Razgovor:Hrvatizacija/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Sugestije

Pošto Boris Olijnik nije unutrašnja veza, ne bi bilo loše da se objasni ko je taj čovek zapravo (recimo: „...prema Borisu Olijniku, profesoru političkih nauka...“ (lupetam)). Njegovo ime ne znači ništa.--Metodičar zgovor²a 10:15, 26. jul 2011. (CEST)

POV

Stil članka je pov, informacije koje su unete su senzacionalističke, a ne enciklopedijske, koriste se preterani opisi i pridevi neprimereni enciklopedijskom stilu (deca uplakana i sl.), liči na dnevnopolitički diskurs a ne na enciklopedijski članak. Umesto da se na jedan neutralan i naučni način, sa odgovarajućom literaturom (dakle, sociolozi, knjige i sl, a ne petparačke senzacionalističke vesti u novinama jasne političke orijentacije) napiše neciklopedijski članak, tema i ovo mesto su zloupotrebljeni za izražavanje ličnih stavova i nacionalnih netrpeljivosti. Sramotno i tužno u šta se pretvorila ova enciklopedija na srpskom... --Jagoda ispeci pa reci 12:17, 18. decembar 2011. (CET)

Maduixa, ne slažem se sa tobom. Sasvim je neutralno urađen članak. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 17:17, 18. decembar 2011. (CET)

Ni ja se ne slažem s tobom, i šta ćemo sad? Ne uklanjaj nalepnicu bez popravke članka. --Jagoda ispeci pa reci 19:20, 18. decembar 2011. (CET)

Ma ništa, ostavi kako jeste, i budi malo manje pristrasna. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:23, 18. decembar 2011. (CET)

Jagoda je u pravu, nalepnica svakako treba da ostane. Ovo je enciklopedija, a ne dnevne besplatne novine u kojima može svašta da se piše. I nemojte više ratovati izmenama. --Ana piši mi 19:25, 18. decembar 2011. (CET)

Ne slažem se sa tobom Geologičarka. Mislim da pomen novina nije dovoljan razlog da bi ti Geologičarka mogla da staviš nanjljepnicu POV. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:29, 18. decembar 2011. (CET)

Ne radi se o nikakvom povu, nego o istinitim informacijama. Kad bi se radilo o neistinitim informacijama onda bi bilo u redu. Treba da ukažete šta je tu netačno.--Miut (razgovor) 19:40, 18. decembar 2011. (CET)

Ja nisam ni rekla da je informacija netačna. Pročitaj pažljivo šta sam napisala i biče ti jasno. A za slučaj da ne znaš šta je POV, evo linka pa pročitaj. --Jagoda ispeci pa reci 19:42, 18. decembar 2011. (CET)

Otkud ovakva presuda? „Okativna“ je bez obrazloženja, po kojim kriterijumima, šta je granica? Ovo je problem pomoći nema u ovakvoj atmosferi se donose lične presude bez oslonca u pravilnicima.-- Sahararazgovor 19:43, 18. decembar 2011. (CET)

Ovde se od jučertašnjeg sukoba ponovo vodi rat. Nije prvi put da Maduixa napada članke korisnika koji su sa njom u sukobu. I to klanski. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:44, 18. decembar 2011. (CET)

Nema nikakvoga senzacionalizma, nego o događajima, koji su činjenice. Nažalost mislim da činjenice ne možeš da pobiješ.--Miut (razgovor) 19:45, 18. decembar 2011. (CET)

Koliko sam razumeo problematične su formulacije a ne sami podaci, stil treba prilagoditi neutralnom enciklopedijskom stilu i onda može da se skine nalepnica.--Vojvoda razgovor 19:47, 18. decembar 2011. (CET)

To da su se deca vraćala uplakana iz škole to se zaista događalo.--Miut (razgovor) 19:49, 18. decembar 2011. (CET)

Ne sumnjam, ali kao što rekoh, nije istinitos podataka ovde u pitanju, nego način na kkoji su predstavljeni. I bez ličnih napada, molim. Objašnjenje je dato, ne pravite se blesavi. Popravite članak, upristojite mu ton, nađite validne izvore a ne očigledno pristrasnu štampu i nalepnica može da se skine. --Jagoda ispeci pa reci 19:51, 18. decembar 2011. (CET)

Maduixa, ti imaš istoriju napada na članke neistomišljenika za šta si upozorena na admin tabli. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:55, 18. decembar 2011. (CET)

BČ, ne laži. --Jagoda ispeci pa reci 20:06, 18. decembar 2011. (CET)

Pošto Jagoda kaže da su podaci istiniti, dakle to je priznala, onda dolazimo do predstavljanja podataka. Šta je tu problem. Deca su se uplakana vratila iz škole. To je istinit podatak i kao takav stoji.--Miut (razgovor) 19:58, 18. decembar 2011. (CET)

Nemam ja šta da priznajem. Ja sam rekla šta ne valja (čitaj gore), a vi ispravljajte. Ovako je pristrasno i liči pre na tabloid nego na enciklopedijski članak. --Jagoda ispeci pa reci 20:08, 18. decembar 2011. (CET)

Kad se dogovorite...

... onda možete da uređujete. Za sada ništa. --Ana piši mi 19:48, 18. decembar 2011. (CET)

Halo pristrasna, Ne možeš da zaključaš članak na izmjeni koja je izavala rat, i to bez saglasnosti većine, i to kao strana koja učestvuje u raspravi. Pa ti si prešla sve moguće granice učtivosti i pogazila sva moguća pravila. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:50, 18. decembar 2011. (CET)

Ovo je primer pristrasnosti jednoga administratora.--Miut (razgovor) 19:51, 18. decembar 2011. (CET)

Ne vredi vam momci kukanje, presuda je pala „ nađite validne izvore“, ovo validne, mnogo je jako, presuđeno bez suda.-- Sahararazgovor 20:00, 18. decembar 2011. (CET)

Ono što nije u redu je da BČ zove u pomoć svoje drugare jer se izgleda u grupi oseća jače. [1], [2], [3]. --Jagoda ispeci pa reci 20:05, 18. decembar 2011. (CET)

Pošto si se ti inače pozivala na praćenje kako bih protumačio tvoje praćenje Baš Čelika.--Miut (razgovor) 20:07, 18. decembar 2011. (CET)

U ovoj hajci mu nema pomoći. To je sinoć najavljeno i poslat je poziv za „juriš“.-- Sahararazgovor 20:15, 18. decembar 2011. (CET)

Jednom sam imao sukob sa Maduixa, nakon čega je iz osvete krenula redom da kači oznaku POV, bez ikakvog objašnjenja. Onda sam to postavio na admin tabli, i onda je upozorena od strane admina da prestane. Sinoć smo imali sukob, i odmah danas je krenula sa napadom na ovaj članak. Inače, toliko je postalo očigledno klansko djelovanje i napadi na pojednce, da je prevršilo svaku mjeru. Čak je i Vikivind napravio crnu listu [4] --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:28, 18. decembar 2011. (CET)

Hoću da budem prvi, ima vremena. -- Sahararazgovor 20:33, 18. decembar 2011. (CET)

Molim vas da razgovori na ovoj stranici budu u skladu sa ovim smernicama. Za druge teme koristite privatne stranice. Takođe vas molim da poštujete i ovo. --Ana piši mi 20:47, 18. decembar 2011. (CET)

I ja tebe molim da ispraviš svoju grešku i da vratiš članak na prvu verziju bez šablona. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:49, 18. decembar 2011. (CET)

Lažno referenciranje

Članak:

Sveštenik Srpske pravoslavne crkve u Zadru, prota Milenko Popović je zabilježio veći broj slučajeva gdje Srbi u Zadru od njega traže potvrdu da su kršteni, sa kojom odlaze kod rimokatoličkog sveštenika na krizmanje i pokatoličavanje.

Izvor:

Prema njegovim riječima, u Zadru nema vjenčanja Srba koja obavlja pravoslavni sveštenik, iako mladenci, Srbi, dolaze kod njega po potvrde da su kršteni i sa kojim potom idu kod katoličkog sveštenika da ih vjenča.

Članak:

Zabilježen je i slučaj maltretiranja gdje se srpska djeca vraćaju uplakana iz škole zbog toga što ih druga djeca nazivaju „trofazni“

Izvor:

On je naveo da se srpska djeca prevode u katoličanstvo, jer roditelji ne mogu gledati kako im se dijete vraća uplakano iz škole, gdje ga druga djeca prozivaju da je "trofazni".

--V i k i v i n dR 21:02, 18. decembar 2011. (CET)

Glasanje

S obzirom da je zajednica podeljena otvaram glasanje o tome da li je ovaj članak POV ili nije.

1. protiv Članak treba da se proširi, to je glavni nedostatak, a ne da je članak zasnovan na senzacionalizmu. Nema boljeg izvora od Save Štrbca. --Aleks (razgovor) 21:05, 18. decembar 2011. (CET)
2. protiv--Miut (razgovor) 21:08, 18. decembar 2011. (CET)
3. protiv --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:11, 18. decembar 2011. (CET)

Kakvo bre glasanje, na Vikipediji se ne rešavaju ovakve stvari glasanjem, neog koncenzusom. Iznesene su zamerke, argumentovane, a vi možete do sutra da glasate to ništa ne važi. Bolje se dogoovrite kako to da popravite. --Jagoda ispeci pa reci 21:13, 18. decembar 2011. (CET)

Moram da podsetim na pravila o glasanju, odnosno o tome kako se i gde organizuju. Glasanje otvoreno na ovakav način, a posebno o sadržaju članka, je nevažeće. mickit 21:18, 18. decembar 2011. (CET)

Micki, možeš li da nas podsjetiš na pravila o zaključavanju članaka od strane admina? Da li administratori koji kao urednici učestvuju u uređivanju članaka treba da zaključavaju članke, i da li to treba da urade na stanju koje je postojalo prije rata ili da zaključaju članak na izmjeni za koju kao korisnici podržavaju? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:29, 18. decembar 2011. (CET)

Konenzus ne može da se donese kada su mišljenja podeljenja. U ovakvim slučajevima može da funkcioniše pravilo 30-70%. --Aleks (razgovor) 21:34, 18. decembar 2011. (CET)

Koliko vidim, ubačena je naljepnica POV, ali bez koncenzusa, šta kažu pravila o tome? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:38, 18. decembar 2011. (CET)

Da li sada moze dase izbrise nalepnica pov?--89.216.115.90 (razgovor) 20:07, 19. decembar 2011. (CET)

Može, ali popravi i ono na šta sam ukazao u prethodnom odjeljku.--V i k i v i n dR 20:12, 19. decembar 2011. (CET)

Ispravio sam. Ali je i to bolje izbaciti. --89.216.115.90 (razgovor) 20:16, 19. decembar 2011. (CET)

Sahara neka drugi put umesto klanskog nastupa pogleda malo o cemu se prica i ne napadaj druge. Svoje komentare ostavi za sebe, a ne maltretiraj i ne proteruj one koji ne misle isto kao ti ili Bas celik.

Aman više!

Molim vas da konačno prekinete da komunicirate na ovaj način. Pričajte o onome o čemu treba - kako da poboljšate članak, a ne o tome ko je šta uradio, i nemojte brisati tuđe komentare i opet ratovati izmenama na članku. --Ana piši mi 21:42, 19. decembar 2011. (CET)

Dobro. Izvinjavam se.--Talicnidjole (razgovor) 21:44, 19. decembar 2011. (CET)

„izvori su i dalje pristrasni prosrBski“

Pošto sam primjetio da je korisnica Maduixa napravila ovu promjenu: [5] i dodala ovaj komentar: „izvori su i dalje pristrasni prosrBski“, zamolio bih samo ako može da nam objasni šta njen komentar znači? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:26, 19. decembar 2011. (CET)

Kao prvo, totalno je nekorektno stavljati šablon da su izvori „nepouzdani“, samo zbog toga što su srpski. Srbi nisi ovde korisnici drugog reda. Drugo, totalno je nekorektno sprdati se na račun Srba koristeći epitete „prosrBski“. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 04:06, 20. decembar 2011. (CET)

To SRBSKI je samo nastavak gore optuživanja da neko širi nacionalnu netrpeljivost itd., a naravno izazvani su skorijim dešavanjima. To treba da prestane i svi koji nastoje izgovarati ubuduće slične opise neka se udalje od ove stranice. Što se tiče izvora, ne znam na koji je konkretno stavljena primjedba, to bi trebalo pitati onoga ko je stavio šablon (pretpostavljam da je Jagoda, ili mi se bar tako čini po komentarima). Iz spoljašnjih veza treba ukloniti sajt Borba za veru (to je neki blog koji koriste pristalice raščinjenog vladike Artemije) te stoga ne može predstavljati neki značajniji element za ovu temu. --Željko Todorović (razgovor) 04:16, 20. decembar 2011. (CET) s. r.

Komenatar „izvori su i dalje pristrasni prosrBski“ [6] je dodala Maduixa. I prema meni, odnosi se na stav da su srpski izvori „nepouzdani“, samo zbog toga što su srpski. A ovo „prosrBski“ je ništa drugo nego širenje nacionalne netrpeljivosti. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 04:21, 20. decembar 2011. (CET)

Upravo sam spomenuo čime je izazvano to SRBSKI i šta bi trebalo da predstavlja. Što se tiče izvora, podnosilac primjedbe treba konkretno da naznači koji je u pitanju, to se može sutra pitati, večeras sigurno neće moći. --Željko Todorović (razgovor) 04:24, 20. decembar 2011. (CET) s. r.

Jagodu diskutujte na Vikipolitici (i vi ćete biti diskutovani). Drugo, da li mislite da će članak biti bolji ako se konsultuju OEBS, EU, neka međunarodna organizacija ili tamo neki prota ili Nema Šale? -- Bojan  Razgovor  04:25, 20. decembar 2011. (CET)

Kao prvo, JAGODU NE DISKUTUJEMO, ne pravi svađu i SUKOBE. Diskutujemo akciju i komentar „izvori su i dalje pristrasni prosrBski“. Drugo, „prota i nema šale“ nisu izvor, tako na praviš pogrešne insinuacije. I protojereji Srpske pravoslavne crkve nisu „tamo neki prota“. Ateističke poglede na svijet ostavi za druge teme. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 04:33, 20. decembar 2011. (CET)

Zbog pozivanja na moje ateističke poglede na svet (kakve to veze ima), zapalo ti je za oko to srBski si pokazao koliko nisi zainteresvan za raspravu, već za svađi. Nalepnica će ostati, sve dok ne nađeš izvore čiji je cilj izveštavanje, a na političarenje. -- Bojan  Razgovor  04:41, 20. decembar 2011. (CET)

BokicaK, ako smatraš da je nekom izvoru cilj „političarenje“, imaš li neki način da to dokažeš, pošto ne možemo da idemo od članka do članka i stavljamo takve primjedne kako se kome prohtije. ps I ako možeš bez onih komentara „tamo neki prota“, pošto to ne pomaže raspravi a i totalno je paušalan komentar. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 04:51, 20. decembar 2011. (CET)

Vidiš, Baš-Čelik, ja sam admin, pa ja baš i ne trolujem, i možeš ti stavljati šablon koliko god hoćeš, mene nećeš iznervirati, samo ćeš sebi zakucati ekser u grob. Dakle, vesti su dobar izvor, izveštaji međunarodnih organizacija. Izvori kao sa srpskim prednzakom poput Nove srpske političke misli (eto vidiš, politička - političarenje), srpske dijaspore nisu reprezentativni izvori. -- Bojan  Razgovor  05:00, 20. decembar 2011. (CET)

BokicaK, kakav ti je ovo komentar: samo ćeš sebi zakucati ekser u grob? Kao prvo, Nova srpska politička misao i Srpska dijaspora se ne koristi u izvorima, a i ne slažem se da oni nisu reprezentatitav izvor. Ne može se nametnuti stav da sve što ima srpi predznak ne može da se koristi na projektu srpskog jezika. Tako da zaista ne znam o čemu govoriš. Ne znam ni kako ti je palo na pamet da pomeneš međunarodne organizacije, pošto ne postoje međunarodne organizacije za sve i svašta. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 05:07, 20. decembar 2011. (CET)

Vidi, ako nisi primetio više od polovine ove Vikipedije bi volelo da te nema barem na nekoliko meseci. I konstantno daješ nove razloge. Ti takav nepopularan si drznuo da staviš administratoru šablon trolovanje. Sve dok ne shvatiš da člnaci kao što su Nova srpska politička misao nisu izvor čiji je cilj objektivnost, tvoji članci će biti uvek označavani sa pov. I drugo, šta je cilj ovog članka uopšte? Članak bi mogao da se zove Položaj Srba u Hrvatskoj i pride malo istorije Bunjevaci i Klimenta. Ili ga spojiti sa člankom Srbi u Hrvatsko. A sadržaj je smešan. Od članka o hrvatizaciji ja bih očekivao NDH, zabranu ćirilice ili zakonsko ograničavanje nekih drugih prava nekim drugih naroda, nemogućnosti izjašnjavanja po popisima. U članku imamo samo nešto neko nekom namerno ili slučajno čačkao po matičnim knjigama i neki pop se žalio da ljudi prelaze u katoličanstvo. Postoji li neka tužba za diskiminaciju, neki statistički podaci, neko ko je proučavao detljno ovu temu? Tako se piše ozbiljan i obektivan članak, a ne kopi-pejst iz novina.-- Bojan  Razgovor  05:31, 20. decembar 2011. (CET)

Dobro, ti smatraš da „više od polovine ove Vikipedije bi volelo da me nema“. Dobro, kako sada da sa tobom dalje vodim raspravu o bilo čemu? Kako nakon tvoga komentara „samo ćeš sebi zakucati ekser u grob“ da vodimo normalnu raspravu? Šalješ mi poruku o grobu! Ponovo ponavljaš kako Nova srpska politička misao nije dobar izvor, pošto si pomenuo da sve sa predznakom „srpski“ nije relevantno, a ja ponovo ponavljam da se Nova srpska politička misao ne koristi kao izvor, ali da isto tako ne možeš da zabraniš medije koji u nadnaslovu nose predznak „srpski“. Dalje, ti smatraš da uopšte ne treba da imamo članak o hrvatizaciji, a imaju ga druge vikipedije na drugim jezicima. I kako da sada sa tobom o ovome razgovaram kad je ovo totalno lična i politička rasprava puna odvratnih napada i iskazivanja netrpeljivosti?! --BaŠ-ČeliK (razgovor) 05:44, 20. decembar 2011. (CET)

BokicaK, ne znam da li si svjestan da ti kao administrator koji bi trebao da smiruje strasti i sukobe, da djeluje nepristrasno, ovakvim „više od polovine ove Vikipedije bi volelo da te nema“ i ovakvim „samo ćeš sebi zakucati ekser u grob“ komentarima ne samo da podstičeš sukobe i mržnju, nego totalno ubijaš bilo kakvu normalnu konverzaciju. Jesi li uopšte svijestan kako se jedno ljudsko biće osjeća nakon ovakvih poruka? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 05:57, 20. decembar 2011. (CET)

Sa kim god da pricas, neces vise pricati kao sto je do sada. Odnos drugih prema tebi je posledica tvog delovanja. Evo i sada lazes i izvrces. Ja nisam rekao da je nesto sa predznakom srpski nerelvantno, vec da treba izbegavati izvore (to znaci i stavljanje u spoljasnje veze) ciji je cilj politikanstvo. Da nacrtam: u ovom slucaju, u clanku o hrvatizaciji, to je NSPM i srpska dijaspora. U clanku o srbizaciji, to su (lupam) Glas koncila, Udruga hrvatskih iseljenika u Australiji/Kanadi, Iseljenicko drustvo Skenderbeg.... U clanku o madjarizaciji opet neki drugi. Druga stvar je sto je ovaj clanak promasena tema kopirana iz jednog novinskog priloga. Nema nista o zabrani cirilice, o unijacenju, a ima stvari koje su u poredjenju sa ovim nabrojanim smesne. -- Bojan  Razgovor  06:11, 20. decembar 2011. (CET)

BokicaK, ja ne lažem, te stavljam dokaz da si napisao „izvori sa srpskim predznakom“: [7]. Od dalje rasprave sa tobom koji si svojim komentarima u ovoj diskusiji: „više od polovine ove Vikipedije bi volelo da te nema“ i „samo ćeš sebi zakucati ekser u grob“ iskazao mržnju i netrpeljivost ne vidim nikakvu korist. Ovo nije rasprava, ono je iskazivanje mrže i netrpeljivosti. Ovo je totalno neprimjerno za Vikipediju, a na sr projektu je dozvoljeno samo zbog toga što se grupica ljudi međusobno podržava u progonu neistomišljenika na ovako odvratan način. Projekat Vikipedije na srpskom jeziku se trenutno može sažeti u ovu raspravu, gdje je ličnim komentarima iskazana politika koja se vodi.--BaŠ-ČeliK (razgovor) 06:23, 20. decembar 2011. (CET)

Lepo je sto priznajes da si izgubio. Sad lepo pazi kako se ponasas i prema drugima, jer intezivno uredjivanje stranica za razgovor i ratovi izmena privuci moju paznju. Ako vidim da si pricao sa drugima isto kao i sada (klevetanje, laganje), neces imati sta da pricas sa mnom. Upozorenje tebi i drugima ako ste zasluzili. Ko se oglusi, blok. -- Bojan  Razgovor  06:33, 20. decembar 2011. (CET)

BokicaK, ako je to što si mi uputio ovakve komentare: „više od polovine ove Vikipedije bi volelo da te nema“ i „samo ćeš sebi zakucati ekser u grob“ tvoj doživljaj pobjede, onda sam zaista „izgubio“. Isto tako mi je potpuno jasno sa kojom si se ti namjerom ovde javio. Znao sam da me mrziš od ranije, ali ovo je kulminacija netrpeljivosti, pristrasnosti i čiste mržnje. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 06:39, 20. decembar 2011. (CET)

Ja mislim da sam bio jasan, nisi morao tri puta ponavljati. Ovo je prvo upozorenje zbog diskutovanja mene, a ne hrvatizacije. Ako sledeći komentar ne bude o članku, sam si kriv. -- Bojan  Razgovor  06:45, 20. decembar 2011. (CET)

---

Kakva Vikipolitika? Što se tiče teme, ne bih da se pretjerano miješam, budući da nije nešto i popunjena ili sadržajna, ali ne slažem se takođe što je dosta toga složeno kao u novinama. Nema potrebe spominjati imena pojedinaca kojima je nešto mijenjano i sl., nego dati opisno tu rečenicu, a postojeće reference samo prikačiti kao potvrdu. Isto važi i za ovog sveštenika, ime nije potrebno spominjati. Što se tiče jezika, mislim da tu nema problema, tu se svi možemo složiti sa činjenicom da mnogi govore o čišćenju srpskohrvatskog jezika nekim novim hrvatskim. Ja mislim da je ovdje veliki dio problema što je dosta toga kao novinarski članak, a ne rečenice enciklopedije. --Željko Todorović (razgovor) 04:31, 20. decembar 2011. (CET) s. r.

Odgovor Željku, imena su navedena jer je Vikivind na drugim temama insistirao na tome da se nevade ko je i šta rekao. Da ne bude bilo kakve dileme. Tako je i urađeno da bi se izbjegle primjedbe. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 04:36, 20. decembar 2011. (CET)

Prvo, nema potrebe da se prepireš sa BokicomK, ne vidim zašto nešto naročito njegove riječi zaslužuju takav odgovor. I drugo, kakve ima veze šta Vikivind insistira? Ne vjerujem baš da je bio ovakav slučaj, jer prosto ne mogu prežvakati da bi se neko zalagao za novinarski članak, a ne enciklopedijski. I ja ću ukloniti ovu vezu Borbu za veru, vidim da nema primjedbi. Rečenice se moraju opisno formirati, i smatram da ne bi bio problem to fino formulisati. --Željko Todorović (razgovor) 04:42, 20. decembar 2011. (CET) s. r.

Ukloni, to ionako nije u izvorima. To je spoljašnja veza. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 04:48, 20. decembar 2011. (CET)

Kontinuirano ometanje

vise nece biti dozvoljeno. -- Bojan  Razgovor  02:42, 20. decembar 2011. (CET)

sređivanje članka

Molio bih za malo strpljenja i pozitivne energije ukoliko želimo da na ovako delikatnoj temi napravimo normalan članak. Kao prvo ubacio sam šablon sređivanje koji ću korak po korak da spuštam na dole kako budem sa moje tačke gledišta obogaćivao članak i prilagođavao ga boljem enciklopedijskom članku. U međuvremenu bilo bi dobro da mi kažete koji deo članka nije dobar a najbolje bi bilo ako imate neki konkretan predlog. --Aleks (razgovor) 03:43, 20. decembar 2011. (CET)

Teritorijalno ili etničko pitanje? Nisam siguran da li po odeljcima treba ići ka teritorijalnom principu tipa: Vojvodina, Slavonija, Krajina, Istra, Hercegovina... Ili ići ka Bunjevcima, Šokcima, Srbima, Albancima, Italijanima i td. S obzirom da je još rano da vidimo na koju stranu će to ići, voleo bih da čujem različita mišljenja i argumente. --Aleks (razgovor) 03:54, 20. decembar 2011. (CET)

Po narodima, pošto na italijanskoj vikipediji postoji ogroman tekst o pohrvaćenim Italijanima. A nailazio sa na dosta materijala o pohrvaćivanju Mađara, Čeha, Slovaka, Slovenaca, Nijemaca, Bunjevaca, Pokaca itd. Na italijanskoj imaju i spisak značajnijih pohrvaćenih Italijana. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 03:57, 20. decembar 2011. (CET)

Neka ide za sada ovako, mešano, pa ćemo kasnije da prebacimo kada imamo više materijala. --Aleks (razgovor) 12:45, 20. decembar 2011. (CET)

Isto tako sam pronašao neki tekst o promjenama naziva toponima u današnjoj Republici Hrvatskoj koje se desilo nakon 1991, gdje su svi nazivi koji su sadržali „srpski“, su izbrisani, kako bi naselje zvučalo više hrvatski, i kako bi se izbrisalo sve što ima pomen Srba. Jedan od primjera je Srpsko Selište. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 04:00, 20. decembar 2011. (CET)

Ajde daj link za taj tekst. --Aleks (razgovor) 12:45, 20. decembar 2011. (CET)

Dalje, koliko se lično sjećam, u današnjoj Republici Hrvatskoj je odmah 1991. krenulo uništavanje knjiga na srpskom i na ćirilici. Potpuno su iz biblioteka izbačene takve knjige. Dalje, lingvista Ranko Bugarski je pisao dosta stručno o prečišćavanju jezika, odnosno o inžinjeringu jezika i izbacivanju svega što u hrvatskom jeziku može da podsjeti na Srbe i srpski. On navodi ubacivanje arhaizama i neologizama kao primjer. Svi će se sjetiti da je do skora glavna šala bila o tome da se na novohrvatskom kaiš zove okolotrbušni pantolodržac. Ovo sve ovo navodi kao osnov hrvatizacije. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 04:12, 20. decembar 2011. (CET)

Pa dobro, može kao naki pododeljak i za jezik, ali trebaju nam izvori. --Aleks (razgovor) 12:46, 20. decembar 2011. (CET)

Dobro što je iz Srpskog Selišta i Srpskih Moravica izbačeno ono Srpsko, međutim, imamo Srpsko Polje koje postalo Hrvatsko Polje.--Zrno (razgovor) 23:14, 20. decembar 2011. (CET)

Ovde [8] piše:

„ Ustaška vlast je donela 19. septembra 1941. godine "zakonsku odrdebu o preuzimanju imovine srpskih zavoda i ustanova u Hrvatskim Karlovcima (Sremskim Karlovcima) u vlasništvo NDH. Dan pre toga doneta je naredba o izmeni naziva pojedinih mesta, koja su se nazivala srpskim ili turskim imenima. Tako je umesto "Karađorđevo" i "Obilićevo" došao "Tomislavac" i "Zvonimirovac", naziv "Njegoševac" izmenjen je u "Antunovac". Imena mesta "Srpsko polje" i "Srpska kapela" promenjeni su 4. oktobra u "Hrvatsko polje" i "Hrvatska kapela". ”

a kako vidimo, ovo je urađeno ponovo 1991. Dakle: Srpsko Selište, Srske Moravice, Srpsko Polje, Srpska Kapela, Karađorđevo, Obilićevo, Njegoševo, Sremski Karlovci. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:51, 20. decembar 2011. (CET)

Neke stvari

Ovako.

1. Prvo, treba referencirati samu definiciju hrvatizacije. Treba naći neki sociološki priručnik, knjigu, rad, koji se bavi time i koji definiše taj društveni fenomen. Ovo ovako kako stoji, možda i jeste tačno, ali niko to ne garantuje. Referenca bi bila više nego dobro došla.
2. Deo Hrvatizacija u Vojvodini mi nije baš najjasniji. Mislim, ok, podaci tačni, ali gde je tu hrvatizacija? Taj deo više liči na demografski sastav Vojvodine, ili Hrvati u Vojvodini ili nešto slično. Nigde ni pomena o hrvatizaciji. konkretno, treba objasniti u članku šta su to Šokci i Bunjevci, kako su došli, i kako je tekao proces njihove hrvatizacije u Vojvodini. Pasus je, kako sad stoji, malo potpuno off topic.
3. Isto važi i za deo o Albancima.
4. U delu Unijaćenje, treba prvo u jednoj rečenici objasniti šta je to unijaćenje. Kao što je Metodičar već rekao, treba navesti ko je taj Olijnik, jer niti ima članka o njemu, niti je neka vrlo poznata ličnost pa da to nije potrebno. Dakle, prema mišljenju B. Olijnika, profesora, sociologa, novinara, bla bla (šta je več), hrvatizacija je... Dalje, šta to znači da je hrvatizacija identična pokatoličavanju? Objasniti malo prilike, istorjski sled, najraniji pomeni pokatoličavanja u izvorima, koje to vršio, zašto, kako, itd. pa tek onda davati primere. Za sada, ne postoji sociološka obrada ovog fenomena, samo izdvojeni primeri koji tako sami za sebe, deluju poprilično pretenciozno.

Da bi se 3-4.000 srpskih seljaka u Žumberku pounijatili korišćene su laži, falsifikati, podvale, podlosti, moralne torture, tamnice i sirovo nasilje.

Ova rečenica je, iako referencirana, poprilično pristrasna. Ako se već to tvrdi, onda treba dati i primere, naravno, referencirane. Dalje, kada se to desilo, koja vlast je to radila? Jer, ako je u tim mestima hrvatizacija, tj. unijaćenje u ovom slučaju, završena u 18. veku, to nije mogla biti hrvatska vlast, jer tad hrvatska država nija postojala. Ko je to radio, i zašto?

1. Zašto je deo Hrvaćenje Srba odvojen od Unijaćenja? Ako se u oba dela govori o Srbima, onda to sve treba da ide pod jedan naslov. Ja bih to spojila. I zašto sad Hrvaćenje? Zar nije naslov članka Hrvatizacija?
2. Jedan slučaj gde su čoveka namerno upisali kao Hrvata nije hrvatizacija. To nije ništa, osim dokaz brljivosti te vlasti. Ovakvi društveni procesi se dešavaju nad mnogo većim brojem ljudi. Hrvatizacije je sigurno bilo devedesetih, ali o tome ne vidim ništa u članku. Treba prvo napisati detaljan proces hrvatizacije u Hrvatskoj devedesetih, a onda tek ovaj slučaj navesti kao primer. Ovako, sam za sebe, bez detaljnijeg teksta koji bi ga objasnio, deluje vrlo pretenciozno.
3. I dajte neke ozbiljne izvore. Sociološke studije, knjige ii sl. Novinski članci mogu biti samo reference za pojedinačne primere, kao što je ovaj Srbin kog su upisali kao Hrvata, ali ne može biti za tvrdnje koje se tiču šireg sociološkog fenomena. To je u najmanju ruku, neozbiljno, i ako želite da članak deluje neutralno i istinito, onda se potrudite da nađete izvore sociloške tematike. --Jagoda ispeci pa reci 00:16, 22. decembar 2011. (CET)

Ok, korak po korak.

• Bilo bi dobro da se referencira prva rečenica, slažem se.
• Što se tiče Bunjevaca i Šokca, svako može da klikne i da vidi o čemu se radi. Ali dobro ima tu još nešto da se napiše pa ću to da poboljšam.
• Za Albance ne znam šta da kažem, bili Albanci sada su Hrvati, valjda su se pohrvatili, mislim da je baš to tema članka. Za Klimente je tu i poseban članak.
• Za unijaćenje nemamo još uvek članak, a čak i na en.viki ima veoma malo. Tako da tu ima još da se radi.
• Za ove u Žumberku mogu da proširim, ali je to to. Dal je pristrasna ili ne, ne znam. Ako treba u literaturi ću odmah da nađem rečenicu koja bi mogla da se okarakteriše kao još pristrasnija. Postoje tu i primeri, ali postoji i članak o opštini Žumberak. Tu sam naveo da je to vodila Austriska vlast i katoličko sveštenstvo... na kraju se svi izjašnjavaju kao Hrvati - a to je tema.
• Hrvaćenje Srba - Unijaćenje nije spojeno jer još nisam sredio, nisam siguran da su i ovi naslovni najbolji, o tome korak po korak, jer tu ima nekoliko tema, od religije do jezika...
• Što se izvora tiče: Laza Kostić je istoričar koji se bavio baš tom temom, Vladimir Dimitrijević je religiozni publicista koji se bavio baš tom temom o kojoj je rečenica naznačena, Adam Pribićević - neću da komentarišem... Pored toga članak u NSPM, što je onako malo škakljivo ali tekt je napisao Veselin Đuretić a on je veoma značajan istoričar, ja ću nešto od njega da navedem, Ratko Dmitrović je novinar ali je veoma poznat i dat je samo jednom. To su veoma jaki izvori, ako nađem sociološku studiju navešću ali šta da se radi. Najviše su se bavili istoričari. Mislim da sada niko ne može da da zameru na reference. Mnogo je bolje od svakog prosečnog članka na vikipediji.--Aleks (razgovor) 01:00, 22. decembar 2011. (CET)

Unijačenjlje i hrvaćenje ne treba spajati, iako su povezani. Unijačenje je proces preobraćivanja u Unijatsku crkvu, a hrvaćenje je prevođenje u Hrvate. Dakle razlika je: crkva (religija) i narod. Unijačenje je odvajanje od pravoslavlja, odnosno korak ka prevođenju u rimokatoličku vjeru, što je korak ka pohrvaćivanju. Pokatoličavanje i hrvaćenje, odnosno hrvatizacija je proces koji je išao ruku pod ruku, pošto se na pojedinim prostorima proces identifikacije sa religijom povezuje sa nacionalnom identifikacijom. Tako da oni koji pod pritiskom pređu na rimokatoličku vjeru, postaju automatski Hrvati, pošto ne mogu da ostanu rimokatolički Srbi. Jedan od razloga za stvaranje Hrvatske pravoslavne crkve od strane Ante Pavelića, je prevođenje Srba pravoslavaca u pravoslavne Hrvate, što je proces hrvatizacije, a ne pokatoličavanja. Dakle, to su odvojeni pojmovi. Ja sam inače diplomirani filozof-sociolog, tako da sam se bavio ovim temama na univerzitetskom nivou. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:19, 22. decembar 2011. (CET)

Slažem se da ne treba da se spajaju ali se spominju tamo gde je to bio put za pohrvaćenje. --Aleks (razgovor) 01:28, 22. decembar 2011. (CET)

Pa upravo tako, to je bio jedan od načina i korak ka hrvaćenju. Ali nije jedini način i nije hrvaćenje, nego je korak ka njemu. Unijačenje je zapravo odvajanje od pravoslavlja i približavanje rimokatoličanstvu. A to je korak ka hrvaćenju, pošto se vjerska identifikacija povezuje sa nacionalnom, te prevedeni Srbi u unijate a kasnije i u rimokatolike, po šablonu nacionalne identifikacije prestaju da budu Srbi, jer „ko je još čuo za Srbe katolike“, pa po tom šablonu počinju da se nacionalno identifikuju kao Hrvati. Ali taj proces nacionalne identifikacije, odvojeno od vjerske, to je proces hrvaćenja. Onaj prethodni proces pokatoličavanja ili unijačenja, to je proces vjerskog preobraćivanja, i jedan je od koraka ka činu hrvatizacije. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:41, 22. decembar 2011. (CET)

Sadržaj članka

Ovaj članak zahteva pouzdane recenzirane izvore kako bi se tema članka predstavila kvalitetno i objektivno. Preporuka je da to budu izvori dostupni na sajtu GoogleBooks. Pogledajte Vikipedija:Navođenje izvora --Autobot (razgovor) 04:52, 17. oktobar 2013. (CEST)

Primjedbe

Nacije su se stvarale uglavnom u 19. st. pa je prilično besmisleno tražiti pohrvaćivanje ranije, posebno ne Srba u Hrvatskoj jer ih ranije nije ni bilo. Do sredine 19. stoljeća niko nije znao za neke Srbe u Hrvatskoj. To su bili Vlasi, pravoslavci i sl. Oni ni sami sebe nisu zvali Srbima. Tako da je glupo govoriti o unijaćenju Srba. To je bilo unijaćenje pravoslavaca. Toga je unijaćenja inače bilo jako malo. I kakvo crno unijaćenje u zapadnoj Hercegovini? Ko bi tamo uopće koga unijatio? Niti je tamo bilo Mlečana, niti Austrijanaca, niti pravoslavaca! Tamo su od pamtivijeka sami katolici i samo u Ljubuškom nekolicina muslimana. Što se tiče hrvaćenja Bunjevaca i Šokaca u Vojvodini, to je bio obični proces stvaranja nacije, koji je u Vojvodini kod Hrvata malo kasnio, najprije zbog pritiska Mađara, a onda Srba. Uostalom ti su Šokci i Bunjevci samo dio Bunjevaca i Šokaca u Hrvatskoj, koji su se nešto prije njih nacionalno konstituirali kao Hrvati. Prirodno je da su i oni postali Hrvati kao i svi ostali Šokci i Bunjevci na Svijetu. Na zadarske Arbanase niko ne vrši pritisak da budu Hrvati. Imaju sasvim drugačiji jezik i niko ih i ne gleda kao Hrvate. Ako se žele asimilirati, njihova stvar! Najnovije pokatoličivanje Srba? Tu je riječ o djeci Srba koji nisu bili vjernici, a takva je bila većina. Oni su masovno bili u partiji i svijećom si trebao tražiti Srbina vjernika. Tako da oni ni nisu bili pravoslavci. Naravno, nisu bili ni katolici. Nisu bili ništa u vjerskom pogledu pa kad su došla vremena da je nepoželjno biti nevjernik nisu se imali gdje ni vratiti. Mogli su birati u koju vjeru da uđu. Mnogi su izabrali neku alternativnu duhivnost, uglavnom indijskog ili budističkog tipa, a neki su se asimilirali s katolicima. Moj prijatelj i njegova žena (oboje pravoslavnog podrijetla po djedovima, po roditeljima bez vjere) ostali su ateisti, ali su sinove upisali u katolički vjeronauk. To je istina o ovome, a sve ostalo su sranja. I onaj Pupovac sere o tome, a ni sam nikad nije povirio u pravoslavnu crkvu do devedesetih. Nije mu ni ćaća. Zašto bi se uopće neki nevjernik držao zaboravljenog pravoslavlja? Dalje, kakve veze ima udaljavanje hrvatskog jezika od srpskog s pohrvaćivanjem Srba? To je sasvim druga tema. Dijelom se udaljavao bezrazložno, samo da bi se što više razlikovao od srpskog, a dijelom se samo vraćao gdje je bio prije približavanja srpskom. Dalje, Savo Štrbac vam je isto mjerodavan za vjerska pitanja? Ni taj nije vidio oltara u vrijeme komunizma, ko ni većina Srba i Crnogoraca.

Pokvarene spoljašnje poveznice

Tokom nekoliko automatski provera, bot je pronašao pokvarene spoljašnje poveznice. Molimo vas proverite da li je poveznica dobra, popravite je ili je uklonite!

• http://www.nemasale.rs/analize/bunjevci-nece-putovnicu.html (archive)
  • In Hrvatizacija on 2015-03-11 03:57:17, 404 Not Found
  • In Hrvatizacija on 2018-02-14 04:25:43, 404 Not Found

Veb stranica je sačuvana u Internet arhivi. Preporučujemo vam da stavite vezu do određene arhivirane verzije: [9].--Autobot (razgovor) 05:25, 14. februar 2018. (CET)