Razgovor:Fransis Bejkon/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

--delija 19:04, 21. jun 2006. (CEST)=Fransis Bejkon=

Natrčao sam na članak o Frensisu Bekonu. Mislim da je bolje Fransis Bejkon, kao što navode neki anglisti. Vidim da je članak "Frensis Bekon" preusmeren sa članka "Fransis Bekon" pri čemu je uočljiva tendencija da se pravilniji (ali manje korišćen oblik) imena Francis zapostavlja u korist manje pravilnog, ali (možda) češće korišćenog oblika Frensis. A šta je sa prezimenom? Bekon je , mislim, nepravilnije neko Bejkon i to je zastarela transkripcija engleskog prezimena Bacon. Ceterum censeo . . . Fransis Bejkon rules!

--delija 13:18, 21. jun 2006. (CEST)

p.s. Hteo sam premestiti članak u skladu sa gorenavedenim, ali mislim da je to posao "admina" (divna srpska reč!), pa, eto, ako neko ovlašćen ovo pročita, neka preduzme potrebne korake (naravno, ukoliko ih smatra neophodnim).

--delija 13:18, 21. jun 2006. (CEST)

Premješteno na Fransis Bejkon... I takođe smatram da je ovako ispravnije. --Славен Косановић {razgovor} 13:54, 21. jun 2006. (CEST)

Frensisovo prezime se u srpskoj i drugim literaturama južnoslovenskih naroda izgovara Bekon. Verovatno je Bejkon pravilnije, ali ja mislim da nije posao Vikipedije da uspostavlja jezičke standarde, jer ovde u najvećoj meri rade jezički nestručnjaci koji često ne znaju ni pravopis. Drugo, Slavene, ne treba da budeš tako brz na obaraču, tj. da odmah menjaš po svome stvar koja je očigledno sporba. Sačekaj malo, Boško 14:19, 21. jun 2006. (CEST)

OK, ako smatraš da nije pravilno Bejkon, a ti slobodno vrati na Bekon i ako možeš navedi literaturu, na stranci za razgovor, po kojoj je Bekon pravilnije. Ja kada sam učio filozofiju u srednjoj školi, koristili smo Fransis Bejkon, što ne mora da znači da je to jedini ispravni oblik, ali ja sam se po tome vodio kada sam premjestio članak i rekao da je tako pravilnije. Takođe, nema potrebe da nazivaš konstantno ljude ovdje jezičkim nestručnjacima i nepismenima (pa čak i kada si u pravu), jer mnogi mogu da se uvrijede na to. Lakše je navesti literaturu i reći, evo ovdje u pravopisu i literaturi kaže tako i tako, i shodno tome smatram to i to. Inače, smatram da jesam malo prenaglio sa premještanjem, i stoga prihvatam primjedbu. --Славен Косановић {razgovor} 15:02, 21. jun 2006. (CEST)

U potpunosti se slažem sa Boškom. Tačno je da je oblik Bejkon sličniji originalnom engleskom izgovoru, ali kod nas je ustaljen (a ovoj pojavi se u našem pravopisu uvijek daje prednost) oblik Bekon, jer su izvjesni stručnjaci mnogo prije nas to tako transkibovali i sad se kod nas kaže tako. Inače, bilo bi smiješno kad bih ja sad počeo da preusmjeravam Šekspira na Šejkspira ili Vels na Vejls. --Đorđe D. Božović (razgovor) 14:49, 21. jun 2006. (CEST)

Ili, ne daj Bože, Vejlz... :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 14:53, 21. jun 2006. (CEST)

Pa ne kaže se ni na engleskom Šejkspir niti Vejls, tako da primjeri za poređenje nisu baš srećni. --Славен Косановић {razgovor} 15:02, 21. jun 2006. (CEST)

Slavene, tražiš od mene da navedem literaturu, a sam je nisi naveo. Udari Bejkon i Bekon u Gugl, pa ćeš videti da je Bejkon daleko manje brojno i da ga koriste samo novinari, verovatno oni koji nisu čuli za Frensisa, već traskribuju Bacon po sopstvenom osećaju za engleski. Drugo, ne znam zašto mi zameraš to što sam rekao da smo jezički nestručnjaci. Naravno da jesmo, jer je malo Vikipedijanaca završilo filološki fakultet, a teško da je iko otišao dalje. Ne misliš, valjda, da nam završene srednje škole daju pravo da se nazivamo jezičkim stručnjacima. Iz toga sledi jasan zaključak: da ne treba da menjamo uobičajenu srpsku traksripciju, već da postojeću što bolje primenjujemo, ako umemo, Boško 15:16, 21. jun 2006. (CEST)

Slavene, ako ćemo pravo, ne kaže se baš ni Bejkon. Prije bi bilo nešto kao Bejkn ili Beikn (i to sa poluglasom između k i n), što je, naravno, prosto nemoguće napisati srpskom ćirilicom. Poenta je u tome da se englesko a koje se čita otprilike kao ej ili ei (kao u Bacon, Shakespeare, Wales), kod nas obično transkribuje kao e, bez obzira što je to daleko od originalnog engleskog izgovora. After all, način na koji Englezi izgovaraju određene pojmove ne treba da bude glavno mjerilo za naš izgovor, pa čak i ako su ti pojmovi engleski, poput prezimena i pokrajina. Jer, da je to glavno mjerilo, onda članak o Bekonu i ne bi trebalo da postoji, usljed nemogućnosti zapisivanja izgovora njegovog prezimena. Možda bi trebalo da sačekamo da se u raspravu uključi neko stručniji po ovom pitanju. --Đorđe D. Božović (razgovor) 15:34, 21. jun 2006. (CEST)

Gugl je mnogo manje relevantan, nego školski udžbenici i knjige o Bejkonu (valjda su njih pisali koliko toliko stručni ljudi srpskog jezika, ili su i oni možda nepismeni), tako da ako u njima piše Bekon onda je Bekon. Rekao sam da sam se vodio po onome što sam ja učio u srednjoj školi (valjda nije i moj profesor filozofije bio nepismen ili može bit jeste). Nisam rekao u drugom komentaru, da moja mora da bude posljednja, priznao sam da sam prenaglio sa promjenom. Dakle umjesto da se naklapamo ovdje, lakše je navesti literaturu i gotova priča. Rekao sam takođe, da slobodno promjeniš kako smatraš da treba i takođe, ako možeš, znači nije obavezno, da navedeš literaturu na stranici za razgovor, čime bi izbjegli buduće rasprave o tome. --Славен Косановић {razgovor} 15:45, 21. jun 2006. (CEST)

Đorđe, zato sam ja više puta govorio, konkretno na ovom trgu (ima sigurno u arhivi), da ne bi bilo loše da nabavimo ovaj novi Pravopis srpskog jezika, u kojem se kaže da postoje pravila transkripcije za više od 20 jezika. --Славен Косановић {razgovor} 15:45, 21. jun 2006. (CEST)

Slažem se sa Slavenom da ne gubimo više vreme, ali moram još dve stvarčice: (1) Main Entry: ba·con (slanina) Pronunciation: 'bA-k&n (Merriam-Webster Online Dictionary) (2) There was no standardised spelling in Elizabethan England and Shakespeare's name was spelled in many different ways throughout his lifetime.

Treće, budući da ne umem da brišem stranice, neko drugi mora da sredi ovo sa Bekonom. Pozdrav, Boško 15:59, 21. jun 2006. (CEST)

Članak Fransis Bejkon, vraćen na Frensis Bekon. --Славен Косановић {razgovor} 16:14, 21. jun 2006. (CEST)

Našao sam članak u pdf-u, "Od psihologije ličnosti ka psihologiji osoba", sa filozofskog fakulteta u Beogradu, u kojem se Frensis Bekon transkribuje kao Fransis Bejkon. Neću da kažem da je transkripcija 100% ispravna, ali po ovome se može vidjeti, da se takođe koristi na relevantnom mjestu za filozofiju, a to je "Filozofski fakultet u Beogradu". Autor članka je Dušan Stojnov, (ne piše da li je profesor, ili student), a transkripcija se nalazi na stranici broj 20 (idući po brojevima stranica obilježenim na samim stranicama članka i ne onim koje pokazuje Akrobat), u 11-tom redu teksta stranice, desno. Veza na članak je: Od psihologije ličnosti ka psihologiji osoba. --Славен Косановић {razgovor} 16:41, 21. jun 2006. (CEST)

Ja to obično rešim Gugl pretragom i mislim da nije loše rešenje... Fransis Bekon 123, Fransis Bejkon 26, Frensis Bekon 733, Frensis Bejkon 161. Traženo ćirilicom: 88, 27, 702, 31. Prema tome jasno je šta je uobičajena transkripcija (uobičajenost je ovde validan kriterijum). --Dzordzm 17:59, 21. jun 2006. (CEST)

Knjiga iz filozofije za 4. razred srednje škole, strana 147: Frensis Bekon. Moj preferirani izgovor je inače Frensis Bejkon, ali šta se može kada se Bekon već ustalilo... Andrija 18:09, 21. jun 2006. (CEST)

Fransis Bejkon je pravilna transkripcija imena i prezimena Francis Bacon.

1. Tvrtko Prćić: Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena, Prometej, Novi Sad, 1998. strana 10: Bacon /bejkon/ Bejkon - NE Bejkn, NE Bekon!

2. Daniel Jones, Cambridge English Pronouncong Dictionary, Cambridge University Press, London, 2003.

3. Vebsterov rečnik

I još mnooogo, mnoogo drugih rečnika.

Slavene, izvini što sam te uvalio u ovu zajebanciju, ali budi siguran da si u pravu. I ne dozvoli da s tobom manipilišu "poznavaoci" transkripcionih pravila i srpskog jezika uopšte. Njima su ključni dokazi gimnazijske knjige iz filozofije ili prevod neke filozofske knjige od pre 70-ak godina. Pa ako su to dokazi, neka im bude.

I pristalice "Bekona" neka pogledaju Spisak američkih predsednika i potpredsednika i neka prosude da li su moje ispravke bile na mestu, ili sam opet petljao po "ustaljenim", "uobičajenim" i "ukorenjenim" oblicima.

Pozdrav svima.--delija 19:04, 21. jun 2006. (CEST)

Mi u srpskom jeziku imamo problem oko stranih imena i terminologije, kada pišemo ćirilicom, pošto po nekim lingvistima, stručnjacima i pravilima, strana imena se moraju transkribovati, po drugima ne, po trećima samo kada je riječ o odrednicama u riječniku, enciklopediji, itd. Koliko ja znam, nemamo na Internetu okačena pravila, riječnike i pravopise od strane naše relevantne institucije za jezik, dakle SANU. Takođe, teško je doći do te literature i u obliku knjiga, ili nisu ekonomične, ili koji je već problem.

Na Zapadu je do takve literature za određeni jezik, vrlo lako doći i prodaje se na sve strane sa vrlo niskim cjenama, nekad čak i po 3 evra, za jednu debelu ukoričenu knjigu pravopisa, ili riječnika. Takođe je vrlo lako naći i konsultovati bilo šta vezano za temu, na samom Internetu. Tako da mi ovdje često puta imamo kilometarske diskusije, kako bi trebalo, ko je u pravu, onaj je vidio ovdje, ovaj ovdje, treći je čuo, itd.

Interesantno je kad počnemo da razglabamo, ko je u pravu bez da iko od nas navede literaturu i svako ćera svoje ;). Činjenica je da se naš jezik mijenja, i da mnogi naši stručnjaci nisu sigurni, u mnogim slučajevima, šta je pravilnije u određenoj situaciji. Ali kada bi se naše institucije (SANU), pozabavile više temom, umjesto da raspravljaju da li je srpski ili srpskohrvatski, i da li je ekavica ili ijekavica, sigurno da bi imali mnogo jasnije predočene mnoge stvari i mi ovdje na ovom projektu. Ali, za sada je situacija haotična i u tim institucijama, tako da se to odražava i ovdje. Svi smo pametni, kada treba da pametujemo, ali rijetko ko kaže, evo pravilo pravopisa to i to, kaže tako i tako, evo stručna literatura ta i ta, kaže to i to.

Što se tiče Bacon-a, meni je mnogo lakše izgovoriti Bejkon, i ne Bekon, i takođe više mi odgovara Fransis, nego Frensis, ali ako većina kaže da je Frensis Bekon, onda je Frensis Bekon, bez obzira što mnogi ljudi na Filozofskom faskultetu u Beogradu, koriste mnogo moderniju i prirodniju transkripciju za ime ovog engleskog filozofa. Dakle, naša enciklopedija je demokratija, većina pobjeđuje iako je jasno postavljeno u pravilima Vikipedije da ovo nije demokratija i ako se neki stručni izraz ili transkripcija, koristi na određeni način u stručnom krugu, vezanom za oblast, onda bi to trebalo da bude mjerilo.

Malo sam se raspričao, možda je i previše za danas, ali to je moj način da održavam kontakt sa mojim jezikom, pošto živim u dijaspori. ;) Ne zamjerajte. --Славен Косановић {razgovor} 20:27, 21. jun 2006. (CEST)

Slavene, tvoj traktat o našem jeziku je OK, ali pretpostavljam da si prevideo da sam ja naveo nekoliko naslova koji potkrepljuju moju tvrdnju o nesrećnom Bejkonu (za razliku od ostalih). Zatim, u ovom konkretnom slučaju, ja ipak mislim da bi, po pitanju pravopisa i jezika, filozofi trebali slušati lingviste, a ne obratno. Po pitanju filozofije, lingvisti bi trebali slušati filozofe i od njih učiti. Vrlo jednostavno. Pa onda kad neko u diskusiji kaže da je profesor filozofije taj i taj u svojoj knjizi toj i toj naveo da se prezime filozofa tog i tog izgovara i piše tako i tako - i tu informaciju plasira kao ključni dokaz za svoju tvrdnju - onda se tu nema šta razgovarati.

Nisam primećivao do sada da administratori pokušavaju intervenisati na stilu i pravopisu mojih članaka (verovatno zato što se tu nema šta puno ispravljati) i lepo molim administratore da zadrže taj svoj hvale vredan manir, a ako misle da u određenom članku ima prostora za ispravke tog tipa (ponavljam, stil i pravopis), onda ih najlepše molim da se konsultuju sa mnom. Tako bismo izbegli nepotrebne nesporazume, svađe, etikete tipa "nepismen", "neznalica", "jezički čistunac" . . . Fransis Bejkon neka ostane Frensis Bekon (uz napomenu da po pitanju jezika i jezičke politike - demokratije NEMA) - i nemojte reći jednog dana da vas nisam upozorio na neke stvari.

Pozdrav svima.--delija 21:58, 21. jun 2006. (CEST)

Delija, izvinjavam se što u "mom traktatu", iako nije bila namjera da bude traktat, ali ispade tako, nisam spomenuo knjigu Tvrtka Prćića, koju si ti gore naveo i sigurno bi trebala da bude mjerilo za mnoge transkripcije ovdje pa i na drugim mjestima. Nego išao sa više da ukažem, da nam je mnogo praktičnije i lakše, kada bi svaki put navodili literaturu da potkrijepimo naše tvrdnje, nego da iznosimo ono što svako od nas misli i da se zadržvamo na razglabanjima o mišljenjima. Naravno, kada se pojavi neko ovdje na Vikipediji, čija je struka neka određena oblast, naročito lingvitika i pravopis, onda taj korisnik može lako i na primjerima da nam objasni zašto je nešto tako, a ne na neki drugi način. Mada to ne treba da bude nikakva obaveza i može da se radi samo u određenim više spornim slučajevima. Takođe, činjenica je da nismo često praktikovali navođenje literature, pa čak ni u samim člancima, nego pišemo više po ličnom nahođenju, (ponekad se i mazne koji tekst sa nekog sajta, ili čak knjige, pa se malo preradi da ne izgleda da je maznut, a često ni to). Dakle, trebalo bi o svemu razmisliti i svi bi mogli izvući pouke iz ove rasprave, koja je po meni ipak bila mnogo staloženija i argumentovanija nego mnoge koje smo do sada imali. (Čak je i naziv članka ostao nepromjenjen ;-)). Pozdrav. --Славен Косановић {razgovor} 22:20, 21. jun 2006. (CEST)

"Ne možemo suzbiti aljkavost i nehatno otaljavanje posla koje je postalo sveopšta navika, ne možemo se boriti protiv nadmenosti pojedinaca koji su sami sebi najveći jezički autoritet. Možemo, međutim, da iziđemo u susret ne tako malom broju savesnih koji bi želeli da strano ime prenesu na najpravilniji mogući način ali ne znaju kako."

Ivan Klajn iz njegove uvodne reči za knjigu Tvrtka Prćića "Novi transkripcioni rečnih engleskih ličnih imena".

"Ozbiljno korišćenje stranih imena, u bilo kojem jeziku, ne spada u domen autorske slobode, već mora da predstavlja osmišljen i sistematizovan proces, koji se temelji na sistemu pravila - taj sistem pravila, poput svih ostalih elemenata u jeziku, podložan je standardizovanoj upotrebi kolektiva, uključujući i doslednu podršku od strane obrazovnih ustanova, izdavačkih kuća, te sredstava masovne komunikacije".

Tvrtko Prćić u predgovoru svoje knjige.

Usput, lingvistika i pravopis nisu moja struka i nemam formalno obrazovanje iz tih oblasti. Čini mi se da na Vikipediji IMA onih sa formalnim lingvističkim obrazovanjem, ali nekako mi "znakovito" i mudro ćute.

Dosta je za večeras.

--delija 22:50, 21. jun 2006. (CEST)

Bekon

Jednostavno, tako se kaže kod nas. Kao što se kaže Šekspir, a ne Šejkspir. --Miloš Rančić (razgovor) 00:35, 22. jun 2006. (CEST)

Hebi ga, Miloše. "Tako se kaže kod nas". I navodiš Šekspira kao primer, iako taj primer i nije baš najbolji. Šekspira baš svi (ili verovatno 95 procenata ljudi) izgovara i transkribuje kao Šekspira (a ne Šejkspira), a za Bejkona/Bekona je nerešeno (ili sa malom prednošću Bekona) sudeći po nekim rezultatima na Guglu. Tako je barem rečeno u ovim razgovorima. Nisam proveravao. Koliko je to na Guglu pouzdano - druga je priča. Dotični gospodin je za mene Fransis (ili Frensis) Bejkon, za Vikipediju je Frensis Bekon - pa svi srećni i zadovoljni.

Pozdrav i svako dobro.

--delija 01:08, 22. jun 2006. (CEST)

Ali molim te prednost od 6:1 na Guglu za "Bekon" nije "nerešeno", daj barem pročitaj rezultate pretrage pre nego što ih koristiš. --Dzordzm 01:15, 22. jun 2006. (CEST)

Ne vidim u čemu je problem, ako neko ukuca Bejkon, pojaviće se ovaj članak. Možda da se negde napomene da neki transkribuju njegovo prezime kao Bejkon i gotovo. -- Boris  Malagurski  ^bre! 01:16, 22. jun 2006. (CEST)

Dakle, definitivno nisam lud ;)

Bekon je Bekon ne zato što je Šekspir Šekspir, nego zato što Englezi izgovaraju njegovo ime na taj način! Evo vam i linka i citata:

Ba•con1 (bā'kən) , Francis. First Baron Verulam and Viscount Saint Albans 1561–1626.

English philosopher, essayist, courtier, jurist, and statesman. His writings include The Advancement of Learning (1605) and the Novum Organum (1620), in which he proposed a theory of scientific knowledge based on observation and experiment that came to be known as the inductive method.

Dakle, Bejkon je koliko je i Versaći Versejs. --Miloš Rančić (razgovor) 21:37, 5. jul 2006. (CEST)

Nisam ni ja

Ti si, Miloše, čuo ono što si želeo čuti. A ja sam čuo ono što sam ja želeo čuti, dakle, izgovor reči Bacon sa kratkim, ali ipak čujnim "i" (odnosno "j") i to na istoj adresi. Savetujem ti da posetiš i neke druge adrese gde je moguće čuti i izgovor neke reči, pa ćeš videti da svi izgovaraju Bacon kao što sam naveo (negde je to "i" kraće, negde duže, ali se uvek čuje!). I još nešto: ako pažljivije proučiš pronounciation key koji daju neki sajtovi, videćeš da se, po IPA alfabetu, fonem "a" sa crticom u IPA transkripciji reči Bacon izgovara "ej" (kao u rečima Baker ili face ili maker ili shaker). Takođe, pogledaj malo Enkartinu enciklopediju na CD-u koja ima i rečnik sa audio-izgovorom i gde se ono "i" odnosno "j" sasvim jasno čuje. Zatim, i u Longmanovom i u Kembričkom rečniku izgovora stoji da se Bacon izgovara kao Bejkon. Zatim, nigde nije navedeno da za to prezime važi neki poseban izgovor i da se razlikuje od izgovora reči bacon (slanina). Da zaključim, Englezi izgovaraju prezime Bacon kao Bejkon, svidelo se to nekome ili ne (da i ja malo "zamastim" slova).

A ono poređenje Versaće - Versejs je besmisleno. Prvo, niko nije izgovarao to prezime kao Versejs (niti transkribovao), a drugo on nije Versaće već Versače ili Versači. Naime, ako bismo ga izgovarali po italijanski, bio bi Versače (nije to moj izum, lingvisti su se dogovorili da se italijanski glas "c" u ovakvim slučajevima transkribuje kao "č", a ne kao "ć", osim u ukorenjenim oblicima u koje pokojni gospodin nikako ne spada), a ako bismo to prezime tretirali kao englesko onda bi bio Versače ili Versači, pošto engleski jezik ne poznaje glas "ć".

I, dajte, brate da zaključimo ovu priču. Ako je bio stav većine da se koristi ukorenjeni oblik tog prezimena, i ako se manjina priklonila (mada nerado) stavu većine, onda je besmisleno izvlačiti nove dokaze i argumente (koji to, zapravo, i nisu) i ponovo pokretati istu temu.

Pozdrav.

--delija 22:38, 5. jul 2006. (CEST)

Ahm, hm!

A da li se neko od vas potrudio da pročita ceo tekst ili ste stali na naslovu? Bez uvrede onome ko je priredio ovaj članak (a ja naročito treba da ćutim jer imam onu jednu jadnu bedu od članka), mislim da je sam tekst prilično nejasan. Očigledno je da je u pitanju neki prevod (ali možda se varam, imam problema sa vidom :)). Neke rečenice su stvarno nebulozne. Uzmimo za primer uvodnu rečenicu, u kojoj za Bekona/Bejkona piše "bio je jedan engleski filozof..." Mislim da taj izraz nikako nije tipičan za srpski jezik. I ne smatrate li da je malo zastarelo prevoditi imena? Pa čak i ako mislite da nije, onda se makar treba pridržavati jednog pravila kroz ceo tekst. Na početku teksta pominje se kraljica Elizabeta, zatim negde na sredini piše "karakteristično za Jelisavetin vek". Ako u obzir uzimate samo dve varijante transkripcije filozofovog imena (Fransis ili Frensis), zašto se u tekstu pojavljuje i varijanta prevoda (Franja). Samo je ime njegovog oca u celom tekstu Nikola... Da ponovim: nije mi namera da bilo koga napadam ili vređam, samo mi je bilo teško da razumem tekst, i uočila sam tih par nepravilnosti, pa reko'da ukažem na to.

P.S. I nadam se da se niko neće ljutiti ako ispravim nekoliko pravopisnih gršaka u tekstu ;) --Sofija 18:39, 2. februar 2007. (CET)

Bila sam počela da ispravljam greške u tekstu, ali pojedini delovi su toliko besmisleni da mi se čini da to ispravljanje nema nikakvog značaja. --Sofija 19:58, 2. februar 2007. (CET)

Slobodno sprovedi sve izmene u članku, za koje smatraš da su neophodne. -- Obradović Goran (razgovor) 20:13, 2. februar 2007. (CET)

prevod je ochajan

philosophical advocate and defender znači zagovornik i branitelj u oblasti filozofije a ne filozofski advokat/pravnik kako je to vec neko BUKVALNO preveo.

IMENA SE NE PREVODE. Otac mu se zvao Nikolas Bejkon a ne Nikola Bejkon. Ovde ima toliko nesuvislih rečenica da je najbolje opet pisati članak. Ovde se ne zna ko pije ko plaća... To nas dalje ne iznenađuje, jer genije predstavlja vrhunac do kojeg se jedna porodica uspinje preko talenta, i odakle se preko talenta genijevih potomaka ponovo spušta do osrednjosti.

Ali, stvarna majka veličine Bekonove bila je Elizabeta I. - Mislim, stvaaarno..

Počeh, ali ne mogu da završim. Kad se vratim, možda...--Maduixa kaži 11:58, 10. april 2007. (CEST)

On je imao nameru za Franju snabde kakvim imanjem; WTF is Franja? Franja? ....ali, smrt poremeti njegove planove, i mladi diplomat, pozvan brzo natrag u London, osta tu bez oca i bez sredstava. - šta je pisac hteo da kaže?--Maduixa kaži 12:02, 10. april 2007. (CEST)

Bejkon mrzi nadev, i izbegava svaku suvišnu reč - Nadev? Bejkon mrzi fil? Jel onaj za tortu ili onaj za punjeno pile?--Maduixa kaži 12:08, 10. april 2007. (CEST)

Alkoran? Uf....--Maduixa kaži 12:10, 10. april 2007. (CEST) Bezbračan život?--Maduixa kaži 12:11, 10. april 2007. (CEST)

E, ako se kaže Los Anđeles, jer je tako ustaljeno u narodu, onda treba I Frensis Bekon...--Dante88 (razgovor) 18:00, 10. mart 2011. (CET)

---

A kako ti znaš da je Frensis Bekon ustaljeno u narodu? Da nisi sprovodio kakvu anketu?

--Sly-ah (razgovor) 15:57, 12. mart 2011. (CET)

Prvi podnaslov

Na stranici se nalazio deo koji je napisan jezikom koji je neenciklopedijski i neodgovara standardima vikipedije. S obzirom da se radi o tekstu koji je verovatno iskopiran od negde kao i nemogućnosti da se prepravi na enciklopedijski nivo prebacujem ceo problematični tekst ovde. Ukoliko neko ima znanja i stručnosti da iskoristi ovaj tekst može odavde da nastavi rad na stranici. --Aleks (razgovor) 22:44, 11. avgust 2011. (CEST)

To nije rešenje. Poništila sam tvoju poslednju izmenu u članku i uklonila sporni tekst odavde jer je ovo strana za razgovor, a ne za čuvanje materijala kojem je potrebno prerađivanje. --Zvezdica (razgovor) 22:24, 15. avgust 2011. (CEST)

Ako možeš da središ onda sredi, nemam nikakav problem sa tim. Međutim, to je odnekud iskopirano, ne mogu to da dokažem ali stil pisanja to dokazuje. Drugo, to je kilometrima daleko od nivoa vikipedije i za to je potrebno znanje iz te oblasti ne bi li se to sredilo. Moje rešenje nije idealno ali može da posluži ukoliko nemamo drugo rešenje. Još jedna ideja koju imam jeste da prevedemo sa en.viki taj deo. --Aleks (razgovor) 01:33, 16. avgust 2011. (CEST)

Na trgu je dato zeleno svetlo, znači može da se skloni. Vikipedija:Trg/Pomoć --Aleks (razgovor) 11:16, 16. avgust 2011. (CEST)

U međuvremenu sam pronašla da je isti korisnik svojevremeno poslao taj materijal i na Vikiknjige [1] i u Vikizvornik [2], pa ko želi neka čita tamo. --Zvezdica (razgovor) 12:20, 16. avgust 2011. (CEST)