Razgovor:Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Termin

Mislim, koliko se sjećam, da smo mi malo "stariji", kad smo išli u škole ;), koristili skraćenicu NOB, i da se tada ovaj "pokret" ili borba zvala Jugoslovenska narodnooslobodilačka borba, mislim generalno se koristio taj termin, pa bi i to trebalo imati u vidu, pošto kada dođe neko "starije" generacije, teško da će naći članak sa sadašnjim nazivom. --Славен Косановић {razgovor} 14:24, 19. maj 2006. (CEST)

No frks, batice, preusmerenja rade čuda. Ovo je ipak full ime pokreta, kao što je JVuO stoji za naslov druge "strane".

BokicaK 15:21, 19. maj 2006. (CEST)

NOB bi trebalo biti preusmerenje ka ratu (kampanji)--Orlović 15:24, 19. maj 2006. (CEST)

Znam ja da "preusmjerenja rade čuda"..., samo sam htio da stavim do znanja da je to nekada, bio zvanični naziv pokreta koji se učio tako u školama, a pravljenje preusmjerenja ostavljam vama koji radite na članku... --Славен Косановић {razgovor} 15:29, 19. maj 2006. (CEST)

Sad koliko sam ja primjetio postoji namjera da se opisuje i "kampanja" u članku... ;) --Славен Косановић {razgovor} 15:29, 19. maj 2006. (CEST)

Idiotsko ime članka

Ovo je neko preuzeo ime mislim sa slovenačkog članka. Treba ga promeniti u Narodno oslobodilačka borba!

--Branko1408 17:39, 30. oktobar 2006. (CET)

problem

Clanak nema referenca/izvora. Trebaju da se dodaju. (LAz17 (razgovor) 08:00, 27. novembar 2010. (CET)).

Dal neko moze da doda referencu za "Moramo ovdje povući činjenicu da se u redovima Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, od samog početka pa do danas nalaze u ogromnoj većini baš Srbi, umjesto da to bude obratno. Baš srpski, crnogorski, bosanski i lički partizani i brigade, koje su bile sastavljene gotovo isključivo od Srba, vodile su i danas vode nemilosrdnu borbu ne samo protiv okupatora, već i protiv četnika Draže Mihailovića i ostalih neprijatelja naroda" ? (LAz17 (razgovor) 06:14, 8. januar 2012. (CET)).

Ukoliko je zaista potrebno baviti se nacionalnom strukturom partizana,koji su bili nadnacionalna armija,sa ove vremenske distance,bilo bi lepo da se to uradi normalno.

0.Ako unosite teks` u članak,on treba da bude pravopisno sređen.

1.Ukoliko unosite izvore koji nisu dostupni široj javnosti,a radi se o osetljivim temama,onda bi bilo lepo citirati ih na stranici za razgovor.

Zbog toga sam privremeno blokirao sadržaj od prikazivanja,a isti je ostao dostupan u samom kodu.Fala vi na razumevanje. Crni Bombarder!!! (†) 10:03, 8. januar 2012. (CET)

Kao jedan od korisnika koji se bave NOB-om, podržavam stav i potez Crnog Bombardera--Pinki (razgovor) 11:28, 8. januar 2012. (CET)

Nemoj te se brinuti, necu da stavljam netacne izvore.

[1],[2] Okej, to dokazuje nesto sto sam dodao.

[3] to ste vec prihvatili

[4] odete do stranice 142, i to je jasno

[5] da su prve jedinice bile skoro samo srpske i crnogorske u nacionalnosti

I evo izvora za one godine u hrvatskoj, [6] , odete na stranicu 263 za tekst na nasem jeziku, ili kraj clanka za kratak i jasan pasos teksta na engleskom jeziku.

Nadam se da je ovo dovoljno informacije prilozeno da bi se to vratilo u clanak. Molim vas javite ako nesto jos bi hteli, i takodje molim vas da date neke reference/izvore za ono drugo sto pise u clanku. Ja sam moj posao dobro obavio mislim, ali ostali deo clanka nema izvore! Javite ako hocete jos nesto od mojih izvora. Sa postovanjem, (LAz17 (razgovor) 17:18, 8. januar 2012. (CET)).

Halo? (LAz17 (razgovor) 20:00, 10. januar 2012. (CET)).

Komentar neprijavljenog korisnika

uffff, vi ste bolestan narod, patološki lažljivci. Poznata činjenica je da su 1944. nakon oslobođenja Srbije masovno amnestirali četnike i da je večina Hrvatskih kvislinga završila na Blajburgu. Pre 1944. je omer Hrvata i Srba bio puno više u korist Hrvata nego nakon amnestije a vi napišete upravo suprotno. Kako vas bre nije sram!! — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 93.141.80.207 (razgovor • doprinosi) | 02:20, 30. januar 2010.‎

Vi ste gospodine u krivu. Po pitanju "omjera" Hrvata i Srba u NOB-u možete se obavestiti (pošto pretpostavljam da srpsku literaturu ne želite da čitate) u publikaciji Tomislava Badovinca "Titovo doba - prije, za vrijeme i poslije", Zagreb 2008. g. Titovo doba - prije, za vrijeme i poslije strana 104 - pri dnu.

O masovnom "amnestiranju" četnika možete da se obavestite na internet stranici Ministarstva pravde Republike Srbije Komisija za tajne grobnice ubijenih posle 20. septembra 1944, o čemu bi i na ovoj stranici trebalo da bude reči, ako se zalažemo za kompletnu istinu.

O tome da smo "bolestan narod, patološki lažljivci" bi bilo zgodno da navedete izvor, ili vam je to možda baka pričala kad ste bili mali. --Orion1964 (razgovor) 15:08, 29. januar 2014. (CET)

Amnestiranja je bilo, dva ili tri puta. Nije se mogao amnestirati Draza Mihailovic ili Milan Nedic (za kog se navodi da je prosto likvidiran, a ne spominje se da je skočio kroz prozor), kada oni nisu hteli da budu amnestirani, a drugo, nisu ni mogli biti. -- Bojan  Razgovor  04:59, 30. januar 2014. (CET)

Ne radi se o amnestiranju Mihailovića ili Nedića već o masovnim zločinima koji su počinjeni nad zarobljenicima kao i onim koji nisu bili po volji novim vlastima. Ljudi su odvođeni i ubijani bez suda, masovne grobnice držane u tajnosti, rodbina pobijenih progonjena... S obzirom da se radi o masovnim ratnim i posleratnim zločinima to ne može da bude nebitno za ovu temu. Treba da se piše o herojstvu partizana, ali ako nam je stalo do istine onda nema razloga da se sakrivaju zločini koji su počinjeni. --Orion1964 (razgovor) 20:52, 30. januar 2014. (CET)

Nije sporno da su partizani ubijali bez suđenja ili prekim sudovima, samo je kvalifikovanje toga kao ratnog zločina prejako, jer žrtve nisu bile obični ratni zarobljenici, već najokoreliji kvislinzi tipa ustaša, ljotićevaca i četnika i slovenačkih domobrana koji su sarađivali i sa crnim đavolom protiv partizana i mnogi bili odgovorni za Jasenovce i Banjice. Njima, kojih se i kralj (u čije su se ime borili svi osim ustaša) odrekao, sledila je kazna. Toga su i ovi bili svesni i radije su rizikovali nego da prihvate amnestiju (ako su ispunjavali uslove za nju). -- Bojan  Razgovor  21:11, 30. januar 2014. (CET)

BROJ LICA U REGISTRU: 55372 - do sada prijavljeno Komisiji Republike Srbije, kad se tome doda broj pobijenih Hrvata, Slovenaca... Ubistvo bez suđenja JESTE ratni zločin. To nije stvar kako će ko da kvalifikuje, pa se slažemo ili ne već pravni termin. Ne radi se samo o zarobljenicima nego i o velikom broju civila. Masovna streljanja 1944-45 --Orion1964 (razgovor) 23:15, 30. januar 2014. (CET)

Nek se dodaju, a onda nek se oduzme od tih desetine hiljada svi oni koji su umrli u borbi ili im je sudjeno (posto je to komisija za nepoznate grobove, a ne nevine zrtve) kao pripadnici(ma) oruzanih formacija. -- Bojan  Razgovor  02:10, 31. januar 2014. (CET)

Početak

Navod iz teksta sa wikipedije: Partizanske odrede je formirala i predvodila Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) na čelu sa Josipom Brozom Titom. KPJ je počela da se priprema za borbu (i dolazak na vlast) odmah nakon invazije sila Osovine aprila 1941. Istaknuti partijski funkcioneri su postali vojni rukovodioci sa zadatkom da formiraju partizanske odrede.

Kratkotrajni Aprilski rat, komadanje Jugoslavije, stvaranje NDH i ostalih kvinslinških tvorevina, teror okupatora i ostalih kolaboracionista stvorili su raspoloženje kod naroda (prevashodno srpskog) da se okupatoru treba suprotstaviti. Politbiro CK KPJ je 4. jula 1941. godine doneo odluku o početku oružane borbe. Ova odluka je inspirisana ulaskom SSSR-a u rat protiv Nemačke i angažovanjem glavnih Hitlerovih snaga na Istočnom frontu, kao i pozivom Kominterne svim porobljenim narodima Evrope da se uključe u rat protiv sila Osovine, kao najvećeg zla čovečanstva.

Najpre se kaze odmah nakon invazije, po nekim merilima odmah podrazumeva period najkasnije do mesec dana, ako se uzmu u vid sve okolnosti.A onda je politpiro 4.jula doneo odluku, o pocetku oruzane borbe.Zar je to odmah, citavih 3 meseca posle okupacije.Molio bih istoricare da mi izvorima, argumentovano odgovore, gde se pokret nalazio u periodu izmedju kapiulacije i 4.jula. Kakav je njihov stav bio povodom okupacije, pre napada Nemaca na SSSR? — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Potrchko (razgovor • doprinosi) | 17:21, 26. jun 2010.‎

Vidim da su neka pitanja ostala bez odgovora, ali nikad nije kasno da se odgovori: "KPJ je počela da se priprema za borbu odmah nakon invazije Sila osovine" - ključno je što u tekstu piše da je KPJ počela da se priprema za borbu (skupljanje oružja, municije, raspačavanje letaka,...) nigde ne piše da je ušla u oružanu borbu odmah nakon okupacije. Dakle, u prva tri meseca vršene su pripreme, a tek onda dignut ustanak. A odluka o pokretanju ustanka nakon nemačkog napada na SSSR je čisto trezvena strateška odluka: velik deo nemačke vojne sile završio je na Istočnom frontu, a Centralna i Južna Evropa su bile rasterećene dobrog dela njihovih divizija, pa su tek onda nastali povoljni uslovi za dizanje oružanog ustanka. Zamislite da je ustanak otpočeo pre 22. juna; nemačka komanda bi poslala par svojih divizija koje u tom trenutku ne bi bile usmerene na pokret ka SSSR-u i ustanak bi brzo bio uništen. --Plamen (razgovor) 21:56, 30. januar 2014. (CET)

Zastupljenost muslimana u jugoslovanskim partizanima

„ Josip Broz Tito je to potvrdio u intervjuu Bi-Bi-Siju nekoliko godina nakon rata, kada je rekao da je u partizanskim jedinicama na kraju rata bilo samo 2,8 odsto muslimana. Poznato je i da je u vojnoj strukturi Nezavisne Države Hrvatske /NDH/ bilo oko 30 odsto muslimana, a neki muslimani su bili viđeniji ministri u NDH. ”

Izvor: [7] --BaŠ-ČeliK (razgovor) 04:43, 9. april 2012. (CEST)

Naslov

Zašto se naslov „NOVJ“ mijenja u neodređeni naslov „Jugoslovenski partizani“? Isto pitanje važi i za „JVuO“ i „Četnike Dragoljuba Mihailovića“. Ajmo onda i članak o Vojsci Srbije preimenovati u npr. „Srpsku oružanu silu na Balkanu“, što će nam taj određeni naziv „Vojska Srbije“. Valjda je red nekoga pitati prije promjene nekog naslova, posebno tako ustaljenog. --Željko Todorović (razgovor) 09:59, 9. novembar 2014. (CET) s. r.

Zato što su se to gerilske formacije koje su menjale svoja imena tokom rata, ali su termin partizani i četnici ostajali u upotrebi tokom celog rata. -- Bojan  Razgovor  10:09, 9. новембар 2014. (CET)

Jeste, ali je pitanje jesu li ti nazivi enciklopedijski opravdani...tj. mi ovde kao autori enciklopedije moramo da se pridržavamo nauke...i jedna i druga formacija su se (samo)razumele pod ovim nazivima NOVJ i JVuO (kasnije naročito u dokumentima)..i mislim da je pravilnije enciklopedijski da ostanu ti nazivi nego da menjamo u ove kolikvijalne nazive koji su se odomaćili, a vvtn. i više u običnoj upotrebi...(ako je i tu zamerka da li se u relevantnoj naučnoj literaturi koriste ti odomaćeni, kolokvijalni nazivi, ili se koriste ovi službeni, i da li tu postoji norma)...može se tu povući i paralela sa današnjom vojskom npr...većina ljudi ne pravi razliku između Vojske Jugoslavije (koja je branila zemlju za vreme bombarodvanja 99-e) i današnje Vojske Srbije...iako su to naravno (sa aspekta teorije države i nastanka) dve različite stvari....ono što dodatno pravi zabunu je ovaj naziv Četnici Draže Mihailovića, jer kad se koriti naziv četnici, koliko ja znam, to je bila jedna heterogena grupa i bilo je raznih četnika (dakle u pojavnom/fenomenološkom smislu (ne istorijski/kauzalno) može da bude problematično (naučno) korišćenje termina, tj. tog prefiksa...)...drugo je sad to pitanje, da li su se ti četnici D.M. (samo)razumeli kao njegovi pa da je to ispravno (kao što termin navodi prisvojnost), tj. zašto su uopšte izmislili taj naziv JVuO...itd itd...mislim da je nužna podobnija diskusija i za jedan i za drugi članak...--ANTI_PRO92 (разговор) 17:53, 9. новембар 2014. (CET)

Postojali su i četnici Koste Pećanca koji su bili otvoreno uz Nemce tokom celog rata. Ovi drugi su priznavali Mihailovića za svog nominalnog vođu, iako su radili na svoju ruku. I partizani i četnici su menjali nazive svojih formacija. Zašto u ovim člancima da se držimo poluuzvaničnih naziva, a u drugim člancima ne? -- Bojan  Razgovor  03:28, 10. novembar 2014. (CET)

Ovaj članak treba da sadrži naslov Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije jer govori o oružanoj snazi Narodnooslobodilačkoj pokreta nastaloj novembra 1942. godine i ovaj naslov je zadražala sve do marta 1945. godine. Što se tiče naziva jugoslovenski partizani to je popularni naziv, a ne zvanični. Mislim da kao enciklopedija treba da težimo pravim, a ne popularnim nazivima. --Pinki (razgovor) 16:25, 11. novembar 2014. (CET)

Pokvarene spoljašnje poveznice 2

Tokom nekoliko automatski provera, bot je pronašao pokvarene spoljašnje poveznice. Molimo vas proverite da li je poveznica dobra, popravite je ili je uklonite!

• http://www.army.mil/cmh-pg/books/wwii/balkan/intro.htm (archive)
  • In Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije on 2015-09-30 08:34:42, Socket Error: 'An existing connection was forcibly closed by the remote host'
  • In Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije on 2015-10-08 01:28:19, Socket Error: 'An existing connection was forcibly closed by the remote host'

Veb stranica je sačuvana u Internet arhivi. Preporučujemo vam da stavite vezu do određene arhivirane verzije: [8].--Autobot (razgovor) 03:28, 8. oktobar 2015. (CEST)

Pokvarene spoljašnje poveznice 3

Tokom nekoliko automatski provera, bot je pronašao pokvarene spoljašnje poveznice. Molimo vas proverite da li je poveznica dobra, popravite je ili je uklonite!

• http://www.ossog.org/balkans.html (archive)
  • In Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije on 2015-10-09 08:25:03, Socket Error: 'getaddrinfo failed'
  • In Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije on 2015-10-10 03:39:52, Socket Error: 'getaddrinfo failed'
  • In Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije on 2015-10-18 09:44:04, Socket Error: 'getaddrinfo failed'

Veb stranica je sačuvana u Internet arhivi. Preporučujemo vam da stavite vezu do određene arhivirane verzije: [9].--Autobot (razgovor) 11:44, 18. oktobar 2015. (CEST)