Razgovor:Aprilski rat/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

pregled

molim vas, pregledajte članak, ispravite greške neutrališite da ga kandidujem za izabranog!--Orlović 23:02, 17. maj 2006. (CEST)

ako netko ima informacija, neka doda podatke o gubicima u kutijicu--earth shaker 16:38, 3. jun 2006. (CEST)

Greška u tekstu

Potkrala se jedna greška u tekstu, a ona glasi: "Taj protokol je podrazumevao da Jugoslavije bude pošteđena učešća u ratu, ali bi nemačke trupe imale pravo da preko njene teritorije prelaze u Grčku" Protokol nikako nije podrazumevao prelazak stranih trupa preko naše teritorije. Uostalom, pogledajte naslovnicu Politike nakon potpisivanja pakta:

http://img411.imageshack.us/img411/3297/tripartitepact1kmjd3.jpg

Ima jedna greška.Bogdan Maglić.Link šalje na naučnika Bogdana Maglića a ne na generala.--Vule91 (razgovor) 19:29, 8. decembar 2007. (CET)

Ima desetine činjeničnih grešaka u tekstu. Hitler je predloženim sporazumom garantovao Jugoslaviji neutralni status - od nje Nemci neće tražiti ništa posebno, već da i dalje ispunjava svoje trgovačke i druge obaveze prema nemačkom Rajhu, kao i da se neće zahtevati prelaz nemačkih trupa preko Jugoslavije, što je bio predmet velikog straha kod mnogih u Jugoslaviji. [1] —Jakša (razgovor) 19:59, 31. jul 2008. (CEST)

Potpuno je tačan gornji komentar o tome da Nemci nisu zahtevali prolaz do Grčke. Da je to tačno potvrđuje knjiga "Istina o 27 martu" Miodraga Jankovića i Veljka Lalića. Nemci su već imali prolaz do Grčke preko Bugarske u slučaju potrebe. Englezi su sa svoje strane vršili sve pritiske da na svaki način uteraju Jugoslaviju u rat. slavne

Izabrani

Da li ovaj članak i dalje može da bude izabrani pored nalepnica?--Vojvoda razgovor 19:10, 31. jul 2008. (CEST)

Izmene u tekstu

Izmenio sam delove pod nalepnicom, izbacio nacionalističke komentare i govore mržnje, i trudio se da se držim istorijskih činjenica i analiza. Preporučujem da neko pregleda izmene i dopuni ukoliko se nađe greška ali da ne briše izmenjeni deo jer je potrebno da se ostavi deo gde se govori zašto je brzo pala Jugoslavija

Prosto je neverovatno da pored ovolikog teksta nema u preporučenoj literaturi ni jedne knjige, ne pominje se nijedan izvor, ništa. Kakav je ovo odličan tekst? Pored prepravki ovde treba puno citiranja izvora. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 00:47, 11. avgust 2008. (CEST)

Pa i nije više sjajan. Skinut je sa spiska. Niko se nije setio da obriše šablon sa stranice za razgovor. Pozdrav, --Kraljević Marko (razgovor) 09:19, 11. avgust 2008. (CEST)

Preuređenje članka

Planiram da preuredim članak i da dodam neke nove informacije. Zato bih hteo da preduhitrim moguće primedbe u vezi sa podacima o rasporedu snaga pred izbijanje sukoba. Podaci su preuzeti iz Vojne enciklopedije koja je i navedena kao izvor. Međutim, kako se radi o prostom nabrajanju jedinica i njihovih položaja, ovaj deo teksta nije moguće u toj meri izmeniti da niko ne može da prepozna njegov izvor i da kaže da je to prepisano iz Vojne enciklopedije. Smatram da se u ovom slučaju ne radi o značajnijoj povredi autorskih prava, pa ću iz istog izvora u članak uneti i raspored jedinica jugoslovenske vojske. Ukoliko neko ima primedbe na ovo što sam izneo neka mi se obrati na mojoj stranici za razgovor. --Kraljević Marko (razgovor) 23:50, 5. decembar 2008. (CET)

Ne sviđa mi se prevelika količina podataka samo za 6. april. Kad se doda još do 17. aprila, članak će biti preglomazan. -- Bojan  Razgovor  17:43, 28. decembar 2008. (CET)

Bombardovanje Beograda

U ovom članku doslovce stoji „ U toku bombardovanja 6. i 7. aprila poginulo je 10.000 Beograđana“, a u članku Bombardovanje Beograda 1941. spominje se cifra od 2.274 poginulih. Meni je realnija ova druga cifra. Šta je od ovog istina?--Svift (razgovor) 23:13, 21. jul 2009. (CEST)

Revizija

Ovu sam reviziju vratio prvenstveno zbog pravopisa. Verovatno tu ima korisnih stvari. -- Bojan  Razgovor  18:04, 31. decembar 2009. (CET)

Slika

Uklonio sam ovu sliku iz članka jer 99 odsto ona nije snimljena za vreme Aprilskog rata u Beogradu, a ni kasnije. Viseći most kralja Aleksandra je minirala Jugoslovenska vojska uoči ulaska nemačkih snaga u prestonicu. Postoji gomila slika tog srušenog mosta koje su upravo Nemci snimili tokom okupacije. Ova slika je najverovatnije snimljena tokom 1944. u Budimpešti.--Svift (razgovor) 10:45, 9. april 2011. (CEST)

Niski dohodak po glavi stanovnika i mala industrijska baza onemogućili su proizvodnju dovoljne količine suvremenog oružja doma, kao i uvoz takvog oružja. Dohodak po glavi stanovnika 1938. procijenjen je na 3 100 dinara (oko 70 dolara), a cijene uvoznog oružja u studenom 1938. kreću se ovako. Laki tenkovi (12-15 t) 2 500 000 dinara, teški tenkovi (20-25 t) 5 000 000 dinara, teški kamioni 90 000 dinara, haubice 150 mm (M 36) 3 500 000 dinara, lovački avioni bez naoružanja 1 750 000 dinara, bombarderi bez naoružanja 4 500 000 dinara.

14. travnja kralj i njegovo uže društvo, a dan kasnije Simović i vlada te praktično svi sudionici nedavnog udara pobjegli su iz zemlje s jedne zračne luke kraj Nikšića. Samo mali dio jugoslavenskih vojnika izbjegao je zarobljavanju, i to privremeno. Mali dio mornarice u sastavu od 2 torpedna čamca i 1 podmornice pobjegao je u Egipat, a dio zrakoplovstva (60-70 aviona) odletio je iz zemlje. Oko 1 500 vojnika pobjeglo je u Grčku. Vojnike su uskoro zarobili Nijemci, a 44 aviona je kratko vrijeme nakon bijega uništio napad njemačkih bombardera u zračnoj luci Paramythia blizu Janjine u sjeverozapadnoj Grčkoj. Oko 20 drugih aviona odletjelo je u Egipat. Prema najranijim njemačkim službenim podacima broj ratnih zarobljenika iznosio je 6 298 časnika i 337 864 dočasnika i vojnika, sve Srba. Prema američkim izvorima koji se temelje na zaplijenjenim njemačkim ispravama, Nijemci su zarobili oko 254 000 vojnika i časnika, računajući samo Srbijance. Pišući kasnije na osnovi potpunije evidencije, Terzić tvrdi da je zarobljeno oko 375 000 ljudi, od toga su 30 000 zarobili Talijani. Nakon puštanja raznih kategorija ljudi, uključujući neke bolesnike, on procjenjuje da je na kraju ostalo oko 200 000 ratnih zarobljenika u Njemačkoj, a 10 000 u Italiji, te da su 90% njih bili Srbi. Još kasnije njemački službeni izvor procjenjuje broj jugoslavenskih ratnih zarobljenika u Njemačkoj 21. lipnja 1941. na 181 258, uključujući i one koji su pušteni, pobjegli ili umrli. Od tog broja 13 559 bili su časnici. Na njemačkoj strani u Travanjskom ratu bio je samo 151 ubijeni, 392 ranjena i 15 nestalih. U svom naletu na Beograd, 41. oklopni korpus izgubio je samo jednog časnika, žrtvu civilnog snajpera.

Odlomak iz knjige

• Ovo je odlomak iz knjige treba izbaciti nebitne detalje, prepričati članak i neenciklopedijske komentare.

1941. 6. aprila, Napad Nemačke na Jugoslaviju i slom Jugoslavije. Ima mnogo pitanja koja nikad neće dobiti odgovor, a pre svega šta je radila vlada od 27. marta do 6. aprila, a šta vojska i njeni komandanti.

Ostaje kao činjenica, da su oni, koji su organizovali puč, morali znati da će Hrvati, čim počne rat, izazvati rasulo u vojsci, pa su bar oni mogli i morali, u okviru svoje nadležnosti, da deluju. Na žalost, i oni su omanuli, i to u času, koji je bio sudbonosniji, mada i teži, no puč koji su izvršili. Uz to, na svim svojimm komandnim mestima zadržani su hrvatski generali i ostali „časnici”, od kojih su se, ubrzo po osnivanju Pavelićeve Endehazija, u njenoj vojsci našli: 31 general, 228 pukovnika, 245 p. puk, 254 majora, 1. 005 kapetana i 417 poručnika jugoslovenske kraljevske vojske!

Sa tolikim brojem izdajnika, da je čak vojska i bila bolje opremljena i bolje organizovana, nije se moglo ništa učiniti.

General Milan Nedić, kad je, pod Nemacima, stupio na čelo vlade „Narodnog spasa”, u svom prvom obraćanju srpskom narodu, 1. sept. 1941, rekao je:

„Šesti april nije srpska, već jugoslovenska sramota”.

Ipak, treba biti pošten, taj kratki rat bio je i ostao velika naša sramota (posebno Nedićeva, kao komandanta Treće armije u Makedoniji, kroz koju su se Nemci, iz Bugarske, prosto prošetali). Većina jedinica nisu opalile ni jedan metak, a bilo je i takvih, u kojima je grdna većina vojnika bila srpska, i komandanti srpski, pa ista slika, isto kapitulantstvo! Kao da je sa 27. martom, sav naš patriotizam ispario! Što je najgore, mi i nismo doživeli poraz, jer rata i nije bilo. Ima svedočanstava da su i Nemci bili iznenađeni. Rat sa nama pretvorio se u njihove manevre, sa zamišljenim neprijateljem.

Baš zato, ostaće kao svetli primer podvig pilota koji su se, uprkos zabrane hrvatskih komandanata, digli sa svojim avionima u nebo, i prkosili svojim herojstvom daleko nadmoćnijem neprijatelju. Trebalo je, međutim, da prođe 56 godina, pa da im „zahvalna otadžbina” podigne (jedan očajno ružan) spomenik, pa i tada bez prisustva tzv. Jugoslovenske vojske!, što je još jedan znak da Titova omraza protiv svega što je mirisalo na srpstvo, i u bivšoj njegovoj vojsci –traje.

U vreme sloma Jugoslavije, Tito će u svom izveštaju Kominterni napisati, da je do njega došlo zbog „hegemonističke vladavine velikosrpske buržoazije, zbog njene 20 godišnje politike nacionalnog i socijalnog porobljavanja i ugnjetavanja”.… ne pominjući da komunisti i nisu učestvovali u ratu, što će kasnije, jedan visoki hrvatski funkcioner, Vrhovec, pravdati time – da takvu državu i nije trebalo braniti!

Desilo im se, međutim, da ni njihovu državu, koju su stvorili u svemu po svom idealu, komunisti opet nisu branili, bivajući u prvim redovima njenog rasparčavanja. Bombardovanje Beograda, koje je počelo u 7 časova izjutra, 6. aprila, bio je jedan takav divljački atak koji se mogao obrušiti na jedan grad i na jedan narod, samo ako je nošen besprimernom mržnjom. S obzirom da je naša artiljerija ubrzo ućutkana, kao i avijacija, oni su se bez ikakvog straha iživljavali, kao na kakvoj vojnoj vežbi, u gađanju nebranjenih ciljeva, ne štedeći čak ni dečje porodilište!

Tim bombardovanjem, u stvari, rešen je ceo rat, jer je već prvog dana, sve što je imalo bilo kakav taktičko – strategijski karakter, i u vojnom i u civilnom pogledu, bilo razoreno i uništeno, tako da je država bila potpuno paralisana. Ima dokaza da su plakati o mobilizaciji, koja je proglašena tek 7. aprila!!!, lepljeni u nekim gradovima, kao u Sarajevu, tek – 12. aprila.

Dezorganizacija je bila takva, da niko nije znao dokle su Nemci stigli, a vlada nije znala čak ni da je kapitulacija potpisana. Simović je na nekoliko užurbanih sednica, sa kojih ne postoje ni zapisnici, lažno obaveštavao vladu o stanju na „frontu”, sve dok im nije bilo rečeno da hvataju put za Nikšić, odakle će se avionima prebaciti do Saveznika. Kakva je dezorganizacija bila, prava je enigma kako je i to sa avionima uspelo, sem ako ih Nemci nisu pustili da pobegnu.

Patrijarh u svojim Memoarima tvrdi da se više „mislilo na spasavanje vlade i svojih porodica, nego o spasavanju države i naroda”.

I zar je onda čudo, što se takva vlada ponašala onako kako se ponašala tokom celog rata! I zar je onda čudo, što je jedan mladi kraljevski diplomata, po imenu Zoran Sv. Tomić, u svojoj knjizi „Grobari srpstva na Temzi”, podigao optužnicu protiv svih njih, tražeći od narodnog suda da se svi, na čelu sa Slobodanom Jovanovićem, osude na smrt.

Akt o vojnoj kapitulaciji Jugoslavije, potpisan je 17. aprila 1941. Pre toga, već 10. aprila u Zagrebu je proklamovana Nezavisna država Hrvatska, a dan pre početka rata, 5. aprila, dva Slovenca, Kulovec i Krek, ministri u vladi Simovića, preko nemačkog otpravnika poslova u Beogradu, tražili su od nemačkog Rajha, „pošto je njima njihova zemlja preča negoli jug. država”, da Slovenija dobije ili samostalnost ili da budu u sastavu sa Hrvatskom.

Kolone zarobljenika krenule su ka Nemačkoj. Preko 300 hiljada što vojnika, što oficira. Tamo su klasifikovani po nacijama. Ostali su samo Srbi.

U zemlji, u bivšoj Jugoslaviji, koja je odmah raskomadana, između Italije, Mađarske, Hrvatske, Bugarske i Nemačke, nastao je neviđeni progon i istrebljenje Srba. Posebno u Hrvatskoj, gde se sve prebacuje na ustaše.

Međutim, broj ubijenih uvek govori i o broju ubica! A ubijenih je nekoliko stotina hiljada, mada ima podataka i čitav milion, pogotovu kad se njima dodaju i žrtve iz Bosne i Hercegovine, iz okupacione zone Mađarske, a i Bugarske, kao i Šiptarluka.

Pred navalom terora, počele su da pucaju i prve srpske puške u cilju samoodbrane, u svim krajevima bivše Jugoslavije, verovatno najpre u Hrvatskoj i Hercegovini. Kako još komunisti nisu preuzeli kontrolu nad tim spontanim ustancima, oni nisu ušli u nomenklaturu kasnije proglašenih i slavljenih praznika ustanaka, uostalom kao što ni poginuli piloti iznad Beograda, nisu računati u borce protiv „nemačkog fašizma”, iako je neprijatelj bio isti, i 6. aprila, i posle 22. juna, kada su Nemci napali Sovjetski Savez, i kada su se komunisti tek onda setili da počnu sa organizovanim otporom protiv okupatora, kao svoj dug prema prvoj zemlji socijalizma. Ono što je od Srbije ostalo, a to je bilo manje od pretkumanovske Srbije, potpalo je pod nemačku Vojnu upravu, koja će krajem avgusta 1941, posle privremene komesarske uprave koju je vodio Milan Aćimović, bivši min., un. dela, ustanoviti vladu generala Milana Nedića. Ta vlada zaslužila je svoj naziv „narodnog spasa” u najvećoj meri time, što je uspela da organizuje prijem srpskih izbeglica, što su sa svih strana hrlili ka matici, koja ih je, i sama u teškom stanju, oberučke prihvatila, deleći sa njima celo zlo koje nas je snašlo.

Došli su i Slovenci, koje su Nemci iz okoline Maribora proterali, i njih smo bratski prihvatili,

Izvor:Slobodan Turlakov ,Vodič za Srbe početnike

Neusaglasene cifre

Od oko 4000 artiljerijskih oruđa, mnogo je bilo zastarelo i zavisilo od konjske vuče, ali oko 17.000 atiljerijskih oruđa je bilo relativno moderno, uključujući 812 čehoslovačkih antitenkovskih topova od 37mm i 47mm.

Dakle nesto ne stima...ili je bilo 40.000 artiljerijskih orudja sto je premnogo, ili je bilo oko 1.700 relativno modernih. Ovako kako sada stoji u clanku je potpuno nelogicno. Molim da to promenite.

217.151.144.202 (razgovor) 13:43, 4. septembar 2019. (CEST)Navigator

Datoteka na Ostavi koja se koristi na ovoj stranici ili njenoj stavci na Vikipodacima predložena je za brzo brisanje

Zdravo! Sledeća datoteka na Ostavi koja se koristi na ovoj stranici ili njenoj stavci na Vikipodacima predložena je za brzo brisanje:

• Invasion of Yugoslavia lines of attack Why We Fight no. 5.jpg

Učestvujte u raspravi o brisanju na stranici predloga. —Community Tech bot (razgovor) 14:52, 25. maj 2022. (CEST)