Razgovor:Albanci/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Ime naroda

Pokrajac, ime naroda se piše malim slovom: jugosloven (Srbin, Hrvat), bosanac (ali Bošnjak), švajcarac (Njemac, Francuz, Italijan), britanac... isto tako piše se brđanin, primorac, crnogorac , bokelj (ne Bokelj), kosovar, beograđanin, Novosađanin i sl. se sve piše malim slovom. Milan Tešović 17:40, 21 apr 2005 (CEST)

Ništa mi nije jasno ša si napisao. Ako se reči Srbi, Nemci, Hrvati pišu velikim slovom, onda to isto važi i za Crnogorce. --Pokrajac | razgovor 18:02, 21 apr 2005 (CEST)

Izvini Milane, ali regionalna pripadnost se piše velikim slovom isto kao i nacionalna. Vojvođanin, Šumadinac, Ličanin isto ide velikim slovima. Drugo, obrisao sam rečenicu da se Albanci prvi put pominju kao nacija u Beču 1852. To je obična besmislica. Albanoi se prvi put pominju u drugom veku, a zatim u jedanaestom (dakle, mnogo pre 1852). Ovaj članak valjda treba da ima i neku naučnu vrednost. Takođe sam obrisao rečenicu da je Albanski ČUDNA mešavina jezika. Korišćene izraza čudna je potpuno izvan konteksta ovde, a uostalom, većina današnjih jezika su mešavine (uključujući i Srpski). Korisnik:PANONIAN

Malo je falilo da pomislim da sam potpuno nepismen! --Pokrajac | razgovor 21:19, 21 apr 2005 (CEST)

Poreklo Albanaca

Uopšte nemogu da shvatim da nemožete da pravite razliku između naziva “Albanac“ i “Šiptarin“. Oni sebe nazivaju Šiptarima i zemlju Šiptarija, i kakve sad to venje ima sa gradom Albanionom? --Goran Anđelković 16:03, 3 Apr 2005 (CEST)

• Ime Šćiptar/Šiptar je u upotrebi tek nekoliko stotina godina, a činjenica je da su Albanci u prošlosti sebe nazivali Albancima, međutim ni njihovi istoričari ne znaju da objasne kako se dogodila ova promena imena. Dakle, veza sa Albanopolisom je očigledna, jer je prva albanska srednjovekovna kneževina nastala upravo na području gde se nalazio ovaj grad. Dalje, na Kavkazu je pre 2000 godina postojala država Albanija, čiji je glavni grad bio takođe Albanopolis. Po jednoj teoriji, Albanci su se u petom veku pre nove ere doselili sa Kavkaza na Balkan, gde su se pomešali sa Ilirima i osnovali novi Albanopolis. Mislim da ću dopisati nešto od ovoga u članak da ne bude više nedoumica. Korisnik:PANONIAN

• Treba još napomenuti da oni nisu Iliri, već da se domorodačno stanovništvo selilo iz tog regiona koji je tada bio srpska zemlja Epir i doseljavalo na Kosovo, odakle se danas iz sličnih razloga seli dalje... Milan Tešović 18:41, 20 apr 2005 (CEST)

• • Srpska zemlja Epir u drugom veku nove ere? Izvini, ali kao što sam rekao, članak treba da ima naučnu vrednost, a ova rečenica mi baš i ne deluje tako. Korisnik:PANONIAN

• Možda grešim... Ja sam mislio da se za vrijeme vladavine cara dušana preci albanaca još nisu bili doselili na balkansko poluostrvo i da se tom prostoru nalazio Epir čije je stanovništvo bilo polu slovesnkog polu ilirskog porijekla (kao i Srbi) i pravoslavne vjeroispovjesti. Milan Tešović 19:53, 22 apr 2005 (CEST)

• • Što se tiče istorije Albanaca, preporučujem ti da pročitaš ovu knjigu: Petrit Imami, Srbi i Albanci kroz vekove, Beograd, 2000. Knjiga je veoma zanimljiva, naročito što se tiče porekla i istorije Srba i Albanaca i njihovih međusobnih odnosa kroz vekove. Autor je Albanac koji živi u Beogradu, i maksimalno se trudio da bude objektivan pri pisanju knjige. Drugo, što se tiče Albanskog jezika, pogrešna je tvrdnja da on nije sličan ni jednom jeziku. Pošto se Albanski klasifikuje kao Indo-Evropski jezik, to znači da je sličan svim jezicima iz ove jezičke porodice (pa i Srpskom). Samo za takozvane jezike izolate možemo reći da nisu slični ni jednom jeziku, a to su na primer Baskijski, Japanski, Korejski, itd.

Korisnik:PANONIAN

• Zasto neko uporno komentarise deo o kavkazkom poreklu albanaca? I kako moze ta teorija da dopunjuje ilirsko-tracku teoriju, kad su prema njoj Albanci se naselili na Balkan u 11. veku, nakon poraza Djordja Manijaka i o tome svedoce vizantijski izvori, napisah i koji.

• • Najpre bih hteo da se izvinim ako je moje uređivanje delovalo bezobzirno ili nedemokratsko. Vraćao sam moj pasus jer sam mislio da nisam dobro naveo citate ili sam napravio neku gramatičku grešku. Ne osporavam automatski te vizantijske izvore o kavkaskom poreklu, naravno, ali mislim da je potrebno naveski precizne i konkretne izvore. Bez obzira na te izvore, teoriju o kavkaskom poreklu balkanskih albanaca evidentno čini neodrživom i činjenica da albanski jezik zaista nema nikakve sličnosti sa bilo kojim od jezika sa kavkaza (uključujući i one sa tzv. Kavkaske Albanije) za šta sam naveo izvore sa njikipedije na engleskom jeziku, ali ako ne odgovaraju mogu naravno navesti i mnoge druge.( Uostalom, to će potvrditi bilo ko ko iole poznaje albanski jezik i usporedi ga sa kavkasim jezicima-osima par turcizama koji su u albanski jezik ušle dolaskom Osmanlija na Balkan, i koje mogu podsećati na neke kavkaske reći, evidento ne postoji bilo koja druga sličnost). Zato mi zaista nije jasno zašto toliko smeta da se navede činjenica da albanski jezik osporava kavkasku teoriju i da je ona odbačena još u 19 veku.Još jednom, izvinjavam se ako sam delovao poput onih koji imaju isključive i kategorične stavove. ovo u vezi jezika naravno ne govorim kako bih potvrdio ilirsku teoriju, već jednostavno iznosim jednu činjenicu koja osporava kavkasku teoriju a što je učinjeno i na drugim jezicima na njikipediji.Neću vračati svoj pasus naravno dok ne postignemo neki koncenzus. Stoga bih nalaženje koncenzusa počeo sa pitanjem zbog čega smeta ovaj pasus o jeziku. S poštovanjem. Besajone (razgovor) 15:55, 29. novembar 2012. (CET)

Međutim na području Kavkaza postoji dosta indoevropskih jezika, tako da je netačna tvrdnja da nema indoevropskih jezika na Kavkazu. S druge strane Kavkaska Albanija je postojala u rimsko vreme i Rimljani su je osvajali u prvom veku pre Hrista.--Miut (razgovor) 16:04, 29. novembar 2012. (CET)

• • ok, ali gde su ti indoevropski jezici danas na području Kavkaske Albanija tj. današnjeg dagestana, i ako ih i dalj eima, potrebno je onda saznati kako su uopšte dospeli tamo i odakle. Mislim da je to ključno pitanje. Usput, ne zaboravimo da pojam Albanac, tj. izvorna verzija iz koje je nastala slavenska verzija Albanac nije istorijski rezervisan samo za balkanske Albance. Rimljani su i Škotsku nazivali Albania. Bez obzira na sve to, i dalj estoji činjenica da jezik balkanskih Albanaca nema nikakve veze sa jezicima nekadašnjih kavkaskih albanaca. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Besajone (razgovor • doprinosi)

Eto veoma blizu je Osetija, gde se govori osetinski, a celi Kavkaz je ispresecan jezicima, ali i veoma burnom istorijom i brojnim iseljavanjima. Uglavnom tvoja tvrdnja da se na Kavkazu ne govori indooevropskim jezicima je potpuno pogrešna. Jezična kritikika kavkaske teorije jednostavno ne drži vodu, jer se poziva na pogrešne činjenice.--Miut (razgovor) 17:08, 29. novembar 2012. (CET)--Miut (razgovor) 17:08, 29. novembar 2012. (CET)

Albanci nemaju ilirsko poreklo

---

(preneto sa članka) Hteo bih samo da kazem da nije dokazano da Albanski narod ima poreklo Ilirsko,kao sto nema cvrstih dokaza za su poreklom sa kavkaza i da su u tom predelu imali svoju drzavu. Evo nekih izadanja koja bi potpomogla tu tvrdnju:

Prof. dr Jovan R. Bojović: O stanovništvu slovenskog porijekla u Albaniji Prilog: Istorijske karte iz "Istorije srpskog naroda" (knj I) i R. Tričković "Srpska crkva sredinom XVII v", Istorijski atlas I. S. Jastrebova Dr Dragoljub Dragojlović: Etničke promene na tlu poznorimske provincije Prevalitane Akademik Sima Ćirković: Tragovi slovenskog stanovništva na tlu Albanije u srednjem veku Nikos Čausidis: Relacije između "Komani"-kulture i "Saltovo Majacke" kulture i problem porekla njihovih nosilaca Akademik Pavle Mijović: Komanska kultura i pitanje dolaska Slovena u Prevalis Akademik Bogumil Hrabak: Širenje arbanaških stočara po ravnicama i slovenski ratari srednjovjekovne Albanije Mr Radmilo Petrović: Dračka mitropolija u svetlu arheoloških nalaza Miladin Bojić: Srbi i Srpska pravoslavna crkva u Albaniji u doba Nemanjića (1166-1371) Prof. dr Ljubomir Durković—Jakšić: Prilozi za istoriju Srpske pravoslavne crkve u Skadru i okolini Tatomir P. Vukanović: Slovenska simbioza porodice Đurđa Kastriota Skenderbega Mr Gordana Tomović: Altin u XIV i XV veku Akademik Pavle Ivić: O uzrocima etničkih promena na Kosovu Dušak Sindik: Dve povelje u Hilandaru o Ivanu Kastriotu i sinovima Prof. dr Milica Grković: Lična imena u nekim naseljima severne Albanije i slovensko-albanske veze u svetlu antroponimije Akademik Mitar Pešikan: Svjedočanstva starih popisa o stanovništvu sjevernoalbanskog i susjednog jugoslovenskog područja krajem srednjeg vijeka Dr Marica Malović-Đukić: Pilot u srednjem veku Prof. dr Aleksandar Loma: Sloveni i Albaniji do XII veka u svetlu toponomastike Prof. dr Mirko Barjaktarević: Predanja o zajedničkom poreklu nekih crnogorskih i nekih arbanaških plemena Akademik Milan Vasić: Etnički odnosi u jugoslovensko-albanskom graničnom području prema pisanom defteru sandžaka Skadar iz 1582-83. godine Blagoje V. Marković: Vraka i Vračani Lazar Roganović: O stanovništvu Vrake i okoline Dr Branko Bošković: Naseljavanje Vračana u Metohiji, njihov progon i rastur

Bobby

---

U svakom slučaju postoji više teorija o poreklu Albanaca, a u naučnim krugovima su najšire prihvaćene ilirska i tračka. Korisnik:PANONIAN

Samo još da dodam, kavkaska teorija o poreklu Albanaca kako je ovde predstavljena (a postoje i druge kavkaske teorije), nije u suprotnosti sa ilirskom teorijom, već je na neki način i dopunjuje.Korisnik:PANONIAN

---

• • Što se mene tiče, Albanci ne moraju ni da imaju ilirsko poreklo, i za mene i mnoge Albance koji razmišljaju kao ja, nije smak sveta ako se uspostavi da Albanci ne vuku poreklo od drevnih Ilira, ali ako neki Albanc poput mene ovde navede neke činjenice (npr. činjenicu da jezik balkanskih Albanaca nema veze sa jezicima nekadašnje Kavkaske Albanije-osim par turcizama koji su ušli u albanski dolaskom Osmanlija na Balkan) to ne znači automatski argument u korist ilirske teorije. Ustalom, suluda mi je ideja da je bilo koji narod na Balanu poreklom od ovog ili onog naroda, jer su balkančerosi genetski zaista izmešani. Prema tome jedan dio Albanaca bi po logici trebao biti i ilirskog porekla, a drugi tračanskog, treći dačanskog, neki i slavenskog itd. Isto vredi i za Srbe, Hrvate, Bosance itd. A jezik i običaji su već nešto drugo. To bi se već moglo malo direktnije prepisati određenoj kulturi ili etniji iz starih vremena. Pozdrav. Besajone (razgovor) 16:43, 29. novembar 2012. (CET)

Prevod

Iz clanka: Za "ovdašnje Arnaute" beleži da su starinom Srbi, ali da nije pravilno govoriti o "srpskim Albancima" "Der Albanese fühlt sich als "Herr" und blickte mit Verachtung auf den Serben, dem er nur eine bedingte Daseinsberechtigung zuerkannte".

Ja neznam ko je ovaj prevod napravio, ali bi ga i ucenik cetvrtog razreda osnovne skole sa recnikom bolje uradio.

Prevod: Albanac se oseca kao gospodar i bezvredno gleda na Srbina, kome daje samo delimicno opravdanje njegovog opstanka. I gde se tu beleze kao stari Srbi? Na kojoj strani? U kojem delu? --Seha (razgovor) 18:10, 27. jul 2008. (CEST)

Isto se javlja i u članku Arnauti. Ukloniću netačan prevod. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:35, 27. jul 2008. (CEST)

Gramatički, konstrukcija ”bezvrijedan pogled” ne postoji u srpskom jeziku, a nije postojala ni u srpskohrvatskom. Ljudi se cijene, potcijenjuju ili omalovažavaju, i niko ne baca ”bezvrijedne poglede”...  :) —-Slaven Kosanović- {razgovor} 19:05, 27. jul 2008. (CEST)

Nije bitno - poenta je da je prevod koji je (dosta dugo) stajao u dva članka potpuno pogrešan. Inače, isti prevod sam izguglao i na par foruma. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:07, 27. jul 2008. (CEST)

ja samo napomenuh, da se ne bi slučajno sada ubacio ovaj ”gramatički pogrešan” prevod... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 19:09, 27. jul 2008. (CEST)

Sad bi ja mogo reci da je to namerno bilo, doslovno ili tako nesto :-) U pravu si, u ovom slucajo omalovazavajuc. Bosanac pise al se trudi :-)--Seha (razgovor) 20:18, 27. jul 2008. (CEST)

Termin Šiptari

Iako Albanci sebe na svom jeziku nazivaju Šćipetari, termin Šiptari se u srpskom jeziku smatra uvredljivim i nema potrebe da se koristi u jednom enciklopedijskom članku. Takođe, termin Arbanasi je zastareo i takođe nema potrebe da se navodi u uvodu članka. To je kao kada bismo nazive Srblji, Sorabi i Servi, naveli na samom početku članka o Srbima.--Damjan /razgovarajmo/ 02:12, 18. septembar 2009. (CEST)

Ponovo Falsifikat

Mladi Falsifikator kaže da na Kosovu ima 2.126.700 i navodi sledeću referencu CIA podaci o stanovništvu, ali tu piše da na Kosovu ima ukupno svih (i Albanaca+ostalih) 1,804,838 (July 2009 est.). --NekoPonovoLaze (razgovor) 20:46, 20. septembar 2009. (CEST)

Drugi problem je istorija 1912, koja je ponovo falsifikovana, jer bi ispalo da Srbi nisu napadali turske jedinice, nego da su najpre Albanci oslobodili KiM, pa da je onda srpska vojska tek išla protiv Albanaca. Međutim istina je drgačija. Sukob sa albanskim ustanicima jest bio, ali tek kod Prizrena.--NekoPonovoLaze (razgovor) 20:46, 20. septembar 2009. (CEST)

Kao prvo, suzdrži se od uvreda, jer to nije prihvatljiv nivo komunikacije na enciklopediji. Moja je dobra volja što nastavljam komunikaciju sa tobom i pored takvog ophođenja sa tvoje strane. Jednostavno, ne bih voleo da nešto ostane neraščišćeno.

Dakle, celu tabelu sa brojkama i izvorima sam svojevremeno preveo sa engleske Vikipedije, upravo sa ove verzije članka. Sad vidim da su i oni promenili cifre. Srećom imamo tebe pa zapažaš takve stvari - ta greška nam se povlači već mesecima.

Što se tiče gradova koje su albanski ustanici zauzeli 1912. godine, za to postoji referenca koja vodi do Projekta Rastko, pa ukoliko su podaci falsifikovani, obrati se na njihovu adresu.--Damjan /razgovarajmo/ 21:37, 20. septembar 2009. (CEST)

Brojevi su bili falsifikat, a ti si novodio pogrešnu referencu, u kojoj su drugi brojevi. Ti znači ne proveravaš reference, koje staviš?Ipak moraš proznati da se radilo ovaj put o falsifikatu.--NekoPonovoLaze (razgovor) 21:44, 20. septembar 2009. (CEST)

Ponovo se neko registruje i odmah ostavi komentar vezan za nešto što uređuje MF. --93.87.169.125 (razgovor) 21:33, 20. septembar 2009. (CEST)

tako ti je to kad sređuješ sporne članke;)--Damjan /razgovarajmo/ 21:37, 20. septembar 2009. (CEST)

lanak je pov dok dobro ne objasni[ veye sa Srbijom.--NekoPonovoLaze (razgovor) 21:49, 20. septembar 2009. (CEST)

Na primer uopšte nije objasnio veze tih ustanika i Prvog Balkanskog rata. Sled događaja ne može biti jasan. Ja sam mu predložio izmene, ali ih ne prihvata. Čak i sa mojim izmenama nije dovoljno. Osim toga i Majka Tereza nije Albanka nego cincarka.--NekoPonovoLaze (razgovor) 22:03, 20. septembar 2009. (CEST)

Predložio sam sledeće izmene: Ustanike je pomogla srpska vlada i sporučila im je desetine hiljada pušaka i mnogo novca<ref name="СЦГ и Косово"/>.

Od Turske su tražili autonomiju u albanskom vilajetu, koji je obuhvatao skadarski, kosovski, bitoljski i janjinski vilajet)<ref name="СЦГ и Косово"/>. Međutim Albanci su tražili previše jer su imali većinu samo u skadarskom vilajetu name="SCG i Kosovo"/>. Zbog toga Turska nije udovoljila njihovim zahtevima. Kada je Srbija ponudila ustanicima zajednički rat protiv Turske oni su odbili i pridružili su se turskoj vojsci, kada je započeo Prvi balkanski rat<ref name="СЦГ и Косово"/>. --NekoPonovoLaze (razgovor) 22:03, 20. septembar 2009. (CEST)

Zaštita stranice

Ne bi smeo da zakljucas clanak i uredjujes. Stavi radovi u toku i pov oznake u clanak, a druga strane neka se suzdrži. -- Bojan  Razgovor  21:59, 20. septembar 2009. (CEST)

Zaštitio sam stranicu zbog "upornog vandalizma i upornog uređivanja od strane korisnika koji je dobio zabranu". Odlučio sam se za privremenu zaštitu, jer ne vredi da ga blokiram, uvek se vraća pod novim korisničkim imenom. Ukoliko zajednica smatra da je ova privremena mera neprihvatljiva, skinući zaštitu. Do tada, neću uređivati, ali ostaviću zaštitu da članak ne bude vandalizovan. Međutim, ukoliko se odlučimo za skidanje zaštite, očekujem da se poštuje šablon radovi u toku i da se sporna pitanja rešavaju preko stranice za razgovor.--Damjan /razgovarajmo/ 22:40, 20. septembar 2009. (CEST)

Rečeno ti je da staviš pov oznaku, pa ću se ja suzdržati.--NekoPonovoLaze (razgovor) 22:54, 20. septembar 2009. (CEST)

ako je tako, imamo dogovor! --Damjan /razgovarajmo/ 10:43, 21. septembar 2009. (CEST)

Članak sređen

Nakon prilično rada, članak je sređen. Sramota na šta je članak nekada ličio, prepun negativnih stereotipa o Albancima, tendencioznih mišljenja i albanofobije. Međutim, svemu tome jednostavno nema mesta na enciklopediji. Pošto se ovo pokazalo kao osetljiva tema, molio bih da se sve sporne izmene prvo predlože na stranici za razgovor. Unapred hvala. --Damjan /razgovarajmo/ 20:07, 22. septembar 2009. (CEST)

Etnička struktura u četiri pomenuta vilajeta

Prema albanskim izvorima, Albanci su činili većinu u sva četiri pomenuta vilajeta (kosovskom, skadarskom, bitoljsom i janjinskom) u 1912. godini[1]:

• In the Vilayet of Shkodra, the Albanians comprised 98.2%;
• in the Vilayet of Janina 59.1%;
• in the Vilayet of Manastir 54.1%
• and the Vilayet of Kosova, without the Sanjac of Shkup, 79.1% of the population.

Međutim, prema navedenom srpskom izvoru, činili su većinu samo u Skadarskom vilajetu. Stoga, sporni podatak ne mora ni ući u ovaj članak jer nije od presudne važnosti, već se rasprava može preneti u članke o demografiji dotičnih vilajeta.--Damjan /razgovarajmo/ 20:55, 22. septembar 2009. (CEST)

Taj albnaski izvor spominje Makedonce 1912. godine? Nego, pošto i Rastko i Kosova ne navode nikakve zvanične rezultate, moj predlog za kompromis. Skadarski vilajet je bio naseljen skoro isključivo Albancima, dok su ostali vilajeti bili etnički izmešani. -- Bojan  Razgovor  21:39, 22. septembar 2009. (CEST)

Pa Bojane, to što Makedonci 1912. nisu bili zvanično priznati kao nacija, ne znači da nisu postojali. U svakom slučaju, znamo da se misli na Makedonske Slovene. Inače, tvoj predlog je korektan, ukoliko se baš insistira na detaljima.--Damjan /razgovarajmo/ 21:44, 22. septembar 2009. (CEST)

Ali kako su ih izbrojali u tome je problem. -- Bojan  Razgovor  21:46, 22. septembar 2009. (CEST)

To stoji. Kolko ja znam, turski popis je obuhvatao samo veroispovest, pa je svako određivanje brojnosti nacija uglavnom licitiranje.--Damjan /razgovarajmo/ 00:52, 23. septembar 2009. (CEST)

Ti podaci su na kosovskom gebelsovskom sajtu, a navodno su uzeli podatke iz jednje srednjoškolske knjige iz Tirane.Dakle potpuno nepouzdano, a još imaju i Makedonce.--Delay (razgovor) 02:19, 23. septembar 2009. (CEST)

Može li bez kvalifikacija gebelsovski? -- Bojan  Razgovor  13:40, 23. septembar 2009. (CEST)

To je sa sajta Kosovskog indormacionog centra, kao deo čiste antisrpske studije, u kojoj ima ko zna koliko laži. Piše Published by KIC (Kosova Information Center).--Delay (razgovor) 13:54, 23. septembar 2009. (CEST) Taj sajt je dovoljan razlog da članak ne bude neutralan.Kako su dodali Makedonce to znaju samo oni i to je dokaz da taj popis ništa ne vredi.--Delay (razgovor) 13:57, 23. septembar 2009. (CEST)

Inače se taj izvor ne koristi u članku. -- Bojan  Razgovor  14:09, 23. septembar 2009. (CEST)

Tačno je da se izvor ne koristi u članku, ali njegovo korišćenje u člancima je sasvim legitimno. To je studija Istorijskog instituta u Prištini, koja je objavljena i na stranicama Kosovskog informacionog centra, a može se naći i na drugim mrežnim mestima, između ostalog na stranicama engleskog univerziteta: http://www.ess.uwe.ac.uk/kosovo/contents.htm. Svaki Istorijski institut sačinjavaju kvalifikovani saradnici, profesori, doktori nauka, akademici i drugi. Niko od nas korisnika Vikipedije nije u položaj da ospori takav izvor. Jedino što možemo je da navedemo i podatke druge strane i da čitaoci sami zaključe koji je izvor pristrasan. Ukoliko se na Vikipediji ne smeju koristiti podaci Istorijskog instituta u Prištini, onda se, po istoj logici, ne smeju koristiti ni podaci Istorijskog instituta u Beogradu.--Damjan /razgovarajmo/ 14:19, 23. septembar 2009. (CEST)

Problem je da je to publikovao Kosovski informacioni centar i na jednom i na drugom sajtu stoji ta oznaka. Dakle oni su sigurno veliki problem, jer mogu da falsifikuju što hoćeš, kako se i vidilo u raznim prevodima, o kojima smo već rnije imali prilike da slušamo.--Delay (razgovor) 14:23, 23. septembar 2009. (CEST)

Kako je izvor sa Rastka došao do svojih podataka? -- Bojan  Razgovor  14:26, 23. septembar 2009. (CEST)

Bez tendencioznih izmena

Molio bih korisnike da ne prave tendenciozne izmene u članku. Ovo nije članak o srpsko-albanskom sukobu i ne treba da se pretvori u njega. Kao što se u članku o Hrvatima ne potencira njihov genocid nad Srbima (za to postoji odgovarajući članak), kao što se u članku o Srbima ne potenciraju njihovi zločini (o tome takođe postoje odvojeni članci), tako ni u ovom članku o Albancima ne treba potencirati takva pitanja, već pružiti kratak pregled najvažnijih podataka o albanskom narodu.--Damjan /razgovarajmo/ 21:44, 22. septembar 2009. (CEST)

Problematična rečenica

Međutim, neočekivani uspeh ustanka i stvaranje autonomne Albanije je ugrozilo interese susednih država, koje su iste godine napale Otomansko carstvo i međusobno podelile oblasti naseljene Albancima

Tu se radi o dve činjenice, koje nemaju mnogo veze jedna s drugom, ali ovakom rečenicom se stvara taj utisak. Balkanski narodi su napali Otomansko carstvo bez obzira na Albance i njihovu autonomiju.To treba jasno razdvojiti bez novih rečenica, kojima se izvrće smisao istorije.--Delay (razgovor) 14:36, 23. septembar 2009. (CEST) Ovako neko sa strane bi stekao utisak da je Balkanski rat nastao zbog albanske autonomije.--Delay (razgovor) 14:36, 23. septembar 2009. (CEST)

U izveštaju međunarodne komisije, koji stoji kao referenca za tu tvrdnju, izvedena je upravo ta uzročno-posledična veza. Odatle sam i ja saznao za to. Ranije sam mislio kao ti. I molim te ovog puta dobro pretraži, nemoj me odmah optuživati za falsifikat.--Damjan /razgovarajmo/ 18:02, 23. septembar 2009. (CEST)

Pa baš se onda po takvoj rečenici vidi da je taj izveštaj pretenciozan. Možeš stvarno da napišeš te dve rečenice kao zavisnu rečenicu, ali one zaista u pravoj istoriji nemaju veze, jer nije Prvi balkanski rat nastao zbog autonomne Albanije. Jednostavno to nije istina.I to je teški pov.--Delay (razgovor) 18:17, 23. septembar 2009. (CEST) Mislim da moraš da dokažeš da je Balkanski rat nastao zbog autonomne Albanije ili da preformulišeš rečenicu, pošto je očito da to nije istina.--Delay (razgovor) 18:19, 23. septembar 2009. (CEST)

Dovoljno je samo dodati "prema mišljenju Međunarodne komisije za Balkanske ratove" ... --Damjan /razgovarajmo/ 18:22, 23. septembar 2009. (CEST)

Neodređene rečenice treba izbegavati. Ta rečenica može da znači da postoji ta veza, a ne mora da znači. Treba jasno da dokažeš da ta veza postoji, a ne da izvlačiš rečenice iz ko zna koga političkog konteksta, umjesto da uzimaš istorijski kontekst. Ta komisija je radila u političkom kontekstu.--Delay (razgovor) 18:26, 23. septembar 2009. (CEST) Ti treba da dokažeš ono što svi znamo da nije tačno, dakle dokaži da je Prvi balkanski rat nastao zbog autonomne Albanije.Kakve bi veze imala npr. Rumunija sa tim.--Delay (razgovor) 18:31, 23. septembar 2009. (CEST)

Nemam ja šta da dokazujem, niti moje mišljenje previše znači u ovim stvarima. 1913. godine je Karnegijeva zadužbina za međunarodni mir iz Vašingotona oformila Međunarodnu komisiju radi utvrđivanja uzroka i načina vođenja Balkanskih ratova. Komisija je okupljala univerzitetske profesore i stručnjake iz SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Austrije i Rusije. Putovala je Balkanom nekoliko meseci i prikuljala materijal. Po povratku u Pariz je objavila iscrpan izveštaj u kome iznosi sledeći zaključak o početku Prvog balkanskog rata: Srbi su požurili da se suprotstave planu "Velike Albanije" sopstvenim planom podele Evropske Turske između balkanskih država (Izveštaj Međunarodne komisije, str. 47).

Srbija je još od kneza Mihajla planirala da priključi te teritorije. Pre bih rekao da je poraz Turske u ratu sa Italijom više doprineo odluci članica Balkanskog saveza da napadnu Tursku. -- Bojan  Razgovor  17:54, 24. septembar 2009. (CEST)

Doprinela je opšta nestabilnost Turske. 1912. godine je buktao veliki albanski ustanak protiv carstva, koji su Crna Gora i Srbija pomagale oružjem i logistički. Nakon što je ustanak uspeo preko svih očekivanja, i Albanci su bili na domak granica njihove autonomije, Srbija je tražila od albanskih lidera da stanu na njenu stranu stranu u predstojećem ratu protiv Turske ili da bar ostanu neutralni. Albanske glaviše su na zboru odlučile da je srpski prodor ka jugu pretnja za „njihove“ teritorije i da će braniti teritorijalni integritet Otomanskog carstva. Time su izazvali veliki gnev srpske komande i optužbe za izdaju, što je kasnije kulminiralo masakriranjem albanskog civilnog stanovništa. Koga zanima može pročitati jedno Tucovićevo pismo iz tog perioda.

Međutim, sve ovo su suvišne i bespotrebno opterećujuće informacije za ovaj članak. Uopšte, u člancima o narodima ne treba previše detaljisati i raspredati o zločinima. Jednostavnije je preformulisati spornu rečenicu, odnosno razdvojiti dve tvrdnje. Predlažem sledeće:

Neočekivani uspeh ustanka i stvaranje autonomne Albanije je ugrozilo interese susednih država.<ref>[http://www.archive.org/details/reportofinternat00inteuoft Извештај међународне комисије за испитивање узрока и вођења Балканских ратова]</ref> U narednim mesecima, balkanski saveznici su napali Otomansko carstvo i međusobno podelili oblasti naseljene Albancima.

Rečenica je sad bolja, ali i dalje predstavlja tendencioznu tvorevinu toga političkog izveštaja. Dakle uspeh ustanka ostali balkanski narodi nisu gledali samo sa negativne strane, nego i sa pozitivne. Tada Albanci nisu predstavljali nikakvu veliku opasnost sem kada brane Tursku, što su delomično i činili. Srbija je naoružavala Albance, pa se po tome vidi da oni nisu bili nekakva opasnost, dok su se borili protiv Turske. Albanski stav da podržavaju Tursku je bio već nešto drugo, jer je ugrožavao namere balkanskih država da vrate svoje nekadašnje istorijske oblasti, koje su imali pre Turske okupacije Evrope.--Delay (razgovor) 23:29, 24. septembar 2009. (CEST)

Zaštita

Stranica je do daljnjeg delimično zaštićena zbog upornog unošenja latiničnog teksta od strane neregistrovanog korisnika.----László (talk) 00:58, 21. februar 2010. (CET)

Deakrtiviranje referenci

Zašto ovo? Da li je to neko novo pravilo za koje ja ne znam? --Jagoda ispeci pa reci 12:48, 21. februar 2010. (CET)

Mislim da se ne praktuje ubacivanje referenci na stranama za razgovor, pa se negde izbace znakovi za reference, stave u zagradu, ili neki drugi način sprečavanja uključavanja referenci. --93.87.166.51 (razgovor) 15:46, 21. februar 2010. (CET)

Hm, ja ne znam za takvu praksu. Zašto bismo to radili? Zašto bismo ukidali tu tehničku mogućnost na stranicama za razgovor? Osim toga, ne bi bilo ni prvi, ni poslednji put. Osim ako nije uvedeno neko novo pravilo za koje ja ne znam. --Jagoda ispeci pa reci 15:59, 21. februar 2010. (CET)

Vidim da se praktikuje (uglavnom od "aktuleno aktivnih" i trenutnih i i bivših admina), valjda ne postoji pisano već usmeno pravilo. --93.87.166.51 (razgovor) 16:09, 21. februar 2010. (CET)

---

Reference sam deaktivirao (a ne izbacio) zato što nije postojao odgovarajući tag ili šablon za njihovu prezentaciju ({{reflist}}). Onaj ko rado ubacuje tagove za reference (<ref>Referencirani materijal</ref>) u strane za razgovor (a i članke) treba da se pobrine da postoji i odgovarajući tag ili šablon za njihovu prezentaciju ({{reflist}}) inače softver prikazuje grešku. Ovdje je postojala greška. Onaj ko hoće shvatiće, a za gospodina anonimca i njegovo "mišljenje" me zaboli "leva štikla" ;) --Kašter (разговор) 16:20, 21. фебруар 2010. (CET)

Cudan sistem. Yar nije lakse bilo ubaciti {{reflist}} ?--Jagoda ispeci pa reci 18:37, 16. mart 2010. (CET)

Par gramatičko-stilskih grešaka.

Pošto sam relativno nov korisnik (u oblasti uređivanja, ne konzumiranja) wikipedie,
ne bih se upustio u prepravljanje stranica, već bih radije skrenuo pažnju na greške,
pa nek neki napredniji korisnik izmijeni.

Istorija...Prvi pomen albanskog jezika ("lingua albanesca") datira 1285. iz dubrovničkih arhiva.
Ovdje samo hvale riječi "iz" ili "od" i "godine", prije i poslije "1285."

Poreklo...Kavkaska teorija... Teritorija ove države se danas je teritorija ruske republike Dagestan."
Pretpostavljam da bi ispravka glasila:Teritorija ove države se prostire na današnjoj teritoriji ruske republike Dagestan.

Borba za nezavisnost...Turska šalje Derviš-pašu koji vojskom da privremeno razbija ustanak.
Turska šalje Derviš-pašu da vojskom privremeno razbije ustanak.,
Turska šalje Derviš-pašu sa vojskom da privremeno razbije ustanak. ili jednostavno izbaciti riječ "da".

Ratni i komunistički period ... Tokom vladavine Evera Hodže, na teritoriji NR...
Treba da stoji "Enver"

Jezik... Albanski jezik ima 2 dijalekta: gege, severno od reke Škumbin, i toske južno.
Mislim da je ispravno reći da se dijalekt "koristi" severno od reke Škumbin, a toske južno.
Ovako sastavljena rečenica ima formu kao da se govori o nekoj geografskoj odrednici ili sl.

Pozdrav svima,
Miljan (razgovor) 20:38, 9. decembar 2011. (CET)

Primjedbe

Autor ne napravio nekoliko grešaka. Zapravo se ne radi o Arbanasima (Šiptarima, Albancima), kod kojih mu dajem visoku ocenu, jer se njegovo poznavanje albanske istorije podudara sa mojim znanjem i literaturom do koje držim. Koliko god je korisnih i egzaktnih podataka izneo u vezi sa istorijom Albanaca, toliko je "umrljao" svoj rad uvođenjem srpskih plemena iz Stare Srbije, Zete i Brda koje cenjeni gospodin naziva crnogoskim plemenima. Naime, crnogorskim plemenima se mogu teritorijalno opdrediti ova plemena, jer ona zaista u novijoj istoriji egzistiraju na prostoru teritorijlne jedinice (nazovimo je tako, usled česte promene statusa) Crne Gore. Međutim, autor u nekoliko sledećih rečenica potvrđuje moju bojazan da će ih i definitivno krstiti istorijski nepostojećom crnogorskom nacionalnom pripadnošću, pa tekst gubi svaku dalju naučnu težinu. Tačno je da su srpska plemena Vasojevići i Kuči u srodstvu sa albanskim plemenima, da mnoga srpska plemena iz ovog područja imaju zajedničku istoriju, a u nekim slučajevima i poreklo sa plemenima Arbanaškim. Pozivati se na srpskog narodnog spisatelja Marka Miljanova, a ovako terminološki (ili znanstveno, što je još gore) grešiti, predstavlja pravu štetu. Dalje u tekstu se navodi progon srpskog i "crnogorskog" življa sa Kosova i Metohije (i severne Albanije). Šta je autor hteo da kaže? Da li je opet želeo teritoroijalno da odredi delove srpske zajednice i njihovo poreklo: da su se Srbi, koji su se nakratko doselili iz oblasti današnje Crne Gore na Kosovo, morali odma da beže u centralnu Srbiju pod prisilom i torturom? Možda i da su Srbi, koji su sačuvali svoju teritorijalnu odrednicu porekla, pa su se i dalje popularno nazivali Crnogorci, počeli raseljavati? Mada, sve će biti da je uveo u svoj istoriski tekst neistorijsku nacionalnu pripadnost koja jedva da je danas, 2011, napunila svoju petu godinu postojanja. Svakao da tada, u vreme migracija srpskog življa iz krša u plodne kosovske ravnice, nije bio ustaljen teritorijalni naziv za crnogorce, jer su srpske terotorije Stara Srbija, Zahumlje, Brda, te država Zeta imali mnogo dužu istoriju, tako da se bojim da otpada mogućnost da je autor teritorijalno odredio Srbe koji su bežali sa Kosova, a poreklom bili iz ovih krajeva, jer to ne bi imalo mnogo smisla (uzevši u obzir koliko je mlada bila srpska država crna gora u to vreme koje se navodi)

Vasojević Novak

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 109.93.125.57 (razgovor • doprinosi)

Izmjene korisnika Sonioa

@Sonioa: Poštovani/a — od Vas ubuduće očekujem da mi se obraćate sa uvažavanjem kako bi uopšte nastavili sa komunikacijom. U protivnom, rečenice poput „Jel si nacionalista pa imaš nešto protiv Albanaca i drugih naroda” su uvredljive i biće sankcionisane!
Drugo, Vi u članku Albanci iznosite notorne neistine:

1. Bez argumenata tvrdite da su: Memhed paša Ćuprilić, Mustafa Kemal Ataturk, Papa Kristo Negovani, Marko Bočar i Faruk I Egipatski, Albanci — gdje su dokazi?!
2. Nije uobičajno da se neki narod ponosi svojim zločincima kao što je Isa Boljetinac. Osim toga, to može biti okidač da se i na drugim sličnim člancima spiskovi proširuju na isti način, ili da se ovaj dopuni monstrumima iz posljednjih ratova;
3. Upitne ličnosti su čak i: Karlo Topija, Skenderbeg, Papa Kliment XI, Muhamed Ali Egipatski, Majka Tereza itd, i iskreno nemam ništa protiv da budu dio spika, ali o tome treba čuti mišljenje zajednice;
4. Nema ništa uvrjedljivo u činjenici da su samo koji vijek ranije kroz istoriju, preci današnjih Albanaca bili jedna mala marginalna grupa sličnih plemena na zapadu Balkana. Međutim, smatram da je itekako podrugljivo da današnji Albanci, koji pretenduju da za koju deceniju budu najbrojniji narod u okruženju i jedan moderan evropski narod, među najpoznatije sunarodnike ubrajaju skoro isključivo muškarce, najčešće iz reda tuđinskih vazala ili nekakvih pisaca, a svi ostali ostadoše upitni da li su uopšte Albanci...
5. Nadam se da ćemo imati spisak bez spornih ličnosti, koji će biti dopunjen raznim sportistima, pjevačima, glumcima... itd iz ovog naroda;
6. Što se tiče brojnosti populacije, ona obavezno mora biti argumentovana relevantnim izvorima, a ne kao u vašem slučaju za Tursku, 2 izvora za Italiju, Grčku itd. Ovi izvori su itekako upitni;
7. Ako se pozovete na neki od izvora, onda bi bio red da iznesete i cifru koja se navodi u izvoru — kao na primjer u trećem izvoru koji ste naveli za Italiju: I paesi di cittadinanza più rappresentati sono ... Albania (502.546)..., a ne da proizvoljno zaokružujete broj na 800.000 kao što uradite;
8. Ukupan broj — ponovo morate da se pozovete na izvor, a ne da vi sabirate vaše sporne brojke;
   

I na kraju da zaključim: Vi možete uređivati vikipediju prema vašim aspiracijama i manje-više (ne)tačnim izvorima, ali moja uloga savjesnog administratora jeste da te izvore provjerim. I onda kad zaključim da umjesto relevantnih činjenica unosite nekakvu propagandu, ja ću takve izmjene da poništim. Upozoravam vas: unošenje netačnih podataka je vandalizam, a on je kažnjiv! Reverti su takođe kažnjivi! Uvrede na ličnoj osnovi i optužbe kakve ste iznijeli su takođe kažnjive! Prijatno! Radovan ⁂ 22:00, 7. jul 2017. (CEST)

Albanci Indoevropski Narod

Albanci Indoevropski narod? Da li autor teksta vlada činjenicom da albanski jezik nema ni jednu jedinu riječ iz tzv. Sanskrita?

Rec "Alba"

Rec "Alba" znaci boja "Beo, Belo, Bela". To je stara keltska rec. Nema nikakve veze sa Siptarima koji su dosli iz Kavkazije za Evropu za vreme Turaka.

Uklanjanje Tajne srpskog jezika kod Hiperborejaca

Ovo delo se zasniva na šarlatanizmu i narodnoj etimologiji i kao takvo valjalo bi ukloniti svaki pomen ove knjige.

Car Srba, Grka i Arbanasa? Dimitrije Bohdanović moke nikakav relevantan izvor za ovu tvrdnju, niti on sam navodi bilo kakav izvor. Osim toga, već je više puta dokazano kako ova teza nema nikakvog uporišta u činjenicama.