Razgovor:Jugoslovenska vojska u otadžbini/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Ukloniti

Da se ne bi dalje sramotili, bolje uklonite delove ovog članka. Citiram:

Na ime majora Branka Gašparevića sam nailazio, ali nažalost ne znam u kojim izvorima. Važno je da je on bio jedan od komandosa. Greškom ga u seriji Povratak otpisanih komunisti stavljaju još avgusta 1944. kao ilegalca u Beogradu koji radi za Nemce i Nedićeve vlasti koljući Beograđane.

Ovo dođe kao parodija enciklopedijskog rada: „Kako bi Monti Pajton pisao članak“.

Zašto se ignoriše zvaničan stav SFRJ o četničkom pokretu? I to je činjenica, makar se mnogi ne slažu sa tim stavom.

--Jakša 07:38, 9. maj 2006. (CEST)

Kako zašto, pa zato što ga je pisao korisnik koji sebe zove "Cile četnik" a na ovoj Vikipediji pretpostavka nevinosti ide predaleko, eto zato.

Članak pod hitno srediti ili obrisati --Dzordzm 07:41, 9. maj 2006. (CEST)

Da prevedemo sa engleskle vikipedije? Ne znam da li su ove službe i službice doboljno bitne da idu u poseban članak? Ovako ofrlje gledano, ne vidim da ima nešto o ideologiji, borbama i zločinima. --BokicaK 09:56, 11. septembar 2006. (CEST)

Pa nema baš toliko problematičnih POV rečenica. Ovo liči na insajdersku priču a obojena je pozitivnim tonovima zato što je nije malko obradio neko ko ima i drugačije viđenje. Prilično je masovno nabrajanje nekih stvari koje liče na činjenice, a onog Gašparovića, mislim, treba skloniti iz priče kao i još par drugih rečenica koje štrče. U svakom slučaju ne bi trebalo izostaviti zločin u Foči jer je on najozbiljnija mrlja u karijeri JVuO. --  JustUser   JustTalk 11:19, 11. septembar 2006. (CEST)

Rez

Prethodni clanak je premesten ovde.

Trenutni clanak nije neutralan, ali je bolji od prethodnog. Nedostaju poglavlja o zlocinima cetnika, a trebalo bi da se prositi ideologija i istorija. --BokicaK 09:29, 23. oktobar 2006. (CEST)

Teško je sakupiti podatke o zločinima četnika jer je JVuO bila legitimna vojska okupirane Kraljevine Jugoslavije (dopuna ustava iz maja 1940. godine) pa je samo kršenje zakona o prekom sudu bio zločin. Sa druge strane, svaka partizanska žrtva je bila ubistvo jer su komunisti i ustaše prema ustavu ove legitimne zemlje bili teroristi sve do Postdamske konferencije 1945. godine. Partizanski zločini tako daleko nadmašuju četničke i jedini ko sa njima po tome može da se poredi su ustaše. Za vreme i posle rata svaki od ovih pokreta tereti se za smrt izmedju 500.000 i milion ljudi što daleko nadmašuje sve ostale poginule na teritoriji Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 89.216.214.165 (razgovor • doprinosi) | 18:30, 7. decembar 2011.

Zapravo, trebalo bi iz tog prethodnog članka povaditi što valja i spojiti sa ovim postojećim. Dobrovoljci? --Dzordzm 13:08, 23. oktobar 2006. (CEST)

U pravu si. Nažalost, ne mogu da aktivno radim na ovom članku. Samo sam ga kurtalisao sa moje liste neozbiljnih članaka. Mada, pošto je ovo prevod engleskog članka, a tamo su četnici dati uopšteno, pa ne znam da li su pećančevi četnici bili JVUO. --BokicaK 17:31, 23. oktobar 2006. (CEST)

Pravo ime ovog članka bi bilo Ravnogorski pokret. Kraljevska jugoslovenska vojska u otadžbini je drugi pojam koji bi se mogao koristiti, ali je predugačak kao i sadašnji, koji izostavlja pridjev "kraljevska" vrlo bitna razlika u ovom slučaju. --Славен Косановић {razgovor} 17:59, 23. oktobar 2006. (CEST)

• Ma vi ljudi lupate gluposti! Nemate pojma i prevodite sa engleskih članaka koji su pisale ustaše!

Posebno se BokicaK ističe sa svojim baljezgarijama! Ja ne ѕnam koje on ima obrazovanje da bi pisao o tome. --Branko1408 17:30, 30. oktobar 2006. (CET)

Objasni se. BokicaK 06:26, 31. oktobar 2006. (CET)

---

Političari kao što su Vuk Drašković i Vojislav Šešelj su organizovali paravojne jedinice i tražili da Srbi koriste silu da bi rešili nacionalističke renzije u Jugoslaviji i da bi osigurali da teritorije koje su naseljavali Srbi u drugim jugoslovenskim republikama ostanu sa Srbijom. Tokom jugoslovenskih ratova koji su sledili, mnoge srpske paravojne jedinice su nazivale sebe četnicima, a Hrvati i Bošnjaci su često koristili tu reč da opišu bilo kakvu srpsku oružanu jedinicu, bilo regularnu ili paravojnu.

Gornji isječak nema nikakve veze sa temom članka, (možda kao zanimljivost), ali ne da bi stajao u uvodu. Četnički pokret je postojao tokom Drugog svijetskog rata i završio svoje djelovanje njegovim okončanjem. Sve kasnije ”verzije” i pokušaji oživljavanja ovog pokreta na bilo koji način, su obične manipulacije i fantazije, pojedinaca i grupa. Pokret je nastao u tačno određenim istorijskim okolnostima u kojima se nalazio srpski narod, imao svoj začetak, tačno definisan cilj, uspon i pad... --Славен Косановић {razgovor} 20:51, 3. novembar 2006. (CET)

Text je prevod engleskog clanka, gde je dato uopsteno. Ne mora da stoji u uvodu, ali ne kao zanimljivost vec u poglavlje sadasnjost. BokicaK 05:47, 4. novembar 2006. (CET)

E, pa ondaj Dincicev tekst je solidno sadrzajan. Mnogo toga se da iskoristiti. Dincic je, inace, istoricar i voli o svima da pise u pozitivnom (a ne nepristrasnom) tonu. Ali, tamo ima vise informacija nego u postojecem clanku. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 22:05, 2. decembar 2006. (CET)

Usput, citao sam neke clanke u okolini ovog i tragicni su. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 22:05, 2. decembar 2006. (CET)

Nije da je baš bitno u ovoj raspravi, ali četnici su nastali mnogo pre Drugog svetskog rata. Akali su se oni sa Turcima/Bugarima/kime-već po Makedoniji, i kojekude :) -- Obradović Goran (razgovor) 22:12, 2. decembar 2006. (CET)

Dinčićev tekst jeste opširan, ali tu piše o sporednim stvarima i prilično nepovezano. Ono što valja u tekstu sam pokušao ubaciti ovde, ali onda uklapanje tih delova težak posao i okanuo sam se toga. Isto je i sa onim citatom koji je Slaven napisao. Ono što nedostaje ovde sam već spomenuo gore. BokicaK ^{Got something to say?} 19:55, 3. decembar 2006. (CET)

Zbog nedostatka literature i vremena ne mogu da dovršim tekst, čekam da se pojavi korisnik da se ozbiljno pozabavi ovom temom. Njemu bih pridodao Fausta sa hrvatske vikipedije, a verziju oko koje ne bi bilo sporenja bi bilo lepo prebaciti na hrvatsku i bosansku, umesto onih, usuđujem se reći, tragi-komedija. BokicaK ^{Got something to say?} 19:55, 3. decembar 2006. (CET)

Moje sitne izmene

1. Krajem 1980ih, četnici su nezvanično rehabilitovani i progon njihove literature i ikonografije je prekinut.

Sklonio sam napomenu kada je Slobodan Milošević došao na vlast jer proizilazi da je on podržavao četnike,što je čista glupost.

Zamenio sam Nove opozicione stranke sa Neke(SRS i SPO) opozicione stranke, jer se DS sa početka `90 i sve što je iz njega potom izašlo nikada nije otvoreno podržao dražine četnike.

2.Četnici ili Komite su prvobitno osnovani kao rezultat borbe protiv Otomanskog carstva.

Dodao sam Komite,jer je to ustaljeniji naziv i izbacio makedonske borbe jer su se Komite borile u Staroj Srbiji(Raška oblast+Kosovo i Metohija+sever republike Makedonije) i drugde,a ne isključivo na prostoru Makedonije.Dodao sam i napomenu da je VMRO,bugarska tj. probugarska.

3.Četnički pokret je po duhu bio srpski patriotski, rojalistički i velikosrpski<!--, što je s obzirom na istoriju i savremenu situaciju, ujedno značilo i antinemački-->.

To ne proizilazi jedno iz drugog.I mita Bogomoljac je bio sve to,pa je podržavao koga je podržavao.

4.Ovo je najviše zahvaljujući srpskom pro-monarhističkom političaru i sadašnjem ministru inostranih poslova Vuku Draškoviću<!--, koji se borio protiv srpskog ultranacionalizma i Miloševićeve vladavine-->.

Vuk se borio protiv ultranacionalizma???Kako,gde???Šta je uopšte srpski ultranacionalizam?

Kakve veze ima njegova borba protiv Miloševića sa rehabilitacijom četnika?

Crni Bombarder!!! (†) 04:38, 3. januar 2007. (CET)

Kodeks

Maknuo sam ovaj tekst, jer ga smatram neenciklopedijskim. Ako ima neki sajt sa ovom zakletvom, bolje ga je linkovati u spoljasnjim vezama ili staviti na izvornik. --BokicaK ^{Got something to say?} 10:43, 17. јануар 2007. (CET)

Југословенска војска у Отаџбини је био покрет отпора против нацистичких окупатора у Краљевини Југославији за време Другог светског рата. Био је први масован покрет отпора против Немаца у поробљеној Европи. Основан је 13. маја 1941. године на Равној Гори од стране официра и подофицира југословенске војске који су избегли заробљавање током априлског рата и одбили да признају капитулацију земље. Командат је био пуковник а касније генерал Драгољуб Михаиловић.

Мањи хируршки захват

Исекао сам следећи пасус:

"Током и након Другог светског рата, комунистичка власт у Југославији је повремено доказивала четничку сарадњу или неутралност са силама Осовине. Понекад су фалсификоване слике било лаке за примећивање. На пример, на омоту књиге која говори о сарадњи четника са окупаторима се налази слика која показује немачког официра са четницима. Међутим, оригинална слика из фебруара 1944. је преживела. "

Разлог: бема задовољавајући квалитет. Изјава "комунистичка власт повремено је доказивала..." не тврди практично ништа (ко, кад, где, како). Фалсификат који се наводи касније не доприноси разјашњењу, јер се ради о публицистици, а не о доказном поступку власти. Наведена фотографија није никад служила као доказ ни на једној званичној инстанци (на пример, суђењу, којих је било много). Питање односа ЈВУО са осовином је питање хиљада и хиљада докумената и сведочења, југословенских, савезничких и осовинских, а не једне слике.--Gorran 22:03, 28. април 2007. (CEST)

Feliks

Interesantan lik u ravnogorskom pokretu za koji nisam mogao naci podatke na Wikipediji .Mozda bi trebalo uvrstiti njegovu skracenu biografiju:

Zvonimir Zvonko Vuckovic 'Feliks' ( 1916 - 2004 ) Čin:

   * Poručnik JV
   * Kapetan JVUO
   * Pukovnik JVUO

Odlikovanja:

   *

Umro: 21. prosinca 2004. godine u Kaliforniji Položaji:

   *
   * Vojno-geografski institut
   *
   * do 1941 - Kraljevska Garda JV
   * 1941 - Komandant Takovskog četničkog (ravnogorski) odreda
   * Komandant 1. ravnogorskog korpusa

Biografija:

Rođen je 1916, u Bijeljini. Poslije muževe smrti majka mu se preudala za potpukovnika (kasnije generala) Aleksandra Vučkovića koji je posinku dao prezime.

Završio je vojnu akademiju 1936. godine, a do rata je služio u Zagreb i Vojno-geografskom institutu.

Kao poručnik je 15. ožujka 1941 u znak protesta zbog pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu pobjegao je sa još dvojicom oficira u Grčku da se bori protiv Talijana i službeno je bio proglašen za dezertera. Posle 27. ožujka se vraća taman na vrijeme za bombardiranje i kapitulaciju. Pridružuje se Dragoljubu Draži Mihailoviću i njegovoj Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini (u narodu poznati kao Dražini četnici i Ravnogorski pokret) i činjenica je da ga je Draža najviše cijenio i ostavio u Srbiji kada je prvi put išao u Bosnu Titovim stazama.

Vučkovićev Prvi ravnogorski korpus organizirao je evakuaciju oko 500 savezničkih pilota (posade oborenih američkih bombardera i 3 RAF-ova pilota lovca) sa aerodroma (provizornog) u selu Pranjani u misiji Halyard.

Kao komandanta korpusa ga je izgurala desna struja u Ravnogorskom pokretu (optužba je bila da je rozikast i mek prema Hrvatima) pa je zato i poslat u Italiju.

Najopasnija situacija u kojoj se našao je kada su ga po dolasku avionom u Bari Englezi slučajno (?) dovezli pred sjedište NOVJ vojne misije. Zbog engleskih uniformi nije video zvijezde na kapama. Ovi su se uz obaveznu 'majku četničku' zgrabili puške, a Vučković je nestao niz ulicu zahvaljujući bogu što su stražari Dalmatinci a ne Crnogorci ili neki drugi koji se ne bi libili da pucaju niz ulicu i pored brojnih prolaznika. Ostaje u emigraciji.

Rajica Panic

prelazak pripadnika JVuO preko planine Borja-moguća grobna mjesta

Tragom naredbe glavnog staba JVuO od 23.04.1945god.dosao sam do meni nepoznatih podataka o boravku JVuO na teritoriji opštine Teslić(nekih sela na području pomenute opštine,prelazak jedinica JVuO preko planine Borja). Upoređivanjem pomenute naredbe sa izjavama mještana (još su živi)došao sam do određenih saznanja o mogućim grobnim mjestima sahranjenih pripadnika JVuO na lokalitetu brda Mali Tajan i lokalitetu sela Buletić-zaseok Radonići. Po naredbi glavnog štaba od 23.04.1945.god. na tom lokalitetu boravio je glavni štabJVuO,Gorska garda ,centralna bolnica itd... Neznam dali je ovo prava stranica za ovaj tekst,a ako jeste rado bih podijelio određena saznanja o ovom dijelu BOSANSKE GOLGOTE jer je bila golgota u pravom smislu te riječi. konstruktor@prijedor.com

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.165.206.173 (разговор • доприноси) | 14:14, 16. мај 2010

Mali podatak

31. avgusta 41ve, Jadarski četnički odred, pod komandom potpukovnika Veselina Misite (1904-1941), oslobodio Loznicu. To je prvo oslobađanje grada u Jugoslaviji i prva predaja nemačkog garnizona. Imam 17 godina, ovaj podatak sam našao u mom udžbeniku za Istoriju, naravno nisam stručnjak, ali ako je tačan, mislim da treba da se ovde nalazi.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.223.52.120 (разговор • доприноси) | 19:06, 13. септембар 2010

Postoje velike razlike izmedju SRS-a i SNS-a i SPO-a, molim da se to ne poistovecuje, SPO nije cetnicka stranka vec je monarhisticka stranka koja ima veze sa srpskom obnovom a ne cetnickom. Seselja i Nikolica ne marim da vidim a podrzavam Vuka Draskovica. Zato pravite razliku.

Komentar

Овом чланку треба потпуно сређивање а не само да се реши питање покварених веза, не знам чак ни како су овде успели да залутају Драшковић и Шешељ?! --MzP (разговор) 14:01, 13. фебруар 2012. (CET)

Podela cetnika

Након неколико почетних окршаја са окупаторским силама Осовине, четници су се поделили[тражи се извор од 01. 2010.], од којих се један део борио против Немаца, док се други сконцентрисао на борбу против комунистичких партизана, понекад сарађујући са Италијанима (који су понудили заштиту од усташких злочина), а понекад чак и са немачким и усташким снагама

Neosporno je da su cetnici tokom 1941 ucestvovali u oslobodjenju vise gradova, ali koliko mi je poznato, sve do bitke na Lijevca Polju 1945 (do koje je doslo nesporazumom sa NDH) nije bilo operacija protiv okupatora. Time cinjenicno otpada navedena recenica. --vox (разговор) 20:10, 19. септембар 2015. (CEST) J Било је и борби четника против Немаца и после 1941, али то је занемариво у односу на партизански отпор. Када се подвуче црта, четници су више били у служби окупатора, него што су му сметали.-- Bojan  Razgovor  21:01, 19. septembar 2015. (CEST)

U

Svi pišu "JVuO", a treba "JVO". Od kada se predlog unutar nekog imena/naziva unosi i u skraćenicu?!?! 91.148.78.50 (razgovor) 18:00, 29. maj 2018. (CEST)