Razgovor:Srpski nacionalizam/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Netačan citat i ostale moguće "papazjanije"

Citat Velimirovića iz 8. reference je netačan. Molim da se to u toku ovih aktuelnih radova ispravi. Ako je moguće pronaći i tekst njegovog predavanja sa Kolarca, tj. primarni izvor, pošto bi bilo puno objektivnije se koristiti primarnim, umjesto "poštapati" se sekundarnim izvorom (referenca 3).

Na osnovu ovog pročitanog/provjerenog, sumnjam da je čitav tekst trenutno neutralan. Ali, nadam se da se baš zbog toga i nalazi u trenutnoj obradi kod Damjana. Poz, --Kaster (разговор) 20:09, 6. октобар 2009. (CEST)

Tek sad vidjeh, da se pri ref. 8 i radi o predavanju sa Kolarca iz 1935. Da li je to čitav tekst? Referenca 3 ipak tvrdi da se radilo o predavanju iz 1937. godine, i to već pokazuje koliko je nekvalitetan ovaj sek. izvor. Hm. Sad još više sumnjam u neutralnost sadašnje verzije. --Kaster (разговор) 20:13, 6. октобар 2009. (CEST)

Damjane - gde se u u sledećem tekstu

Obraz je Otačastveni pokret. Otačastveni – zato što se borimo za slobodu i dobrobit srbskog Otačastva kao jedinstvenog geopolitičkog i državotvornog prostora našeg naroda, kome pripadaju svi srbski Zavičaji od Kupe do Vardara i od Dunava do Jadranskog mora.

pominje reč teokratija? Lepim nalepnicu neutralnost na vrh članka. --Dzordzm (razgovor) 20:16, 6. oktobar 2009. (CEST)

Članak opet nije pisan sa neutralne tačke gledišta! Oznaka radovi i toku ne znači da će se članak poboljšati nego da će po mome mišljenju postati još pristrasniji. --Željko Todorović (razgovor) 21:43, 6. oktobar 2009. (CEST) s.r.

Volio bih da vidim referencu za tvrdnju da ne podržavaju ljudska prava. Sve razumijem, ali ovo je lupanje napamet, ko god je pisao, ostrašćen je kao i oni, samo na drugu stranu. Treba da leti cijela rečenica, dok se ne nađe čvrsta referenca i ne navede u neutralnom stilu. --91.150.123.21 (razgovor) 02:43, 8. oktobar 2009. (CEST)

Zalaganje za monarhiju

Monarhija, odnosno zalaganje za povratak dinastije Karađorđevića na tron.[39]

Zanimljivo je primetiti da se Svetosavski nacionalisti zalažu načelno za obnovu monarhije, ali kada se suoče sa stvarnom orijentacijom prestolonaslednika Aleksandra drugog Karađorđevića (moderna parlamentarna monarhija, Srbija kao član EU) odbacuju njega kao mogućeg kralja. Time se pokazuje stvarno lice ovakve ideologije.

U suštini, tradicionalizam se koristi kao protivteža liberalnom i demokratskom ali na veoma isključiv i selektivan način, koji je na više načina u sukobu sa realnošću.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 79.175.71.90 (razgovor • doprinosi) | 01:17, 24. oktobar 2009

Traženi govor i odlike "Svetosavskog nacionalizma"

Pa čim se zalažu za diskrimnaciju po nacionalnoj, verskoj i drugoj osnovi, naravno da su protiv ljudskih prava.

Što se tiče traženog govora Sv. Nikolaja

http://www.scribd.com/doc/2884610/Vladika-Nikolaj-Velimirovic-Nacionalizam-Svetog-Save

Možda su i ovakva pisanija bila savremena 1935. ali je žalosno što se danas zloupotrebljavaju za suprotstavljanje EU integracijama, čiji je primer plakat "Obraza" http://www.facebook.com/photo.php?pid=14902&op=44&o=global&view=global&subj=40102208624&id=1676914532

Takođe, pored navedenih "vrednosti" srpski nacionalisti ispoljavaju: - Mešanje u crkvena pitanja (ekumenski dijalog, izbor patrijarha) - Mešanje u državnu politiku i zalaganje za promenu vlasti (česte kampanje protiv vlasti iako su navodno apolitični pokreti) - Zalaganje za rat kroz stalno insistiranje na restauraciji granica većih od priznate teritorije Srbije (do granica Slovenije ili čak Nemanjićkih granica) - Insistiranje na tome da je samo Pravosvavlje jedina ispravna vera (čak i osuda Katolika i Protestanata, pa čak i prelaska na nivi kalendar kod Pravoslavaca) kao i izražen negativan stav prema Judaizmu i Muhamedanstvu. Sve manje verske zajednice se smatraju destruktivnim kultovima, bez dokaza (verski fanatizam) - Navodno zalaganje za borbu protiv glovalizacije, na osnovama nacionalizma a ne univerzalnije solidarnosti, pa tako nisu zabeležene anti-tajkunske akcije a za najvećeg neprijatelja se smatraju anarhisti i levičarski antiglobalistički pokreti - Navodno zalaganje za antifašizam, uz čestu podršku "srpskim nacionalistima" poput Nacionalnog stroja (Marš u novom sadu, Miting u Beogradu) i zalaganje za rehabilitaciju Ljotića, kao i pozivanje na to da su Srbi Arijevci, čime se ispoljava fašističii karakter - Zalaganje za nedokazane elemente istorije i kulture, poput "SrBice" (upotrebe prideva srBski) i "zabranjene istorije Srba" tj. dela dr Deretića koja se zasnivaju samo na analogijama i jednostavnim nenaučnim analizama

Posebno treba napomenuti da ove organizacije jesu registrovane NVO a ne političke stranke i verski pokreti, čime u suštini krše svoj statut --vox (razgovor) 23:13, 23. oktobar 2009. (CEST)

Srpski nacionalizam

Ovaj članak bi mogao da se preimenuje u Srpski nacionalizam koji bi obuhvatao period od doseljavanja Srba na Balkan pa preko svih vladara iz kraljevska kuće Nemanjića, Karađorđa, popa Mateje Nenadovića, Miloša Obrenovića, Mihaila Obrenovića, Njegoša, Milana Obrenovića, Ilije Garašanina, Petra Oslobodioca, Gavrila Principa, Aleksandra Ujedinitelja, Aleksandra Rankovića i dr. Svi su oni bili srpski nacionalisti ili bar optuživani za nacionalizam. Između svih njih postoji generacijska razlika i drugačije političke okolnosti ali ih sve povezuje srpsko poreklo. A mogao bi neko da napiše članak Vidovdanski nacionalizam i to je značajan datum za srpske popove i političare. Šalu na stranu ovaj članak ipak predstavlja nečiji politički stav koji bi mogao da izazove poplavu suprotnih politički teorija u vidu članaka na vikipediji. Inače, prvi put čujem za ovaj termin Svetosavki nacionalizam. Koliko znam samo nacije i narodi mogu imati svoj nacionalizam a ne i sveci.--Svift (razgovor) 19:47, 10. oktobar 2009. (CEST)

Sam Velimirović spominje taj pojam. Dakle, time se on sam ograđuje od drugih nacionalizama, pa i osnovnog srpskog nacionalizma.

Ali dovođenjem u vezu svetosavskog nacionalizma i nacizma tj. neonacizma (pa makar to oni i htjeli) se malo predaleko otišlo, tj. trenutno ne postoje (ili nisu ovdje navedeni) izvori (osim zlonamerne slobodne interpretacije) koji to i dokazuju tj. pokazuju. --Kaster (разговор) 12:59, 13. октобар 2009. (CEST)

Sad za svaki pojam koji neki autor/medij/organizacija skuje treba da imamo po jedan članak, koji će ponavljati jedno te isto, k’o Švabo trajlala? U krajnjem slučaju treba da postoji jedan, recimo srpski nacionalizam i gotovo. Ostali za brisanje. Osim toga treba birati provjerljive izvore, ne propagandu, za izradu takvog članka. Ne mogu se temporalna trvoljenja u srpskom društvu i medijima, iz ma kog razloga, prenositi u enciklopedijske članke, bez distance, bez kriterijuma, bez provjerljivih autora, još manje sve što je „desno“ ili izgleda desno, dovoditi u vezu sa fašizmom... Moraju postojati neki kriterijumi i hladna glava za pisanje o ovakvim stvarima. Nijedna pravoslavna crkva nije nacionalno neutralna, jer su autokefalne, pa imamo Rusku pravoslavnu crkvu, Grčku, Srpsku, itd. Prvo treba srediti misli, istražiti stvari, uspostaviti distancu, a ne koristiti Vikipediju kao blok za bilješke vlastitih ideja i teorija. Sekte i sektaški politički pokreti, kao što je Obraz npr., ne mogu se dovoditi direktno u vezu sa Srpskom pravoslavnom crkvom, pošto tako nešto niko od autoriteta nije izjavio, još manje dokazao. Potrebni su dokumenti za takve stvari, a ne pisati šta neko možda misli da je istina. Treba biti pažljiv sa ovim stvarima, pošto mogu vrlo da naštete projektu. Damjane, smiri malo doživljaj i radi ove stvari po principima projekta, ili ako već ne možešda se suzdržiš, onda uzmi neke druge teme. --Slaven Kosanović {razgovor} 14:04, 13. oktobar 2009. (CEST)

Ovaj naslov članka je baš revolucionaran. Smešan. Ko če da predloži preusmerenje...na verovatno "srpski nacionalizam". --Mile (razgovor) 14:11, 13. oktobar 2009. (CEST)

Naprotiv, time bi se postiglo upravo ono sto navedeni pokreti i zele - da se zdravi nacionalizam (osecanje ponosa, rad na izgradnji i prosperitetu) povezuju iskljucivo sa ovom uskom i nedovrsenom idejom "Svetosavskog nacionalizma" koja se cesto mesa i sa teorijama zavere (CIA,Masoni,Ilumninati, Jevrejske zavere ...) i domacim foklorom (Deretic, slavljenje Karadzica i Mladica ...). Odlican primer nju ejdz destruktivnog kulta :-)

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 79.175.71.90 (razgovor • doprinosi) | 01:09, 24. oktobar 2009

ovo je morao sročiti Sam drug Kardelj

--Radenko (razgovor) 13:36, 13. oktobar 2009. (CEST)

Naprotiv, u delu u kome se opisuje istorija nastanka ideje, siguran sam da i "navodni nacionalisti" mogu da se složesa istim. To što vam smeta kritika, to je druga tema i dokaz "nedokazanosti"

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Rastavox (razgovor • doprinosi) | 23:17, 23. oktobar 2009

Brisanje

Predlažem ovaj članak za brisanje iz gore navedenih razloga. Smatram da bi nas i pisanje članka Srpki nacionalizam odvelo u krajnju neizvesnost. To bi tek bila prava papazjanija od članka kada bi ga se dovatili "eksperti". Ali ovu i sličnu tematiku bi po meni mogao da sadrži jedan sveobuhvatan članak pod nazivom Srpsko pitanje, kao npr. ovaj Makedonsko pitanje.--Svift (razgovor) 14:20, 23. oktobar 2009. (CEST)

Odličan članak

Članak itekako nije za brisanje, odličmo je napisan.

Treba napomenuti da se za istu ideološku osnovu (koja je duboko Ne-Hrišćanska, i bazira se na jednom govoru Sv. Nikolaja iz vremena kada je bio pro-fašistički orijentisan) imaju i SNP1389 i SNP Zbor. Takođe, u istom govoru on pokušava da uspostavi tezu da su Srbi takođe Arijevci, što je netačno.

Pre svega delo i pisanja Sv. Save imaju veze sa uspostavljanjen nacije, ali je njegov rad prosvetiteljski i humanistički, pa ne može biti osnova agresivnog nacional-šovinizma, kao što bi to Obraz i slični želeli. Oglušuju se i o reči svog patrijarha

Članak se lako može dopuniti koristeći forume i papazjanije SrBskih "nacionalista", koji izgleda ne priznaju da naša nacija postoji.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 79.175.71.90 (razgovor • doprinosi) | 21:40, 23. oktobar 2009

Ovaj članak nije za kritikovanje Obraza i drugih organizacija koje se zalažu za srpski nacionalizam. Ako imaš kritike iznesi na stranama za razgovor o tim člancima. --Željko Todorović (razgovor) 21:42, 23. oktobar 2009. (CEST) s.r.

Obraz je samo pomenut kao ocigledni predstavnik. Kritika je opsta i odnosi se na propagiranje sovinizma pod okriljem Pravoslavlja, sto je nespojivo. Nisu crkve autokefalne, da bi zagovarale superiornost sopstvene nacije, i pominjanje filetizma, kao i govora Patrijarha protiv pojave nacional-sovinizma jeste krucijalno. Naravno da se rasprava moze voditi i na pojedinacnim stranicama o pokretima, ali je lepo da se neko setio da obradi njihovu ideolosku osnovu, koja je izuzetno tanka. Uostalom, stranica "razgovori", upravo i sluzi za to. U svakom slucaju, sve pohvale timu koji radi na stranici, kao i brojnim linkovima. Zalaganje za srpski nacionalizam je smesno ako je isti iskljuciva ideologija diskriminacije sopstvenih gradjana, pa su za mene ovi pokreti isti kao Storm Front ili BNP u Engleskoj, samo je jos gore sto zloupotrebljavaju nasu kulturu, tradiciju i veru.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 79.175.71.90 (razgovor • doprinosi) | 22:53, 23. oktobar 2009

To su tvoji lični pogledi na Crkvu, na naciju i nacionalne manjine u Srbiji, ali nemaš potrebe da bilo kome održavaš časove vjeronauke i da uporno iznosiš kritike na račun Crkve.

Članak je napisan pristrasno, po mome mišljenju, sa ciljem da se Crkva naruži, da se sveti vladika Nikolaj predstavi u lošem svjetlu itd. A sam autor članka je do sada imao problema na svim ovakvim nacionalnim temama, ali on uporno i dalje iznosi svoje tvrdnje koje nisu potkrepljenje i koje imaju za osnov pisanje stranih medija koje recimo nisu prijateljski nastrojeni prema Srbima i zapadnih analitičara koji takođe spadaju u tu grupu. --Željko Todorović (razgovor) 00:24, 24. oktobar 2009. (CEST) s.r.

Naprotiv, istice se i pozitivno u Crkvi: izjave Patrijarha i stvarno misljenje da je filetizam jeres. I to nije napad na Crkvu nego na zloupotrebu Pravoslavlja od strane navedenih pokreta, pojedinih svestenika (napamet mi pada Gavrilovic i pre penzije i posle). Po meni ovakvi pokreti i "ideje" povezivanja Crkve i nacional-sovinizma sa nekakvim projektima poput Ljoticevskih, ruze Crkvu. I bilo bi lepo da se Sinod sam ogradi od slicnih, jednim saopstenjem za javnost i time jednom tome strane u kraj. Nadam se da cemo docekati i taj dan. I opet - kako je napad na jednu ideologiju (koja je zaista marginalna) - napad na Crkvu?

Koliko vidim ovde nema "stranih medija" (BBC, CNN ...) a to sto bi po nekima trebalo prenositi "Alo","Kurir", "Radio suton" i slicne domace sulude medije je drugi problem. Potpisane su izjave svih koji su citirani. I kada ce vec jednom obracun sa "budalama u nasim redovima?". Sve sto je domace nije automatski i dobro, kao i kod "zapadnih medija".

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 79.175.71.90 (razgovor • doprinosi) | 01:06, 24. oktobar 2009

Definicija

Pošto priznajem da prvi put čujem za ovaj izraz, da ne bi ispao neologizam, molim da neko referencira odakle potiče ova prva rečenica koja ujedno predstavlja i definiciju same ideologije. -- JustUser  d[-_-]b  00:07, 24. oktobar 2009. (CEST)

Tesko je naci jednu recenicu, a pokusaj definisanja ovde nije losh.

O kultu Svetosavlja (bez nacionalizma)

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/01/27/srpski/R06012606.shtml

O Svetosavskog nacionalizmu kao "ni levoj ni desnoj ideologiji" http://www.czipm.org/levo-desno.html

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 79.175.71.90 (razgovor • doprinosi) | 23:28, 24. oktobar 2009

Primeri

Primer zloupotrebe Sv.Nikolaja Žičkog je pamflet Obraza u kome se Evropa između Svetskih ratova (o kojoj govori Nikolaj) čudesno transponuje u EU danas ... i zanemaruje barem 50 godina istorije

http://te-in.facebook.com/photo.php?pid=101112&op=1&o=all&view=all&subj=59126062773&aid=-1&oid=59126062773&id=1073400960&fbid=1033902722501 --vox (razgovor) 13:10, 31. decembar 2009. (CET)

O Svetosavlju kao ideologiji i zivotu Sv Nikolaja

ZA[TO SE U CRKVI [APU]E Pe{~anik FM: Knjiga 2 Izdava~: Fabrika knjiga Za izdava~a: Dejan Ili} Urednice: Svetlana Luki} i Svetlana Vukovi} Lektura i korektura: Zorica Galonja Grafi~ko oblikovanje: Jana Nikoli} Kompjuterska obrada teksta: Radovan Galonja [tampa: Standard 2, 2005.

Radmila radi} - Svetosavlje (str 179 - 181)

Vode}i teolozi u me|uratnom razdoblju, kao {to su episkop Nikolaj Velimirovi} koji je studirao u Oksfordu, Bernu i Petrogradu, potom Justin Popovi}, koji je bio profesor na pravoslavnom Bogoslovskom fakultetu, Dimitrije Najdanovi} i drugi, nastojali su da revitalizuju nasle|e Svetog Save predstavljaju}i ga kao sveca i narodnog vo|u. Proces revitalizacije ’20-ih godina XX veka, me|utim, patio je od nedostatka istorijske kritike. Polemi~ki stavovi prema islamu, katolicizmu i uop{te zapadnoj kulturi generalno, datirali su iz razli~itih i kasnijih vremenskih perioda, posle smrti svetog Save, i oni su integrisani u teolo{ki koncept svetosavlja. Osnovi za ovaj teolo{ki koncept postavljeni su u jednom govoru koji je Nikolaj Velimirovi} odr`ao o svetom Savi ’30-ih godina XX veka, gde on na pitanje {ta je to narodna crkva ka`e da je narodna crkva u stvari crkva koja ima samostalnu upravu, koja ima narodno sve{tenstvo, narodni jezik i koja po{tuje narodne obi~aje u izra` avanju vere. Pored te narodne crkve ili uz nju, i{la je i narodna dinastija, narodna vojska i narodna prosveta. Kasnije }e se ovaj tekst Nikolaja Velimirovi}a mnogo koristiti ne samo u drugoj polovini ’30-ih, nego posebno ’80-ih i ’90-ih godina XX veka. Ova teologija nacije je bila iskori{}ena pre svega da se na|e jedno jedinstveno mesto koje }e povezati sve Srbe koji su bili rasuti po raznim delovima Kraljevine, a osim toga ono je imalo funkciju i da, kako su govorili, dovede do pribli`avanja i prevazila`enja jaza izme|u srpske inteligencije i crkve do koga je do{lo, kako su govorili, zahvaljuju}i uticaju koji su na srpsku inteligenciju vr{ili zapadni filozofski i politi~ki modeli razmi{ljanja. Kult svetog Save ja~ao je u ovom periodu u {kolama, u javnom `ivotu, a pored toga radilo se mnogo na ja~anju kulta Kosova, potom na slavi stare nemanji}ke dinastije, na pri~i o dobu cara Du- {ana, o seobama u Ugarsku, osnivanju crkve 1219. godine i tako dalje. Nikolaj Velimirovi} je u svojim po~etnim radovima bio sklon izvesnim reformama u crkvi, {to se u to vreme tuma~ilo njegovim {kolovanjem na Zapadu, me|utim kasnije }e on po~eti da ukazuje na predznake agonije zapadne civilizacije i sve vi{e }e glorifikovati srpskog seljaka i ruskog mu`ika. Za razliku od njega, Justin Popovi} je problem Evrope video pre svega u katolicizmu i on je pisao da nasuprot Bogo~ove~anskoj filozofiji u pravoslavlju, na evropskom Zapadu hri{}anstvo postepeno prerasta u humanizam, {to }e neminovno zavr{iti u nihilizmu i anarhizmu. Sve{tenstvo je bilo uklju~eno u politi~ke borbe ve} tokom XIX veka. Recimo, de{avalo se da sve{tenik koji pripada jednoj politi~koj partiji ne bude primljen u ku}u da izvr{i odre|eni obred kod ljudi koji su pripadali drugoj politi~koj stranci. Obra~uni su nekad bili vrlo surovi. Sve{tenstvo je, kako ka`u neki koji su pisali u tom periodu, bilo do te mere uvu~eno u politi~ke obra~une da se vi{e bavilo politi~kim pitanjima nego {to se bavilo pitanjima koja su se ticala vere i crkve. Najve}i broj sve{tenika je bio u Radikalnoj stranci do Prvog svetskog rata, ali i kasnije. Crkva nije blagonaklono gledala na u~e{}e sve{tenika u politi~kim partijama i politi~ kim borbama, ali ona fakti~ki to nije ni zabranjivala. Nije nikad izdala neko zvani~no saop{tenje u kome bi zabranila takvu vrstu delatnosti. Recimo, zanimljiv je odnos mitropolita crnogorsko-primorskog Gavrila Do`i}a sa Milanom Stojadinovi}em, koji je bio predsednik vlade jedno vreme, a koji je nekoliko puta odlazio u Crnu Goru kada se tamo kandidovao na izborima. Njih dvojica su uspostavili dobre odnose. I me|u sve{tenstvom u Crnoj Gori je vladao sukob izme|u onih koji su pripadali Demokratskoj stranci i onih koji su pripadali Radikalnoj stranci. Me|u episkopima nije bilo ljudi koji su direktno pripadali odre|enoj stranci, ali znalo se otprilike ko je simpatizer koje stranke i ko je naklonjen ovoj ili onoj strani. Gavrilu Do`i}u se kasnije mnogo prebacivalo da je zahvaljuju}i politi~kim vezama sa predstavnicima odre|ene politi~ke stranke do{ao na patrijar{ijski presto 1938. godine. Zanimljiva je veza izme|u Nikolaja Velimirovi}a i Dimitrija Ljoti- }a, koji je bio vo|a Zbora. Ta bliskost je bila ne{to {to niko od njih nije ni krio. Kada je jednom prilikom neki sve{tenik pitao patrijarha Gavrila da li je istina da je Nikolaj Velimirovi} bio ljoti}evac, on je odgovorio – ne, nego je Ljoti} bio nikolajevac. Veza izme|u Nikolaja i Dimitrija Ljoti}a za izvesno vreme tokom rata }e zahladneti, njih dvojica }e ~ak i prekinuti komunikaciju, ali Nikolaj Velimirovi} je dr`ao govor kada je Dimitrije Ljoti} poginuo u Sloveniji i taj govor je izazvao vrlo negativne efekte i me|u samim sve{tenicima. Postoji jedna pri~a da je, kada su Nikolaj i Gavrilo Do`i} oti{li u London da krste sina kralja Petra II, sve{tenik Milan Nikoli} pitao Nikolaja Velimirovi}a da li je dr`ao govor na Ljoti}evoj sahrani, na {ta je Nikolaj odgovorio negativno. Kada je isto to pitao patrijarha Gavrila ovaj je rekao – si|i dole i reci mu da la`e. Ta veza je imala uspone i padove, ali nisu svi u crkvi gledali blagonaklono na njihov me|usobni odnos.

Drugi svetski rat i komunizam (izvod, str 184)

Episkop Nikolaj i patrijarh Gavrilo Do`i} su bili dva i po meseca u logoru Dahau ’44. godine. Bili su sme{teni u posebnom delu logora i postojao je nema~ki plan da se oni upotrebe u zavr{nici rata. Na patrijarha je vr{en pritisak da pristane da prisustvuje jednom saboru koji je trebalo da bude organizovan januara 1945. godine u Be~u, kao odgovor na Sabor koji je dr`ala Ruska pravoslavna crkva u Moskvi. Patrijarh na to nije pristao, tako da se njemu zaista ne mo`e prebaciti da je na bilo koji na~in sara|ivao sa Nemcima, a kamoli sa Milanom Nedi}em.

Str 109

Ve} 1981. i 1982. godine do{lo je do jo{ jedne pojave koja je predstavljala novinu u crkvi, a to je upu}ivanje sve{teni~kih apela. Jedan je bio vezan za situaciju na Kosovu, dok u drugom sve{tenici tra`e da crkva postane aktivnija u dru{tvu, da iza|e iz letargije. Upu}ene su i kritike na ra~un patrijarha Germana, na njegovu saradnju sa dr`avnim organima, {to sam patrijarh nije prihvatio ba{ najbolje. Crkvena {tampa u to vreme sve vi{e objavljuje tekstove Nikolaja Velimirovi}a i Justina Popovi}a, oni se tretiraju kao obrasci prema kojima se treba upravljati i pona{ati. Tekstovi ove dvojice velikodostojnika }e i kasnijih godina biti pre{tampavani, nije bilo gotovo nijednog napisa u crkvenoj {tampi, bez obzira da li se radilo o sve{teniku, knji`evniku, kompozitoru, ~ak i glumcu, a da on nije komentarisao ili citirao tekstove Justina ili Nikolaja. Pored toga, vodila se paralelna akcija da se Velimirovi}evi ostaci vrate iz Amerike u Srbiju, {to je kona~no u~injeno ’91. godine, da bi on 2003. bio progla{en za sveca. Napisi o te{kom polo`aju srpskog naroda van Srbije, o njegovoj mu~eni~koj istoriji, patnji, o ugro`enosti }irilice, o zloj bra}i nezahvalnoj, o ulozi katolicizma i zaveri Vatikana, o caru Lazaru, Kosovu, nebeskom narodu i sli~- no, bi}e prisutni u crkvenoj {tampi iz broja u broj i gotovo u svakom tekstu, ako se prati period od sredine osamdesetih pa nadalje.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Rastavox (razgovor • doprinosi) | 21:34, 6. januar 2010

Svetosavlje?

Zašto ne napraviti članak o Svetosavlju i ostaviti samo odjeljak o Svetosavskom nacionalizmu; ovakav članak nije neutralan.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Polkovnik (razgovor • doprinosi) | 20:13, 12. septembar 2010

Slažem se. Članak je potpuno iskrivljen i daleko od neutralnosti. --Željko Todorović (razgovor) 20:19, 12. septembar 2010. (CEST) s. r.

Svetosavski nacionalizam može biti samo ono što je izvorno propovijedao episkop Nikolaj (Velimirović). Ne mogu se ideologije današnjih organizacija vezivati za ideologiju vladike Nikolaja, kao što je to u ovom tekstu. Današnje organizacije imaju više oblika ideologija, nekih oblika sa spojem svetosavskog nacionalizma itd. Te današnje priključke ne možemo računati u svetosavski nacionalizam kao npr. šovinizam prema Bošnjacima. Pa oni nisu tada ni postojali. Svetosavski nacionalizam ili Nacionalizam Svetog Save je ono to je Sveti Vladika Nikolaj propovijedao, ništa više. Svetosavski nacionalizam je samo ono što je po tumačenju Crkve, ne po tumačenju nekih organizacija ili pojedinaca. --Željko Todorović (razgovor) 20:54, 12. septembar 2010. (CEST) s. r.

Članak treba skratiti za pola. Ovdje se spaja u jedno, svetosavski nacionalizam i današnji nacionalizam. To svakako nije isto. Svaka današnja nacionalistička organizacija može imati svoje tumačenje i viđenje nacionalizma, ali to ne mora biti svetosavlje. Dakle, odvojiti u zasebni članak današnji nacionalizam, ili izbrisati pola članka ovdje. --Željko Todorović (razgovor) 20:56, 12. septembar 2010. (CEST) s. r.

Ni ja ne znam odakle Dimitrije Ljotić u ovom članku, a čitao sam svojevremeno njegova djela, koja jesu bila inspirisana i nekim klero-hrišćanski idejama, ali ne svetosavljem. Ljotić je svoju ideologiju temeljio na idejama koje su bile u opticaju prije početka Drugog svjetskog rata, ali nije svetosavljem. On je bio za neku vrstu klerikalnog nacionalsocijalizma, dakle imao je svoju politiku i ideologiju koja nema veze sa crkvom. Treba da se razdvoji ono što je zastupao Dimitrije Ljotić, od svetosavlja ili svetosavskog nacionalizma, ako je taj naziv uopšte adekvatan. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:02, 12. septembar 2010. (CEST)

Srpski nacionalizam — preimenovanje

Ovaj članak će se preimenovati u naziv Srpski nacionalizam, i zatim preraditi. Članak veoma malo govori o svetosavlju, a više o savremenom svijetu. Obilježja koja su navedena za svetosavlje nemaju veze s vezom, taj pasus treba da posluži kao neka srž članka, a on potpuno iskrivljuje sliku. Članak Svetosavlje je potrebno napisati, i u njega uključiti predavanja i ideje Svetog Vladike Nikolaja, njegove stavove o državnom uređenju, o staleškom ustrojstvu, teodulu itd. To je svetosavlje, odnosno svetosavski nacionalizam, a ne sve i svašta što se danas smatra nacionalizmom. Ne može se reći da je svetosavlje mržnja prema seksualnim i dr. manjinama, opptepoznato je da Crkva zabranjuje takve stvari, ali ne poziva na mržnju, nego čak da ljubimo neprijatelje svoje. Ovaj članak je samo pogled autora kako on gleda na današnji nacionalizam, a svetosavski nacionalizam samo možemo ograničiti na Svetog Vladiku Nikolaja i Crkvu. Nikakva više tumačenja i tome sl. --Željko Todorović (razgovor) 00:19, 13. septembar 2010. (CEST) s. r.

Svetosavlje bi trebalo da bude samo učenje Sv. Save, a u smislu u kome se danas Obraz i slične organizacije pozivaju na delove učenja Sv. Vladinke Nikolaja (tačnije, samo "probrane i relativno ekstremne delove u odnosu na celo njegovo delo - npr. govor u kome veliča Hiltera)treba da ostane članak "Svetosavski nacionalizam" jer ga tako i nazivaju u objašnjenju ideologije koja stoji izda njihovih dela i nedela. Ispravno bi bilo imati članak o Svetosavlju kao misli, delu i nasleđu Sv. Save, Svetosavskom nacionalizmu kao njegovom iskrivljenju (jer Hrišćanska nadnacionalna vera može biti osnova stvaranja nacija, ali je i nadnacionalna a danas je "patriorski pokreti" koriste za nacionalšovinizam i propagiranje mršnje i dela nasilja, bez podrške teologa, Crkve i Kralja, sve samoproklamovano)i ako treba i Srpskom nacionalizmu, kako stvarnom stvaranju nacije, tako i ovom savremenom, koji datira najmanje iz 90-ih godina a čiji glavni propagatori delom jesu i profašisti (Zbor i Obraz su otvoreno propagatori Nedića i Ljotića, i to i u onom delu u kome su njihova misli i dela bila identična nacističkim, a to ide i do podrške Nacionalnom stroju/Novom srpskom programu).

Ukratko pošteno je razdvojiti veru (učenja Sv. Save i Sv. Nikolaja) od nevere (kvaziinterpretacije) i istoriju oslobođenja naroda od današnjih polupolitičkih pokreta.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 79.175.103.87 (razgovor • doprinosi) | 12:50, 30. septembar 2010

Tačka gledanja

Ne razumem poentu da se članak nazove Srpski nacionalizam i da se onda prepriča celokupna srpska istorija. Sutra će neko da napiše članak Srpski liberalizam i da u njega stavi sve isto i da malo promeni uvod. Kakve veze ima Nevesinjska puška? Što se onda ne ubacuju svi živi ustanci? Kako može da se stavi naslov Narodnooslobodilačka borba i da piše o Draži? Narodnooslobodilačka borba odnosi se samo na partizanske borbe prema onome što imamo. Mlada Bosna nije srpska organizacija iako je Srba bilo najviše, već svih naroda u Bosni, a to se jasno može da vidi iz spiska članova te organizacije. Kako u ovakvom članku mogu da se prepričavaju zadnji izbori u Srbiji? Šta sad pa to ima veze sa temom? Ili beznačajna stranka srpskog jedinstva? Šta je tu bitna sad Jadranka Šešelj? Ispada da je samo nacionalnizam protiv EU? Da li neko ko nije nacionalista može da bude protiv EU? A gde su izvori? Jedina referenca je da je Napoleon pohvalio Karađorđa što je problematično jer nam za to treba neki ne srpski izvor. Šešelj i Koštunica su pa tek loši izvori jer oni imaju trenutne političke ciljeve, a nije mi jasno kako je Vladimir Ćorović iskorišćen. Za Šešelja se kaže da je prof. pravnog fakulteta a to je bio godinu i po. Zatim SPO sa Draškovićem za koga možemo da kažemo da je sada liberal. itd itd itd... Voleo bih da čujem mišljenja drugih. Za izvore ko ovakvih tema treba odabrati značajne istoričare. --Aleks (razgovor) 18:55, 20. januar 2013. (CET)

Sadržaj članka

Ovaj članak zahteva pouzdane recenzirane izvore kako bi se tema članka predstavila kvalitetno i objektivno. Preporuka je da to budu izvori dostupni na sajtu GoogleBooks. Pogledajte Vikipedija:Navođenje izvora--Autobot (razgovor) 08:32, 17. oktobar 2013. (CEST)

Definicija

Shvatam da definicija koju sam dodao u članak možda i nije najsrećnija, ali bolja je od prethodne. Ranije je u uvodu stajalo da se srpski nacionalizam vezuje za Srpsku pravoslavnu crkvu i konzervativizam uopšte. Ja mislim da ne trebam nadugo i naširoko objašnjavat zašto to nije tako. Nacionalista može da bude i liberal i socijalista i komunista (npr. komunizam i nerešeno nacionalno pitanje). Istina je da SPC može bit nacionalistička, ali i ne mora. --Hulagu-kan (razgovor) 21:50, 11. jul 2016. (CEST)

Amaterski članak

Ovaj članak je amaterski jer se u njega po pravilu trpa sve što se uklapa u priču ultradesničara.Zajedno u isti koš se trpaju nacionalni heroji kao Karađorđe, Miloš Obrenović, Živojin Mišić i Stepa Stepanović, a kvislinzima Dražom i Ljotićem i ratnim profiterima i kriminalcima Arkanom i Giškom. Ozbiljan članak je da se kratko i sažeto napiše šta je srpski nacionalizam nekada(romantičarski nacionalizam),četnički nacionalizam(Draža), dizelaški nacionalizam(Arkan) i da se razdvoji žito od kukolja.A ovako ajde prvi deo je OK koreni u XIX veku(mada je trebalo napisati da je to istorijat), mada reći da su srpski srednjovekovni velikani tvorci nacionaliѕma je netačno, oni su više kao uzor jer nacionalizam nije postojao pre stvaranja slobodnog građanstva i pojma nacije, a pojam nacije i slobodno građanstvo u srednjem veku ne postoji, već tad postoji aristokratija, sveštenstvo i seljaci, kao i roblje.U srednjem veku je više fokus na veru, crkvu i vladara kome se služi. Dalje Nevesinjska puška se može uklopiti, kao i balkanski i Veliki rat, ali je deo o Drugom svetskom ratu, i raspadu Jugoslavije napisan kao da ga je pisao neko ko je politički pristrasan i na strani četnika i Šešelja. Članke bi trebalo da pišu nepristrasne osobe bez političkog opredeljenja, i da napišu koje su dobre a koje loše strane nacionalizma. Ovako zadnjih par redova je poprilično jadno napisano, posebno s tačke gledišta nekoga ko je sve to video svojim očima.Treba i razdvojiti nacionalizam iz XIX veka koji je bio slobodarski, od nacionalizma iz Drugog svetskog rata i raspada Jugoslavije koji je maligni i štetan. Zaista, vlasnici Vikipedije bi zaista trebali da preispitaju odluku da Vikipedija bude enciklopedija koju svako može da uređuje, jer onda nemamo nepristrasno i objektivno napisan članak, već svako zagovara stvari prema svojim ličnim ubeđenjima, koja su neretko pogrešna. Potpuno je smešno kada neko čita recimo o Arkanu, za koga svi znamo ko je, šta je, a neko nas ubeđuje da je on nekakav heroj. Što reče stara, sačekajte prvo da mi koji smo videli svojim očima pomremo, pa onda lažite i ulepšavajte ološ.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 93.86.199.69 (razgovor • doprinosi)