Razgovor:Srpsko privredno društvo Privrednik/Arhiva 1
 | Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
| Arhiva 1 | Arhiva 2 |
Prvi podnaslov
Jedan od najznačajnijih Srba iz Zagreba je Vladimir Matijević, koji je osnivao Srpsko privredno društvo Privrednik 1897. godine, koje je oformilo 50.000 elitnih Srpskih privrednika koji su činili stub srpske privrede u Austrougarskoj, prvoj i drugoj Jugoslaviji, pa i sada. Oni su osnovali i najveću banku Hrvatske Srpsku banku i još mnogo drugih srpskih institucija u Austrougarskoj.'
Hrvati i kasnije komunisti su zatvarali Privrednik kao svoju najveću opasnost. Prvi predsednik Vladimir Matijević je proveo prvi rat u egzilu u Švajcarskoj, drugog predsednika Tomu Maksimovića su komunisti držali u zatvoru jer je kao predsednik najorganizovanije humanitarne organizacije Srpsko privredno društvo Privrednik i generalni direktor Bate zamoljen od Nedića da smesti i spase preko svojih Švajcarskih veza što više Srba iz Hrvatske.
Inžinjer Toma Maksimović je to izuzetno uspešno uradio i to mu nije oprošteno. On je osuđen 1945. a imovina "Privrednika " je oduzeta. Mnogo šegrtskih domova je oduzeto a u njih je Privrdnik smeštao srpsku siročad i uz kredo Rad, štednja i čestitost, formirao humanu, poštenu i skromnu privrednu elitu koja je najveći deo svog bogatstva opet poklanjala Privredniku i drugim prosvetnim zadužbinama.
Bilo je mnogo pokušaja da se obnovi Srpsko privredno društvo Privrednik pod svojim Punim srpskim nazivom i delatnošću, no to vlasti nisu dugo dozvoljavale a i prećeno je inicijatorima[traži se izvor].
Konačno je to uspelo grupi privrednika elekto inžinjera na čelu sa diplomiranim elektro inžinjerom Zoranom Jovičićem 1994. godine. Kada je novi predsednik, Privrednika poslao 1996. zabranu ministarstvima kulture i finansija rasprodaju imovine "Privrednika", kreće na njega strahovit pritisak da poništi registraciju ili će vlast formirati novi kooperativniji Privrednik[traži se izvor]. Stoga je i on otišao u egzil u Australiju 1999. i vratio se 2004. da nastavi rad Privrednika.
Društvo Privrednik je od 1897. do 1923. delovalo u Zagrebu, a kasnije u Beogradu gde je 1946 zabranjeno.--Drazetad (razgovor) 14:05, 11. mart 2009. (CET)
Upravo ovih dana čitam drugu knjigu „Sećanja Privrednikovih pitomaca“ izdatu 1998. u Beogradu, izdavač Udruženje Privrednikovih pitomaca „Vladimir Matijević“. Fantastična knjiga, sa toliko ljubavi bivši pitomci pišu o tome kako im je „Privrednik“ izmenio živote i osposobio ih šaljući ih u razne radnje gde su bili šegrti 3 ili 4 godine i spremali se za život. Svaki pitomac je dobijao broj prilikom registrovanja. Centrala je u to predratno vreme bila u Beogradu u Krunskoj 5. Tu je i živeo Vladimir Matijević i umro 1929. godine. Novi dom je podignut negde 1933. i ta zgrada izlazi na Lazarevićevu ulicu i postoji i danas. E u toj zgradi je danas Dom učenika „Jelica Milovanović“ gde sam živeo 4 godine tokom svoje srednje škole. Udruženje Privrednikovih pitomaca je osnovano 1967. godine i izdalo je 1987 „Spomen knjigu Srpskog privrednog društva Privrednik 1897-1947“ na 1078 strana. Izdate su i dve knjige pomenutih Sećanja, 1990. i 1998. godine, na 539 i 634 strane. Negde sam pročitao da je to bila jedna od 20 najznačajnijih institucija u Kraljevini Jugoslaviji pred rat. Vrlo lako se može slikati u Beogradu zgrada doma u Krunskoj 5, gde i sada stoji natpis i ime Vladimira Matijevića. Posebno je pitanje šta sa imovinom koja je Privredniku posle rata nacionalizovana, da li će ona biti vraćena i stavljena ponovo u funkciju i namenu koju je Vladimir Matijević odredio. Ne znam koliko danas postoji živih Privrednikovih pitomaca i koliko je njihovo udruženje aktivno u Beogradu, ali 1998. je to bilo još uvek živo udruženje. --Đorđe Stakić (r) 22:05, 9. novembar 2009. (CET)