Разговор о порталу:Narodnooslobodilačka borba/Arhiva 1
Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
Arhiva 1 | Arhiva 2 |
Prvi podnaslov
Mislim da bi trebalo da se skine ovo dobrodošli na portal o...,to dosta naružuje portal. A ljudi mogu i bez tog dobrodošli. Bilo bi mnogo lepše kad bi se skinulo.--VLADA ® 08:53, 25. novembar 2008. (CET)
- Slažem se, ni boje ni okvir se ne slažu sa ostalim portalom. A i ogromno je ... --Saša Stefanović ® 12:43, 25. novembar 2008. (CET)
Prepoučio bih uredniku portala da ukloni veliki uvodni baner-dobrodošlicu. Naime vrlo je nezgrapan u odnosu na ostali sadržaj a takođe istu tu informaciju dobijamo kada pročitamo prvu rečenicu u narednom polju.--Pinos (razgovor) 22:30, 18. mart 2009. (CET)
Ovaj portal nasato je novembra 2008. godine u čast 65-ogodišnjeice Drugog zasedanja AVNOJ-a.-da li je ovako nešto potrebno na enciklopeidjskom portalu?--Pinos (razgovor) 22:37, 18. mart 2009. (CET)
- Prepravio sam na (mislim) neutralan ton. Ni meni se ne sviđa ta kutija na vrhu, ali i neki drugi portali imaju neku sličnu ponositu konstrukciju, vidi na primer Portal:Evropska unija. Svakako da bi bilo bolje da dobijemo nekakav kolaž slobodno dostupnih slika, recimo. U nedostatku toga, ja bih ovo uklonio, ali takva odluka je ipak do ljudi koji održavaju portal. --Dzordzm (razgovor) 00:56, 19. mart 2009. (CET)
- ideja sa slikama zvuci dosta interesantno.--Pinos (razgovor) 11:36, 19. mart 2009. (CET)
Jedan predlog
Može li da se napravi posebna kutijica u okviru portala gde bi bili smešteni članci koji su izabrani za sjajne/dobre. Ovo bi predložio za svkai portal. Za neke nemamo ovakav sadržaj, za druge imamo malo ali bolje početi kad nema mnogo posla. Šta mislite?--Vojvoda razgovor 12:20, 8. maj 2009. (CEST)
Vojvodina
Teror i fizičko uništenje nedužnog naroda, privredna pljačka, opšta obespravljenost, beda i očaj karakterisali su četvorogodišnju okupaciju. U toku okupacije u Vojvodini je oko 50.000 ljudi ubijeno, a preko 280.000 je bilo internirano, hapšeno, zlostavljano i mučeno.-zar ovakve tvrdnje ne bi više pristajale članku Nacistička okupacija VOjvodine ili VOjvodina u Drugom svetskom ratu. AKo je već članak o NOB-u tada bi pre trebalo govoriti o ustrojstvu pokrene na određenoj teritoriji, borbama i slično. Nisam čitao ceo članak ali mi se čini da bi uvoni deo trebalo preformulisati.--Vojvoda razgovor 12:40, 10. jun 2009. (CEST)
Nepouzdani izvori
Za većinu narodnih heroja je kao jedini izvor informacija navedena knjiga "Narodni heroji Jugoslavije" ("Mladost", Beograd, 1975. godina). Rekao bih da to predstavlja ozbiljan problem, pošto ta knjiga svakako nije objektivan izvor informacija, nego krajnje jednostran prikaz ljudi i događaja. Zahvaljujući toj i još ponekoj sličnoj citiranoj knjizi, u člancima se mogu naći i ovakve tvrdnje:
Ramiz Sadiku: Aprila 1943. godine Ramiz Sadiku i Boro Vukmirović su boravili u Đakovici. Baš u to vreme Svetozar Vukmanović Tempo je došao u Prizren, i Boro i Ramiz su mu krenuli u susret. Na putu ih je fašistička policija iznenadila i uhapsila. Znala je da su visoki rukovodioci NOP-a i pokušala da odmah izvuče podatake, zverskim mučenjem, duž puta od Đakovice prema Prizrenu. Kod sela Landovice, policija čini poslednji pokušaj da ih, zagrljene, razdvoji. Na naredbu da se razdvoje, zagrlili su se još jače. Bratski zagrljeni ubijeni su rafalima, 10. aprila 1943. godine.
Ranko Šipka: O Šipki narod je ispjevao mnoge pjesme: »Kada Ranko komanduje Petom, četnici se rastaju sa svetom«. Ranko Šipka spada u red najvećih junaka Kozare svoga vremena. O njegovom junaštvu su pričane priče i stvarane legende.
Boro Vukmirović: Zagrljeni, otišli su u smrt, kličući Partiji i narodnooslobodilačkoj borbi.
Petar Leković: U svitanje se bataljon morao povući, jer je ostao bez municije. Petar Leković je zastao da golim rukama odvaljuje stenje, otiskuje ga na neprijateljske vojnike i štiti odstupnicu bataljonu, koji se povlačio uz brdo. Izrešetan je kuršumima neprijatelja u trenutku kada je odvaljivao poslednju stenu, da bi je otisnuo na neprijatelja.
Enver Šiljak: Održao je govor protiv okupatora i o potrebi oružane borbe. 5. septembra 1941. godine pred strijeljanje skinuo je svoju bluzu od šatorskog krila i dao je kočijašu koji je čekao tu da odveze njegovo mrtvo tijelo. Prilikom strijeljanja nije bio dobro pogođen, ostao je ranjen na nogama, uhvatio se za krvave grudi i uzviknuo: »Što vam drhte ruke, fašistički psi, pucajte! Možete ubiti Envera Šiljka, ali Komunističku partiju - nikada! Pucajte izdajnici! I u vas će pucati moji drugovi, komunisti i skojevci!«
itd, itd...
Svi ovi članci su pisani koristeći jedan ili najviše dva izvora, svi izvori potiču od pre 35 i više godina i u njima se jasno vidi da je stvarna istorija u velikoj meri iskrivljena i izmešana sa mitom i propagandom tada aktuelnih vlasti. Koristiti samo ove izvore praktično je isto što i pisati o robovanju pod Turcima na osnovu narodnih pesama. Takođe, maltene sve ove članke je sam napisao jedan korisnik, očito blizak komunističkoj ideologiji, što takođe dovodi do sumnje u objektivno prikazivanje događaja. Naravno, ovo nije njegova krivica, jer on nikoga ne sprečava da prepravi ove članke, ali činjenica da tih članaka ima stvarno mnogo i da vrve od teško proverljivih informacija sumnjive tačnosti tera me da ga savetujem da bude malo kritičniji pri prenošenju članaka iz jednostranih izvora, pošto navedeni primeri, kakvih ima mnogo, bacaju ozbiljnu senku na njegov rad. Na srpskoj vikipediji nema mnogo ljudi i neće se stalno naći neko sa dovoljno vremena da ispravlja tuđe greške. Zato je potrebno truditi se pri pisanju članaka da grešaka, propagande i problematičnih podataka bude što manje. Hvala.--Vitriden (razgovor) 03:56, 24. jun 2009. (CEST)
- Čak i da je korišćen samo jedan izvor ovakve rečenice se mogu izbeći kritičkim sagledavanjem teksta. Treba u svakom tekstu gde se ovako nešto javlja to obeležiti i naznačiti šta nije u redu kakoni autor mogao da isrpavi.--Vojvoda razgovor 07:58, 24. jun 2009. (CEST)