. 10. 2011). The complete costume dictionary. Lanham, Md.: Scarecrow Press, Inc. str. 123. ISBN 9780810877856.
- ^ Wagner, Eduard; Drobná, Zoroslava; Durdík, Jan (2014). Medieval Costume, Armour and Weapons. Courier Corporation. str. 41. ISBN 978-0-486-32025-0. Pristupljeno 15. 1. 2021.
- ^ Oakeshott, Ewart (2012). European Weapons and Armour: From the Renaissance to the Industrial Revolution. Boydell Press. str. 87. ISBN 978-1-84383-720-6.
- ^ David Nicolle, French Armies of the Hundred Years War, Osprey Publishing, series Men-at-Arms #337, 2000.
- ^ David Nicolle, Fornovo 1495: France's bloody fighting retreat, Osprey Publishing, series Campaign #43, 1996.
- ^ Curl, Michael (2012). „The industry of defence”. Medieval Warfare. 2 (1): 38—42. JSTOR 48578631.
- ^ James, Lawrence (2003). Warrior Race: A History of the British at War. St. Martin's Press. str. 119. ISBN 0-312-30737-3.
- ^ „Middle Ages: Armor”. MiddleAges.Net. Pristupljeno 8. 5. 2011.
- ^ „Heilbrunn Timeline of History: The Decoration of European Armor”. Metropolitan Museum of Art. Pristupljeno 26. 11. 2011.
Literatura uredi
- R. E. Oakeshott, European weapons and armour: From the Renaissance to the industrial revolution (1980).
- Ortiz, A.; Carretero, C.; et al. (1991). Resplendence of the Spanish monarchy: Renaissance tapestries and armor from the Patrimonio Nacional. New York: The Metropolitan Museum of Art. (see index)
- Brian R. Price, Techniques of Medieval Armour Reproduction. Boulder, CO: Paladin Press, 2000.
- Smith, R. (2010). Rogers, Clifford J., ur. The Oxford Encyclopedia of Medieval Warfare and Military Technology: Volume I. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0195334036.
- Edge, David; John Miles Paddock (1993) [1988]. Arms & Armor of the Medieval Knight (Crescent Books reprint izd.). New York: Crescent Books. ISBN 0-517-10319-2.
- Thordeman, Bengt (2001) [1939]. Armour from the Battle of Wisby, 1361 (The Chivalry Bookshelf reprint izd.). The Chivalry Bookshelf. ISBN 1-891448-05-6.
- Counts, David. "Examination of St. Maurice Coat of Plates"[mrtva veza], The Arador Armour Library, retrieved 3/22/07
- Edge and Paddock. Arms and Armour of the Medieval Knight. Saturn Books, London, 1996.
- Heath, Ian. Armies of Feudal Europe 1066 - 1300. Wargames Research Group Publication, Sussex, 1989.
- Williams, Alan (2003). The Knight and the Blast Furnace: A History of the Metallurgy of Armour in the Middle Ages & the Early Modern Period. Leiden: Brill. ISBN 978-9004124981.
- Nicolle, David (1999). Italian Militiamen 1260 - 1392. Osprey Publishing.
- Monteiro, João Gouveia (1998). A Guerra em Portugal nos finais da Idade Média. Notícias Editorial.
- Farris, William Wayne (1998). Sacred Texts and Buried Treasures: Issues in the Historical Archaeology of Ancient Japan. Honolulu, Hawaii: University of Hawaii Press. str. 75. ISBN 0824820304. Pristupljeno 13. 3. 2016.
- Yamagami, Hachirō (1940). Japan's Ancient Armour. Japan: Board of Tourist Industry, Japanese Government Railways. Pristupljeno 13. 3. 2016.
- Bryant, Anthony J.; McBride, Angus (1991). Early Samurai: 200-1500 AD. London: Osprey. str. 47. ISBN 1855321319. Pristupljeno 13. 3. 2016.[mrtva veza]
