Razgovor:Isus/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Nov clanak

Evo samo da navedem nekoliko stvari sa pocetka clanka, posto clanak jos nije zavrsen, detaljnije cu kad bude gotov.

• Isus ili Isus Hristos (8–2 pre nove ere do 29–36 nove ere)[2]

Pa pobogu mogao si u uvodu barem da stavis hriscansko verovanje da je rodjen 0 godine jer se od njega i racuna nova era. Zar to i nije najprihvacenije. To ovde nije ni spomenuto. I takodje da je umro 33 godine nove ere je moglo da bude naznaceno. dalje:

• U Zapadnom hrišćanstvu tradicionalno se slavi 25. decembra kao Božić, datum čiji se najraniji koreni mogu pronaći u 330. godini među Rimokatoličkim hrišćanima. Pre toga slavio se 6. januara, kao deo Teofanije[9] poznate i kao Bogojavljenje, u sećanje, ne samo na Isusovo rođenje, već i dan kada ga je Jovan Krstitelj krstio u reci Jordan, kao i možda još neke događaje vezane za Isusov život. Većina Pravoslavnih hrišćana slavi Božić 7. januara, jer se pridržavaju starog Julijanskog kalendara, po kome se 7. januar poklapa sa 25. decembrom Gregorijanskog kalendara koji je danas najkorišćeniji.

ovde ima nekoliko gresaka 330 godine nisu postojali rimokatolicki i pravoslavni hriscani vec je do 1054 godine to bila jedna crkva. Mozda je autor hteo da kaze da je to u rimu bilo tako. Ako ne trebalo bi ukloniti taj deo recenice. Iz ove poslednje recenice se stice utisak da slave 7. januara po julijanskom kalendaru. Treba skroz promeniti ovo i napomenuti da i jedni i drugi slave 25. decembra samo sto neki pravoslavci i dalje koriste julijanski kalendar (grci su npr. presli na gregorijanski) tako da njima bozic pada 7. januara po gregorijanskom kalendaru, mada je za njih to 25. decembar. Ovo po kome se 7. januar poklapa sa 25. decembrom Gregorijanskog kalendara koji je danas najkorišćenijise uopste ne slaze, valjda bi trebalo po kome se 25 decembar poklapa sa 7. januarom gregorijanskog.

• Dalje pominjanje ucenjaka i fraza tipa Učenjaci špekulišu da je datum proslave promenila Rimokatolička crkva... je skroz los jer ispada da ucenjaci (pametni ljudi) misle to, a da smo svi ostali laici i da nista neznamo. A podsetio bih da su i teolozi ucenjaci. Znaci treba staviti neki naucnici smatraju da je bilo to i to. Takodje u recenici Učenjaci špekulišu da je datum proslave promenila Rimokatolička crkva kako bi pokušala da njime zameni rimski festival Saturnalija (preciznije, rođendan rimskog boga po imenu Sol Invictus). je verovatno opet doslo do greske i ne misli se na rimokatolicku crkvu nego na zajednicku hriscansku crkvu (koja se, opet ponavljam, raspala tek 1054. godine, a bozic se 25. decembra verovatno slavi i pre tog datuma), mada za ovo nisam 100% siguran, trebalo bi proveriti.
• Umro je 28. ili 29. god. n.e, kada je Irod Antipa bio marionetski car. Rođen je u Vitlejemu, a odrastao u Nazaretu galilejskom. rođen od Device Marije u vreme vladavine Iroda Velikog (oko 5. ili 6. god. pre n.e.),

I ovo stoji u odeljku „O životu i delu Isusa Hrista prema Svetom Pismu“. Pa valjda se zna da je umro u 33 godini zivota i da je rodjen 0 godine.

Takodje bi bilo dobro da se prvi deo napise malo neutralnije i da se tamo gde stoji naucnici smatraju to i to stavi: , a hriscanski teolozi smatraju to i to. Znaci recenice tipa . Neki učenjaci naglašavaju da Lukini opisi pastirskih aktivnosti u vreme Isusovog rođenja navode na zaključak da se ono dogodilo u proleće ili leto.[10] su ok, ali trebalo bi dodati i to da hriscanska crkva smatra da je rodjen 25. decembra.

Eto za sada toliko, kada clanak bude gotov nastavicu sa primedbama --Jovan Vuković (r) 21:13, 6. novembar 2007. (CET)

• I da da kazem da ovo nikako nije napad na autora clanka. Mislim da je posao koji radi odlican i da je predhodni clanak bio uzasan. Ali samo konstatujem da engleski clanak koji on prevodi i nije najbolji, a u nekim delovima cak i pov. Ovo su konstruktivne primedbe koje imaju za cilj poboljsanje kvaliteta clanka. Meni kao hriscaninu se neke recenice odmah zapale za oko kao pov. Dok i hriscani i ateisti ne budu citali clanak bez primedbi to znaci da ima nesto lose (naravno podrazumeva se da obe strane poznaju neka osnovna viki pravila i da teze neutralnosti, a ne svojoj strani. --Jovan Vuković (r) 21:18, 6. novembar 2007. (CET)

Super što si izneo ove primedbe. Moja namera i jeste bila da kako kažeš i hrišćani i ateisti (a dodao bih i svi ostali) mogu da čitaju članak bez primedbi. Svestan sam da neke stvari verovatno nisam najbolje preveo, pa sam se i nadao da će se javiti neko s konstruktivnim primedbama.

• Što se tiče godine rođenja. U kodu s Vikipedije na engleskom stoji: PLEASE DO NOT CHANGE THE WAY DATES ARE EXPRESSED IN THIS ARTICLE. Things are the way they are due to a long struggle to attain consensus, and unless you have attained consensus with other editors via the talk page of this article should remain AS IS. Thank you! Pretpostavljam da su se tamo dosta "krvili" pa su došli do nekog objektivnog članka i nama olakšali posao. Nisam do sada u ovome što sam prevodio primetio pov. Mada ne mora da znači.
• Roman Christians sam po inerciji preveo Rimokatolički, a vidim da je trebalo rimski. Vidim da sam se i za kalendar malo zbunio i ispraviću i to.
• Rečenica Učenjaci špekulišu da je datum proslave promenila Rimokatolička crkva kako bi pokušala da njime zameni rimski festival Saturnalija (preciznije, rođendan rimskog boga po imenu Sol Invictus) je prevod rečenice Scholars speculate that the date of the celebration was moved by the Roman Catholic Church in an attempt to replace the Roman festival of Saturnalia (or more specifically, the birthday of the Roman god Sol Invictus), gde link vodi na rimokatoličku crkvu.
• Tu se javlja i reč scholars koja može da znači đak, učen čovek, stipendista, stipendist, učenjak, učenik, naučnik, učen, a učenjak je učen čovek, naučnik, profesor itd. Trebalo bi da je uz to i pametan, ali mu to nije osnovno značenje.
• Deo O životu i delu Isusa Hrista prema Svetom Pismu je ostao iz starog teksta, pa ga nisam dirao dok ne stignem dotle.
• Hrišćanska crkva smatra da je rodjen 25. decembra bi moglo da stoji ukoliko sve hrišćanske crkve to smatraju, i ako postoje reference za to. Mada hrišćanskih crkava ima popriličan broj, pa nisam siguram da postoji neki opšti konsenzus što se tiče datuma njegovog rođenja. Zbog toga mislim da je bolje da prvo idu istorijske i naučne činjenice, pa zatim deo u kome idu verska tumačenja hrišćanskih i drugih religija ponaosob.

Hvala na kritici i ako imaš još neke primedbe samo reci. --loshmi 01:41, 7. novembar 2007. (CET)

Evo me opet :). Kada budem imao malo vremena potražiću reference za godinu rođenja. Mada sam siguran da sam na veronauci učio da je Isus rođen zadnje godine, dana, minuta i sekunde stare ere. Za Saturnaliju bi trebali da nađemo referencu, ali neka stoji malo, dok se ne završi članak, pa posle možemo da ga prerađujemo. Što se tiče učenjaka/naučnika/šta god u rečenici „Učenjaci špekulišu da je datum proslave promenila Rimokatolička crkva kako...“ i dalje mislim da nije u redu. I teolozi su naučnici, a bilo kog teologa da pitaš reći će ti da je isus vaskrsao, činio čuda itd, a verovatno se neće složiti sa tvrdnjama ostalih naučnika, tako da bih ja pokušao da stavim nešto drugo, kao npr. neki svetovni naučnici ili samo neki naučnici. Naravno ubuduće bi trebalo naći referencu za neke hrišćanske naučnike i dodati drugi deo rečenice u kome stoji šta oni smatraju povodom toga. Kad završiš sa prevodom takođe ću malo izmeniti onu rečenicu o pravoslavnom božiću. Treba naglasiti da neki pravoslavni takođe slave božić 25 decembra, a da on po gregorijanskom (svetovnom) kalendaru pada 7. januara.

E sad u delu koji si dodao posle mojih primedbi nemam nešto primedbi. Samo car koga si naveo kao herod veliki je kod nas najverovatnije poznat kao Irod Veliki, ili samo Irod. I na članku Spisak jevrejskih vladara stoji Irod Veliki. --Jovan Vuković (r) 23:36, 9. novembar 2007. (CET)

Da, Irod, promeniću. Što se tiče godine rođenja. S obzirom da se do tog datuma došlo više od 500 godina posle Isusove smrti, prema izračunavanjima Dionizija Malog, ne mora da znači da je to i zaista prava godina (približna verovatno jeste). Međutim, to istraživanje je za posledicu imalo to da se po njemu pređe na novo računanje vremena, pa se to verovanje ustalilo. Mnogi naučnici su kasnije vršili nova istraživanja i došli do novih teorija. Zbog toga mislim da bi trebalo da stoji mogući raspon godine rođenja i smrti. Mislim da od Pravoslavaca samo Grci slave božić 25. decembra. Ali možemo to da dodamo u reference, pošto mislim da to nije bitno posebno isticati u samom članku o Isusu (pre bi trebalo da ide u članak o Božiću) jer stoji većina Pravoslavaca (odnosno ne svi). Pošto reč učenjak možda zaista pravi zabunu zameniću je sa naučnik. --loshmi 23:36, 11. novembar 2007. (CET)

Ko zna, možda bude i sjajan članak—Filip Knežić (razgovor) 15:25, 8. decembar 2007. (CET)

Će da vidimo:) --loshmi (razgovor) 01:50, 13. decembar 2007. (CET)

Sugestije

1. Rimokatolički hrišćani. Do 1054. godine termini "rimokatolički" "ortodoksni" ili "pravoslavni" se odnose na jedno te isto - hriscanstvo koje je bilo zasnovano na nikejskom ucenju, ya razliku od npr. arijanizma i drugih "jeretickih" ucenja koje glavna crkva nije priznavala... U stranim jezicima se obicno to kaze rimokatolicka vera, rimokatoličko hrišćanstvo, alii se zapravo ne odnosi na današnju katoličku crkvu kakvu je mi poznajemo. Ja sam to rešila fusnotom u člancima gde je to trebalo objasniti, jer sam smatrala da je neophodno. Može se videti ovde: Vizigotski kraljevi u delu Napomene. Mislim da bi i ovde to tako trebalo rešiti.

2. Scholars speculate .... Scholars su naucnici u danasnjem jeziku. speculate nije špekulišu, jer špekulisati u srpskom nema isto značenje kao u npr. engleskom. U srpskom se to prevodi kao smatraju, pretpostavljaju, misle, i sl. U srpskom, špekulisanje je usko vezano za špekulaciju tj. poslove u mutnom, kako bi se izvukla neka dobit, što to ovde nikako nije slučaj.

3. Na samom početku, iza godina fale tačke, i treba crta a ne crtica između njih.

Nadam se da se ove moje primedbe neće pogrešno protumačiti. Poz. --Jagoda kaži 20:00, 12. decembar 2007. (CET)

@ Maduixa, hvala na primedbama. Ispraviću. --loshmi (razgovor) 01:50, 13. decembar 2007. (CET)

Sad sam proverio i ispravio. Crta između godine jeste bila crta (−), dok je crtica u stvari (-). Postoji i duža crta (—), ali ne mogu sada tačno da se setim gde se sve upotrebljava. Što se tiče spekulacije, nisam siguran da ima samo značenje mutnih radnji, ali sam proverio da je pridev spekulativan sinonim za teoretski, pa sam na osnovu toga spekulisanje zamenio s teoretisanje. --loshmi (razgovor) 03:21, 13. decembar 2007. (CET)

Tipografska pravila su ovakva. Crtica (-) se koristi unutar reči, recimo radio-predajnik (ne znam da li je ovaj primer ispravan, ali u tom fazonu). En-crtica (–) se koristi za raspone između godina. Em-crtica (—) se koristi za prekid unutar rečenice — kao na primer ovde. Em crtica i en crtica su dobila imena po tome što bi širina em crtice trebalo da bude jednaka širini latiničnog slova m, a širina en crtice širini latiničnog slova n. Šta sve čovek nauči koristeći TeH :) Što se scholars tiče, najpribližniji prevod je "učeni ljudi", ali to verovatno zvuči pomalo arhaično. Naučnici je nešto drugačije (scientists), ali u prevodu ne možeš uvek ići na 1-1, tako da nije toliki problem. --Dzordzm (razgovor) 04:16, 13. decembar 2007. (CET)

I zaboga nemoj taj prevod "teoretišu". Radije, recimo, "razmatraju mogućnost". Glagol speculate podrazumeva da je nešto jedna od mogućih hipoteza, nešto o čemu oni razmišljaju, ali ne i radna hipoteza odnosno opšteprihvaćeno očekivanje. --Dzordzm (razgovor) 04:20, 13. decembar 2007. (CET)

@ Vojvoda, kako trenutno uglavnom samo radim na ovom kilometarskom članku, koji do sada već ima preko pedeset, često veoma opširnih referenci, mislim da je nekorektno da u njega ubacuješ šablon dok su radovi u toku, i to na rečenici koja nije sporna. Mogao si da daš neku primedbu na stranici za razgovor. --loshmi (razgovor) 01:50, 13. decembar 2007. (CET)

---

Ne znam kakva su tipografska pravila, ali znam da u pravopisu ne postoje TRI nego DVE vrste "crta" — jedno se zove crta (—) a drugo se zove crtica (-). Crta treba da bude dvostruko duža od crte. Crta se može koristiti sa i bez belina iza i ispred iste i o tome postoji poglavlje u Pravopisu. Crtica se nikad ne koristi sa belinama ispred i iza iste i koristi se u složenicama gde oba dela imaju podjednaku važnost (Arapsko-izraelski pregovori, npr.).

Crticu imam i na tastaturi, a crtu ispod edit prozora. Sad, mene malo zbunjuje što ima dve crte, zapravo i ne znam šta je ova srednja (−) niti čemu služi. Ja uvek koristim ovu veliku (—), čisto da ne bude zabune.

Što se tiče speculate, eventualno bi naša reč mogla biti spekulisati a ne špekulisati. Eto, kad stignem kući popodne, pogledaću i u rečnik, da vidimo šta sve špekulisati može da znači. Ja, da sam na tvom mestu, ostavila bih "naučnici pretpostavljaju". Učeni ljudi jeste najtačniji prevod, jer se ta reč odnosi na bilo koga ko je učen, obrazovan, ali ovde ne zvuči dobro. Možda bi moglo da se kaže stručnjaci — stručnjaci jesu učeni ljudi iz određene oblasti....--Jagoda kaži 10:39, 13. decembar 2007. (CET)

Hm, sad sam videla da je ova što ja ne znam šta je duplo duža od crtice na tastaturi, a ova velika da je tri puta duža, ako ne i četiri... A možda je ovo što ja ne znam šta je crtica (−), jer to jeste duplo manje od ove velike crte (—)?--Jagoda kaži 10:42, 13. decembar 2007. (CET)

Čista radoznalost: Ima li neki poseban razlog zašto kod nas stoji 8—2. pre n. e., a kod Engleza 7—2. pre n. e.?--Jagoda kaži 10:48, 13. decembar 2007. (CET)

Špekulisati

Evo, Klajn-Šipka:Rečnik stranih reči i izraza, str. 1483

"Špekulisati: 1. Trgovina koja računa na brzu i laku zaradu često uz korišćenje nezakonitih sredstava. 2. v. spekulacija

Spekulacija: 1. duhovno, misaono razmatranje, razmišljanje, 2. nagađanje, pretpostavka.

Zatim:

Spekulisati: 1. razmišljati, razmatrati, teoretisati, 2. nagađati, pretpostavljati.

Dakle, sa Š sigurno nije. Prvo značenje "špekulisati" je "lov u mutnom". Ako baš želiš da zadržiš tu reč, onda je svakako bolje "spekulisati" sa S, međutim, mislim da je to previše nepoznata reč za ŠNM, a Vikipedija teži ka tome da se koristi ne previše zakukuljen i zamumuljen jezik, tako da je ipak najbolje da se odlučiš za neku od varijanti koje se daju u objašnjenju reči "spekulisati". Obrati pažnju: teoretisati je tek na trećem, poslednjem mestu. Osim toga, mislim da u ovom kontekstu, pre bi odgovaralo značenje pod br. 2. --Jagoda ispeci pa reci 22:48, 14. decembar 2007. (CET)

Evo, upravo sam odgovarao, ali su nam se sukobile izmene. Dakle...

U tipografiji postoji crta i crtica. Crtica (-) je onaj obični minus na tastaturi. Postoji dve vrste crta: obična (−) i duža (—). Dzordzm je dao dobre primere upotrebe duže i kraće crte.

Što se tiče godine rođenja, pretpostavljam da je to u međuvremenu promenjeno pa ču proveriti istoriju izmena na engleskoj.

Što se tiče prevoda pojedinih reči...

Speculate : špekulisati, razmišljati, računati na, mudrovati, umovati, mozgati, istraživati

Pogledao sam Filozofski rečnik Branka Pavlovića i našao sledeću definiciju:

Spekulacija (L. Speculatio; E. Speculation; F. Spéculation; H. Speculation; R. Spekulaciя). U stvaranju latinske filozofske terminologije, Boetije (Boethius, 480-525) je terminom speculatio prevodio grčki izraz θεωρία (theoria = umno ili duhovno gledanje; posmatranje), tako da je speculatio značila isto što i ranija reč contemplatio (kontemplacija, bios theoretikos = vita contemplativa). No, u latinskom jeziku speculator je "uhoda" ili "istraživač", specula je istovremeno "slaba nada" i "ono što je visoko", a speculum je "ogledalo", što omogućava višeznačnu upotrebu reči speculatio.

Mislim da je reč spekulacija u redu pošto je sinonim za teoriju. Mada, pošto može da ima i negativno značenje, možemo je zameniti sa "razmatraju mogućnost" ili "pretpostavljaju" (ili oba, zavisno od konteksta), kako bi se izbegla eventualna dvosmislenost.

Scholars sam najpre preveo kao učenjak, ali je Jovan mislio da to nije najrazumljiviji prevod. Pitao sam neke prijatelje šta podrazumevaju pod njom — odgovor je uglavnom bio naučnik ili profesor, a ređe štreber ili sveznalica. Pitao sam i Claudusa Gothicusa, pošto se bavi istorijom, i po njemu je scholar "Učenjak, poznavalac, naučnik, kritičar, itd".

Po meni je u redu učenjak ili naučnik. Stručnjak mi nije odgovarajući prevod, jer bi trebalo stručnjaci u oblasti (nečega). Problem sa sinonimima je to što jedna reč zvuči nekom ovako, a drugom onako. Ili da napravim odrednicu učenjak, pa objasnim moguća značenja reči. --loshmi (razgovor) 23:47, 14. decembar 2007. (CET)

---

Kako god hoćeš. Ja sam već rekla da mi se u ovom kontekstu ne sviđa učenjak, jer deluje previše arhaično da bi se upotrebilo za savremene naučnike. Stručnjaci -- mislim da se podrazumeva "u oblasti nauke koja se bavi životom Isusa Hrista, što bi bilo, istoričari, "hristolozi" (ako tako nešto uopšte postoji) -- hoću da kažem, logično je zaključiti da se radi o odgovarajućim naučnicima -- sigurno neću misliti na hemičare ili matematičare kad govorim o istoriji. No, sasvim je odgovarajuće i naučnik. Bez ikakvih problema može da se uklopi. Naučnici pretpostavljaju.... Sasvim ok.

Postoje izvesni problemi sa tim naizgled sličnim a ipak različitim rečima u dva jezika... Da li si znao da reč sankcionisati u stvari znači "dozvoliti", i to ne samo u srpskom jeziku? Vidiš, izgleda da s druge strane, samo u našem jeziku špekulisati ima i to negativno značenje, pored onog o razmišljanju, razmatranju i sl. Mislim da je do tog značenja došlo na osnovu verovanja da svako ko mnogo razmišlja sigurno smišlja neku prevaru... --Jagoda ispeci pa reci 00:03, 15. decembar 2007. (CET)

PS: Čemu onda služe te dve crte, kad ih srpski pravopis ne razlikuje? Možda je to tako u engleskoj tipografiji, ali engleski nema veze sa srpskim.... --Jagoda ispeci pa reci 00:04, 15. decembar 2007. (CET)

Nastavak rasprave o upotrebi crte i crtice prebačen na Vikipedija:Trg/Pravopisna pitanja --loshmi (razgovor) 01:11, 16. decembar 2007. (CET)

potrebno preimenovati

Isus Hristos nije neutralan naziv članka, već je to naziv koji podrazumeva da je Isus bio Hrist (odnosno Mesija), što je jedno religiozno viđenje, koje npr. razdvaja hrišćanstvo od judaizma. U skladu sa politikom neutralnosti, članak je potrebno preimenovati. Svetovni naziv članka bi bio Isus Nazarećanin, Isus iz Nazareta ili jednostavno Isus.--Damjan /razgovarajmo/ 04:54, 9. oktobar 2008. (CEST)

Slažem se. Po meni je Isus, najbolje rešenje. --loshmi (razgovor) 15:00, 9. oktobar 2008. (CEST)

Ne vodimo se ovde samo neutralnošću, nego i kako se to kaže u srpskom jeziku. Ako budete išli tom logikom, odmah biste mogli poskidati i prefiks „sveti“ u svim člancima koji govore o svecima. --Darko Maksimović (razg.) 22:56, 18. januar 2009. (CET)

To, dakle, znači, sve ove: Sveti Sava, Sveta Joana, Sveta Lucija, Sveti Valentin, Sveti Vid, Sveti Marin, Sveti Siluan, Sveti Hristifor. Čak i ovi slučajevi su, ipak, manji od uvriježenog i najpoznatijeg mogućeg imena ličnosti o kojoj govorimo. Da odagnam moguće predrasude: nisam vjernik i ne govorim sa te strane. Međutim, mislim da je prijedlog, uz dužno poštovanje prema Lošmiju i Damjanu, besmislen. --Darko Maksimović (razg.) 02:42, 19. januar 2009. (CET)

Ne razumem, zašto je besmisleno nazvati članak Isus? --Damjan /razgovarajmo/ 03:39, 19. januar 2009. (CET)

Na hrišćanskim stranicama preovlađuje naziv Isus Hristos, dok se u naučnoj literaturi koriste i drugi nazivi. U Enciklopediji živih religija, koju je objavio Nolit 2004. godine, članak o Isusu je jednostavno naslovljen Isus. Što se tiče ostalih vikipedija, sutuacija je takva, da na svim jezicima na kojima je članak o Isusu izabran za sjajni (uključujući nemački, španski, hrvatski, baskijski i portugalski), stoje nazivi Isus ili Isus iz Nazareta, jer su to svetovni nazivi. Ni jedan od izabranih članaka nije naslovljen Isus Hristos. Sa POV naslovom članak ne može proći kao sjajni. --Damjan /razgovarajmo/ 23:40, 7. februar 2009. (CET)

Stare rasprave

Ovaj članak uzima za istinu ono što piše u Bibliji, što nije u redu. Biblija nije vjerodostojan izvor informacija za jednu enciklopediju. Ne smije ovdje pisati da je on sin božiji. --Ninja 05:58, 13 Feb 2005 (CET)

Neka mi neko odgovori zasto biblija nije verodostojan izvor za enciklopedeiju. Wikipedia prosto odise ateizmom.--Srbski vitez 19:12, 5. jun 2007. (CEST)

Wikipedia "odiše ateizmom" zato što je objektivna enciklopedija, a ateizam je objektivan zaključak na osnovu postojećih dokaza i argumenata za postojanje bilo čega natprirodnog.-- Pedja  (kaži slobodno, prilozi, datoteke) 09:54, 7. januar 2014. (CET)

---

U potpunosti se slažem sa Sašom (Ninjom). Slobodno promeni sadržaj članka. Pre toga, savetovao bi ti da se posavetuješ sa autokratom - autorom ovog članka. --M. Pokrajac 11:50, 13 Feb 2005 (CET)

• Može se pogledati i kako su to uradili na ostalim Vikipedijama. Zarad neke objektivnosti verovatno je bolje da stoji nešto u stilu "prema hrišćanskom verovanju, Isus je sin Božiji" itd. --Đorđe Stakić 12:57, 13 Feb 2005 (CET)

Malo sam izmijenio tekst. Evo jedna rasprava o Isusu kao istorijskoj ličnosti. Ima 6 strana, u zip formatu je; ako nema ekstenzije, samo dopišite .zip. Biće zanimljiva onome ko bude pravio malo opširniji članak o njemu. Napominjem da je zaštićena autorskim pravima, vjerovatno od strane Microsofta. --Ninja 17:00, 13 Feb 2005 (CET)

---

S obzirom na potrebu neutralnosti na ovom članku, dodao sam na njega podnaslov "Pravoslavno učenje" i link na stranicu koja je svrstana u kategoriju "Pravoslavlje". Ukoliko u ovome vidite problem, javite se. POzdrav.

Vlada 20:33, 5 Apr 2005 (CEST)

Uskrsnuće ili vaskrsnuće

Zar nije srpska riječ vaskrsnuće, a ne uskrsnuće? -- Марко Dic,amice 11:44, 15. april 2012. (CEST)

Ne. Imali smo ovu raspravu prije nekih godinu dana. Uskrs je narodna riječ u srpskom jeziku, dok je vaskrs/vaskrsenje crkvenoslovenska riječ. Mislim da Klajn u svom riječniku piše da nema razloga da se obliku vaskrs daje prednost nad oblikom uskrs. U Srbiji se većinom koristi uskrs, dok se u Republici Srpskoj većinom koristi vaskrs. Sve u svemu, mislim da je zaključeno da nije dozvoljeno mijenjati iz jednog oblika u drugi. Dakle, ako negdje piše uskrs, onda ne treba mijenjati u vaskrs i obrnuto.--V i k i v i n d 11:51, 15. april 2012. (CEST)

Kako i sam kažeš u Rpublici Srpskoj se koristi Vaskrs. Prema tome i to je ravnopravan narodni oblik, a ne samo crkveni. To što su u Srbiji potisnuli tradiciju pa se pozdravljaju sa "Sretan Uskrs" ne znači da je to jedini narodni izraz. I kako reče nema razloga da se daje prednost Vasrsu, ali nema ni da se daje Uskrsu. Klajn je valjda htio reći da nema potrebe da nekoga ispravljate ako kaže Uskrs, a ne da je to "ispravnije". -- Марко Dic,amice 12:08, 15. april 2012. (CEST)

Marko, ne pričaj gluposti, molim te. Živiš u Bosni, a znaš da je u Srbiji potisnuta tradicija? Sretan Uskrs se možda koristi u nekim selima bogu iza nogu. Ljudi se ovde pozdravljaju sa Hristos vaskrse/voskrese. --Boleyn 12:13, 15. april 2012. (CEST)

Kamo sreće da je samo na selima, ali neka ti bude. Izvinjavam ti se ako sam te uvrijedio, ali bih te molio da ubuduće paziš kad etiketiraš da je neko iz Bosne. Mene kao Hercegovca to vrijeđa. Još jednom izvinjenje uz pozdrav: Hristos vaskrse.-- Марко Dic,amice 12:21, 15. april 2012. (CEST)

Ja sam upravo to i rekao, da citiram sebe:

„ Sve u svemu, mislim da je zaključeno da nije dozvoljeno mijenjati iz jednog oblika u drugi. Dakle, ako negdje piše uskrs, onda ne treba mijenjati u vaskrs i obrnuto. ”

--V i k i v i n d 12:45, 15. april 2012. (CEST)

Nek neko napise kad je rodjen i kad je umro, sa desne strane! — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Sanjchy905 (razgovor • doprinosi) | 18:34, 10. jul 2014.‎

Isus kao avatar u hinduizmu?

Voleo bih referencu pored tvrdnje da se Isus smatra avatarom u hinduizmu, posto mi zvuči poprilicno neverovatno i bliže nekakvom nju ejdž konceptu nego hinduizmu.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je anonimni korisnik 77.243.22.5 (razgovor) 18:35, 9. januar 2013. (CET/CEST)

Greška

Nijedan musliman na svijetu ne smatra Isusa prorokom. Smatraju ga Poslanikom, kao što smatraju i Mojsija prije i Muhameda poslije. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je anonimni korisnik 31.223.159.248 (razgovor) 25. decembar 2014. u 10:30 (CET/CEST)

Prorok i znači poslanik, dakle smatraju ga poslanikom, u ovom slučaju malim početnim slovom za islam (ako je velikim a bez imena posle, onda misle na Muhameda).  — Obsuser✉ 17:33, 30. jul 2017. (CEST)

Nedovoljno tačan (neprecizan) naslov

Za nas Pravoslavne hrišćane najprimjerenije je da naslov bude: Isus Hristos, a ne samo Isus. Bilo je još Isusa, ali je jedan Hristos.

I naše, pravoslavno, Vjeruju glasi: ...i u jednoga Gospoda, Isusa Hrista, Sina Božijeg...

Vidim da kod pravoslavnih Rusa, Bugara, Grka, Makedonaca... stoji Isus Hristos. Isto tako, primećujem da je kod inoslavnih u naslovu samo Isus (izuzev Slovenaca i Poljaka). Hristoljub 2 (razgovor) 23:29, 7. februar 2016. (CET)

Ovo nije pravoslavna Vikipedija nego jezička verzija Vikipedije na srpskom jeziku. Za promenu naslova treba koncenzus.

Takođe, treba paziti na pravopis (posebno veliko početno slovo).  — Obsuser✉ 17:33, 30. jul 2017. (CEST)

Koliko sam ja primetio, postoje Isus Navin i Isus-Just. U redu onda, hajde da Stefanu Nemanji oduzmemo Stefan, jer je to takođe titula kao i Hristos. Inače, gugl pokazuje da je više pretraženo „Isus Hristos” nego samo „Isus”. --MilosHaran (razgovor) 21:43, 30. jul 2017. (CEST)

Nema veze, ovo je glavni članak o Isusu kao takvom; može se u uvod dodati ako ste tražili pomoću odgovarajućeg šablona itd. Nije analogno sa Stefanom Nemanjom, neuporedivo. Možda je više pretraženo „Исус Христос” (438.000) ili „Isus Hristos” (480.000) ili čak „Isus Hrist” (120.000) ili „Isus Krist” (330.000) ali kako god sve skupa nije više nego „Isus” (5.390.000) — a latinica i ćirilica su ravnopravna pisma u srpskom. — Obsuser✉ 22:02, 30. jul 2017. (CEST)