Razgovor:Srbija u Prvom svetskom ratu/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Preimenovanje

Kad se završi sa sređivanjem članka i pisanjem teksta mogli bi da premestimo naslov u Srbija u Prvom svetskom ratu. Mislim da je ovako bolje zato što je naslov sažetiji, a kazuje isto što i ovaj dugačak, a i ne govori se ovde samo o istoriji nego o državi u to doba . Takođe mislim da bi mogli malo manje da idemo u detalje sa tekstom, a da treba napraviti posebne članke o svim relevantnim zbivanjima u ratu, pa na članak dodavati veze ka njima (kao na odeljku Sarajevski atentat) --Jovan Vuković (r) 21:05, 13. april 2007. (CEST)

I meni se ovaj naslov čini prikladniji ali u mini portalu Prvi svetski rat je stavljena veza ka stranici sa ovakvim imenom. Ako bi promenili naslov članka trebalo bi da promenimo i ove linkove. --Vojvoda 21:28, 13. april 2007. (CEST)Vojvoda (razgovor)

Nije nikakav problem, ovaj naslov može da bude preusmerenje, pa i dok se ne isprave poveznice, sve će raditi. -- Obradović Goran (razgovor) 17:22, 5. maj 2007. (CEST)

Karta Srbije

Izbacio sam kartu Srbije zato što mislim da ubacim uvodni deo i desno od njega tabelu sa nekom slikom i podacima o borbama, gubicima i komandantima kao što inače ide za svaku bitku. --Vojvoda 21:36, 13. april 2007. (CEST)Vojvoda (razgovor)

Mislim da će članak biti PREVELIK. Vojvoda, jesi li razmišljao da prebaciš deo teksta u druge članke? --BokicaK ^{Got something to say?} 21:49, 13. april 2007. (CEST)

• Pa stavi kartu negde drugde, nisam valjda džaba prevodio :). A bilo bi dobro da se vidi kako je izgledala srbija kada je ušla u rat. Takođe se slažem da će članak biti preglomazan, kao što sam već gore rekao, ali delove članka možemo posle da prebacimo u posebne i ostavimo {{главни чланак|ххх}}. A slažem se i da bi na početku trebala da stoji tabela --Jovan Vuković (r) 21:53, 13. april 2007. (CEST)

Neće biti prevelik jer od sada skraćujem što vidite po odeljku o Cerskoj bici i srpskoj ofanzivi u Srem. Prethodne odeljke sam opširno napisao jer nemamo te podatke u drugim člancima (o vojskama na primer). Pošto o bitkama imamo solidne članke o njima neću proepširno da pišem.Što se karte tiče ubacićemo je na kraju kada bude bilo reči o stvaranju jugoslovenske države pa ćemo radi poređenja da stavimo jednu pored druge karte Kraljevine Srbije i Kraljevine SHS. --Vojvoda 09:31, 14. april 2007. (CEST)

Ok i planirao sam da prevedem i onu kartu Srbija 1918, pre ulaska u SHS :) --Jovan Vuković (r) 13:05, 14. april 2007. (CEST)

Uvodni deo

Mislim da uvodni deo nije najbolje sročen pa ako neko ima neku bolju ideju neka napiše novi. --Vojvoda 09:36, 14. april 2007. (CEST)

Huh, najgore je pisai uvode kod članaka kao što su Istorija i Geografija nečega. Nego, da li će članak preklapati sa člankom Solunski front? --BokicaK ^{Got something to say?} 10:46, 14. april 2007. (CEST)

Bice reci i o solunskom frontu ali ne mnogo. --Vojvoda 14:28, 14. april 2007. (CEST)

U jednom redu

Kako da u odeljku srpska i crnogorska vojska u delu glavni članak stavim u jednom redu i Srpska vojska u Prvom svetskom ratu i Crnogorska vojska u Prvom svetskom ratu.--Vojvoda 09:42, 14. april 2007. (CEST)

Postavio. Nego ono Srpska kampanja mi bode oči. Mnogo novogovorno zvuči a ne znam šta znači. Nekada bi se govorilo o srpskom frontu ili srpskom pohodu, a ovo kampanja je poluprevod Diskaverijeve emisije Battlefield (koju inače obožavam, ali oni imaju svoju terminologiju a i mi imamo neko vreme našu). -- JustUser  JustTalk 12:59, 14. april 2007. (CEST)

Samo da primetim da se veličina članka otima kontroli. Mislim da se određeni delovi mogu skratiti jer su već predviđeni posebni članci, a tek predstoji reorganizacija sa deljenjem na podnaslove, ubacivanje referenci, spoljašnjih veza, stavljanje miniportala na dno itd... Biće ogromno. -- JustUser  JustTalk 13:08, 14. april 2007. (CEST)

T je već primećeno par puta . Srediće se to vremenom, kada se članak završi, ako niko ne skrati, ja ću se potruditi. --Jovan Vuković (r) 13:55, 14. april 2007. (CEST)

Clanak ce biti veliki otprilike kao i clanak Drugi svetski rat. Vec mozete primetiti da se poglavlja sazimaju. --Vojvoda 14:29, 14. april 2007. (CEST)

---

Ne bih sad da tupim,ali treba imati u vidu sledeću činjenicu:

• pridev srpska (vojska) je izveden od imenice Srbi,a ne Srbija

Pošto je ovde reč o vojsci kraljevine Srbije,adekvatan termin bi bio srbijanska (vojska),pošto su (prema danas preovlađujućem stavu u istoriji na srpskom jeziku) i vojska kraljevine Srbije,ali i vojska kraljevine Crne Gore(tj. crnogorska vojska) istovremeno srpske vojske,kao što su i dobrovoljci koji su se mantali po nedođijama Dobrudže isto tako srpska vojska.

To bi trebalo imati u vidu kod daljeg širenja članka,a na kraju krajeva lako će kad bude gotov da sve to ispravimo.

Toliko. Crni Bombarder!!! (†) 18:12, 14. april 2007. (CEST)

Slike

Da li slike snimljene 1914. i dalje imaju nekakvo autorsko pravo. Pitam za slike koje su objavljene u velikom broju knjiga, udžbenika a imaju veze sa Srbijom u Prvom svetskom ratu. --Vojvoda 18:05, 15. april 2007. (CEST)

• Najbolje bi bilo da pitaš Branej-a, mada ja mislim da su u JV. Izgleda da su sve slike koje su nastale pre 1919 u JV. --Jovan Vuković (r) 19:18, 15. april 2007. (CEST)

Odeljak Srpska i crnogorska vojska

Stoji: Užička vojska (Šumadijska divizija I I poziva, Užička brigada i Limski odred) pod komandom generala Miloša Božanovića na prostoru Užice, Rogatica, Bajina Bašta, Priboj. Da li je ovde I duplirano ili je možda II poziva. Ja sam prepravio na Šumadijska divizija I poziva, ako je netačno molim da ispravite --Jovan Vuković (r) 16:51, 18. april 2007. (CEST)

2. poziv su cinili ljudi od (lupam) 30+ godina, znaci termin je valjan, a da li je tacan, ne znam... -- Bojan  Razgovor  18:17, 18. april 2007. (CEST)

Tačan je i termin i podatak. Za sve podatke o srpskoj i crnogorskoj vojsci sam stavio reference.Što se tiče termina poziv: prvi poviz su činili vojnici na odsluženju roka i obveznici do 30 godine (ovo je bila promenljiva veličina i stalno je rasla), drugi poziv su činili obveznici do četrdesete godine a trećepozivci su bili vojnici najstarijih godišta i od njih nisu formirane velike borbene jedinice (pukovi i divizije) već samo bataljoni i manje jedinice za obezbeđivanje teritorija i druge manje naporne zadatke. Istina mnoge jedinice trećeg poziva su se istakle u borbama. --Vojvoda 19:18, 18. april 2007. (CEST)

Napomena za linkove

Kada postavljate linkove linkujte i nazive jedinica srpske, crnogorske i austrougarske vojske iako nemamo članke o njima sada možda ćemo ih imati u neko dogledno vreme. --Vojvoda 19:25, 18. april 2007. (CEST)

Napomena za slike

Što se tiče ubacivanja slika nemorate sada da preterujete jer ću se potruditi da pribavim potrebne dozvole za korišćenje slika iz nekih naših fondova (muzejskih) i da ih dodam na srpsku vikipediju. Uzgred da li je moguće ograničiti pravo korišćenja slika na primer da može da se koristi samo na našoj vikipediji. --Vojvoda 19:27, 18. april 2007. (CEST)

Ne. -- Bojan  Razgovor  19:31, 18. april 2007. (CEST)

Reference

Da li ovako kako sam naveo reference odgovara pravilima vikipedije. --Vojvoda 19:47, 18. april 2007. (CEST)

Da, samo dodaj ISBN broj, ako znas. -- Bojan  Razgovor  19:50, 18. april 2007. (CEST)

Gde se to nalazi u knjizi. Ovo je stara knjiga i ne znam da li je o tada uopšte uvedeno. --Vojvoda 20:05, 18. april 2007. (CEST)

Predugačak članak

Ako mislite da je ovaj članak predugačak pogledajte članak o Foklandskom ratu na španskoj vikipediji. --Vojvoda 15:14, 28. april 2007. (CEST)

Nema članka koji može biti predugačak. Termin predugačak ne postoji na vikipediji--Maduixa kaži 23:16, 3. maj 2007. (CEST)

Ali ipak postoji. Neki mogu imati problema sa uredjivanjem predugackih stranica. Kada se uredjuju veliki clanak pise: PAŽNjA: Ova stranica ima xx kilobajta; neki brauzeri imaju problema sa uređivanjem strana koje imaju blizu ili više od 32 kilobajta. Molimo vas da razmotrite razbijanje stranice na manje delove.

Mi imamo problem da svako cirilicno slovo zauzima 2 bajta, a latinicna (bez šđžčć) jedan bajt. Znači nešto što bi latinicom bilo 30 kb, na ćirilici je 60 kb. -- Bojan  Razgovor  10:20, 4. maj 2007. (CEST)

Već rekoh da pogledate sjajne članke na engleskoj vikipediji ili naročito članak o Foklandskom ratu na španskoj vikipediji koji je ovde Ako neko misli da skraćuje neka to slobodno uradi ali neka ne poremeti strukturu teksta. Ne bih voleo da budu izbačena poglavlja o srpskoj, crnogorskoj i austrougarskoj vojsci jer te podatke nemamo ni na jednom drugom članku a značajni su da bi se pratili drugi delovi teksta. --Vojvoda 14:20, 4. maj 2007. (CEST)

Bokice, kada neko uredjuje neki tekst ne mora da otvara ceo clanak, nego samo onaj podnaslov koji uredjuje i mirna Backa (menjam, da me Kale u top ne stavi!). Elem, nema tu šta da bude dugačko, i ako je samo ta tehnička strana u pitanju, sve se da rešiti. Neke teme, da bi bile obradjene kako treba, jednostavno moraju imati mnogo teksta. Osim toga, ne razumem uopšte tu poruku da je stranica prevelika. Šta može da se desi? Da se raspadne sama od sebe? Čisto sumnjam.--Maduixa kaži 14:28, 4. maj 2007. (CEST) --Maduixa kaži 14:28, 4. maj 2007. (CEST)

Možda će neko imati problema sa otvaranjem stranice ali poštoplaniram da ubacim smao crno-bele slike one neće mnogo povećati stranu. Postoje na ovoj vikipediji još neki veliki članci (a da ne govorim o većim vikipedijama: engleskoj, francuskoj, španskoj) a ne vidim da je tu neko pravio probleme što je velika stranica. Ako već hoćete da pomognete uređujte članak pa ćemo posle lako da izbacimo suvišni tekst (ako neko zaključi da ga ima).--Vojvoda 20:00, 4. maj 2007. (CEST)

To pravilo je uvedeno sa nekim razlogom i trebalo bi ga poštovati. Nekad moraš uređivati početak stranice, pa ti se otvara ceo sadržaj. Znači nije obavezno, ali ako može, odlično. -- Bojan  Razgovor  20:13, 4. maj 2007. (CEST)

Ima i dužih članaka. A ne znam da li si pročitao tekst pa na sonovu toga rasuđuješ ili samo gledaš koliko kilobajta stranica zauzima. --Vojvoda 21:58, 4. maj 2007. (CEST)

Govorim uopteno. -- Bojan  Razgovor  22:06, 4. maj 2007. (CEST)

Meni ne smeta da neko skracuje clanak a verovatno cu to i sam uraditi kada sve zavrsim. --Vojvoda 13:16, 5. maj 2007. (CEST)

• Članci bi kad god je to moguće trebali da budu manji od 32 kilobajta, jer neki stariji čitači (ne znam koji, ali to je staro pravilo) ne mogu da učitaju veće stranice. Što se tiče članka, probaj da ga skratiš malo kad završiš, tj. da neke događaje koje si u potpunosti ovde opisao prebaciš u zasebne članke, a ovde ostaviš samo osnovno i veze ka zasebnim člancima. Nije ništa hitno, a nije ni strašno ako stranica bude veća od 30 K jer 99 posto ljudi koristi normalne čitače --Jovan Vuković (r) 14:55, 5. maj 2007. (CEST)
• P.S. Iako znam da nije zabranjeno, molim sve da ne pišu ošišanom latinicom na stranicama za razgovor. Mnogo je ružno. --Jovan Vuković (r) 14:57, 5. maj 2007. (CEST)

Ja inače pišem ćirilicom ali me ponekad mrzi da prebacim pismo. Što se tiče dužine stranice još jednom hoću da napomenem da ću skratiti sve što mislim da treba da se skrati ali ne postoji nikakva šansa da svedem članak na 32 kilobajta. Nije mi jasno zašto na na našoj vikipediji stoji upozorenje kada je neki članak predugačak a na engleskoj ne. Znam da oni imaju mnogo brži internet ali i najduži članak na našoj (i njihovoj) vikipediji se učita za najviše nekoliko sekundi i sa 56k. A pogledaj onaj članak o Folklandskom ratu na španskoj vikipediji (stavio sam link) i videćeš kakav je to div-članak.--Vojvoda 17:05, 5. maj 2007. (CEST)

Pošto si mi (mislim na Jovan Vuković) već pomogao imaš li vremena da mi se ponovo pridružiš. --Vojvoda 17:17, 5. maj 2007. (CEST)

Slažem se da enciklopedijski članak ne treba da bude dug kao Rat i mir, ali takođe, od teme zavisi kolika je optimalna dužina člnaka. O nekim temama je jednostavno dovoljno napisati nekoliko pasusa, i imati dobar članak, a druge teme (ovo je svakako jedna od njih) podrazumevaju više teksta. Dužina članka je u redu. Eventualno kad bude gotov, možemo da razmotrimo da razmotrimo transfer dela teksta u neke podčlanke, ali to su već finese. -- Obradović Goran (razgovor) 17:36, 5. maj 2007. (CEST)

svestan sam da sam možda malo preterao. Ostaloje da završim još 3 odeljka: U tuđini, Okupacija, Pobeda i stvaranje Kraljevine SHS (ovde ću da ubacim i žrtve i posledice). Ima dosta podataka koje možda treba izbaciti ali takođe ima dosta naizgled nebitnih podataka ali bih neke od njih zadržao jer su zanimljivi i nisu tako česti u literaturi pa većina ljudi koja se detaljno nije bavila ovom temom nije mogla da ih vidi (na primer o ultimatumu ruskog cara).--Vojvoda 17:50, 5. maj 2007. (CEST)

Battle of Sagarjiic?

Hi!

Excuse me for writing in English (I don't speak Serbian).

In the Italian Wikipedia, I found an article about a "Battle of Sagarjiic" (it:Battaglia di Sagarjiic), 2. august 1914, at "Sagarjiic" (near the Serbian-Austrian border). According to this article, the Austrian commander was a person with the strange name "Nicolas von Krìszèw" (it:Nicolas von Krìszèw).

I searched in some other wikipedias (en, de, ru, fr, sh, hr, bs) but could not find that place and that Austrian commander.

I think that both articles are a fake, but I'm not sure.

So my question is: Do you ever have heard about a "battle of Sagarjiic"? Is there a place like "Sagarjiic" (or "Sagarjič" or ...) near the former Serbian-Austrian border?

Thank you in advance! --MaEr (razgovor) 18:59, 8. jun 2008. (CEST)

I think that the article is a hoax. It doesn't have any sources. According to our article, Austro-Hungaria attacked Serbia on August 12, 1914, ten days after this alleged battle. I couldn't find village with name Sagarjiic, neither. -- Bojan  Razgovor  19:27, 8. jun 2008. (CEST)

Thank you for the information! :) --MaEr (razgovor) 20:16, 9. jun 2008. (CEST)

Izvori

Pošto vidim da članak nema literaturu, može se ubaciti ova knjiga Andreja Mitrovića [1] kao izvor. --93.86.216.74 (razgovor) 10:54, 5. maj 2010. (CEST)

Dobar članak

Šta mislite jel bi ovaj tekst mogao da se uvrsti među dobre članke?--Vojvoda razgovor 10:59, 26. mart 2011. (CET)

Kandidat za dobar članak na raspravi

Rasprava traje do: 2. aprila 2011. godine -- Vojvoda razgovor 20:20, 26. mart 2011. (CET)

Komentari

Mislim da članak zadovoljava kriterijume, obiman je, dobro ilustrovan i mislim solidno napisan. Ima mesta za popravke i verujem kada bi se izvesni nedostaci otklonili da bi mogao biti uvršten i među sjajne članke.--Vojvoda razgovor 20:20, 26. mart 2011. (CET)

Po meni je premalo literature za jedan takav važan period. Ima tu još mnogo da se uradi da bi članak bio dobar. Svega četiri publikacije, od kojih su dve citirane. Šteta što još nemamo fotografiju Solunca, voleo bih da neko kontaktira sa Narodnim muzejom u Bg-u da nam je posude. To je nešto što po meni ne može da se izostavi. Ja sam siguran da će nam viši kustos izaći u susret kao i prošli put kada sam od njega zatražio jednu skeniranu sliku Stevana Todorovića.

--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 14:55, 27. mart 2011. (CEST)

U jednom odeljku neko je naveo da fali izvor. Da li se to neko pravi pametan pa cepidlači misleći da je to kul ili ne, voleo bih da znam.

Istoga dana[traži se izvor od 09. 2010.] je regent Srbije princ Aleksandar Karađorđević objavio svoj ratni proglas

--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 14:55, 27. mart 2011. (CEST)

Nije problematično ubaciti izvor, pretpostavljati nečiju zlu naperu (cepidlačenje i sl) nije nešto što se smatra poželjnim ponašanjem na Vikipediji. Isuviše je lako rešiti problem da bi mu se pridavala veća pažnja. Što se bibliografije tiče ona može da se proširi ali ne vidim da je to neophodno pošto članak ima navedenu lietraturu koja je korišćena u njegovom pisanju što je pogodnije nego da tražimo i lepimo bibliografske odrednice da bi spisak bio duži.--Vojvoda razgovor 08:56, 28. mart 2011. (CEST)

Pretpostavljam, jer obično se desi da neko umisli kako je objektivan, pa i pored toga što mu lepo piše kada je to bilo, on meće šablone i tako stiče reputaciju, zar ne? Ispravi me ako grešim. Uostalom, to već nije bitno i vidim da mi obijate glavu s tim... Kad već može da se proširi, vi je lepo proširite. Nemojte ostati na samo č e t i r i publikacije. Moj vam je savet da idete na kobis i ukucate u „ključnim rečima“ pojmove „Srbiju“ i „Prvi svetski rat“. Našao sam da u Matici ima čak 205 naslova na ovu temu. A mi ovde imamo čak č e t i r i i ko zna kako vam je uspelo da iz tih knjižica u kojima se uzgred pominje ovaj period izvučete ovakav sadržaj. Iznenadio sam se što niste naveli Andrej Mitrović, Prodor na Balkan. Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908-1918, Zavod za udžbenike, Beograd 2011 ISBN 978-86-17-17001-9, јер то је нешто што се не може заобићи када се обрађује ова тема. Као што видите, публикација је и даље актуелна. Иначе, чланак је могао много боље да се напише, с више критичког апарата, с обзиром на тему која се обрађује. Али добро... Имам намеру да допринесем томе да се чланак побољша, надам се да ће ми време дозволити време. Гледаћу да то буде ових дана.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 12:14, 28. март 2011. (CEST)

Hvala što ste mi ukazali da je Andrej Mitrović pisao o Srbiji u Prvom svetksom ratu,mada je vrlo kontradiktorno da prvo nazivate njegov rad knjižicom a u tom radu daje sintezu svojih gledišta na istoriju Srbije u Prvom svetskom ratu (i sličan tekst je objavljen u Istoriji srpskog naroda, takođe jendoj od knjižica koje se bave Srbijom u Prvom svetskom ratu) a potom preporučujete knjigu od istog autora kao nezaobilaznu literaturu. Inače rpe ovog izdanje koje spominjete knjiga je izdata prenekoliko decenija i bila je malo dostupna čitaocima a usku specifična rpoblematika kojom se bavi onemogućava da se njegovi rezultati iz te knjige inkorporiraju u jedan opšti i nužno obimom ograničeni tekst (kao što ne mogu ni njegovi pojedinačni radovi o porketu otpora na tlu Srbije, Topličkom ustanku, političkim konsekvencama proboja Solunskog fronta i mnogi drugi). Isto tako recimo nema smisla da uključujemo radove Novice Rakočevića o Crnoj Gori u PRvom svetskom ratu, srpsko-crnogorskim odnosima i crnogorsko-savezničkim odnosima, Dragoljuba Živojinovića o srpsko-savezničkim i crnogorsko-savezničkim odnosima, Vatikanu i jugoslovenskom pitanju, zatim plejadu radova o ujedinjenju od Šepića i Živojinovića do Đorđa Stankovića i Milorada Ekmečića. AKo bismo zarad neke lažne barokne učenosti hteli sve to da navedemo lako bismo stigli do broja od nekoliko stotina publikacija ali trebalo bi da se zapitamo da li bi tako nešto uopšte imalo smisla? Ako na primer knjiga Andreja Mitrovića (pardon knjižica) Srbija u Prvom svetskom ratu sumira sve te rezultate i navodi opsežnu bibliografiju zbog čega bi prenebregli tu činjenicu i prepisivali sa Kobisa ili nekog drugog servisa bibliografske jedinice ako neko do tih istih bibliografskih jedinica smeštenih u odgovarajući kontkest izlaganja može da dođe u knjižici Srbija u Prvom svetskom ratu. Ako hoćete da doprinesete članku meni to ni u kom slučaju ne može da smeta, naprotiv ali ne vidim kako je jedan zlonameran komentar konstruktivan doprinos. Umesto da se onaj ko je napisao članak, a jedan deo sam sam napisao, pozove da razjasni ako nešto nije jasno, odmah se diskredituje jer su navedene četiri a ne dvestapedeset bibliografskih jedinica kao da je neka specijalna mudrost prepisati iz Kobisa ne dvesta nego hiljadu odrednica. Ja ne insistiram da članak bude izabran i čim sam prihvatio ovakvu proceduru to je značilo moju spremnost da učestvujem u raspravi ali raspravi koja će biti konstruktivna i koja će makar malo poboljšati članak, bez obzira da li on na kraju bio izabran ili ne, što je od sekundarne važnosti. Nigde nije rečeno da je članak kao saliven i da nema nijednu manu, ali umesto da se prave mane ispravljaju ukazuje se na formalne, sekundarne aspekte, članka.--Војвода разговор 14:22, 28. март 2011. (CEST)

Uostalom ako hoćeš napravi bibliografiju kako misliš da treba, ja te ni na koji način ne sprečavam niti je stranica zaključana.--Војвода разговор 14:27, 28. март 2011. (CEST)

Завршни коментар

Чланак није прошао на расправи јер није исправљено неколико замерки: проширивање библиографије, укључивање неколико рефернци. Сви ови недостаци би се могли релативно лако елиминисати мада нисам сигуран и даље да укључивање великог броја дела у библиографију много доприноси чланку. Неке делове, посебно из другог дела чланка треба значајно проширити и то мислим да је највећи недостатак.--Војвода разговор 21:07, 6. април 2011. (CEST)

Izvor

Kako bi Vam tekst bio bolji ovde Vam postavljam link za knjigu World War I koji govori o brojčanom stanju Austro-Ugarske i Srpske vojske kao i o broju poginulih, ranjenih, nestalih i zarobljenih srpskih vojnika (i mnogo drugih stvari) ??--Rjecina2 (разговор) 14:03, 16. јануар 2014. (CET)

Сређивање

То што су радови у току значи да ћу још да убацујем текст а ко хоће да прави повезнице, категорије, интервики и сличне техничке ствари нека изволи. Војвода (разговор)