Rade Radovanović

Ratko Rade Radovanović (Podgorica, 20. decembar 1928 — Beograd) je bio jugoslovenski atletski reprezentativac i olimpijac. Trostuki je prvak Jugoslavije u skoku udalj i troskoku, pobednik dvomeča i tromeča reprezentacije Jugoslavije, kondicioni trener i istaknuti nastavnik fizičkog vaspitanja i kulture u Prvoj Beogradskoj gimnaziji.

Rade Radovanović
Lični podaci
Puno ime	Ratko(Rade)Radovanović
Datum rođenja	(1928-12-20)20. decembar 1928.
Mesto rođenja	Podgorica, Kraljevina SHS
Datum smrti	10. jul 2021.(2021-07-10) (92 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija
Državljanstvo	jugoslovensko
Visina	1,88
Masa	81
Sportske informacije
Sport	Troskok i Skok udalj
Godine aktivnosti	1945—1955
Klub	AK Crvena zvezda, Beograd
Dostignuća i titule
Lični rekordi	skok udalj 7,24m i troskok 14,75m.(1953)
Nagrade i medalje Osvojene medalje Atletika Skok udalj Balkanske igre 1953. Atina 6,91] 1954. Beograd 7,05] 1955. Istanbul 6,82] Troskok Balkanske igre 1953. Atina 14,58] 1954. Beograd 14,58]

Biografija i obrazovanje

Rade Radovanović je rođen u Podgorica od majke Hristine Šantić iz Mostara i oca Arse Radovanovića. Do smrti oca 1932. živi sa porodicom i braćom Đorđijem i Veljkom u Podgorici. Odrasta u Domu za siročad u Foča (BiH) gde ih je majka odvela zbog nemogućnosti izdržavanja tri sina. Rade ostaje tu do rata, kada ga šira familija Jovanović dovodi u Podgoricu da radi u kafani za vreme italijanske okupacije. Posle rata sa ujakom Kostom Lekićem, komandantom vazduhoplovne brigade JNA, dolazi u Beograd kod majke koja je tada pohađala Babičku školu. Kao maloletnik stupa u armiju gde se školuje za pilota i avio mehaničara od 1945 do 1948. godine. U tom periodu uočen je talenat za atletiku kod Radeta, obzirom da je osnove skoka udalj i troskoka učio od američkog sportiste, humanitarnog radnika dok je bio u dečjem domu. Tako postaje trostruki armijski prvak u troskoku. Takmičio se u troskoku i skoku udalj.

Školuje se za zvanje stručnog učitelja 1948-1950. godine kada postaje nastavnik fizičkog vaspitanja i kulture u Prva beogradska gimnazija. Uporedo postaje član AK Crvena zvezda iz Beograda sa trenerom Draganom Petrovićem, a potom i član reprezentacije FNRJ u atletici. Na listi najboljih evropskih skakača 1952. godine našao se na četvrtom mestu (14,75 m). Od 1952 do 1954. godine bio je prvak Jugoslavije u troskoku i skoku udalj. U toku 1952. i 1953. godine četiri puta je obarao državni rekord u troskoku u rasponu od 14,50 do 14,86 metara. Učesnik je Letnjih olimpijskih igara 1952. u Helsinkiju, gde je u kvalifikacijama troskoka zauzeo 24. mesto sa 14,13 m. Kao aktivan sportista dosta je doprineo za Jugoslovensku atletiku, koja je tada bila u zaostatku u odnosu na atletska svetska dostignuća. Bio je prvak Jugoslavije šest puta, oborio jugoslovenski rekord četiri puta, branio boje reprezrntacije dvadeset puta, bio pobednik dvomeča i tromeča reprezentacije Jugoslavije sa drugim državama koje su bile aktuelne posle rata, a najpre trostruki prvak Balkana u skoku udalj i troskoku. Tri puta je učestvovao na Balkanskim igrama 1953. u Atini kada je pobedio u obe discipline rezultatima: 6,91 udalj i 14,58 troskok. Godine 1954. u Beogradu je bio prvi u udalju (7,05), a drugi u troskoku istim rezultatom kao i prethodne godine 14,58. Tokom 1953. godine više puta je pobeđivao u dve discipline, a najbolji rezultati: udalj 7,24m i troskok 14,75m. Iste godine je zasnovao porodicu i dobio ćerku Nela Antonović. Diplomirao je na Fakultetu za fizičku kulturu u Beogradu kod profesora dr. Pavla Opavskog.

Na Evropskom prvenstvu 1954. u Bernu u skoku udalj osvojio je 15. mesto (7,02) a u troskoku 11.mesto (14,42). U trećem nastupu 1955. u Istanbulu je bio drugi u skoku udalj sa 6,82 m.

Kao profesor gimnazije, pronalazio je talente za sport, te je radio 10 godina kao trener atletičara u Partizanu, Crvenoj zvezdi i 4 godine kao trener reprezentacije u atletici. Bio je cenjeni stručnjak za kondicioni trener fudbalskih reprezentacija Partizan, Crvena zvezda, Rad,, košarkaških klubova Fenerbahče (Istanbul) i Mens Sana (Montepaschi Siena), kao i vaterpolo reprezentacija stranih i domaćih klubova do 2010. Do pre nekoliko godina bio je aktivan i pomagao je mladim sportistima na početku karijere kao ekspert za kondiciju atletičara, košarke i tenisa. "Skok" je film koji je napravila njegova unuka Lidija Antonović

Literatura

• Enciklopedija fizičke kulture JLZ Zagreb 1977. Rezultati atletskih takmičenja
• Trideset godina 48—78 Atletskog saveza Srbije, Beograd 1981.

Spoljašnje veze

• Rade Radovanović na sajtu Olympedia.org
• Rade Radovanović na sajtu Sports-Reference.com (arhivirano)