Razgovor:Dejan Medaković/Arhiva 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Jel možemo ove slike da ubacimo i u članak na engleskoj vikipediji?--Војвода разговор 09:51, 23. април 2010. (CEST)

Slike treba prebaciti na ostavu, onda ce biti dostupne svima, ne samo Englezima. --Јагода испеци па реци 09:56, 23. април 2010. (CEST)

Ovaj članak je započet na ćirilici a taj tekst je prelepljen verovatno kopijom nekog predgovora/beleške o autoru ili slično. Mislim da treba da se vrati prethodna verzija a podaci iz ove verzije da se iskoriste za dopunjavanje (na primer o nagradama i članstvu u stručnim i naučnim udruženjima).--Војвода разговор 07:26, 12. новембар 2010. (CET)

Latinična verzija

Ovo je tekst latinične verzije prelepljen preko ćirilične, veliki broj podataka može i trebalo bi da se iskoristi za dopunjavanje postojećeg teksta članka (ako je neko rapoložen može to da uradi a ako ne ja ću sigurno u dogledno vreme stići da to obavim).--Војвода разговор 07:32, 12. новембар 2010. (CET)

Dejan Medakovic je rodjen u Zagrebu,7. jula 1922. godine u staroj i uglednoj srpskoj porodici.Otac Djordje bio je ekonomista,majka Anastazija domacica.Deda po ocevoj liniji,dr. Bogdan Medakovic, bio je vodja Srba u Hrvatskoj u vreme Austrougarske monarhije,sef Srpske samostalne demokratske partije i predsednik Hrvatsko-srpske koalicije,kao i predsednik Hrvatskog sabora 1908-1918.Pradeda Danilo boravio je u Srbiji;bio je u sluzbi kneza Milosa i kneza Mihaila.Po majcinoj liniji (Rajici),pripada austrijskom vojnom plemstvu od Lonje. Nizu gimnaziju je zavrsio na Badiji,pored Korcule.Gimnaziju je zavrsio u Sremskim Karlovcima.Za vreme rata zivi kao izbeglica u Beogradu.Od 1942. do 1946. radi kao asistent-volonter u Muzeju kneza Pavla u Beogradu (danas Narodni muzej).Od 1946. do 1952.godine sluzbuje u Muzeju grada Beograda,Ministarstvu za nauku i kulturu FNRJ i Saveznom zavodu za zastitu spomenika kulture;od 1952. do 1954. radi u Istorijskom institutu SANU.Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1949. godine(grupa za istoriju umetnosti),a na istom fakultetu odbranio je i doktorsku tezu "Grafika srpskih stampanih knjiga XV-XVII veka" (1954);neposredno nakon toga biva izabran za asistenta na istoj studijskoj grupi,a docent postaje 1957.Godine 1962.izabran je za vanrednog profesora,a 1967. za redovnog profesora Filozofskog fakulteta.Godine 1958. Medakovic je boravio na tromesecnoj specijalizaciji u Nemackoj,a 1964/65. godine postao je stipendista fondacije Alexander von Humbolt i tu godinu provodi na radu u Centralnom institutu za istoriju umetnosti u Minhenu.Jedno vreme (1971-1973.) obavljao je i funkciju dekana Filozofskog fakulteta,kao i citav niz drugih duznosti-bio je upravnik Odeljenja,predsednik Saveta,predstavnik fakulteta u Univerzitetskom savetu.Od osnivanja Instituta za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu,maja 1968,Medakovic je clan Naucnog veca ovog Instituta.Na Beogradskom univerzitetu radi od 1954. do 1982.godine,kada na sopstveni zahtev odlazi u penziju.Za dopisnog clana SANU izabran je 27.aprila 1972,a za redovnog 7.maja 1981.godine.Izabran je i za redovnog clana Evropske akademije nauka i umetnosti (1995.),austrijskog Drustva za proucavanje 18.veka,Lajbnicovog drustva u Berlinu (2001.);bio je clan Saveta Matice srpske u Novom Sadu,kao i predsednik Skupstine Vukove zaduzbine (tri mandata).U SANU je obavljao citav niz funkcija;bio je sekretar odeljenja istorijskih nauka (1981-1985.),generalni sekretar (1985-1994.),a 11.februara 1999. izabran je i za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti (tu funkciju obavlja do 2003.godine).

U Matici srpskoj rukovodio je programom istrazivanja u oblasti istorije umetnosti.Odmah po osnivanju Odeljenja za likovne umetnosti 1964. Medakovic je postao sekretar ovog Odeljenja,a istovremeno i clan Predsednistva i tu duznost je vrsio do 1986.godine.Bio je jedan od pokretaca a potom i glavni urednik casopisa "Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske",prvog casopisa kod nas posvecenog iskljucivo istoriji umetnosti (izaslo 30 tomova).U svom istrazivanju interesovao se za sirok raspon tema od srednjevekovne umetnosti do modernog slikarstva,ali je teziste njegovog rada na srpskom baroknom slikarstvu,srpskim kulturnim prilikama u 18.veku i srpskom slikarstvu 19.veka.Stvarao je i u oblasti knjizevnosti.Pisao je sve vrste naucnih radova,od eseja,prikaza i prigodnih reagovanja na politicka i umetnicka desavanja,do monografija i sintetickih pregleda.Njegove studije su brizljivo inventarisane i sabrane u nekoliko knjiga.U knjizi "Srpski slikari 18.veka-likovi i dela" sabrana je 21 studija o slikarima od Zefarovica do Jovanovica.U knjizi "Putevi srpskog baroka" objavljeno je 25 studija o baroknoj umetnosti.Veliki broj studija objavljen je u knjigama "Svedocenja","Istrazivaci srpskih starina" i "Barok kod Srba".Pisao je i celovite preglede za "Istoriju srpskog naroda" (cetvrta,peta i sesta knjiga),i u knjigama "Srpska umetnost u 18.veku" i "Srpska umetnost u 19.veku".Bavio se i pitanjima vezanim za pojedine crkvene spomenike;objavljene studije na tu temu su "Hilandar","Savine","Sent Andreja","Sveta Gora Fruskogorska".Objavio je i knjigu "Letopis Srba u Trstu".Ostala dela: "Srbi u Becu","Srbi u Zagrebu","Beograd u starim gravirama","Grafika srpskih stampanih knjiga","Izabrane srpske teme","Pisma";autor je i pet zbirki pesama ("Motivi"http://www.youtube.com/watch?v=j0LHvKo269k,"Kamenovi","Umir","Niska","Znak u kamenu" i "Zavestanje"),kao i cuvenog ciklusa "Efemeris",pet knjiga autobiografske proze.Medakoviceve knjige su prevedene na engleski,nemacki,italijanski,madjarski,francuski i ceski jezik.

Predavao je na nizu evropskih univerziteta,akademija nauka i naucnih instituta,ucestvovao na mnogim naucnim skupovima u zemlji i inostranstvu.U SANU je bio predsednik organizacionog odbora medjunarodnog naucnog skupa "Zapadnoevropski barok i vizantijski svet" (1989.).

Dejan Medakovic je preminuo 1.jula 2008.godine u Beogradu.

Odlikovanja

• Herderova nagrada (1990)
• Gindely nagrada (1987)
• Oktobarska nagrada grada Beograda (1990)
• Specijalna Vukova nagrada; Godisnja nagrada Prosvete (1981)
• Orden Sv.Save I stepena (1990)
• Veliki krst za zasluge Savezne Republike Nemacke (1990)
• Krst prvog reda Republike Austrije za zasluge u nauci i kulturi
• Zlatna medalja predsednika Republike Madjarske
• Orden Vuka Karadzica I stepena
• Sedmojulska nagrada Srbije (1989)
• Orden Katarine grof. Celjske I stepena (2007)

Medaković nije učio gimnaziju u „Badiji na ostrvu Korčuli“. Badija nije mesto na ostrvu nego najveće ostrvo u Korčulanskom kanalu (1km²) koje franjevci iz Bosne naseljavaju 1392. i prave samostan gde je bila i škola. Napustili su ga 1950 godine. --Drazetad (razgovor) 13:47, 20. avgust 2015. (CEST)

Kandidat za dobar članak na raspravi

Radio sam na članku više mjeseci tokom sadašnje i prošle godine. Kandidatura se poklapa sa stogodišnjicom rođenja dr Dejana Medakovića, titana srpske nauke i nacionalnog pregalaštva. Svi komentari i konstruktivne kritike su dobrodošli. — Sadko (riječi su vjetar) 00:54, 17. jul 2022. (CEST)

Komentari

 Komentar: Sve pohvale za samostalno pisani tekst. Jedina zamerka koju mogu navesti su crvene veze ali to svakako nije nešto toliko značajno. Članak ima moj glas. — HoneymoonAve27 (razgovor) 19:12, 19. jul 2022. (CEST)

 Komentar: Članak je veoma dobro urađen i navedeno je sve taksativno vezano za Medakovićevu biografiju. Podržavam da članak postane dobar i glasaću ZA.— Soundwaweserb (razgovor) 22:18, 19. jul 2022. (CEST)

 Komentar: Nemam kritika na članak, prema mom mišljenju ispunjava kriterijume za odabir. — Ranko Nikolić (razgovor) 00:44, 20. jul 2022. (CEST)

 Komentar: Iako mi je veoma drago da se autor odvažio da samostalno piše članak, što u ovakvom kontekstu dge se uglavnom prevodi, posebno treba pozdraviti, članak ipak nije za dobar jer nije pokrio glavni deo onoga zbog čega je ovaj čovek enciklopedijski relevantan, a to je njegov naučni rad. Dobro je što su izneti neki njegovi politički stavovi, ali isto tako, čak štaviše, sam očekivao da pročitam nešto gde je on kao istoričar umetnosti napravio svoje prodore tj. šta je suma sumarum njegovog rada u istoriji umetnosti. To fali. A to je ključno, jer je tema biografija istoričara umetnosti. — Ivan VA (razgovor) 16:22, 20. jul 2022. (CEST)

@Ivan VA: Postoje barem tri pasusa o njegovom naučom radu. Slažem se i uvažavam konstruktivnu kritiku da bi moglo i trebalo još, međutim pouzdanih izvora ili cjelovitih pregleda naučnog djela Dejana Medakovića, osim uopštenih zaključaka o značaju, za sada nema. Mogao bih da uzmem njegove knjige o srpskom baroku i izvlačim zaključke, međutim takav pristup iz očiglednog razloga nije dobar. Dvije lokalne biblioteke kojima imam pristup, Scidenks, Akadimija, sajtovi sa naučnim radovima i druge pretrage daju nula rezultata po pitanju relevantnih osvrta/rezultata rada/kritičkih osvrta/pregleda naučnih doprinosa gospodina Medakovića. Ukoliko ti je poznata literatura, slobodno me uputi.

On jeste po vokaciji istoričar umetnosti, međutim u pitanju je jedan od rijetkih pojedinaca koji je značajan na naučnom polju, polju književnosti (možda i najbolji memoarista u posljednjih nekoliko decenija i solidan pjesnik) te djelovanju u nacionalnim prvorazdenim institucijama, gdje je slobodno iznosio stavove o najvažnijim temama kada su mnogi akademici i pripadnici srpske elite ćutali, posebno u izrazito krizno vrijeme, slično kao nekada Jovan Cvijić. — Sadko (riječi su vjetar) 18:52, 20. jul 2022. (CEST)

@Sadko: Evo ovlaš pretragom sam našao na ovaj isečak rada koji govori o njegovoj književnosti. Možda bi daljom pretragom naišao na ceo rad. Inače, svakako ne treba ti da izvodiš zaključke, ali sam prilično siguran da je većina Medakovićevih knjiga dobila svoju recenziju u relevantnim naučnim časopisima. Tj. iz istorije umetnosti ako se gleda taj aspekt njegove biografije. I tu treba tražiti. Znači tražiš recenzije dela. I tražiš šta ima po časopisima oko godina kad je neko njegovo delo objavljeno. Prilično sam siguran da za čoveka koji je ispunio stroge kriterijume i postao akademik, toga ima baš mnogo. U sadašnjem boliku okosnica ovoga članka je ustvari nekrolog koji je uvek štur. I takvih imamo ovde na projektu dosta i nisu dobri članci. Evo primera radi ja sam koristio nekrologe za izvor u nekim biografijama, ovde, ovde i ovde, primera radi. A ima ih još i drugih, kao ovde i ovde. Ali to nisu dobri članci. Članak u sadašnjem obliku je šturi nekrolog sa odeljkom sa pododeljkom o politici, što je za pohvalu, ali nije on enciklopedijski relevantan zbog tih stavova, primarno. Nema ni kompletne bibliografije njegovih radova. Moj ti je savet, ako hoćeš ozbilno da se posvetiš ovom članku, da kopaš puno dublje. Imaš cobiss, gledaš poznate časopise gde mogu biti recenzije, prilično sam siguran da ima i neka monografija na njegovu temu, jer SANU uvek izdaje takve kad neko od njihovih umre. Imaš phedoru — traži ga u disertacijama, imaš gugl scholar. Ne znam gde živiš tj. koliko si blizu kvalitetnoj biblioteci. Al sam siguran da može od njega da se iskopa više od dva nekrologa. — Ivan VA (razgovor) 23:03, 20. jul 2022. (CEST)

Naišao sam ranije na rad. Nemam pristup istom. Nekoliko portala sa naučnim radovima gdje ima da se iskopa po nešto, traže novčanu nadoknadu radi pristupa.

Veoma moguće da postoje recenzije u publikacijama ili zbornicima MS ali njima nemam pristup. Ne pišem naučni rad o Dejanu Medakoviću, već enciklopedijski članak sa svim osnovnim informacija o životu i radu koje, prema mom mišljenju, jesu sadržane.

Ne slažem se da je u pitanju samo još jedna nekrolog. Ključne tačke o korjenima, životu, radu, stavovima, nagradama i djelima čovjeka su i više nego pristojno pokrivene. Takođe je obimniji i sveobuhvatniji od svih linkovanih primjera.

Želio bih napomenuti da članak nije predložen za sjajan, nego dobar. Pogledaj sa kakvim sadržajem je izabran članak o Miloradu Ekmečiću na en.viki pa napravi uporednu analizu.

Kompeltna bibliografija, kako navodiš, obuhvata sve knjige, naučne radove, recenzije, priloge, publikacije i drugo. Nije neophodno da se navodi kompletna bibliografija, otuda i Odabrana stručna dela.

Ozbiljno sam se posvetio članku, sa onim što mi je trenutno na raspolaganju. Ukoliko se ukaže prilike, biće dodatnih dopuna. Nadam se da će to biti uskoro, pošto su najavljena reizdanja Medakovićev djela izdavačke kuće Prometej.

I još jednom, svakako uvažavam i cijenim konstruktivnu kritiku. — Sadko (riječi su vjetar) 00:11, 21. jul 2022. (CEST)

U linkovanom članku sa en.wiki o Ekmečiću je data kratka recenzija njegovog naučnog uopusa. U ovom članku toga nema nigde i zato ne zadovoljava kriterijum pokrivenosti teme. Članak se u svojim ključnim izvorima, osim u par slika i pasusu, ne razlikuje od članaka koje sam ti linkovao koji su pisani na bazi nekrologa. Nisi ni pretražio izvore koje sam ti naveo, a hoćeš da kandiduješ članak pošto poto u izabrane. Što se tiče plaćenog rada, pitaj Ivanu Madžarević da ti ga oslobodi. Vikimedija Srbije ima deo godišnjeg budžeta koji služi za rad zajednice. Ako se rad koristi za pisanje članka, platiće da se oslobodi. I u tom smislu mi pada na pamet još dve tri digitalne arhive koje se plaćaju gde možeš da nađeš o Medakoviću. Ako želiš da ovaj članak liči na dobar ti ćeš se potruditi, ako te boli uvo i juriš zvezdicu ti ćeš se praviti lud. — Ivan VA (razgovor) 14:04, 22. jul 2022. (CEST)

Odgovaranje na poruke ne znači nerazmatranje ukazanog.

Tamo postoji jedan pasus, po broju karaktera sličan i čak manji u odnosu na navode o djelu dr Medakovića. Razlika je što se na članku o Ekmečiću navode kritike njegovog rada, dok na članku o Medakoviću - ne.

Volim kada je drugima poznato šta sam radio, pretražio, gledao, provjerio ili nijesam i kakvi su mi motivi i za čim jurim ili šta me boli.

Da budem potpuno jasan, iznošenje mišljenja na specifičan način, konstruktivne kritike, pozitivne ili negative, makar i usputni komentari, sve je i više nego u redu i poželjeno. Sa druge strane, komentari o nečijem trudu i da li se potrudio, šta ga boli ili ne, da li vi živite u Čileu i slične forumaško-kafanske koještarije (posebno ih pamtim sa rasprave o mogućnosti uvođenja samo ćirilice na projektu) - neće imati prostora u budućnosti. Ko god da je aminovao praksu takvog obraćanja drugima (problem je širi) je napravio ozbiljnu grešku, pošto nijesmo na grmečkoj koridi a lako je nasjesti na nazadni nivo. Smatraj se neformalno upozorenim, pošto ne planiram da dozvolim takvu praksu i dodatno ću obratiti pažnju. Hvala lijepo. — Sadko (riječi su vjetar) 18:35, 22. jul 2022. (CEST)

Dečko, ukazao sam ti na manjkavost članka. Ni na jednu manjakvost se nisi uputio nego ih sve zaobilaziš. Da ti je stalo do članka i recenzije, povukao bi ovaj članak, kako je to praksa na en.wiki kad se ukaže da članak ne prolazi kriterijume, ako već ne želiš da ih saniraš. A uputio sam ti kako to da uradiš, to je poenta recenzije. Drugo, prevodiš raspravu na lični plan u pokušaju da prekriješ ovo prvo. I u tome najbrutalnije kršiš ta administratorska ovlašćenja koja su ti dodeljena. Kako ti kao strana u sporu možeš da se pozivaš na svoja ovlašćenja i upozoravaš? Evo, sad ću ja kao korisnik tebe da upozorim. Ako idalje nastaviš ovako nečasno da se ponašaš, pokrenuću raspravu za oduzimanje tih administratorskih prava. Jer očigledno ne razumeš jedno od glavnih pravila administriranja na vikipediji. — Ivan VA (razgovor) 21:09, 22. jul 2022. (CEST)

Kolega Ivane VA, za tebe nijesam dečko niti mogu da budem, u bilo kojem smislu. Zamoliću te da obratiš daleko više pažnje na način obraćanja.

Ne interesuju me tuđe prakse niti su argument. Da li je usvojena kod nas? Možeš je predložiti.

Pažljivo sam te slušao i uvažavam konstruktivne kritike, u skladu sa trenutnim mogućnostima implementacije. Recenzije dobijam i imam u okviru svoje struke, dok na Vikipediji svi možemo staviti komentar i kritiku, mada ničija nije nužno zlatna. Sve ostalo, što obuhvata prethodni post je zabrinjavajuće na drugom nivou i daleko manjeg značaja za primarnu temu.

Još jednom ću podvući: ne postoji spor niti lični plan (imaginacija, hobističke aktivnosti nikada ne prevodim na lični domen), u pitanju je već viđena metoda skretanja teme i okvira.

Nećemo dozvoliti da neko sebi daje za pravo da mjeri tuđu čast, trud, kome je oko čega stalo, namjere i slično. U pitanju je primitivan diskurs, ignorisanje politike prijateljskog prostora, međusobnog minimalnog poštovanja i PDN. Na sveukupne ostale doskočice je detaljnije odgovoreno zvanično ovdje.

Svi dalji komentari van glavne teme će biti obrisani a dalji agresivni istupi i bacanje etiketa mogu biti sankcionisani. Lp. — Sadko (riječi su vjetar) 22:30, 22. jul 2022. (CEST)

Mislim da je kolega Ivan ovde imao ozbiljnu i konkretnu zamerku te ponudio i neka konkretna uputstva za dalja istraživanja. U potpunosti sam saglasan s tim da izabrani članak mora da sadrži opise onoga što prevashodno određuje temu kao relevantnu. Pošto se to ne odnosi na ono što je napisano, već na ono što nije i zahteva dodatno istraživanje, ja trenutno ne bih podržao izbor. — Lotom (razgovor) 13:56, 23. jul 2022. (CEST)

U redu kolega, hvala ti na komentaru. — Sadko (riječi su vjetar) 22:25, 23. jul 2022. (CEST)

Emisija RTS-a

Koga zanima, na 13:15 emisija RTS-a u svoj scenario uključuje glavnicu uvodnika članka. — Sadko (razgovarajmo) 21:39, 6. januar 2023. (CET)

Nastavak preuzimanja sadržaja članka nastavio je nadasve progresivni N1. — Sadko (riječi su vjetar) 10:22, 10. avgust 2023. (CEST)

Ništa neobično, dešavalo se često, par puta sam to primetio dopunjavajući neke svoje članke. Slobodno tumačenje termina slobodan sadržaj i produkti kopi-pejst novinarstva. — Lotom (razgovor) 10:48, 10. avgust 2023. (CEST)

Kandidat za dobar članak na raspravi

Postavljam članak na sedmodnevnu raspravu. — Sadko (riječi su vjetar) 04:18, 10. avgust 2023. (CEST)

Komentari

 Komentar: Od 1942. godine pa do kraja rata živi kao izbeglica u Beogradu gde je volontirao u Muzeju kneza Pavla — prilagoditi glagolsko vreme. Odeljak koji se tiče biografije bi trebalo izdeliti da se naglasi ono što je nedostajalo prilikom prethodne rasprave. — Lotom (razgovor) 07:03, 10. avgust 2023. (CEST)

Sređeno, hvala. U međuvremenu je članak porastao sadržinski, dodato je nekoliko kvalitetnih referenci i mišljenja o radu akademika, ispravljene su određeni podaci kao i detalji, dodato je nekoliko ilustracija. — Sadko (riječi su vjetar) 10:12, 10. avgust 2023. (CEST)

 Komentar: Članak je veoma dobro urađen i prethodno je trebalo da bude izabran. Sve je navedeno taksativno vezano za Medakovićevu biografiju (vidim da neki portali samo preuzimaju sadržaj). Podržavam da članak postane dobar.— Soundwaweserb (razgovor) 17:38, 11. avgust 2023. (CEST)

 Komentar: Za moj ukus ima previše slika sa desne strane. Mislim da je ova zadnja slika nepotrebna jer se onda skraćuje deo o Nagradama. To je neko moje lično mišljenje i predlog. Osim toga, sve ostalo je super. Boki ✉ 08:38, 14. avgust 2023. (CEST)

Članak je dobar, zaslužuje status. -- Vux33 (razgovor) 10:24, 14. avgust 2023. (CEST)

 Komentar: Sa uživanjem sam čitao članak, ne vidim bilo kakve gramatičke greške, a upakovan je lepo i zaslužuje zvezdicu. — MareBG (razgovor) 11:45, 15. avgust 2023. (CEST)

 Komentar: Članak je dobar i zaslužuje status. Ova rečenica je malo loše sklopljena i trebalo bi je izmeniti - Od 1942. godine pa do kraja rata živeo je kao izbeglica u Beogradu - nije valjda do kraja života bio izbeglica!? — Pinki (razgovor) 17:14, 16. avgust 2023. (CEST)

Zahvaljujem na komentaru. Iz čitanja njegovih intervjua sam stekao utisak da se Medaković čitav život osjećao izbjeglicom i prognanikom. Kako bi ti preformulisao rečenicu? — Sadko (riječi su vjetar) 17:45, 16. avgust 2023. (CEST)

Status izbeglice je privremen status. Živeo je u Beogradu najveći deo života, nije mogao biti izbeglica do smrti. Možeš slobodno navesti da se osećao kao izbeglica ili prognanik, ali nije to mogao biti. Stiče se utisak ako da je do smrti živeo u nekom izbegličkom centru. — Pinki (razgovor) 19:30, 16. avgust 2023. (CEST)

Sredio sam rečenicu. Pogledaj. Ne znam trenutno u kojem intervjuu sam primjetio takav sentiment, pročitao sam ih priličan broj, tokom pripreme za rad i radu na članku. — Sadko (riječi su vjetar) 20:06, 16. avgust 2023. (CEST)

Dobro je. Članak svakako ima moju podršku.— Pinki (razgovor) 20:41, 16. avgust 2023. (CEST)

---

Članak je izabran. Hvala svima na komentarima. — Sadko (riječi su vjetar) 17:16, 17. avgust 2023. (CEST)