Википедија

Pjer Ogist Renoar

француски сликар

Pjer Ogist Renoar (fr. Pierre-Auguste Renoir; 25. februar 1841 — 3. decembar 1919) bio je francuski slikar, jedan od najistaknutijih impresionista i najvećih evropskih slikara 19. veka.[1][2] Kao slavljenik lepote i posebno ženske senzualnosti, rečeno je da je „Renoar poslednji predstavnik tradicije koja ide direktno od Rubensa do Vatoa“.[3]

Pjer Ogist Renoar
Ogist Renoar
Lični podaci
Datum rođenja(1841-02-25)25. februar 1841.
Mesto rođenjaLimož, Francuska
Datum smrti3. decembar 1919.(1919-12-03) (78 god.)
Mesto smrtiKanj na Moru, Francuska

Život i delo

uredi
 
Slika dadilje Gabrijele Renard i Renoarovog sina Žana

Rodio se 1841. godine u Limožu u siromašnoj porodici krojača koji nije imao sredstava da izdržava porodicu pa je Renoar već kao mali dečak sa 13 godina morao je da traži posao. Radio je u jednoj Pariskoj fabrici porcelana kao slikar porcelana. Kada je prestao da se ručno oslikava porcelan i počeo da se slika mehanički radio je kao slikar zidnih dekoracija i lepeza. 1862. godine se konačno upisuje u školu lepih umetnosti u Parizu. Posećivao je Luvr i tu upoznao dela mnogih slavnih slikara i pokušavao da slika stilom Rubensa. Upoznao se i sa slikarima koji su imali slične ideje o slikarstvu, Alfred Sislija, Frederik Bazila i Klod Monea. Sa njima je odlazio da slika u pleneru. 1864. godine je prvi put izlagao ali nije doživeo uspeh.

Između 1865. i 1870. godine Renoar često nije imao ni za boje. Scenska priroda ga je inspirisala za sliku Dijana koja je bila napravljena tehnikom realiste Kurbea. Zimi 1867. stanovao je kod prijatelja Bazila u njegovom ateljeu i slikao portrete slikara i njegovih prijatelja.

Godine 1868. je sarađivao sa Klodom Moneom i u kafani koju su zajednički posećivali se trudio da zahvati kafanski život i atmosferu njihovog omiljenog mesta i sastajališta pariskog društva i naslikao slike iz kafanskog života po kojima je takođe poznat.

Posle vojske 1871. godine se vraća u Pariz. Zahvaljujući poznanstvu sa Durand Ruelom koji je bio trgovac i kolekcionar slika i koji je otkupio veliki broj Renoarovih slika mogao je da sebi dozvoli veliki atelje u kome je radio. Na salonu 1873. godine je imao prvi uspeh ali kada je izložio na prvoj zajedničkoj impresionističkoj izložbi uspeh je izostao. U to doba je počeo da razrađuje svoj poseban stil zbog koga je mnogo osuđivan i u kome je stvorio veliki broj svojih dela. Oženio se 1879. godine i slikao slike iz života, među kojima su i portreti njegove dece i njihove dadilje.

Srednji od tri sina čuvenog francuskog slikara Pjer-Ogista Renoara bio je ništa manje čuveni francuski filmski reditelj Žan Renoar. Njegov stariji sin Pjer Renoar bio je glumac, a unuk, Pjerov sin Klod, filmski snimatelj.[4]

Slikao je portrete i na tome mnogo zarađivao ali tada nije stvorio ništa novoga ali je stvorio u to doba i nekoliko od svojih najvećih dela.

Godine 1881, je otputovao u Alžir gde je tražio nove inspiracije za svoje slike. Ugledao se na Engrea i naslikao sliku Veliko kupanje žena. Tokom sledećih 10 godina razvijao je svoj vlastiti stil u slikarstvu iako je imao probleme sa reumatizmom koji mu je delom onemogućavao kretanje desne ruke pa je slikao kistom koji je bio vezan za šaku.

 
Autoportret iz godine 1910.
 
Bal na Mulin de la Galete

Sa tim kako je bolest napredovala bio je prinuđen da koristi kolica i nije mogao da slika klasična platna. U kasnoj fazi se zanimao za skulpturu ali zbog svoje bolesti nije mogao da realizuje svoje predloge i jedino je realizovao svojeručno bistu svoga najmlađeg sina 1908. godine.

Pred kraj svoga života 1919. godine je posetio Luvr da bi video svoja dela koja su bila među starim majstorima slikarstva. Slavni i poznati umetnik August Pjer Renoar umro je 3. decembra 1919. godine u francuskom gradiću Kanj sir Mer.

Njegovi lični predmeti i umetnička dela, ukupno 143 predmeta, prodati su na aukciji u Njujorku 19. septembra 2013. za 1,3 miliona dolara.[5]

Umetnička dela

uredi
 
Dve sestre (Na terasi),[6][7] ulje na platnu, 1881, Umetnički institut u Čikagu.

Renoarove slike su istaknute po živoj svetlosti i zasićenim bojama, najčešće se fokusirajući na ljude u intimnim i iskrenim kompozicijama. Ženski akt je bio jedna od njegovih primarnih tema. Međutim, 1876. godine, recenzent u Le Figaru napisao je „Pokušajte da objasnite gospodinu Renoaru da ženski torzo nije masa raspadajućeg mesa sa onim ljubičasto zelenim mrljama koje označavaju stanje potpunog truljenja u lešu.“[8] u karakterističnom impresionističkom stilu, Renoar je sugerisao detalje scene kroz dodire boje slobodnom četkicom, tako da se njegove figure meko stapaju jedna sa drugom i njihovom okolinom.

 
Portret Irene Kahen Anvers[9] (La Petite Irène), 1880, Fondacija E.G. Birle, Cirih[10]

Njegove prve slike pokazuju uticaj kolorizma Ežena Delakroa i sjaj Kamila Koroa. On se takođe divio realizmu Gustava Kurbea i Eduara Manea, a njegov rani rad podseća na njihov u pogledu upotrebe crne kao boje. Renoar se divio osećaju za kretanje Edgara Dega. Drugi slikari kojima se Renoar veoma divio bili su majstori iz 18. veka Fransoa Buše i Žan-Onore Fragonar.[11]

Odličan primer Renoarovog ranog rada i dokaz uticaja Kurbeovog realizma je Dijana, 1867. Navodno mitološka tema, slika je naturalističkog studijskog rada; figura pažljivo posmatrana, čvrsto modelovana i postavljena na izmišljeni pejzaž. Ako je delo „studentsko” delo, prisutan je Renoarov pojačan lični odgovor na žensku senzualnost. Model je bila Lize Treo, tadašnja umetnikova ljubavnica i inspiracija za brojne slike.[12]

 
Jedna u nizu, Plava kupačica (1881), obeležila je izrazitu promenu u stilu nakon putovanja u Italiju.

Do sredine 1880-ih, međutim, on je prekinuo sa nastojanjem da primeni disciplinovaniju formalnu tehniku na portrete i slike figura, posebno žena. Bilo je to putovanje u Italiju 1881. godine, kada je video dela Rafaela, Leonarda da Vinčija, Ticijana i drugih renesansnih majstora, koja su ga uverila da je na pogrešnom putu. U tom trenutku je izjavio: „Otišao sam koliko sam mogao sa impresionizmom i shvatio sam da ne mogu ni da slikam, ni da crtam“.[13]

U narednih nekoliko godina slikao je strožijim stilom u pokušaju da se vrati klasicizmu.[14] Koncentrišući se na svoj crtež i naglašavajući obrise figura, slikao je dela kao što su Plava kupačica (1881. i 1882. godine) i Veliki kupači (1884–87; Filadelfijski muzej umetnosti) tokom onoga što se ponekad naziva njegovim „Engrovim periodom“.[15]

Od ovog perioda pa nadalje on se koncentriše na monumentalne aktove i domaće scene, čiji su lepi primeri Devojke za klavirom, 1892, i Velike kupačice, 1887. Ova poslednja slika je najtipičnija i najuspešnija od Renoarovih kasnih, bogato naglašenih aktova.[16]

Kritički katalog

uredi

Petotomni kritički katalog Renoarovih dela (sa jednim dodatkom) objavio je Bernajm-Žan između 1983. i 2014. godine..[17] Bernajm-Žan je jedini preživeli veliki trgovac umetninama kojeg je Renoir koristio. Vildenštajn institut priprema kritički katalog Renoarovog dela.[18] Nesporazum između ove dve organizacije oko nepotpisanog dela u zamku Pikton bio je u središtu druge epizode četvrte sezone televizijske serije Fake or Fortune.

Posthumna prodaja

uredi

Mala verzija Bal na Mulin de la Galete prodata je za 78,1 milion dolara 17. maja 1990. u Sotebiju u Njujorku.[19]

Izbor dela

uredi

Mala galerija njegovih slika

uredi
  •  
    La Grenouillère (1868)
  •  
    Le Bal au Moulin de la Galette (1876)
  •  
    The Swing (La Balançoire) (1876)
  •  
    Le Déjeuner des canotiers (1880-1881)
  •  
    Gabrielle (1911)
  •  
    La famille d artiste (1896)
  •  
    Kupačica (1892)
  •  
    Devojka koja se češlja (1894)

Reference

uredi
  1. ^ "Renoir". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  2. ^ „Pierre-Auguste Renoir | Biography, Art, & Facts”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-03. 
  3. ^ Read, Herbert: The Meaning of Art, page 127. Faber, 1931.
  4. ^ „Renoir, Jean”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 20. 3. 2018. 
  5. ^ Renoarova dela i lični predmeti prodati za 1,3 miliona dolara („Večernje novosti“, 20. septembar 2013)
  6. ^ „Pierre-Auguste Renoir — Two Sisters (On the Terrace), 1881”. The Art Institute of Chicago. Pristupljeno 2013-04-30. 
  7. ^ „Exhibition archive — Auguste Renoir "The Two Sisters (On the Terrace)", from the collection of the Art Institute of Chicago, 3 July 2001 – 16 September 2001”. The State Hermitage Museum. Pristupljeno 2014-11-09. 
  8. ^ „La Parisienne, Renoir (1874)”. The Guardian. 16. 6. 2001. Pristupljeno 29. 4. 2020. 
  9. ^ Nord, Philip G. (2000). Impressionists and Politics: Art and Democracy in the Nineteenth Century. London: Routledge. str. 60. ISBN 041507715X. 
  10. ^ „Porträt Mademoiselle Irène Cahen d'Anvers (Die kleine Irene) · Auguste Renoir · Stiftung Sammlung E.G. Bührle”. www.buehrle.ch. 
  11. ^ Rey, Robert: La Peinture française à la fin du XIXe siècle, la renaissance du sentiment classique : Degas, Renoir, Cézanne, Gauguin, Seurat, Les Beaux-Arts, Van Oest, 1931 (thesis).
  12. ^ "From the Tour: Mary Cassatt" Arhivirano 11 novembar 2004 na sajtu Wayback Machine, August Renoir. Retrieved 7 March 2007.
  13. ^ Ruggiero, Rocky, Renaissancing Renoir, rockyruggiero.com Making Art and History Come To Life webinar, April 19, 2022
  14. ^ Clark, Kenneth: The Nude, pages 154–61. Penguin, 1960.
  15. ^ Asked late in life if he felt an affinity to Ingres, he responded: "I should very much like to", Rey, quoted in Wadley, page 336.
  16. ^ "For me, Renoir becomes a really great artist in the late nudes, above all in Les Grandes Baigneuses". David Sylvester, quoted by Wadley, page 378
  17. ^ „Bernheim-Jeune”. Arhivirano iz originala 13. 7. 2015. g. Pristupljeno 13. 7. 2015. 
  18. ^ Wildenstein Institute Arhivirano 13 jul 2015 na sajtu Wayback Machine
  19. ^ Services, From Times Wire (18. 5. 1990). „Renoir Work Sells for $78.1 Million : Auction: The painting 'Au Moulin de la Galette' is highlight of Sotheby's offering of Impressionist and modern art. The price is the second highest ever.” — preko LA Times. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Pjer Ogist Renoar na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пјер_Огист_Реноар&oldid=28737858”