Википедија

Pušenje duvana tokom trudnoće

Pušenje duvana tokom trudnoće jedan je od poroka koji izaziva mnoge specifične štetne efekte na zdravlje i reprodukciju, pored opštih štetnih efekata po okolinu koje izaziva pušenja duvana. Brojna istraživanja su pokazala da je upotreba duvana značajan faktor u pobačaju kod trudnica pušača, i pojavi niza štetnih efekata po zdravlje fetusa u razvoju.[1][2][3]

Pušenje duvana tokom trudnoće izaziva mnoge štetne efekte na zdravlje i reprodukciju žene.

Zbog povezanih rizika, trudnicama se savetuje da ne puše pre, tokom ili posle trudnoće. Međutim, ako to nije moguće, smanjenje dnevnog broja popušenih cigareta donekle može smanjiti rizike za majku i za dete. Ovo posebno važi za trudnice u zemljama u razvoju, gde je dojenje od suštinskog značaja za ukupan nutritivni status i napredovanje deteta u kanijem periodu života.[4]

Opšta razmatranja uredi

Pušenje tokom trudnoće je značajno povezano sa brojnim štetnim efektima na rast, kognitivni razvoj i ponašanje izloženog deteta. Međutim, pošto žene koje puše tokom trudnoće takođe verovatno koriste alkohol ili druge droge, istraživači moraju uzeti u obzir ove dodatne faktore kako bi tačno identifikovali specifičnu i jedinstvenu ulogu izloženosti duvanu. Pored toga, čak i majke nepušačice mogu da izlože svoju decu duvanu u životnoj sredini sa brojnim pušačima. U poređenju sa upotrebom alkohola i drugih droga, manja je verovatnoća da će upotreba duvana opasti tokom trudnoće, a žene koje puše tokom trudnoće verovatno će nastaviti da puše i nakon porođaja. To znači da su deca koja su prenatalno bila izložena duvanu biti i dalje izložena većem riziku od od izlaganja duvanskom dimu iz okoline od strane majke i drugih pušača u domaćinstvu.[5]

 
Pušenje duvana često je udružena sa unosom alkohola što rezultuje većom stopom kognitivnih deficita, posebno u jeziku, čitanju i rečniku, kao i lošijim rezultatinana testovima rasuđivanja i pamćenja.[5]

Prenatalna izloženost duvanu je dosledno povezana sa deficitom težine, visine i obima glave pri rođenju. Uopšteno govoreći, dugoročne studije koje su kontrolisale druge faktore koji utiču na rast, posebno one iz prenatalnog izlaganja alkoholu, izvestile su da se ovi deficiti tokom rasta koriguju „nadoknađujućim“ rastom u ranom detinjstvu. Druge studije su pokazale nesrazmeran odnos težine i visine sa višim ponderalnim indeksima kod novorođenčadi i indeksima telesne mase kod starije dece.[5]

Nedavna istraživanja su primetila veću stopu problema u ponašanju među decom koja su prenatalno bila izložena duvanu. Prijavljene su veće stope kognitivnih deficita, posebno u jeziku, čitanju i rečniku, kao i lošijim rezultatima na testovima rasuđivanja i pamćenja. Istraživači su takođe prijavili probleme u ponašanju, kao što su povećana aktivnost, nepažnja, impulsivnost, protivljenje i agresija. Pored toga, prenatalna izloženost duvanu je povezana i sa višim stopama delinkvencije i kriminala u adolescenciji i odrasloj dobi, što je ishod koji je možda posredovan ranijim problemima u ponašanju.[5]

Epidemiologija uredi

 

Pušenje cigareta je još uvek uobičajeno, uprkos dobro objavljenim štetnim posledicama po zdravlje.[6] U Kanadi i SAD, na primer, ~20% svih odraslih i ~10% trudnica trenutno puši.[7][8]

Dobro je utvrđeno da:

  • aktivno pušenje cigareta predstavlja glavni faktor rizika od raka, kardiovaskularnih bolesti i hronične opstruktivne plućne bolesti,[9]
  • prenatalno izlaganje dimu cigareta uzrokuje prenatalno ograničenje rasta fetusa, povećava rizik od sindroma iznenadne smrti novorođenčeta postnatalno
  • promoviše razvoj zavisničkog ponašanja,
  • abnormalnosti imunog sistema,
  • gojaznosti i sa njom povezane kardiometaboličke bolesti postnatalno.[10]

Deo ovih efekata može biti posredovan kroz modulacije metilacije DNK izazvane dimom cigarete.[11]

Uticaj pasivnog pušenja duvana uredi

Trudnice koje ne puše, ali žive sa pušačima ili provode vreme sa pušačima izlažu svoju decu duvanskom dimu iz okoline (ETS). U pregledu 25 epidemioloških studija o odnosu između rasta fetusa i izloženosti duvanskom dimu iz okoline sve osim jedne studije su izvestile o smanjenju srednje težine rođenja dtteta nakon izloženoszi duvanskom dimu iz okoline.[12] One su otkrile da je pasivna izloženost pušenju tokom trudnoće značajno povezana sa nižom porođajnom težinom kod dece žena nepušača. Donošena novorođenčad izložena samo pasivnom dimu imala su 61 gram manje od novorođenčadi koja nisu bila izložena pasivnom dimu i imala su značajno povećan rizik od LBV. Podaci iz Nacionalne ankete o zdravstvenom intervjuu pokazali su da nakon kontrole potencijalnih varijabli – uključujući rasu, broj dece (paritet), prihod i starost majke – žene nepušačice sa visokom izloženošću pasivnom dimu imaju 1,6 puta veću verovatnoću da imaju LBV novorođenčad od nepušača sa niskom izloženošću.[13]

Opšti efekti duvana uredi

Žene su u 20. veku počele intenzivnije da puše duvan, kasnije od muškaraca, ali kako je pušenje postalo simbol moderne emancipovane žene, sve više po broju popušenih cigareta sustižu muškarce.

Akutne komplikacije uredi

 
Prevremeno odlubljivanje posteljice

Žene koje puše tokom trudnoće imaju dvostruko veće šanse da dožive sledeće komplikacije u trudnoć:[14]

  •  
    Prednjačeća posteljica
    Prerano pucanje vodenjaka, što znači da će amnionska kesa prerano puknuti i izazvati porođaj pre nego što se beba potpuno razvije. Iako ova komplikacija generalno ima dobru prognozu (u zapadnim zemljama), ona izaziva stres jer prevremeno rođeno dete možda mora da ostane u bolnici da bi steklo zdravlje i snagu da bi moglo samostalno da održava život.
  • Implikacije na pupčanu vrpcu, jer duvan smanjuje dotok krvi u fetus. Kada se posteljica ne razvije u potpunosti, pupčana vrpca koja prenosi kiseonik i hranljive materije iz krvi majke u placentu, ne može da prenese dovoljno kiseonika i hranljivih materija do fetusa, koji neće moći u potpunosti da raste i razvija se. Ova stanja mogu dovesti do obilnog krvarenja tokom porođaja koje može ugroziti majku i bebu, iako porođaj carskim rezom može sprečiti većinu smrtnih slučajeva.[15]
  • Abrupcija placente, pri čemu dolazi do prevremenog odvajanja placente od mesta prijanjanja. Fetus može biti doveden u nevolju, pa čak i umrieti. Majka može izgubiti krv zbog obilnog krvarenja; i možda će joj trebati transfuzija krvi.
  • Prednjačeća posteljica, kod koje placenta raste u najnižem delu materice i pokriva ceo ili deo otvora do grlića materice. Ova komplikacija je i ekonomski stres jer zahteva porođaj carskim rezom, koji zahteva duži period oporavka u bolnici. Takođe može doći do komplikacija, kao što je krvarenje kod majke.
  • Povišen krvni pritisak u trudnoći, prema ograničeni dokazima, može biti izazvan i pušenjem duvana.[16]

Vazokonstrikcija krvnih sudova uredi

Video animacija: preeklampsija i eklampsija

Dokazano je da nikotin iz duvanskog dima može izazvati vazokonstrikciju krvnih sudova materice, što dovodi do povećanja incidencije preranog odvajanja posteljice i naknadnog krvarenja, što može ugroziti život trudnice. [1][2]

Pod dejstvom vazokonstrikcije dolazi do značajnog smanjenja cirkulacije i dotoka krvi u tkiva s jedne strane, a sa druge strane dolazi do oštećenja endotela krvnih sudova, što utiče na redoks procese i metabolizam ćelija. Sve to rezultuje lošijom oksigenacijom majčinog organizma i smanjenom ishranom ploda tokom trudnoće.[2]

Uticaj na rast novorođenčeta uredi

Pušenje majke tokom trudnoće dugo se smatralo važnim faktorom rizika za novorođenče. Ova povezanost je prvi put prijavljena 1957. godine i dokazana je u brojnim kasnijim studijama.[17][18][14] Težina pri rođenju opada u direktnoj proporciji sa brojem popušenih cigareta,[19] a deca pušača su 150 do 250 grama lakša od dece nepušača.[18] Smanjenje težine novorođenčadi se ne može pripisati ranijoj gestaciji, jer bebe pušača pokazuju zastoj u rastu u svim gestacijskim godinama.[20]

Na osnovu rezultata iz mediicinske studije sprovedene u Srbiji,[21] može se zaključiti da pušenje: statistički visoko značajno (p<0,01) utiče na smanjenje telesne mase i telesne dužine novorođenčeta trudnice koja puši tokom trudnoće, uzrokuje statistički značajan razlika (p <0,05) u zapreminskim glavama novorođenčadi trudnica koje ne puše u odnosu na novorođenčad trudnica koje puše tokom trudnoće, uzrokuje statistički visoko značajnu (p <0,01) razliku u Apgar skoru u prvom minutu, veća je kod novorođenčadi trudnica nepušača u odnosu na novorođenčad trudnica koje puše, što dovodi do statistički značajnih razlika (p <0,05) u Apgar skoru u petom minutu života novorođenčadi trudnica koje ne puše u odnosu na novorođenčadi trudnica koje puše tokom trudnoće.[21]

U studiji trudnih tinejdžerki,[22] od kojih su više od polovine bili pušači, prenatalna izloženost duvanu bila je značajno povezana sa smanjenom porođajnom težinom, dužinom rođenja, obimom glave i obimom grudnog koša. Ova smanjenja su bila još izraženija od onih pronađenih u sličnoj kohorti dece odraslih žena.[23] Na primer, u studiji odraslih majki i njihove dece, prenatalna upotreba duvana je bila značajno povezana sa smanjenjem težine pri rođenju od 158 grama po paklici dnevno. Kod dece majki tinejdžerki, prenatalna izloženost duvanu bila je značajno povezana sa smanjenjem porođajne težine od 202 grama po paklici dnevno. Povećani problemi povezani sa mladom starošću majke i lošim fetalnim ishodima[24] zajedno sa visokom prevalencom pušenja među trudnim tinejdžerkama,[22] povećavaju rizik za decu od trudne tinejdžerke koje puše.

U drugoj nedavnoj studiji o prenatalnoj izloženosti duvanu i rastu fetusa, Zaren i kolege[25] su izvestili da bi muški fetus mogao biti štetnije pogođen nego ženski fetus. U ovoj studiji, fetusi nepušačkih majki, majki koje puše malo puše i majki koje puno puše merene su ultrazvukom u nedeljama 17, 25, 33 i 37. Dečaci rođeni od majki pušača imali su veće smanjenje telesne težine, manje nakupljanja masti i manji obim glave u poređenju sa devojkama majki koje su teško pušače.[25]

Dva ključna sastojka dima cigareta za koje se zna da utiču na rast fetusa su ugljen monoksid i nikotin. Ugljenmonoksid izaziva fetalnu hipoksiju, smanjenje količine kiseonika dostupnog fetusu,[25] dok nikotin može dovesti do smanjenja protoka kiseonika i drugih hranljivih materija kroz placentu sužavanjem arterija materice.[14] Pored toga, sam nikotin može proći kroz placentu i uticati na fetalni kardiovaskularni i centralni nervni sistem (CNS). Pokazalo se da i drugi sastojci duvanskog dima (npr. kadmijum i toluen) izazivaju usporavanje rasta fetusa.[26]

Prenatalna izloženost duvanu može biti povezana ne samo sa nedostatkom veličine pri rođenju, već može biti povezana i sa nesrazmernom težinom (u odnosu na visinu) i kod novorođenčadi i kod male dece. Na primer, nedavna studija o više od 200.000 porođaja u Švedskoj otkrila je da je prenatalna izloženost duvanu značajno povezana sa smanjenom dužinom rođenja i težinom rođenja.[27] Međutim, pušenje kod majke je takođe značajno povezano sa povećanjem ponderalnog indeksa, što je pokazatelj veće proporcionalne težine za visinu, kada su porođajna težina i gestacijska starost kontrolisane.[5] Dakle, deca pušača obično su niža i imaju veći ponderalni indeks od dece nepušača. Ovaj nalaz je u skladu sa studijama koje su pratile decu posle detinjstva. Istraživači su predložili da se ova povezanost može pripisati sklonosti hranjenju na bočicu kod majki koje su pušile tokom trudnoće.[5]

Vik i njegove kolege[28] 1996. godine su prijavili veći ponderalni indeks i povećanu debljinu kožnog nabora (mera procenta telesne masti) kod dece čije su majke pušile tokom trudnoće, u poređenju sa decom čije majke nisu pušile. [5]Prenatalno izložena deca su takođe imala više vrednosti indeksa telesne mase i skora težine u odnosu na visinu, što je pokazatelj da su deca bila gojazna za svoju visinu.[29] Hranjenje na flašicu nije bilo značajan faktor. Stoga, nekoliko nedavnih studija ukazuje na to da izgleda da prenatalna izloženost duvanu menja odnos između telesne dužine i težine. Ovo otkriće potkrepljuju dve studije koje su otkrile da prenatalna izloženost duvanu smanjuje rast dugih kostiju fetusa.[30][31]

Efekti na kognitivne funkcije uredi

Laboratorijsko istraživanje na životinjama pokazalo je da nikotin utiče na CNS pri nivoima izloženosti ispod onih na kojima su evidentne promene u rastu.[32] Na primer, studije na životinjama su pokazale povezanost između izlaganja fetusa nikotinu i:

  • povećane lokomotorne aktivnosti kod muških štenaca pacova,[33]
  • hiperaktivnost kod pacova povezana sa povećanim nikotinskim receptorima u mozgu,[34]
  • manji promet moždanih hemikalija dopamina i serotonina u mozgu pacova kao rezultat promena u oslobađanju ili uklanjanju dopamina i serotonina iz sinapse,[35]
  • promene u morfologiji hipokampusa kod pacova.[36]

U literaturi o ljudima, prenatalna izloženost duvanu je takođe povezana sa efektima na CNS, uključujući kognitivne i neurobihejvioralne ishode, iako su izveštaji nedosledni. Na rođenju, prenatalna izloženost duvanu je povezana sa lošijom slušnom orijentacijom i autonomnom regulacijom i pojačanim tremorom i prepadom.[37] U nedavnoj rasnoj studiji o bebama izloženim i ne-kokainu, neurološki pregledi su pokazali da je prenatalna izloženost duvanu bila značajno povezana sa abnormalnostima mišićnog tonusa kada se kontrolišu druge varijable, uključujući prenatalno izlaganje kokainu i etanolu, obim glave i prenatalna nega.[38] Autori su zaključili da bi pušenje cigareta kod majke, a ne izloženost kokainu, moglo biti glavni prediktor abnormalnosti slušne orijentacije.

Epigenetski efekti uredi

Epigenetski efekti pušenja odnose se na to kako epigenetika (hertibilne karakteristike koje ne uključuju promene u DNK sekvenci) doprinose štetnim efektima pušenja. Utvrđeno je da pušenje cigareta utiče na globalnu epigenetsku regulaciju transkripcije u različitim tipovima tkiva. Studije su pokazale razlike u epigenetskim markerima kao što su metilacija DNK, modifikacije histona i ekspresija miRNA između pušača i nepušača. Slične razlike postoje i kod dece čije su majke pušile tokom trudnoće. Smatra se da su ovi epigenetski efekti povezani sa mnogim negativnim zdravstvenim efektima povezanim sa pušenjem.[11]

Naslednost je važan faktor koji treba uzeti u obzir pri tumačenju ovih nalaza.[39] Zajednička genetska komponenta između majke i deteta može predstavljati ranjivost na karakteristike koje su povezane sa upotrebom duvana. Na primer, prenatalna izloženost duvanu može dovesti do impulsivnijeg potomstva, ili žene koje su impulsivne mogu imati veće šanse da puše i da rađaju impulzivniju decu. Podaci iz studija na životinjama pokazuju specifične promene CNS-a koje su rezultat prenatalnog izlaganja nikotinu koje mogu uticati na ponašanje potomaka. Stoga su i genetska i teratološka etiologija najverovatnije uključene u uočene neželjene ishode.

Prestanak pušenja tokom trudnoće uredi

Prema studiji iz 2010. objavljenoj u Evropskom časopisu za pedijatriju, prestanak pušenja majke tokom bilo kog perioda tokom trudnoće smanjuje rizik od negativnih ishoda trudnoće u poređenju sa pušenjem tokom čitavih devet meseci trudnoće, posebno ako se to uradi u prvom trimestru. Studija je otkrila da buduće majke koje puše u bilo kom trenutku tokom prvog tromesečja povećavaju rizik da njihovo dete razvije urođene mane, posebno urođene srčane mane, nego buduće majke koje nikada nisu pušile. Studija je pokazala da se rizik za dete buduće majke povećava kako sa količinom popušenih cigareta, tako i sa dužinom trudnoće tokom koje majka nastavlja da puši. Ovo, prema studiji, daje pozitivniji ishod za žene koje prestanu da puše do kraja trudnoće u odnosu na žene koje nastavljaju da puše.[15]

Buduća istraživanja uredi

Neurobihejvioralni efekti prenatalne i postnatalne izloženosti duvanu su suptilni. Njih nije lako identifikovati, a javljaju se i poteškoće u dokazivanju da su mnogi ishodi koji su navedeni „uzrokovani“ izloženošću duvanu.[40] Ipak, mora se nastaviti sa identifikacijom i kratkoročnih i dugoročnih efekta prenatalne i postnatalne izloženosti duvanu na rast i neurobihejvioralni razvoj dece.[5] Buduće studije bi trebalo da razmotre odvojene i kombinovane efekte izloženosti duvanu i alkoholu na potomstvo u razvoju i koriste dizajn studija i metodologije koje omogućavaju istraživačima da izdvoje efekte iz prenatalnog i postnatalnog perioda.[5] Bez razumevanja tačnih mehanizama pomoću kojih izloženost duvanu utiče na CNS, uzroci kognitivnih problema i problema u ponašanju koji su povezani sa prenatalnim izlaganjem duvanu će se verovatno pripisati i drugoj izloženosti, npr. faktorima životne sredine ili karakteru majke ili deteta.[5]

Prepoznavanje i razjašnjavanje efekata izlaganja duvanu na razvoj deteta takođe može pomoći u boljem razumevanju efekata prenatalne izloženosti alkoholu i drugim drogama. Pored toga, ovo istraživanje će olakšati razvoj intervencija za sprečavanje upotrebe supstanci tokom trudnoće i za lečenje dece prenatalno izložene duvanu, alkoholu i drugim drogama.[5]

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ a b Avşar TS, McLeod H, Jackson L (mart 2021). „Health outcomes of smoking during pregnancy and the postpartum period: an umbrella review”. BMC Pregnancy and Childbirth. 21 (1): 254. PMC 7995767  . PMID 33771100. doi:10.1186/s12884-021-03729-1  . 
  2. ^ a b v Ness RB, Grisso JA, Hirschinger N, Markovic N, Shaw LM, Day NL, Kline J (februar 1999). „Cocaine and tobacco use and the risk of spontaneous abortion”. The New England Journal of Medicine. 340 (5): 333—339. PMID 9929522. doi:10.1056/NEJM199902043400501. 
  3. ^ Oncken C, Kranzler H, O'Malley P, Gendreau P, Campbell WA (maj 2002). „The effect of cigarette smoking on fetal heart rate characteristics”. Obstetrics and Gynecology. 99 (5 Pt 1): 751—755. PMID 11978283. S2CID 38760373. doi:10.1016/S0029-7844(02)01948-8. 
  4. ^ Najdawi, F.; Faouri, M. (1999-06-15). „Maternal smoking and breastfeeding” (PDF). Eastern Mediterranean Health Journal. 5 (3): 450—456. S2CID 30513271. doi:10.26719/1999.5.3.450. 
  5. ^ a b v g d đ e ž z i j Cornelius, Marie D.; Day, Nancy L. (2000). „The Effects of Tobacco Use During and After Pregnancy on Exposed Children”. Alcohol Research & Health. 24 (4): 242—249. ISSN 1535-7414. PMC 6709748  . PMID 15986719. 
  6. ^ Vainio, Harri (1987). „Is passive smoking increasing cancer risk?”. Scandinavian Journal of Work, Environment & Health (na jeziku: engleski). 13 (3): 193—196. ISSN 0355-3140. PMID 3303311. S2CID 5870005. doi:10.5271/sjweh.2066. 
  7. ^ Centers for Disease Control and Prevention. (2011). Vital signs: current cigarette smoking among adults aged ≥18 years – United States, 2005–2010. MMWR Morb. Mortal. Wkly. Rep. 60 1207–1212
  8. ^ Shea, Alison K.; Steiner, Meir (2008). „Cigarette smoking during pregnancy”. Nicotine & Tobacco Research: Official Journal of the Society for Research on Nicotine and Tobacco. 10 (2): 267—278. ISSN 1462-2203. PMID 18236291. doi:10.1080/14622200701825908. 
  9. ^ Kannel, William B.; D'Agostino, Ralph B.; Belanger, Albert J. (1987). „Fibrinogen, cigarette smoking, and risk of cardiovascular disease: Insights from the Framingham Study”. American Heart Journal (na jeziku: engleski). 113 (4): 1006—1010. PMID 3565227. doi:10.1016/0002-8703(87)90063-9. 
  10. ^ Power, C.; Atherton, K.; Thomas, C. (2010). „Maternal smoking in pregnancy, adult adiposity and other risk factors for cardiovascular disease”. Atherosclerosis (na jeziku: engleski). 211 (2): 643—648. PMID 20400081. doi:10.1016/j.atherosclerosis.2010.03.015. 
  11. ^ a b Lee, Ken W. K.; Pausova, Zdenka (2013-07-17). „Cigarette smoking and DNA methylation”. Frontiers in Genetics. 4: 132. ISSN 1664-8021. PMC 3713237  . PMID 23882278. doi:10.3389/fgene.2013.00132  . 
  12. ^ Martin, T. R.; Bracken, M. B. (1986). „Association of low birthweight with passive smoke exposure in pregnancy”. American Journal of Epidemiology. 124 (4): 633—642. PMID 3752056. doi:10.1093/oxfordjournals.aje.a114436. .
  13. ^ Mainous, A. G. (1994-10-01). „Passive smoke and low birth weight. Evidence of a threshold effect”. Archives of Family Medicine. 3 (10): 875—878. ISSN 1063-3987. PMID 8000558. doi:10.1001/archfami.3.10.875. 
  14. ^ a b v Floyd, R. Louise; Rimer, Barbara K.; Giovino, Gary A.; Mullen, Patricia D.; Sullivan, Susan E. (1993). „A Review of Smoking in Pregnancy: Effects on Pregnancy Outcomes and Cessation Efforts”. Annual Review of Public Health. 14 (1): 379—411. ISSN 0163-7525. PMID 8323595. doi:10.1146/annurev.pu.14.050193.002115. 
  15. ^ a b Vardavas, Constantine I.; Chatzi, Leda; Patelarou, Evridiki; Plana, Estel; Sarri, Katerina; Kafatos, Anthony; Koutis, Antonis D.; Kogevinas, Manolis (2010). „Smoking and smoking cessation during early pregnancy and its effect on adverse pregnancy outcomes and fetal growth”. European Journal of Pediatrics (na jeziku: engleski). 169 (6): 741—748. ISSN 0340-6199. PMID 19953266. S2CID 20429746. doi:10.1007/s00431-009-1107-9. 
  16. ^ Krotz, Stephan; Fajardo, Javier; Ghandi, Sanjay; Patel, Ashlesha; Keith, Louis G. (2002-02-01). „Hypertensive Disease in Twin Pregnancies: A Review”. Twin Research. 5 (1): 8—14. ISSN 1369-0523. S2CID 233357586. doi:10.1375/twin.5.1.8. 
  17. ^ Wallach, Edward E.; Stillman, Robert J.; Rosenberg, Michael J.; Sachs, Benjamin P. (1986). „Smoking and reproduction”. Fertility and Sterility. 46 (4): 545—566. ISSN 0015-0282. PMID 3530822. doi:10.1016/s0015-0282(16)49628-7. 
  18. ^ a b U.S. Department of Health and Human Services (USDHHS) The Health Consequences of Smoking for Women. Rockville MD: USDHHS; 1980. HHS Pub. No. 396
  19. ^ Persson, Per-Håkan; Grennert, Lars; Gennser, Gerhard; Kullander, Stig (1978). „A Study of Smoking and Pregnancy with Special Reference to Fetal Growth”. Acta Obstetricia et Gynecologica Scandinavica. 57 (s78): 33—39. ISSN 0001-6349. PMID 281097. S2CID 20014495. doi:10.3109/00016347809162700. 
  20. ^ U.S. Department of Health and Human Services (USDHHS) The Health Consequences of Smoking for Women. Rockville MD: USDHHS; 1980. HHS Pub. No. 396.
  21. ^ a b Arsić B, Plješa I (2003). „Uticaj pušenja duvana tokom trudnoće na novorođenče.”. Materia Medica. 19 (1): 11—5. .
  22. ^ a b Cornelius, Marie D.; Taylor, Paul M.; Geva, Diklah; Day, Nancy L. (1995-05-01). „Prenatal Tobacco and Marijuana Use Among Adolescents: Effects on Offspring Gestational Age, Growth, and Morphology”. Pediatrics. 95 (5): 738—743. ISSN 0031-4005. PMID 7724314. S2CID 20282773. doi:10.1542/peds.95.5.738. 
  23. ^ Day, N.; Cornelius, M.; Goldschmidt, L.; Richardson, G.; Robles, N.; Taylor, P. (1992). „The effects of prenatal tobacco and marijuana use on offspring growth from birth through 3 years of age”. Neurotoxicology and Teratology. 14 (6): 407—414. ISSN 0892-0362. PMID 1488035. doi:10.1016/0892-0362(92)90051-b. 
  24. ^ Fraser, Alison M.; Brockert, John E.; Ward, R.H. (1995-04-27). „Association of Young Maternal Age with Adverse Reproductive Outcomes”. New England Journal of Medicine. 332 (17): 1113—1118. ISSN 0028-4793. PMID 7700283. doi:10.1056/nejm199504273321701. 
  25. ^ a b v Zaren, Birgitta; Lindmark, Gunilla; Bakketeig, Leiv (2000). „Maternal smoking affects fetal growth more in the male fetus”. Paediatric and Perinatal Epidemiology. 14 (2): 118—126. ISSN 0269-5022. PMID 10791654. doi:10.1046/j.1365-3016.2000.00247.x. 
  26. ^ Office of Environmental Health Hazard Assessment (OEHHA) Evidence of Developmental and Reproductive Toxicity of Cadmium. Reproductive and Cancer Hazard Assessment Section, OEHHA, California Environmental Protection Agency; 1996.
  27. ^ Lindley, A. A.; Gray, R. H.; Herman, A. A.; Becker, S. (2000). „Maternal cigarette smoking during pregnancy and infant ponderal index at birth in the Swedish medical birth register, 1991–1992”. American Journal of Public Health. 90 (3): 420—423. PMC 1446162  . PMID 10705863. doi:10.2105/AJPH.90.3.420. 
  28. ^ Vik, Torstein; Jacobsen, Geir; Vatten, Lars; Bakketeig, Leiv S. (1996). „Pre- and post-natal growth in children of women who smoked in pregnancy”. Early Human Development. 45 (3): 245—255. ISSN 0378-3782. PMID 8855398. doi:10.1016/0378-3782(96)01735-5. 
  29. ^ Harris, Louis S. (1996). „Problems of Drug Dependence, 1995: Proceedings of the 57th Annual Scientific Meeting, The College on Problems of Drug Dependence, Inc: NIDA Research Monograph 162”. PsycEXTRA Dataset. doi:10.1037/e495682006-001. Pristupljeno 2023-10-01. 
  30. ^ Lindsay, Carol A.; Thomas, Alicia J.; Catalano, Patrick M. (1997). „The effect of smoking tobacco on neonatal body composition”. American Journal of Obstetrics and Gynecology. 177 (5): 1124—1128. ISSN 0002-9378. PMID 9396906. doi:10.1016/s0002-9378(97)70027-9. 
  31. ^ Luciano, A; Bolognani, M; Biondani, P; Ghizzi, C; Zoppi, G; Signori, E (1998-09-30). „The influence of maternal passive and light active smoking on intrauterine growth and body composition of the newborn”. European Journal of Clinical Nutrition. 52 (10): 760—763. ISSN 0954-3007. PMID 9805225. S2CID 25710796. doi:10.1038/sj.ejcn.1600643. 
  32. ^ Olsen, George D.; Schalock, Peter C. (2020-09-10), „Cocaine Pharmacology and Drug Interaction in the Fetal-Maternal Unit”, Prenatal Cocaine Exposure, CRC Press, str. 23—34, ISBN 9781003069324, S2CID 225195008, doi:10.1201/9781003069324-2, Pristupljeno 2023-10-01 
  33. ^ Shacka, J.J; Fennell, O.B; Robinson, S.E (1997). „Prenatal Nicotine Sex-Dependently Alters Agonist-Induced Locomotion and Stereotypy”. Neurotoxicology and Teratology. 19 (6): 467—476. ISSN 0892-0362. PMID 9392782. doi:10.1016/s0892-0362(97)00063-9. 
  34. ^ Tizabi, Yousef; Popke, E.Jon; Rahman, Matthew A; Nespor, Stephanie M; Grunberg, Neil E (1997). „Hyperactivity Induced by Prenatal Nicotine Exposure Is Associated with an Increase in Cortical Nicotinic Receptors”. Pharmacology Biochemistry and Behavior. 58 (1): 141—146. ISSN 0091-3057. PMID 9264082. S2CID 34872373. doi:10.1016/s0091-3057(96)00461-3. 
  35. ^ Muneoka, Katsumasa; Ogawa, Tetsuo; Kamei, Kenji; Muraoka, Shin-ichiro; Tomiyoshi, Rika; Mimura, Yuichi; Kato, Hitomi; Suzuki, Minoru R; Takigawa, Morikuni (1997). „Prenatal nicotine exposure affects the development of the central serotonergic system as well as the dopaminergic system in rat offspring: involvement of route of drug administrations”. Developmental Brain Research. 102 (1): 117—126. ISSN 0165-3806. PMID 9298240. doi:10.1016/s0165-3806(97)00092-8. 
  36. ^ Roy, T.S; Sabherwal, U (1998). „Effects of Gestational Nicotine Exposure on Hippocampal Morphology”. Neurotoxicology and Teratology. 20 (4): 465—473. ISSN 0892-0362. PMID 9697973. doi:10.1016/s0892-0362(97)00137-2. 
  37. ^ Fried, P.A.; Makin, J.E. (1987). „Neonatal behavioural correlates of prenatal exposure to marihuana, cigarettes and alcohol in a low risk population”. Neurotoxicology and Teratology. 9 (1): 1—7. ISSN 0892-0362. PMID 3627073. doi:10.1016/0892-0362(87)90062-6. 
  38. ^ Dempsey, Delia A.; Hajnal, Beatrice Latal; Partridge, J. Colin; Jacobson, Sarah N.; Good, William; Jones, Reese T.; Ferriero, Donna M. (2000-07-01). „Tone Abnormalities Are Associated With Maternal Cigarette Smoking During Pregnancy in In Utero Cocaine-Exposed Infants”. Pediatrics. 106 (1): 79—85. ISSN 1098-4275. PMID 10878153. S2CID 22966030. doi:10.1542/peds.106.1.79. 
  39. ^ Heath, Andrew C.; Madden, Pamela A. F.; Slutske, Wendy S.; Martin, Nicholas G. (1995). „Personality and the inheritance of smoking behavior: A genetic perspective”. Behavior Genetics. 25 (2): 103—117. ISSN 0001-8244. PMID 7733853. S2CID 15110179. doi:10.1007/bf02196921. 
  40. ^ Ramsay, M. C.; Reynolds, C. R. (2000). „Does smoking by pregnant women influence IQ, birth weight, and developmental disabilities in their infants? A methodological review and multivariate analysis”. Neuropsychology Review. 10 (1): 1—40. PMID 10839311. S2CID 7411420. doi:10.1023/A:1009065713389. .

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пушење_дувана_током_трудноће&oldid=27699222”