Razgovor:Mađarsko-rumunski rat (1919)/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Đorđe Mardaresku

Da li ste 150% sigurni da je Đorđe? Na ostalim vikipedijama stoji Georgije. Strana imena se ne prevode već transkriptuju. --77.46.251.208 (razgovor) 23:43, 1. avgust 2010. (CEST)

Pogledaj ovaj klip na rumunskom. Pred kraj ćeš čuti Đorđe Šot.--Nvlado (razgovor) 00:13, 2. avgust 2010. (CEST)

Čuo sam majora. Možda se ne radi o Rumunu, već o nekom Slovenu ili hibridu. Bolje da postaviš ovde pitanje kako se transkriptuje taj Rumun. Kod ovdašnjih članaka o Rumunima, video sam da je George je vidu oblika Žorž. --77.46.251.208 (razgovor) 00:19, 2. avgust 2010. (CEST)

Okej, poslušaću te, pa ćemo da vidimo šta nam kažu. :-)--Nvlado (razgovor) 00:21, 2. avgust 2010. (CEST)

Prvi svetski rat

Ako se ne varam, ovo je bio produžetak PSR za Rumuniju. Stoga ne bi bilo loše dodati u šablonu za rat sekciju "deo=Prvog svetskog rata", šablon za portal istog rata i kategoriju, takođe, za isti rat. Pored ovoga bi se mogao dodati i naslov "Vidi još" gde će biti veze ka srodnim i povezanim člancima. --77.46.251.208 (razgovor) 23:55, 1. avgust 2010. (CEST)

Sve sam učinio, sem onoga da u šablonu o Prvom svetskom ratu dodam pod "Vidi još" taj rat, jer ne znam kako da pristupim šablon, da bih ga mogao urediti.--Nvlado (razgovor) 00:14, 2. avgust 2010. (CEST)

Ubacio sam ono u šablonu za rat i šablon za portal PSR. Izbacio bih šablon PSR jer je preglomazan. --77.46.251.208 (razgovor) 00:51, 2. avgust 2010. (CEST)

Okej, izbaciću ga.--Nvlado (razgovor) 00:52, 2. avgust 2010. (CEST)

Skraćenice

Prepravi god. u punu reč. Mislim da je postoji neformalni ili usmeni dogovor da se ne koriste skraćenice kod reči godina. --77.46.251.208 (razgovor) 01:35, 2. avgust 2010. (CEST)

Biće da me je neko staro izdanje pravopisa iz 1902. godine zbunilo. --Nvlado (razgovor) 01:47, 2. avgust 2010. (CEST)

Džob is done. Još nešto, što bi trebalo da se prevravi, izbaci, dobaci? :-) --Nvlado (razgovor) 02:09, 2. avgust 2010. (CEST)

Kandidat za dobar članak na raspravi

Rasprava traje do: 12. avgusta 2010., 00:30 -- Nvlado (razgovor) 00:13, 5. avgust 2010. (CEST)

Komentari

 Komentar: Prva rečenica: Mađarsko-rumunski rat [5]. Što je odmah 5-ta referenca, a ne prva? Vidim da su u kutijici prve četiri, pa bi ova mogla ići kao prva na vrhu kutijice gde stoji Mađarsko-rumunski rat.

  Urađeno Sredio sam to.--Nvlado (razgovor) 12:46, 5. avgust 2010. (CEST)

 Komentar: Deo „Rumunija“, rečenica: pod personalnu uniju tadašnjeg ... personalnu uniju ? Isti deo, rečenica svetski rat bio je po rumunsku vojsku neuspešan. Ako je moguće preformulisati.

Članak je OK, pročitao sam deo „Proglašenje Mađarske Sovjetske Republike“. Sutra čitam ostatak i nastavljam sa iznošenjem komentara. Razmotriti još pravopis po pitanju reči Mađarski i Rumunski koje su na više mesta napisane sa velikim početnim slovom. --SmirnofLeary (razgovor) 04:27, 5. avgust 2010. (CEST)

Javlja se personalna unija mnogo gde. -- Обрадовић Горан (разговор) 04:33, 5. avgust 2010. (CEST)

Jap, onda je taj deo na mestu. Možda bi se jedino u napomeni moglo dati objašnjenje za termin. --SmirnofLeary (razgovor) 04:36, 5. avgust 2010. (CEST)

Prva rečenica

„Mađarsko-rumunski rat (mađ. 1919-es magyar-román háború; rum. Intervenția anticomunistă a armatei române în Ungaria) vođen je zbog Transilvanije, koja je pripojena Rumuniji 1. decembra 1918. godine „Proklamacijom o ujedinjenju“.“

U prvoj rečenici se navodi definicija teme. Ova prva rečenica objašnjava zbog čega je vođen rat. Predlažem (ali nemoj odmah da menjaš dok još neko ne da mišljenje) da se u prvoj rečenici definiše rat u pogledu zaraćenih strana i vremena trajanja. Na primer:

„Mađarsko-rumunski rat (mađ. 1919-es magyar-román háború; rum. Intervenția anticomunistă a armatei române în Ungaria) je rat između Mađarska Sovjetska Republika i savez Velike Rumunije i Čehoslovačke“ --Antidiskriminator (razgovor) 09:42, 5. avgust 2010. (CEST)

Mislim da je čitav prvi pasus malo previše opterećen pojednostavljenim detaljima o uzrocima i toku rata. Predlažem da se u prvom pasusu navedu samo najvažnije informacije u smislu perioda trajanja rata, umešanih strana, povoda i rezultata, slično kao na en viki.--Antidiskriminator (razgovor) 10:52, 5. avgust 2010. (CEST)

---

  Urađeno Jel bolje ovako:

Mađarsko-rumunski rat (mađ. 1919-es magyar-román háború; rum. Intervenția anticomunistă a armatei române în Ungaria) je rat vođen između Rumunije i Mađarske Sovjetske Republike. Izbio je marta, a trajao do avgusta 1919. godine. Izbio je zbog Transilvanije, koja je pripojena Rumuniji 1. decembra 1918. godine „Proklamacijom o ujedinjenju“.....

--Nvlado (razgovor) 13:12, 5. avgust 2010. (CEST)

---

• Jeste bolje, mada je možda bolje napisati i Velika Rumunija ako si već napisao Mađarska Sovjetska Republika.
• Postoji li mogućnost da nađeš tačan datum početka i kraja rata. Za svaki rat se, pretpostvljam, zna tačan datum kada je počeo, bar za svaki rat u poslednjih nekoliko vekova. Na en viki piše da je rat trajao od marta do avgusta, ali u tekstu je očito da je rat počeo tek posle 21. marta (kada je Bela Kun preuzeo vlast) i tek pošto je južnoafrički general „Smuts was sent to Budapest on April 4 with a proposition for the Kun government to abide by the conditions previously presented to Károlyi. This action of the Allies also amounted to recognizing Communist Hungary. In exchange for fulfilling the conditions in the Vix Note, the Allied powers would lift the blockade of Hungary and adopt a benevolent attitude towards it in the question of the territories it had to yield to Romania, Czechoslovakia and Yugoslavia. Kun however asked that the Romanian Army be ordered back to the line of the Mureş river, and the discussions stalled.“ Na vikipediji na nemačkom je slična situacija. Svuda piše mart-avgust, ali kad pogledaš datume, borbe su počele tek u aprilu. Izvini što te možda mučim, ali ima li šanse da se vidi negde u nekom dobrom izvoru informacija kada je rat stvarno počeo?--Antidiskriminator (razgovor) 23:39, 5. avgust 2010. (CEST)

> Postoji. Pogedaću u mađarskoj enciklopediji koju sam naveo za literaturu.--Nvlado (razgovor) 23:55, 5. avgust 2010. (CEST)

Reference

Kada sam prošli put kandidovao članak Esad-paša Toptani [1] Lošmi je predložio da koristim šablone cite web i cite book. Poslušao sam ga u nameri da unapredimo standarde kvaliteta za članke koji bi trebalo da budu izglasani za dobre odnosno sjajne. U početku mi je bilo naporno da savladam korišćenje tih šablona, ali sam posle navikao i smatram to dobrim predlogom. Bez šireg konsenzusa ne bih se usudio da namećem isti standard kod ovog članka, ali ipak iznosim ovaj komentar kao temu za razmišljanje.--Antidiskriminator (razgovor) 09:59, 5. avgust 2010. (CEST)

Prošlo vreme i link

„Armija nove vlade brzo započinje dejstva za povraćaj Transilvanije, ali Rumunija vrši kontranapad i okupira veliki deo teritorije Mađarske“ Opise istorijskih događaja, u skladu sa konsenzusom na vikipediji, treba pisati u prošlom vremenu.--Antidiskriminator (razgovor) 10:01, 5. avgust 2010. (CEST)

Rumunsko staro kraljevstvo i Staro rumunsko kraljevstvo su dva linka koja treba unificirati.--Antidiskriminator (razgovor) 10:31, 5. avgust 2010. (CEST)

  Urađeno Stavio sam Staro Rumunsko Kraljevstvo.--Nvlado (razgovor) 11:20, 5. avgust 2010. (CEST)

Rumuni i Mađari ili njihove vojske

Ponekad neko smatra moje primedbe cepidlačenjem, ali mislim (ne insistiram i ovo nije komentar čije neispunjavanje sprečava kandidaturu) da prilikom pisanja enciklopedijskih članaka treba biti precizan, posebno kada su u pitanju članci koji pretenduju da budu sjajni. U tekstu članka, posebno u poglavlju koje govori o Bici kod Tise i Osvajanju Budimpešte se često pominje da su Rumuni nešto osvojili, zauzeli.... ili Mađari.... a u pitanju su bile vojske zaraćenih država a ne narodi.--Antidiskriminator (razgovor) 10:09, 5. avgust 2010. (CEST)

  Urađeno Za mene ne brini, ne primam ja to k srcu! :-) Promenio sam „Mađari“, „Rumuni“ uglavnom u mađarske i rumunske snage.--Nvlado (razgovor) 13:30, 5. avgust 2010. (CEST)

Kome su predate koje teritorije i u kom ratu su one izgubljene?

„Što se tiče spoljnje politike, Mađarska je zbog poraza u ratu izgubila svaku šansu da povrati izgubljene teritorije i 4. juna 1920. godine sporazumum u Trijanonu, koji joj je Antanta izdiktirala, morala je da ih preda Srbiji, Rumuniji i Čehoslovačkoj. Na severu je izgubila Slovačku, na jugu Hrvatsku i zapadni deo Banata, koji je pripao Kraljevini SHS. Ovim je Mađarska morala da ustupi oko dve trećine svoje teritorije i stanovništva njenim susedima. Nakon toga u Mađarskoj je razvio revizionistički pokret, koji je zahtevao restauraciju Kraljevine Ugarske.“

1. Kako je Mađarska mogla u ratu sa Rumunijom da izgubi teritorije poput Hrvatske ili Slovačke, kada su ove teritorije postale deo Kraljevine SHS i Čehoslovačke još tokom 1918? Nisam siguran da je ispravno tvrditi da je Hrvatska pripadala Mađarskoj do PSR ili MR rata tako da mislim da nije prikladno stavljati Hrvatsku na spisak teritorija koje je Mađarska izgubila. Kada kažem Hrvatska mislim na to da Hrvatska nije tada bila država u današnjim granicama već geografski region koji je samo deo današnje teritorije države Hrvatske, pored Dalmacije, Slavonije....
2. U kom ratu je Mađarska izgubila "izgubljene teritorije"?
3. Da li je pre tog rata Hrvatska pripadala Mađarskoj?
4. Kome je predat zapadni deo Banata Trijanonskim sporazumom, Kraljevini SHS ili Srbiji? Ne tvrdim da nije tačno što si napisao, ali na jednom mestu pominješ da su teritorije pripale Srbiji a na drugom Kraljevini SHS, pa samo predlažem da se to proveri i iznese tačna informacija.
5. Da li si situran da je ispravno "izgubljene" teritorije u nazivati Hrvatska i Slovačka?

--Antidiskriminator (razgovor) 10:21, 5. avgust 2010. (CEST)

Ne dopada mi se što se u članku nameće pripadnost pojedinih teritorija određenoj državi time što se piše kako je neka država izgubila svoju teritoriju pa je pokušala da vrati svoju teritoriju ali nije uspela itd... Konkretno mislim na sledeće dve rečenice: „Ovim je Mađarska morala da ustupi oko dve trećine svoje teritorije i stanovništva njenim susedima.“ i „Čehoslovačka vraća svoje izgubljene teritorije“. Predlažem da se iz ovih rečenica izbriše reč svoje jer postoje i drugačija mišljenja i stavovi o tome čije su te teritorije tako da je upotreba ove reči nametanje jednog stava i kršenje NTG.--Antidiskriminator (razgovor) 10:58, 5. avgust 2010. (CEST)

  Urađeno Ispravljeno na „Čehoslovačka vraća teritorije izgubljene u ratu“--Nvlado (razgovor) 11:16, 5. avgust 2010. (CEST)

„Mađarska je bila primorana da ustupi oko dve trećine svoje teritorije i stanovništva njenim susedima.“ Jel ovako bolje?--Nvlado (razgovor) 11:18, 5. avgust 2010. (CEST)

Mislim da ti mnogo više znaš o tom delu istorije od mene, pa izvini ako je neki od mojih komentara neumesan. Koliko sam ja shvatio, postojala je Ugarska u okviru Austrougarskog carstva i u tom carstvu je imala veliki stepen autonomije i određenu teritoriju. Tu teritoriju je dobila tako što su Habzburzi, pošto su tu teritoriju osvojili od Osmanskog carstva, nacrtali administrativne unutrašnje granice koje nisu bile u potpunosti, koliko znam, ni etnički, ni istorijski ni pravno ni demokratski definisane kao teritorija Mađarske države. Imajući to u vidu, da li je ispravno reći da je tadašnja Ugarska (ili Mađarska) bila država čije su unutrašnje administrativne granice bile i spoljašnje međunarodno priznate granice, te je ona ostala bez njih tako što je bila prisiljena da ih ustupi susedima? Ili možda da napravim analogiju sa prostorom bivše SFRJ. Nekada je postojala Banovina Hrvatska. To je bila teritorija koja je u zajedničkoj državi koju je Kraljevina Srbija posle PSR stvorila zajedno sa Hrvatima i Slovencima. Posle DSR se Kraljevina Jugoslavija raspala i teritorija neke kasnije Hrvatske nije obuhvatala veliki deo teritorija koje je obuhvatala Banovina Hrvatska (koja se prostirala na većem delu današnje BiH i Srbije do Zemuna). Ima li smisla pisati da je Hrvatska ostala bez svojih teritorija razgraničenjem u SFRJ posle DSR? Mislim da nema. --Antidiskriminator (razgovor) 11:45, 5. avgust 2010. (CEST)

---

Pa, koliko znam, u Erdelju i danas živi 1,4 miliona Mađara (Sekelji, Čangoši...), u Vojvodini skoro 300.000, u Slovačkoj čine 9,5% stanovništva itd. Broj Mađara se smanjuje. Npr. evo jedan primer. Išao sam u školu sa Mađarima, pa čak i na neke časove. Nekada su imali po tri-četiri odeljenja, a danas jedva da imaju jedno. Poznato je da je natalitet u Vojvodini u minusu, a kod Mađara je pogotovo velik. Jedva da se skupe za jedno odeljenje. Ne znam koliko ih je nekada bilo, ali sigurno da ih je bilo više- Poznato ti je sigurno da je i Vojvodstvu Srbija i Tamiški Banat živelo više Nemaca i Rumuna od Srba. Srba je bilo na teritoriji današnje Vojvodine manje od Nemaca. Tako piše u udžbeniku iz istorije za treći razred od Radoša Ljušića. Vremenom se to promeni, a pogotovo kada se dogode teritorijalne izmene. --Nvlado (razgovor) 12:08, 5. avgust 2010. (CEST)

---

Evo, ovako: 1. Pod krunu sv. Ištvana podpadale su sve teritorije koje podpadaju pod tkz. iredentističu Veliku Mađarsku. Razgraničenje između Austrije i Mađarske obavljeno je 1967. godine nakon poznate austrougarske nagodbe. Mađari su nakon dužeg vremena uspeli da dobiju svoju državu unutar države, a Hrvatska, Slovačka, Erdelj i još neke teritorije su bile njen sastavni deo. Po završetku Prvog svetskog rata Mađari tkz. Asper revolucijom proglašavaju nezavisnost u želji da sačuvaju teritorije koje su imali u sklopu autonomije za vreme Austro-Ugarske monarhije, ali im to ne polazi za rukom, jer srpska vojska stuže sve do Segedina, rumunska pravi probleme, kao i čehoslovačka. Sve do Versajskog mira, odnsono mira u Trijanonu, nisu bile jasne granice, nego su postojale demarkacione linije. Npr. (citiram članak o Subotici)

Na velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu, 25. novembra 1918. proglašeno je ujedinjenje Banata, Bačke i Baranje sa Kraljevinom Srbijom, dok je konačna granica nove države utvrđena u Trijanonu 4. juna 1920. Jedna od centralnih ličnosti ovog značajnog događaja bio je Blaško Rajić, župnik iz Subotice.

Ista stvar je bila i s Erdeljem i Slovačkom i još nekim drugim delovima. Mađarska nije htela da ih prizna, a opet je morala da sklanja vojsku odatle, jer je bila u nemogućnosti da bilo šta učini. Tek nakon sporazuma u Trijanonu Mađarska je odriče tih teritorija u korist susednih država, što znači da ih je izgubila ovaj put formalno. 2. Hrvatska je potpala, kao što sam rekao, pod krunu sv. Ištvana još 1102. godine, i za sve vreme istorije je bila obična provincija sastavljena od županija kojima je upravljao ban koji je dovođen najčešće iz Pešte. Austrougarskom nagodbom Hrvatskougarskom nagodbom veliki deo današnje Hrvatske potpao je pod ugarski deo monarhije. 3. Zapadni deo Banata je ovaj današnji Banat u što je sastavu Srbije. 4. Jeste, jer se nekada pod pojmom „Hrvatska“ podrazumevalo samo Zagorje sa Slavonijom, dok je Istra bila direktno pod carevom vlašću, a Dalmacija je imala čak svoj sabor osnovan 1868. godine.--Nvlado (razgovor) 10:56, 5. avgust 2010. (CEST)

---

1. Zbog čega upotrebljavaš izraz Hrvatska za teritoriju koju je Mađarska izgubila ako taj izraz nije adekvatan naziv koji tačno opisuje teritoriju bez koje je Mađarska ostala?
2. Očito je da je Mađarska ostala bez ovih teritorija ne samo zbog MR rata već prvenstveno zbog poraza u PSR i mislim da to treba jasno navesti, da neko neupućen ne bi bio doveden u zabludu da je zbog Rumunije Mađarska ostala bez npr. Hrvatske, Dalmacije, Slavonije....
3. Moje pitanje je što se Banata tiče bilo precizno. Kome je Trijanonskim sporazumom Mađarska predala Banat? Srbiji ili Kraljevini SHS?
4. Ako nije čitava teritorija današnje države koja se zove Republika Hrvatska pripadala tadađnjoj Mađarskoj, onda treba jasno navesti koje su to provincije pripadale da ne bi neko neupućen pomislio da je na primer Istra koja je danas u državi Hrvatskoj pripadala Mađarskoj.
5. Kakva je situacija sa Slovačkom i da li je ispravno taj deo izgubljene teritorije nazvati Slovačka?--Antidiskriminator (razgovor) 11:25, 5. avgust 2010. (CEST)

---

• Onda ćemo umesto Hrvatske staviti Zagorje i Slavoniju zajedno sa Primorjem do reke Zrmanje jugu i Istre na severu.
• Želim reći, da Mađarska nije izgubila rat kojim slučajem, i da je zauzela deo Erdelja severno od reke Mureš, velike sile bi to morale uzeti u obzir i ne uzeti joj taj deo. Ista stvar je i sa srpsko-bugarskim ratom iz 1885. Da su Srbi ušli u Sofiju i odbranili je, velika je verovatnoća da bi morali dobiti teritorijalnu nadoknadu, makar to bio simpboličan deo zemljišta oko Trna ili Vidina. A pošto su Srbija 1885. g. i Mađarska 1919. g. izgubile rat, one nisu mogle više da iskaju bilo kakvu nadoknadu, nego im je bilo preče da sačuvaju ono što su imali pre rata. Mađarska je posle PSR rata faktički držala teritoriju današnje Mađarske (možda malo veću), jer su je rumunske snage izbacile iz Erdelja, Čehoslovačka je proglasila nezavisnost, a srpske vojske osvajale su grad za gradom u Vojvodini, Slavoniji, Zagorju i Sloveniji.
• Banat je podeljen na rumunski i srpski deo - tako sam učio u srednjoj školi. Ali nam nisu rekli da li je on podeljen pre Trijanona, ili posle, ili da li je Srbiji odnosno SHS dat, ili možda Rumuniji. Ovo sam našao u članku o Banatu.

Posle potpisivanja Beogradskog primirja i uspostave demarkacione linije, srpska vojska je kontrolisala veći deo Banata, koji se 25. novembra 1918. godine, kao deo pokrajine nazvane Banat, Bačka i Baranja ujedinjuje sa Kraljevinom Srbijom, a zatim 1. decembra 1918. godine postaje deo Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije poznatog kao Kraljevina Jugoslavija. Mirovnim ugovorima u Versaju (1919. godine) i Trijanonu (1920. godine) određene su granice nove države prema Rumuniji i Mađarskoj. Prema ovim mirovnim ugovorima, teritorija Banata podeljena je između Kraljevstva SHS, Rumunije i Mađarske. Kasnije su učinjene još neke manje korekcije granice Kraljevstva SHS prema Rumuniji (Modoš, Pardanj).

Znači, kako sam razumeo, granice su određene još pre Versaja tj. Trijanona, a kasnije su izvršene neke manje teritorijalne korekcije, kao što je navedeno u tekstu.

• Onda da umesto Hrvatska stavim Slavonija, Zagorje i Primorje? Čini mi se da je to to.

• Slovačka koja je u pitanju jeste južni pogranični kraj duž mađarske granice naseljen nekada isključivo mađarskim življem i zbog toga je uzrok mnogih nevolja u tom regionu.--Nvlado (razgovor) 11:48, 5. avgust 2010. (CEST)

---

• Umesto Hrvatske treba precizno navesti nazive za teritoriju bez koje je Mađarska ostala. Na vikipediji na srpskom jeziku [2] piše da su to Hrvatska, Slavonija i Rijeka, ali to ne mora da znači da je tu tačno napisano. Treba proveriti u nekom dobrom izvoru informacija i te navode koristiti i u tekstovima koji opisuju Hrvatsku, AUM, Trijanon i slično. Laslo Varga je ovde nacrtao mapu okruga, koja možda može da pomogne
• Što se tiče Slovačke, na ovoj vikipediji piše da je ona nastala u okviru čehoslovačke 1918. Ako je tako, onda Slovačka koja nije ni postojala nije mogla da bude ustupljena Čehoslovačkoj čiji će ona postati deo. Ti možda pod južnim pograničnim pojasom podrazumevaš Slovačku Sovjetsku Republiku?--Antidiskriminator (razgovor) 12:09, 5. avgust 2010. (CEST)

Pa da, to je to što sam ti pričao. Lika se prostire do Zrmanje a preko nje počinje Dalmacija. Zagrebačka, križevačka i varaždinska činile su nekada Civilnu Hrvatsku (tj. onu koja nije pod upravom Vojne krajine), a Slavonija je obuhvatala takođe tri županije sa gradovima Viroviticom, Požegom i Osijekom. Južno od Požege se nalazila Vojna krajina. To je to. Znači: Primorje, Lika, Zagorje i Slavonija.

Koliko ja shvatam, postoji formalno i faktički. Npr. Mađarska je do 1918. Srbiju navodila u svojoj titulaturi, što je bilo apsurdno, jer je Srbija od 1878. faktički nezavisna država: ima svoju zastavu, vojsku itd.... a nakon carinskog rata postaje još nezavisnija od austrougarskog uticaja. Tako je i Čehoslovačka mogla da se ujedini sa Slovačkom, a da je ova faktički i dalje u savezu sa Mađarskom (tj. da se tamo nalaze mađarske trupe, zastave itd.) Razumeš o čemu pričam? Eto, i Vlaška i Rumunija su se 1859. ujedinile, ali pod personalnu uniju, što je značilo da su one i dalje razdvojene, ali im je vladar isti.... Da, mislim da je taj deo Sovjetska Slovačka. --Nvlado (razgovor) 12:41, 5. avgust 2010. (CEST)

Rešenje?

Pošto je Trijanonski sporazum rezultat PSR a ne MR predlažem da jednostavno izbegneš sve gore navedene probleme izostavljanjem teksta o posledicama potpisivanja Trijanonskog sporazuma i sporan tekst teritorijama koje pripadaju Mađarskoj ali je Mađarska izgubila te svoje teritorije itd.--Antidiskriminator (razgovor) 12:20, 5. avgust 2010. (CEST)

Znači, rečenica u kojoj sam napisao da je Mađarska bila „primorana“ treba da se briše? Onda, mogu komotno da izbrišem podnaslov Posledice vezan za Mađarsku, jer je to više vezano za Trijanon?--Nvlado (razgovor) 12:24, 5. avgust 2010. (CEST)

Ako je ovaj MR rat imao neke posledice za Mađarsku onda taj podnaslov treba da ostane, ali bi možda bilo pametno izbeći probleme koje bi opisivanje posledica PSR na Mađarsku na ovom mestu izazvalo.--Antidiskriminator (razgovor) 12:26, 5. avgust 2010. (CEST)

Neki neregistrovani korisnik je uporno navodio da je ovo deo PSR i dopustio sam mu da doda u kuticiji „Deo Prvog svetskog rata“ misleći da se ostali slažu s tim.--Nvlado (razgovor) 12:44, 5. avgust 2010. (CEST)

Nije bitno da li je deo PSR ili nije. Ako govoriš o posledicama MR rata, čak i ako je deo PSR, onda možeš govoriti samo o posledicama MR rata. Teoretski, možda je taj korisnik čak i u pravu, jer primirje je nastupilo u novembru 1918. a rat završen potpisivanjem mirovnih ugovora. Da poražena strana nije potpisala mirovne ugovore primirje bi bilo prekinuto i rat nastavljen. --Antidiskriminator (razgovor) 12:50, 5. avgust 2010. (CEST)

Onda za posledice da navedem samo dolazak Mikloša Hortija, beli teror i revizionistički pokret?--Nvlado (razgovor) 12:59, 5. avgust 2010. (CEST)

Umesto drugog paragrafa koji spominje Trijanon, stavio sam ovaj:

Krajem 1920. godine koalicija desno orijentisanih političara pobedila je na izborima i vratila u Mađarsku konstitatuvnu monarhiju. Izbor novog kralja je odložen zbog nestabilnog stanja u zemlji i odlučeno je da se u međuvremenu postavi namesnik koji će predstavljati monarhiju. Za namesnika (regenta) je postavljen Mikloš Horti. Pokušaji zadnjeg ugarskog kralja Karla IV da se vrati na presto 1921. bili su osujećeni pretnjom ratom od strane susednih država i nedostatkom podrške od samog Hortija.

--Nvlado (razgovor) 13:04, 5. avgust 2010. (CEST)

Dopada mi se to što na vikipediji na engleskom jeziku ispod prozora za uređivanje piše da zadatak vikipedije nije da piše istinu već da piše relevantne tekstove koji imaju proverljive, nepristrasne, kredibilne i što primarnije izvore informacija. Hoću da kažem da mislim da bi trebalo da pišeš onako kako piše u izvorima informacija vezanim za ovu temu. Predlažem ti da malo pustiš da odstoji sve ovo.--Antidiskriminator (razgovor) 13:15, 5. avgust 2010. (CEST)

Daleko od toga da sam pristrasan. Sudbinu sekeljske divizije nisam izostavio, niti sam je preuveličao. Napisana je krajnje objektivno, kao i mnogi događaji i ličnosti. Možda sam trebao da ulepšam „Lenjinove momke“ ili Kuna, ali bi onda mnogi pomislili da sam crven. Možda tema nije lepa, za neke, ali je Laslo Varga stavio ovaj članak u portalu o Mađarskoj. Da je nezgodna, on bi mi prvi rekao. Primećujem, takođe, da je nekima bitnije kako transkribovati rumunsko ime Gheorghe nego objašnjenje razvoja situacije u Transilvaniji, s mađarske i rumunske strane.--Nvlado (razgovor) 13:27, 5. avgust 2010. (CEST)

Nisam nigde napisao da si pristrasan. Naprotiv. Odlično ti ide i srećan sam što si ovde sa nama. --Antidiskriminator (razgovor) 13:54, 5. avgust 2010. (CEST)

Nisam posumnjao nijedan trenutak na ispravnost činjenice, da su Austrijanci bili politički priznat narod sve do 1867. godine kada taj status dobijaju i Mađari. Trebam li da navedem i tu izvor, ili da preformulišem rečenicu? --Nvlado (razgovor) 23:53, 5. avgust 2010. (CEST)

Ja sam stavio oznaku za činjenicu jer je tvrdnja prilično ozbiljna a ne zato što sumnjam u nju. Ovako ozbiljne tvrdnje bi, po mom mišljenju, u sjajnim člancima trebalo da budu referencirane. Ako su Austrijanci bili vladajuća elita do 1867. a od 1867. i Austrijanci i Mađari do dždždždždždž godine, onda nije u redu da piše "tokom 19. veka" jer bi neko neupućen mogao da pomisli da su austrijanci čitavog 19. veka bili vladajuća elita. Sa druge strane, zašto se govori samo o 19. veku ako je ovaj rat počeo u 20. veku. Neki tvrde da su ubrzo posle Mađara, krajem 19. i početkom 20. veka i ostale nacije prestale da budu obespravljene. To je (po meni) veoma važna i delikatna problematika da bi bila, u sjajnim člancima, usput neprecizno i nereferencirano pomenuta.--Antidiskriminator (razgovor) 23:58, 5. avgust 2010. (CEST)

Izvini ako te mučim, ali ako te mrzi da tražiš izvor informacija za gore navedene tvrdnje, možeš slobodno i da ih izbaciš iz članka jer je položaj nemađara u 19. veku relativno irelevantan za ovaj rat koji je bio u 20. veku, kada nije bilo građana drugog reda u AUM zbog nacionalne pripadnosti.--Antidiskriminator (razgovor) 00:01, 6. avgust 2010. (CEST)

Vlaška revolucija, kao i revolucija transilvanskih Rumuna iz 1848. godine prošle su na isti način kao i srpska u Vojvodini. Nakon 1860. godine, kada je ukinuto Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat, Srbi su sačuvali samo crkveno-školsku autonomiju koja će im takođe biti uskraćena uoči carinske krize. Pod „političkim narodom“ se podrazumeva narod koji ima pravo da ima svoju autonomiju, a u sklopu nje sve ono što ga karakteriše. Hrvati nisu imali ni blizu ono što su imali Mađari, iako su 1868. zatražili od njih neke povlastice. Ja nisam rekao da su oni bili ugnjetavani, osim ako nisu pravili nerede poput spaljivanja mađarske zastave i sl. Svakome je omogućeno da se školuje i nađe sebi posao koji želi. Ali nije predviđeno da bude više od dva politička naroda, iako se pričalo o trećem političkom narodu – slovenskom. --Nvlado (razgovor) 00:14, 6. avgust 2010. (CEST)

Nisam znao za taj izraz politički narod. Hvala ti na tom objašnjenju, mada mi nije baš do kraja jasno kakva su dodatna prava imali politični narodi u odnosnu na nepolitičke. Koliko znam i sloveni (Srbi, Hrvati, Slovenci, Česi, Slovaci....) su imali pravo da biraju i budu birani u zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. I sloveni su imali učešće ne samo u ovim vlastima na nivou države nego i na nivou pojedinih administrativnih jedinica, imali podjednaka prava da se školuju i rade kao i Nemci i Mađari. Sve to i ono što si ti napisao u komentaru iznad se nije videlo iz teksta članka. Na osnovu zaključka „Favorizujući Mađare, druge po veličini etničke grupe u državi, bečka vlada je izazvala nezadovoljstvo kod ostalih etničkih grupa poput Čeha i Rumuna“ neko neupućen bi mogao da zaključi da su Mađari bili favorizovani i ugnjetavali ostale narode što je izazvalo njihovo nezadovoljstvo i implicitno se nameće zaključak da je sve to uticalo na potrebu da se ugnjetavani narodi silom razračunaju sa ugnjetačima. Pretpostavljam da bi takav zaključak bio u određenom neskladu sa izvorima informacija o realnosti na terenu.--Antidiskriminator (razgovor) 00:24, 6. avgust 2010. (CEST)

Imam utisak da smo malo odlutali od teme članka. Koliko je to sve u suštini bitno za temu ovog članka i koliko je to što su nemađarima i nenemcima u AUM bila uskraćena prava na autonomiju u suštini pozadina ovog rata između Sovjetske republike Mađarske i Velike Rumunije?--Antidiskriminator (razgovor) 00:29, 6. avgust 2010. (CEST)

Ja sam prevodio istoriju rumunije sa engleskog na srpski u članku Rumunija. Čini mi se da sam tamo video da Rumuni smatraju da je veći deo Mađara u određenim teritorijama u stvari rumunskog porekla jer su seoski knezovi rumuni i njihove porodice potpadanjem pod AUM t.j. Ugarsku masovno prelazili na katoličanstvo i bivali mađarizovani kako bi zadržali neke privilegije koje im je davao njihov feudalni status dobijen od ugarskog kralja a namenjen isključivo Mađarima. Ako sam u pravu da je ovakav stav Rumuna deo pozadine rata, možda bi ga bilo potrebnije navesti u ovom članku od teksta o obespravljenosti slovena u AUM?--Antidiskriminator (razgovor) 00:33, 6. avgust 2010. (CEST)

Vidi, ako ti nešto znači, pošto su moji odvajkada živeli na ovim prostorima imali su prilike da se susretnu s tim „nepravdama“. Ukoliko je neko bio preglasan po pitanju slavjanofilstva i nacionalizma, kao npr. Kalor Milodanović, taj sigurno nije dobro prošao i morao je da beži iz zemlje ako nije hteo da ima problema sa vlastima. Mađari su, pak, posle 1867. godine mogli da pričaju i pišu ono što Sloveni nisu mogli, jer su oni bili priznat i povlašćen narod. Imali su svoj deo monarhije s gotovo istim ovlašćenjima kao i austrijski. Službeni jezik, koji je jedno duže vreme bio latinski, zamenjen je mađarskim, i tim činom su se zamerili mnogima. Jer, npr. optuženi Rumun se na sudu mogao braniti jedino na mađarskom. Da li je to pravedno?--Nvlado (razgovor) 00:43, 6. avgust 2010. (CEST)

I dalje smatram da je rečenica „Favorizujući Mađare, druge po veličini etničke grupe u državi, bečka vlada je izazvala nezadovoljstvo kod ostalih etničkih grupa poput Čeha i Rumuna“ koja je napisana neposredno pre teksta o PSR u Mađarskoj neadekvatna jer:

1. Nije relevantna za pozadinu rata između Velike Rumunije i Sovjetske Mađarske Republike. To što je neko pedeset godina pre toga bio obespravljen nije sigurno moglo da utiče na rat koji je tema članka. Ako bi se išlo tom logikom, retke su nacije koje nisu u nekom periodu istorije, posebno na Balkanu, bile obespravljene od strane neke druge.
2. Dovodi u zabludu neupćenog čitaoca iz dva razloga:

• jer izostavlja čitavih pola veka istorije kada su i nemađari dobijali sve veća prava i prestali da budu građani drugog reda. Odmah posle navoda o obespravljenosti je napisan tekst o PSR kao da pola veka neposredne istorije ne postoji, a podnaslov je pozadina ovog rata u Mađarskoj i upravo treba da tretira neposredni istorijski kontekst
• navođenjem obespravljenosti samo onih koji su učestvovali u MR ratu, t.j. samo Čeha i Rumuna iako svi nemađari i nenemci su bili u istoj situaciji u Mađarskoj, stiče se utisak da se namerno čitalac želi dovesti u zabludu da su Česi i Rumuni napali Mađarsku jer su pola veka pre toga bili obespravljeni, a po istoj logici su tada i Srbi i Hrvati trebali da umarširaju u Budimpeštu

Jednostavno na osnovu svega gore navedenog mislim da je prvi pasus u podnaslovu o pozadini rata u Mađarskoj loše napisan jer sadrži irelevantne podatke za temu članka koji neupućenog čitaoca mogu dovesti u zabludu i ishitren zaključak o motivima rata, što je možda i kršenje NTG.--Antidiskriminator (razgovor) 11:41, 6. avgust 2010. (CEST)

Da li da preformulišem tu rečenicu, ili da je jednostavno prećutim i zamenim nekom drugom. Po tvojim komentarima primećujem da nije toliko bitna u sklopu mađarsko-rumunskog konflikta.--Nvlado (razgovor) 15:52, 6. avgust 2010. (CEST)

Ukoliko nastaviš da pišeš o pozadini konflikta tako što ćeš navesti tekst o neposrednom istorijskom kontekstu pred ovaj rat (znači opis situacije kroz istoriju mađarskog kraljevstva od 1867. do 1919), onda ta rečenica predstavlja uvod u opis pozadine rata i u sklopu njega jeste relevantna a takav tekst možeš da iskoristiš na još nekim člancima. Ovako sama za sebe, ova rečenica i prvi pasus pozadine nisu relevantni, mogu da dovedu nekoga u zabludu i možda prestavljaju i kršenje NTG.--Antidiskriminator (razgovor) 15:58, 6. avgust 2010. (CEST)

Ali, vidi. Spominješ tu Hrvate, ali znaš da su oni odmah nakon austrougarske nagodbe imali nagodbu s Mađarima. Dobili su neka svoja prava u sklopu mađarskog dela, pa su se primirili (vidi ovde). Tako da oni nisu imali mnogo razloga da umarširaju u Peštu. Naprotiv. Ćorović spominje da su neki frankovci uoči ulaska srpske vojske u Zagreb 1918. g. Pravili nerede, pa su se kasnije povukli u Peštu, s kojom su oduvek bili vrlo bliski.

Česi imaju razloga da mrze i Nemce i Mađare, jer nisu uspeli da dobiju prava kao nacija nakon 1867. g. Ne zaboravi da u ovom ratu učestvuje i Čehoslovačka, kao savezniki Velikoj Rumuniji. Rumunsko-mađarska suprotnost je očigledna. Možda bi trebao da pogledaš moj članak o Mihaju Hrabrom preveden sa engleske Vikipedije, u kom se opisuju međusobne borbe ta dva naroda oko prevlasti nad teritorijom današnje Rumunije. Ako te zanima odakle sam preuzeo tu rečinicu u kojoj se spominje reč „favorizujući“, evo pogledaj ovde.--Nvlado (razgovor) 16:09, 6. avgust 2010. (CEST)

Nikada nisam izrazio sumnju da je negde napisano favorizujući. Ono što sam naveo je da je to favorizovanje bilo pedeset godina pre MR rata i da bez istorije tokom tih pedeset godina ne može biti samostalno istorijski kontekst jer se u tih pedeset godina mnogo toga promenilo u Mađarskoj po pitanju obespravljenosti pojedinih nacija. --Antidiskriminator (razgovor) 22:17, 6. avgust 2010. (CEST)

Meni se ne čini da je sama za sebe. Naprotiv. Nakon austro-ugarske nagodbe Mađari su dobili Erdelj u sklopu svoje autonomne teritorije. Misliš da se to svidelo Rumunima? Isto tako dobili su i Slovačku, što je naišlo na otpor Čeha. Nagodba iz 1867. g. Pogforšala je ionako već loše odnose između Mađara i nemađararskog življa.--Nvlado (razgovor) 16:09, 6. avgust 2010. (CEST)

Odlično si obrazložio svoje stavove. Hvala ti. Naučio si me nešto o ovome. Sve što si naveo posle mog komentara se upravo odnosi na period za koji sam naveo da nedostaje u istorijskoj pozadini rata u pogledu situacije u Mađarskoj. Predlažem da svoje navode (osim mržnje među narodima) referenciraš adekvatnim izvorima informacija i uneseš u tekst članka i na taj način kompletiraš deo o istorijskoj pozadini rata u Mađarskoj.--Antidiskriminator (razgovor) 22:14, 6. avgust 2010. (CEST)

Razlika je u tome što ovu temu skoro nikoga ne zanima. Jedva da se nađu dvojica koji se razumeju u ovo. Nema ni u Istoriji Srba ništa opširnije o MR, nego se samo spominje nekakva revolucija i njeno gušenje. Dok kod nekih drugih tema, npr. o Bunjevcima, treba da se navodi mnogo mnogo referenci, ali opet neće biti dovoljnjo i da sve iskoristim. Zašto? Zato što postoje osobe koje imaju drukčije mišljenje o onome što sam citirao a imaju ga zato što one nešto znaju o tome. A da li neko zna o pojedinostima MR? Ne znaju ni moji poznanici iz mađarskog odeljenja. Ako ovom članku bude kojim slučajem dozvoljeno glasanje za dobar članak, trudiću se da nađem sve te reference što fale. Ali sad ih nemam, niti imam uslova i vremena da ih pronalazim. Ja svaki svoj napisani članak težim ka savršenstvu. Dosad sam napisao dva gotova članka, a imam gomilu nedovršenih jer nemam materijala za nastavak.--Nvlado (razgovor) 16:21, 9. avgust 2010. (CEST)

Mala antanta?

Zbog čega je stvaranje male antante uneto u posledice ovog rata ako je u tekstu navedeno da je uzrok stvaranja antante strah od nemačkog revizionizma? Link koji vodi ka izvoru informacija vodi ka sadržaju knjige tako da se ne može proveriti da li negde zaista piše da je posledica ovog rata bilo formiranje Male antante. Link treba usmeriti na stranu gde je informacija a ne sadržaj. Korišćenjem forme cite web koju sam na početku preporučio bi se ovakvi problemi izbegli.--Antidiskriminator (razgovor) 22:30, 6. avgust 2010. (CEST)

SAD i UK su još nakon završetka završetka PSR predosećale da će se dogoditi još jedan rat, ukoliko Francuska ne odstupi od svoje tvrdolinijaške linije po kojoj bi trebalo svim bivšim članicama Centralnih sila otkinuti po neko parče ili ih svesti na što manju moguću teritoriju. Tu su spadale Austrija, Mađarska, Nemačka, Bugarska, pa i Turska. Pošto su imali iskustva sa Mađarima iz ovog mađarsko-rumunskog rata, Francuzi su znali da ni Nemci neće dugo mirovati, i da treba nešto preduzeti pre nego što ojačaju. A pošto su i Nemci i Mađari bili u PSR u isto rovu, nije bilo teško pretpostaviti da bi se mogli kad tad ujediniti i bez ikakvog problema napasti koju od evropske zemlje. Stoga je Francuska radila na tome da se stvori Mala Antanta koja bi čuvala stanje kakvo je ona napravila posle mira u Versaju. --Nvlado (razgovor) 23:19, 6. avgust 2010. (CEST)

Sve što si napisao mi je veoma interesantno i logično i lepo je videti kako neko sve to zna. Ali vikipedija se ne zasniva na pisanju istine već na pisanju tekstova koji imaju adekvatne izvore informacija. Ti si u tekstu ovog članka napisao da je formiranje Male antante posledica MR rata. To nije precizno referencirano a u obrazloženju formiranja male antante si naveo samo strah od nemačkog revizionizma. Čak i da je u pitanju i mađarski revizionizam (a verovatno jeste što treba i jasno navesti a ne pominjati samo nemački), ne bi se moglo reći da je mala antanta posledica MR rata već straha od revizionizma. --Antidiskriminator (razgovor) 23:58, 6. avgust 2010. (CEST)

Razmišljao sam o tome, što si mi rekao. Logički jeste, ali što ti kažeš - nema informacija. Ja bih samo dodao da je kroz ovaj rat mađarski revizionizam došao do izražaja, i nagovestio mogući nemački revizionizam. Ali ipak ću ukloniti tu rečenicu ako ona buni čitaoce.--Nvlado (razgovor) 19:03, 7. avgust 2010. (CEST)

Reference 2

Čitavi pasusi bez ijedne reference. Ljudi, ne može da se nedovoljno referenciran članak predlaže za dobar. -- Loshmi (razgovor) 06:26, 8. avgust 2010. (CEST)

Pogledaj članak o dekolonizaciji Afrike. Ni tu nisu baš sve rečenice referencirane, ali je članak sjajan, a ja nemam ništa protiv toga jer je zaista sjajan.--Nvlado (razgovor) 14:01, 8. avgust 2010. (CEST)

Slažem se sa Lošmijem. Kriterijumi se menjaju. Posebno kada je u pitanju tekst o sukobu u kojem uvek ima različitih gledišta. --Antidiskriminator (razgovor) 00:51, 9. avgust 2010. (CEST)

Koliko vidim, u članku o dekolonizaciji Afrike takođe je bilo različitih gledišta. Npr. gledište Belgije na nezavisnost Konga, ili UK na Suecku krizu i dr.--Nvlado (razgovor) 14:09, 9. avgust 2010. (CEST)

Svaki složeni sistem funkcioniše na takav način što se kontinuirano unapređuje ili propada. Isto je i sa vikipedijom. Ili će se kontinuirano unapređivati ili će propasti. Jedan od načina unapređivanja je i pooštravanje kriterijuma prilikom pisanja članaka. Ako pogledaš neke članke koji su pisani na početku postojanja vikipedije na srpskom jeziku videćeš da je veoma malo referenci, vikiveza, spoljašnjih veza i sličnih stvari koji doprinose boljem kvalitetu članaka. U međuvremenu se situacija promenila. I to je i normalno i dobro. Što se tiče mene a uveren sam i Lošmija, naše su namere najbolje i molim te da tako i ti pretpostaviš. Rasprava služi da se članak "dotera" pred glasanje kako bi bio pogodan da bude izglasan. Bolje je da sada ubaciš nekoliko referenciranih izvora informacija nego da članak ne bude zbog toga izglasan za dobar, a to što treba da se uradi je 1 promil dosadašnjeg truda na izradi članka. Što se tiče Dekolonizacije Afrike, slobodno predloži taj članak za brisanje sa spiska sjajnih. --Antidiskriminator (razgovor) 14:48, 9. avgust 2010. (CEST)

Ne pada mi na pamet da ga predlažem dekolinizaciju Afrike za brisanje sjajnih, jer ko sam ja ovde da to zahteva? Uostalom, članak mi se dopao i nemam nikakvih primedbi. A to što nema referenci na svakoj rečenici ne znači da sam izmišljao rečenice, nego da sam članak uprostio ne navodeći svaku rečenicu iz Istorije Mađara misleći da je suvišno. To sam uradio kod članka o Bunjevcima, jer je tamo bilo klanja oko njihove istorije koju niko nije hteo proučiti, a svi su se pravili pametni da znaju.--Nvlado (razgovor) 15:55, 9. avgust 2010. (CEST)

Niko ti neće zameriti ako predložiš taj članak za brisanje iz sjajnih. Imaš pravo na to i ja ću prvi glasati da se briše sa tog spiska. Niko nije rekao da si ti izmišljao rečenice. Ne znam šta je bilo u članku o Bunjevcima. Ovo je strana za razgovor MR rata. Unošenjem referenciranih izvora informacija u članak ćeš ne samo podići kvalitet istog već i značajno otežati kasnije izmene teksta koji si napisao. Ako nema referenci, svako ko nađe referencu za suprotnu tvrdnju ima pravo da izbriše tekst koji si napisao i unese nešto drugo. Verujem da želiš da ono što veruješ da je istina bude deo ovog članka i to je još jedan od razloga za referenciranje. --Antidiskriminator (razgovor) 16:08, 9. avgust 2010. (CEST)

Razlika je u tome što ovu temu skoro nikoga ne zanima. Jedva da se nađu dvojica koji se razumeju u ovo. Nema ni u Istoriji Srba ništa opširnije o MR, nego se samo spominje nekakva revolucija i njeno gušenje. Dok kod nekih drugih tema, npr. o Bunjevcima, treba da se navodi mnogo mnogo referenci, ali opet neće biti dovoljnjo i da sve iskoristim. Zašto? Zato što postoje osobe koje imaju drukčije mišljenje o onome što sam citirao a imaju ga zato što one nešto znaju o tome. A da li neko zna o pojedinostima MR? Ne znaju ni moji poznanici iz mađarskog odeljenja. Ako ovom članku bude kojim slučajem dozvoljeno glasanje za dobar članak, trudiću se da nađem sve te reference što fale. Ali sad ih nemam, niti imam uslova i vremena da ih pronalazim. Ja svaki svoj napisani članak težim ka savršenstvu. Dosad sam napisao dva gotova članka, a imam gomilu nedovršenih jer nemam materijala za nastavak.--Nvlado (razgovor) 16:24, 9. avgust 2010. (CEST)

Predlažem ti da se malo odmoriš jer imam utisak da previše emotivno reaguješ, iako verovatno imaš razlog. Ima još nekoliko dana za raspravu o ovoj kandidaturi. Nemoj sve toliko da primaš k srcu. Ja sam danas skinuo sa rasprave članak Esad-paša Toptani jer se NIKO nije uključio u raspravu o njegovoj kandidaturi za sjajan tokom čitavih nedelju dana. Ako pročitaš taj članak videćeš da je to tako veliki čovek da se postavlja pitanje da li je vikipedija relevantna za njega a ne on za vikipediju. Jedini u istoriji odnosa između Albanaca i Srba koji se zalagao za saradnju sa Srbima i Srbijom. Savršeno referenciran članak. Sa mapom koju mi je nacrtao jedan dobar čovek. I niko ni jednu reč komentara. Niko. Nedelju dana. Duša me boli zbog toga. Ne zato što članak neće biti izabran, već zato što je zajednica našla vremena za mnogo drugih stvari, koje ne bih sada nabrajao, a ne da pogleda i prokomentariše ovu kandidaturu. I šta sad da radim. Ti bar imaš sreće. Neko se javio i učestvuje u raspravi. :) . --Antidiskriminator (razgovor) 16:43, 9. avgust 2010. (CEST)

Razmisliću o svemu ovome... --Nvlado (razgovor) 17:42, 9. avgust 2010. (CEST)

Slike

Evo i ja da javim da mi se sviđa članak, ali mislim da ne može da ide za sjajan sa neprevedenim slikama. Treba prevesti ove karte na srpski. --Jovan Vuković (r) 16:53, 9. avgust 2010. (CEST)

Uf, ove mape nisu pogodne za prevođenje i bilo bi vrlo teško prevesti ih. -- Обрадовић Горан (разговор)

Karte nisu problem. Imam znanje kuhinskog mađarskog, samo reference predstavljaju u celoj priči problem.--Nvlado (razgovor) 17:41, 9. avgust 2010. (CEST)

Nisam mislio da je problem prevesti termine, već sam tehnički prevod mape. Pročitaj ovo da vidiš na šta sam mislio. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:47, 9. avgust 2010. (CEST)

Još malo pa ističe rok za diskusiju o kandidaturi

pa ovom porukom pokušavam da podstim predlagača na tu činjenicu i da predložim da se produži rok za izjašnjavanje po ovom predlogu kandidature, jer mislim da kvalitet članka i uloženi trud predlagača to zaslužuju. --Antidiskriminator (razgovor) 14:19, 11. avgust 2010. (CEST)

Već sam postavio članak na glasanje. Pokušajte da poradite na njemu narednih dan ili dva i nakon toga pošaljite korisnicima šablon za obaveštenje da daju svoj glas.

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Mađarsko-rumunski rat (1919) da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 11. avgusta 2010 — 18. avgusta 2010 --NVlado

--SmirnofLeary (razgovor) 14:24, 11. avgust 2010. (CEST)

Kakva je ovo referenca?

1. ^ vidi izvore u članku o Crvenom teroru

Treba prevesti rumunski naziv. --Aleks (razgovor) 23:39, 11. avgust 2010. (CEST)

Prvi podnaslov

Članak je izabran za dobar 18. avgusta 2010.

Međuviki

Mislim da je ova izmena dobra jer se upravo tako zove češki članak. --93.86.188.244 (razgovor) 01:15, 24. septembar 2010. (CEST)